I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Комунисти Србије су револуционарна партија радничке класе, идејно и политички  опредељених за социјализам на основу самоуправљања, брства и јединства, независности Југославије у Авнојевским границама.

Изградња бескласног комунистичког друштва, историски је задатак и крајњи циљ КС .

Комунисти Србије су идејни и политички следбеник и правни наследник имовине КПЈ, СКЈ,  СКЈ у Србији, СКС и партије ЈК.

Комунисти Србије у даљем тексту КС.

Члан 2

КС делује на теоретским основама Научног социјализма заснованог на Марксизму – Лењинизму и идеолошке и политичке оријентације садржане у Програму и Статуту КС.

Члан 3

Демократски централизам је основни принцип унутрашњих односа, организовања и деловања КС, њених чланова, организација, органа и форума.

Члан 4

Партију Комуниста Србије сачињавају чланови и њихове организације.

КС доноси Програм и Статут.

Организације КС на осталим нивоима организовања доносе своје Статутарне одлуке, које морају бити у складу са овим Статутом.

Члан 5

На основу и у складу са Статутом и Статутарним одлукама КС, Форуми, Органи и радна тела на свим нивоима организовања доносе своје Пословнике о раду у којима се ближе утврðује њихова организација, надлежности, односи и функционисање.

Члан 6

КС сараðује са комунистичким, радничким и другим прогресивним партијама и покретима у свету, руководеæи се принципом социјалистичког интернационализма, а посебно са овим организацијама у државама насталим разбијањем СФРЈ.

КС се по одлуци ЦК – КС може укључивати у меðународне комунистичке организације.

Члан 7

КС  може формирати омладинску организацију, о чему одлуку доноси ЦК – КС.

Члан 8

КС представља и заступа Председник ЦК – КС, а  у његовој одсутности Потпреседник, што се регулише Пословником о раду ЦК – КС.

Члан 9

КС делује на територији Републике Србије, као јединствена политичка организација са седиштем у Београду.

II ЧЛАНСТВО У КС

Члан 10

Члан КС може бити сваки пунолетан граðанин Републике Србије који прихвата Програм и Статут  КС. У чланство се прима на личну жељу појединца. О пријему у чланство КС  одлучује Основна органи- зација на молбу или предлог њеног члана а изузетно и Органа.

Члан 11

Обавезе члана КС:

– Да припада једној од Основних организација КС

– Да учествује у раду своје Основне организације и у другим активностима.

– Да спроводи одлуке, ставове и закључке своје  Основне организације, Органа и  Форума КС.

– Да личним примером доприноси угледу и афирмацији  КС  у средини у којој ради и живи.

– Да плаæа партиску чланарину.

– Да извршава и остале обавезе утврðене овим Статутом.

Члан 12

Члан  КС  има право:

– Да на састанцима и другим скуповима Основне организације  КС износи и брани своја мишљења и аргументовано оспорава друга мишљења и предлоге

– Да учествује у предлагању и избору Форума и Органа  КС  и предлаже питања која на њима треба разматрати.

– Да буде информисан о стању и активностима своје и других организација, форума и органа  КС.

– Да предлаже, бира и да буде биран у све форуме и органе  КС.

– Да присуствује састанцима на којима се расправља о његовом раду и одговорности.

– Да подноси оставку на функцију и да иступи из чланства  КС.

– Да користи сва друга права предвиðена Статутом  КС.

Члан 13

Чланство у  КС  престаје:

– Иступањем из  КС

– Брисањем из евиденције  КС.

– Искључењем из  КС

О својевољном иступању члан је дужан да обавести своју Основну организацију.

Из евиденције  КС  се брише члан који не испуњава своје статутарне обавезе.

Не учествује у раду своје Основне организације или органа чији је члан, или не плаæа партиску чланарину.

Одлуку о брисању из евиденције чланства  КС  доноси Основна организација у којој је био повезан.

Члан  КС  који је брисан из евиденције може се жалити статутарној комисији своје организације, а жалбу на њено решење  Статутарној комисији  вишег  нивоа организовања до  Статутарне комисије  КС.

Коначну одлуку на њено решење доноси Конгрес.

Искључење из  КС  регулисано је чланом 26.

