Лоша времена представљају погодан моменат да на површину испливају лоши људи, или боље речено нељуди, који су носиоци лоших, погубних идеја. Лоша времена у Србији трају већ дуго и на друштвеној сцени се стално појављују нови нељуди, који су већином само настављачи погубних идеја. Сведоци смо чињенице да је ових дана повампирена Шешељева идеја са почетка деведесетих година прошлог века о исељењу Титових посмртних остатака из Куће цвећа. Носиоци ове повампирене идеје, тзв. вампири, су нико други него два осведочена четника – краљев четник и унук осуђеног ратног злочинца и крвника Драже Михаиловића, Војислав Михаиловић и СНС четник Александар Шапић. За разлику од Шешеља, који је приликом исељења Титових посмртних остатака хтео да користи и глогов колац, ова два вампира то не помињу, вероватно јер је према нашој народној традицији глогов колац најбољи лек против вампира, па су се уплашили да евентуално не буде примењен на њима.
Сматрамо за важно да се подсетимо ко су ова два вампира. Иако се представљају као Срби и православци, то сигурно нису. Српској и православној традицији ( и хришћанској уопште) није својствено прекопавање било чијих гробова. То је одлика дивљаштва и примитивизма, што нас опет доводи до чињенице да су ипак у питању два четничка вампира.
Војислав Михаиловић је унук ратног злочинца и крвика српског и других југословенских народа и народности, Драже Михаиловића. Без обзира на ту чињеницу, он се у СФРЈ без икаквих проблема школовао, стекао факултетско образовање и живео као и сви други грађани. Можемо само замислити како би прошла деца и унуци партизанских руководиоца, као и партизана уопште, да су којим случајем у Другом светском рату у Југославији победили четници. Били би срећни да их оставе живе, јер бих највероватније четнички монструми поклали.
Без обзира на наведено, а пошто ивер не пада далеко од кладе, Војислав Михаиловић је своје право, четничко зликовачко лице показао након разбијања Југославије. Прво је био са Вуком Драшковићем, о коме стварно нема потребе било шта писати, а од скоро је у покрету за обнову краљевине Србије (мала почетна слова су израз нашег односа према њима, а не наше неписмености). Њему свакако одговара да посмртни остаци друга Тита буду измештени из Куће цвећа и Србије уопште, јер вероватно сматра да ће тиме истина о томе ко су стварно били борци за слободу (партизани на челу са КПЈ у Титом), а ко издајници и злотвори свог народа (четници) бити заборављена, а лаж која се у Србији упорно пласира о четницима као борцима за слободу, временом постати прихваћена као истина.
Нема сумње да би Војислав Михаиловић, само када би био у прилици, чинио исто што и његов деда. Ако толико жуди за тиме, предлажемо му да почне од нас. Гарантујемо му да би у том случају завршио исто као и његов деда.
Александар Шапић? Шешељ у купаћим гаћама или нешто слично? Контраверзна личност. Због чега? Ако условно узмемо да једна личност има свој умни (у конкретном случају то је веома упитно) и физички сегмент, ми код Шапића видимо сушту супротност између ова два сегмента. Умно, тј. малоумно, он припада оној групи људи која примитивно не верује у научно засновану теорију еволуције, а са друге, физичке стране, он је један од крунских доказа да је наведена теорија потпуно тачна, посебно део о настанку човека.
Политичар који своја политичка уверења мења у складу са потребама, тј. окреће се како ветар дува. Недоследан, непоштен, необразован (само до петог разреда основне школе је имао редовно школовање, све остало је завршавао под сумњивим околностима, користећи се ауторитетом успешног спортисте. Докторат је стекао на „престижном“ Универзитету Унион. Какав универзитет, такав и доктор наука). Као такав испунио све услове да буде у врху СНС и Градоначелника Београда, као и њихов кандидат за исту функцију на изборима расписаним за 02.06.2024. године.
Као и Михаиловић, и он жели да исели посмртне остатке друга Тита из Куће цвећа и да их пошаље у Кумровец. Истакао је да му је идеја да уместо Музеја Југославије направи музеј српске историје, у који би били пренети посмртни остаци војвода Путника, Степе и Мишића и других, мада није навео ко су ти други. Пошто је веома образован, није имао у виду да у скоро свим музејима у Србији (изузев и природњачких и њима сличних) постоје историјске поставке које говоре управо о историји Србије, тако да није јасно како би требао да изгледа музеј који би он основао. Такође, велике српске војводе Путник, Степа и Мишић су сахрањени на местима на којима су они желели, па се поставља питање ко има право да их одатле премешта и сахрањује тамо где један необразовани умишљени политичар сматра да треба. Ако је и од Шапића, много је.
Можда иза свега стоји и чињеница да је Шапић спустио шапу на Кућу цвећа и због чињенице да се налази на изузетној локацији за зидање и махинације у којима је и те како вешт.
На крају, поручујемо њиховим нискостима, четничким вампирима, да у Србији има доста нас који поштујемо тековине Народноослободилачке борбе и праве борце за слободу – партизане и да им неће успети њихова сулуда идеја о измештању посмртних остатака друга Тита из Куће цвећа. Нека покушају, видећемо какав ће бити исход.
СМРТ ФАШИСТИМА И ЊИХОВИМ СЛУГАМА – СЛОБОДА НАРОДУ
ЖИВЕЛА СОЦИЈАЛИСТИЧКА РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Карикатура преузета из недељника НИН.