III ОДНОСИ У КС

Члан 14

Демократски централизам изражава суштину и систем односа у  КС који се заснивају на:

– Демократском методу у припремању и доношењу одлука, ставова и закључака кроз равноправну и аргументовану расправу.

– Обавезности одлука Основних организација, Органа и Форума  КС које усвоји веæина за све чланове, и на организованом јединственом деловању за њихово спровоðење.

– Обавези чланова, Организација, Форума и Органа  КС  да се придржавају одлука, ставова и закључака виших Форума и Органа.

– Самосталност Организација, Форума и Органа   КС  у акцијама, зависно од услова и ситуације у којима раде, придржавајуæи се Програма и Статута  КС.

Члан 15

Политичке ставове и одлуке  КС доносе:

– Конгрес, Конференције, Комитети, Основне организације, Статутарни и Надзорни органи  КС.

– Извршни органи доносе одлуке и предузимају мере у оквиру своје извршне функције, на основу усвојене политике и ставова Органа  КС  који су их изабрали.

– Статутарни и Надзорни органи усвајају одлуке и закључке у делокругу свог рада, у складу са својом функцијом.

– Предлози и закључци радних тела и других облика рада постају обавезни када их усвоји одговарајуæа организација односно овлашæени орган  КС.

Члан 16

За одлучивање у основним организацијама, органима, форумима и радним телима  КС потребно је присуство више од половине чланова.

Одлука је пуноважна ако се за њу изјасни веæина присутних чланова  КС.

Члан 17

Основне организације, органи и форуми дужни су да размотре иницијативе и предлоге чланова, органа и радних тела   КС  и ако их усвоје предузимају мере да их реализују.

Неприхваæене иницијативе и предлози морају се аргументовано образложити онима од којих су потекли.

Иницијативе везане за Статут, надзире Статутарна а за имовину Надзорна комисија, поред органа који их је покренуо. Своје ставове доставља органу вишег организационог нивоа.

Члан 18

Нацрт докумената који имају програмски и статутарни карактер или са којима се предлажу битне промене  политичких ставова   КС, обавезно се стављају на општепартиску расправу, како би се чуло мишље-  ње чланова о истима, а које су органи  КС дужни узети у обзир при коначном одлучивању о њима.

Члан 19

Критика и самокритика право су и дужност сваког члана, органа и форума  КС.

Право је и дужност члана  КС да износи своје критичко мишљење о ставовима  и политичком понашању других комуниста, сваког органа и њихових чланова.  Своје тврдње члан је дужан да аргументовано образложи. За мишљење и критику које је изнео члан не може сносити партиску одговорност.

Најстроже се дисциплински кажњава злоупотреба ових права у циљу малограðанског оговарања и дисквалификовања органа.

Члан 20

Кадровска политика у  КС остварује се првенствено на класним основама и у складу са принципом и политиком националне равноправности.

За руководеæе функције у  КС бирају се чланови који су својим моралним и радним квалитетима и партиском активношæу доприносе изграðивању и доследном спровоðењу политике  КС.

Приликом кандидовања и избора делегата, форума и чланова органа  КС  треба обезбедити:

– Регионалну и националну заступљеност,  одговарајуæи полни и старосни састав,  изменљивост кадрова  на функцијама,  обнављање састава и деакумулацију функција.

Члан 21

Ради идеолошког оспособљавања чланова у  КС  се могу образовати течајеви, курсеви, семинари и други видови марксистичког образовања чланства.

Члан 22

Избори у  КС  остварују се на основу ових принципа:

– Сви форуми и органи су изборни.

– Избори су по правилу тајни, а по одлуци  бирачког тела могу бити јавни.

– Редовни избори у  КС обављају се у роковима који су утврðени Статутом и Статутарним одлукама. Приликом редовног избора састав органа обнавља се најмање за једну треæину.

– Број  кандидата за избор органа утврðује бирачко тело, а по правилу је веæи од броја који се бира.

– За сваки избор потребан је претходни пристанак кандидата, непристанак је дужан аргументовано образложити.

Члан 23

На изборима у  КС, ако на кандидатској листи има више кандидата од броја који се бира, изабрани су они кандидати који су добили највеæи број гласова, али при томе морају имати више од половине гласова присутних чланова бирачког тела. Ако кандидатска листа не садржи више кандидата, од броја који се бира, изабрани су они кандидати који су добили двотреæинску веæину гласова.  Ако приликом гласања није изабран потребан број  чланова органа, накнадно се бира онолико кандидата колико је потребно до попуне утврðеног броја,  на начин који се утврðује пословником, односно одлуком бирачког тела.

Члан 24

Чланови, организације и органи  КС појединачно и колективно су одговорни за идејно-политичку активност и резултате у спровоðењу усвојене политике.

Члан 25

Основне организације и органи  КС дужни су да својим члановима на време указују на поступке и понашања која нису у складу са обавезама и ликом члана  КС.

Члан 26

Када деловање и понашање члана  КС није у складу са  програмским циљевима и статутарним норма- ма члану   КС се изричу дисциплинске мере:

– Опомена

– Искључење из  КС

Дисциплинске мере доносе Основне организације  КС по сопственој оцени или на предлог органа  КС.

На одлуку о изреченој опомени члан се може жалити Статутарној комисији  КС  у Општини, односно вишем органу.

Искључени члан  КС  може се редовним путем жалити надлежној Статутарној комисији организације  КС.

Жалбени пут је исти као у члану 13 овог статута.

Органи и Организације  КС одлучују о укидању дисциплинских мера изречених члану  КС када оцене да су оне постигле идејно-политички ефекат.

Члан 27

Члан органа  КС  може поднети оставку из здравствених или других личних разлога, као и због избора на другу функцију.

Оставка се може поднети и када члан органа не може узети на себе одговорност за извршење задатка који му је поверен и када не прихвата ставове и оцене органа чији је члан.

Оставка мора бити писмено образложена и од органа оцењена.

Неопозиву одлуку члана орган   КС прима к знању.

Оставка члана органа оивлачи попуну новим чланом.

Члан 28

Организације, органи и форуми разрешавају дужности, односно смењују органе које бирају или поједине њихове чланове када оцене да они нису спремни да успешно извршавају своју функцију, да не делују у складу са усвојеном политиком или да својим поступцима нарушавају јединство у акцији  и  углед   КС

Жалбени пут је исти као и у члану 13.

Члан 29

Када организација или орган  КС  не делује у складу са Програмом и Статутом онда:

а)      Виши орган иницира сазивање форума тог нивоа организовања.

б)      Уколико се претходно не спроведе виши орган га распушта сазивајући форум његовог нивоа.

Жалбени пут је исти као и у члану 13.

IV ОРГАНИЗОВАЊЕ  У  КС

Члан 30

Организовање у  КС  врши се на територијалном принципу.

Чланство у КС се организује у Основне организације  КС,  Организације КС  у Општини, Граду, Округу и Покрајинама.

Члан 31

Основни Акциони облик организовања   КС   је Актив.

– Основни организациони облик  КС  је Основна организација  КС,  где  чланови остварују основна статутарна  права и обавезе.

– Одлуку о формирању Актива и Основне организације доноси Општински комитет.

За формирање Основне организације потребно је најмање 10 чланова  КС.

Основна организација на Изборној конференцији бира:  Секретара и Благајника а веће организације и заменика секретара или Секретаријат.

Када у једном месту има две или више Основних организација формирају Комитет.

V ФОРУМИ И ОРГАНИ У КС

Члан 32

Форуми у  КС  су:

– Конгрес  КС

– Конференције на осталим нивоима организовања.

Органи у  КС  су:

– Централни комитет  КС

– Комитети  КС  на осталим нивоима организовања.

– Статутарне и Надзорне комисије на свим нивоима организовања .

Члан 33

Конгрес је највиши форум организације  КС.

Конгрес  КС  разматра и оцењује активност и развој  КС  између два Конгреса, одређује програ- мску  оријентацију, политику и основне правце деловања  КС,  у  наредном периоду: доноси,  мења и допуњује Програм и Статут КС,  бира чланове Централног комитета, Статутарне и Надзорне комисије и оцењује њихов рад.

Члан 34

Конгрес  КС  се одржава сваке четврте године.

Одлуку о сазивању Конгреса доноси Централни комитет  КС.

ЦК  уз Одлуку о сазивању Конгреса  даје предлоге дневног реда, предлоге докумената о којима ће се одлучивати на Конгресу, критеријум и начин избора делегата за Конгрес и друга питања у вези са припремама Конгреса, објављује и доставља матерјал који се разматра на Конгресу најмање два месеца пре почетка рада Конгреса   КС.

Чланови ЦК, Статутарне и Надзорне комисије  КС  имају сва права делегата на Конгресу, осим гласања о извештају и разрешници свог органа.

Члан 35

Ванредни Конгрес  КС сазива ЦК  КС  самоиницијативно или на захтев Конференције  КС или на захтев више Градских и општинских организација, које укупно морају имати најмање 1/3 од укупног броја чланова Комуниста Србије.

Дневни ред и начин припреме ванредног Конгреса предлаже иницијатор  сазивања Конгреса  КС.

Одлуку о сазивању Ванредног конгреса КПС  дужан је да донесе ЦК КС  најкасније 2 месеца од постављеног захтева.

Члан 36

Конференција КС одржава се по потреби између два Конгреса КС.

Конференција разматра рад  КС,  разрађује и дефинише текућу политику и оцењује рад органа КС.

Одлуку о сазивању Конференције КС доноси ЦК КС  самоиницијативно,  или се она сазива  на захтев најмање 2 конференције Покраине, Округа или Града.

Члан 37

ЦК КС је највиши орган  Комуниста Србије.

ЦК КС разматра рад  КС и остваривање политичких смерница и задатака које је утврдио Конгрес и Конференција  КС, и у том оквиру заузима политичке ставове и формулише оилитичку платформу и зада- тке о најважнијим актуелним питањима.

ЦК броји укупно 43 члана, стим што се на Конгресу уједињења бира 33.члана ЦК,  а разлика до пуног броја оставља се за попуну из партија које могу приступити партији КС  између одржавања два Конгреса.  Одлуку о броју нових чланова ЦК, Преседништва ЦК КС и других органа ЦК, из партија које приступају, на основу постигнутог споразума, доноси ЦК КС.

Конгрес овлашћује  ЦК КС да може, ако то потребе, због бубрзаног развоја партије и сл. Буду захтевале да се ЦК повећа за још 4 члана што би износило 47 чланова .

Између два Конгреса ЦК КС  може, због оставке, искључења и сл, кооптирати до 1/3 чланова ЦК КС

Члан 38

Мандат чланова ЦК КС  траје четири године.

У раду ЦК КС могу учестовати  и чланови Статутарне и Надзорне комисије  КС.

Члан 39

ЦК КС  из свог састава бира Председника  ( који је истовремено и Преседник партије КС и Председник Председништва ЦК КС)  и  Преседништво ЦК  КС од 11 чланова.

Конгрес овлашћује ЦК КС, да у времену између два Конгреса  може одлучивати о формирању нових органа ЦК КС у складу са развојем и потребама партије.

С тим у вези, ЦК КС  утврђује надлежности и одговорност, како постојећих, тако и новоформираних органа.

Члан 40

Преседник ЦК КС: – Руководи радом ЦК КС, сазива и председава седницама  ЦК КС,  покреће питања која треба расправљати у ЦК КС,  на Конгресу и Конференцији  КС  износи и заступа оцене и ставове  КС  о свим питањима његове политике,  Остварује сталну повезаност са организацијама  КС  у Покрајинама,Округу, Граду и Општинама и њиховим органима, Представља  КС  у односима са другим партијама и покретима у земљи и иностранству.

Седнице ЦК КС сазива Преседник самоиницијативно, на предлог  Преседништва ЦК КС  или једног Покраинског или Организације  КС  из Округа.

За свој рад Преседник ЦК КС одговара  Конгресу  КС  и  Централном комитету  КС.

Члан 41

Преседништво КС,  у оквиру своје извршне функције,  остварује задатке који проистичу из закључака и ставова ЦК КС  и њему одговара за свој рад.

Преседништво КС:  – Организује рад на спровођењу утврђене политике и ставова  КС.

– Прати и обезбеђује извршавање усвојених закључака

– Покреће и разматра актуелна идеолошко-политичка питања.

– Даје иницијативе и припрема седнице ЦК КС.

– Усклађује текућу активност ЦК КС са Покраинским, Окружним, Градским и Општинским       комитетима  КС.

– Израђује предлоге плана рада ЦК.

Члан 42

Статутарни органи  КС  у оквиру своје надлежности:

– Прате примену Статута и статутарних одлука.

– Дају тумачења њихових одредби

– Указују на појаве евентуалне неусаглашености и одступања од статутарних норми и предлажу мере за њихово одклањање.

– Припремају предлог измена и допуна Статута, односно статутарних одлука.

– Одлучују о жалбама на изречене дисциплинске мере.

Статутарни органи се образују на свим нивоима организовања  КС.

Статутарни органи из свог састава бирају Преседника и Секретара.

Одлуке статутарних органа обавезне су за све Чланове,  Органе и  Организације.

Члан 43

Статутарна комисија  КС  је Орган  КС  коју бира  Конгрес  КС.

Статутарна комисија  КС  обавља послове предвиђене за статутарне органе у члану 42 овог Статута.

За свој рад Статутарна комисија одговара Конгресу  КС  који разматра извештај о њеном раду.

Кандидовање и  избор чланова Статутарне комисије  КС  врши се на начин који се примењује при избору чланова ЦК КС.

Члан 44

Надзорни органи  КС  у оквиру своје надлежности:

– Врше надзор над остваривањем финансирања,

– Плаћања чланарине

– Употребом, коришћењем и располагањем средствима и имовином КС.

Надзорни органи се образују на свим нивоима организовања у  КС.

Надзорни органи из свог састава бирају  Преседника и Секретара.

Члан 45

Надзорна комисија  КС је орган  СКЈ-КС коју бира Конгрес КС.

Надзорна комисија  КС  обавља послове предвиђене за надзорне органе  у члану  44  овог Статута. За свој рад Надзорна комисија одговара Конгресу КС  који разматра извештај о њеном раду.

Кандидовање и избор чланова Надзорне комисије  КС  врши се на начин који се примењује  при избору чланова  ЦК -КС.

Надзорна комисија  КС  најмање једном годишње врши преглед пословања  КС  и организација и институција  чији је оснивач  КС.

Члан 46

Ради праћења и проучавања појединих питања и проблема, припремања предлога и решавања других задатака Основне организације и Органи  КС  могу образовати сталне и повремене  Комисије, Савете и друга радна тела,  и организовати  Саветовања,  Трибине  и сличне облике рада.

Органи  КС,  утврђују  делокруг рада Радних тела, које образују,  именују и разрешавају њихове чланове.

VI УЧЕШЋЕ КС НА ИЗБОРИМА

Члан 47

Одлука о учешћу  КС  на скупштинским и другим изборима за органе власти доноси  ЦК КС.

Изборни Програм се доноси по истом поступку као и одлука  за излазак на изборе.

За излазак на изборе у Покрајини, Округу, Граду и Општини одлуку доноси Преседништво ЦК КС  на њихов предлог.

КС може ступати у изборне коалиције са другим партијама и покретима сличне идеолошке и политичке оријентације.

VII ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ,  ИНФОРМИСАЊЕ И  ПРОПАГАНДА

Члан 48

Послове политичке пропаганде, издавачке, новинске и истраживачке делатности, организују у складу са Програмом и Статутом  КС,  ЦК КС  и  Покраински комитет  КС.

Органи  КС  на свим нивоима организовања дужни су да благовремено информишу  чланство о својим активностима.

ЦК КС одлучује о покретању Листова,  Часописа, Билтена и других публикација, утврђује карактер и задатке партиских гласила и именује њихове Уређивачке одборе,  Главне и одговорне Уреднике.

VIII ФИНАНСИРАЊЕ И ИМОВИНА  КС

Члан 49

Делатност  КС  се финансира од чланарине и добровољних прилога.

Укупни приходи распоређују се финансиским планом којег за сваку календарску годину доноси  ЦК КС и Комитети  КС на осталим нивоима организовања.

Управљање, коришћење и располагање средствима  КС,  ближе се утврђује општим актима, које доноси ЦК – КС.

Одлуку о висини чланарине,  расподели и употреби чланарине, доноси  ЦК – КС.

Основне Организације и органи   КС,  дужни су, најмање једном годишње,  да упознају чланство о прикупљеној чланарини, расподели и употреби средстава којима се финансира  КС.

IX ПАРТИСКА ОБЕЛЕЖЈА  КС

Члан 50

Партска обележја  КС  су:  Амлем, Застава и Химна.

Амблем КС  је Црвена петокрака – Звезда са српом и чекићем у средини. Срп и чекић и ивице звезде су златне боје. Испод звезде, између два њена крака, налазе се почетна слова наше партије,  КС,  која могу бити исписана и на језицима националних мањина.

Застава  КС  је црвена. Однос дужине заставе према њеној ширини је  2:1 .  У горњем левом углу  је амблем  КС  а у продужетку натпис „Пролетери свих земаља уједините се“.

Овај натпис може бити исписан на језицима националних мањина.

Химна  КС   је Интернационала.

Употреба партиских обележја прописује се одлуком  ЦК – КС.

X ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 51

Чланови КС  имају чланску књижицу, чији облик, величину и садржај, својом одлуком утврђује  ЦК – КС

Органи  КС  имају печат, чији се садржај и облик утврђује одлуком  ЦК – КС.

Садржај и начин вођења евиденције чланства, утврђује се одлуком  ЦК – КС.

Време проведено у  уједињеним Комунистичким партијама  признаје се  у партиски стаж  КС.

Члан 52

Одлуку о престанку рада  КС  искључиво доноси Конгрес  КС.

У случају престанка рада  КС, по одлуци државног органа, одлуку о имовини  КС доноси искључиво  ЦК – КС.

XI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 53

Организације КС у Покрајини, Округу, Граду и Општинама  доносе своје Статутарне одлуке у року од шест месеци од усвајања овог Статута.

Члан 54

Овај Статут ступа на снагу даном доношења од надлежног државног органа.

У Београду, 19. априла 2008.године

Преседавајући на Конгресу

Олајош Нађ Миклош

НАСТАВИТИ КЛАСНУ БОРБУ ПРИМЕРЕНУ САВРЕМЕНИМ ДРУШТВЕНИМ УСЛОВИМА

Ако се односи међу људима, народима и државама посматрају у филозофској и идејно-теоријској равни, онда можемо целину тих односа и укупан живот посматрати и као вечиту борбу између комунизма и антикомунизма тј. као борбу између добра и зла. Антикомунисти покушавају доказати да је комунизам назадна утопија, а да је либерални капитализам који је заснован на доминацији приватне својине без ограничења, који окамењује поделу на експлоататоре и експлоатисане, систем друштених односа за сва времена ?! Такву, ненаучну и антицивилизацијску парадигму развоја друштвених односа, засновану на антикомунизму, комунисти никада неће прихватити. Зато је историјска обавеза комуниста, према експлоатисаним и пониженим слојевима друштва, да  НАСТАВЕ КЛАСНУ БОРБУ, примерену савременим условима, ЗА ПРАВЕДНО, БЕСКЛАСНО, КОМУНИСТИЧКО ДРУШТВО.

Свесни катастрофичног стања у нашем друштву, с једне стране, као и разједињености комунистичких партија, с друге стране, које већ годинама траје, КОМУНИСТИ СРБИЈЕ су заузели јединствен и чврст став да се морају предузети потребне мере  како би се зауставили неповољни друштвени токови, коначно остварло јединство у комунистичким редовима и тако створили повољнији услови за њихов успешан наступ на јавној политичкој сцени. КОНГРЕС УЈЕДИЊЕЊА КОМУНИСТА СРБИЈЕ представља први одлучујући корак у том правцу.

Комунисти Србије ће у свом политичком деловању у друштву  полазити од следећих основних идејних опредељења:

– КОМУНИСТИ СРБИЈЕ се идејно профилишу као РЕВОЛУЦИОНАРНА  МАРКСИСТИЧКО-ЛЕЊИНИСТИЧКА ПАРТИЈА, чији је основни задатак борба против буржоазије и капиталистичког система, а за СОЦИЈАЛИЗАМ и интересе РАДНИЧКЕ КЛАСЕ. Теоријска и идејна основа деловања комуниста  је научни социјализам, односно Марксизам и Лењинизам, при чему се комунисти према марксистичкој теорији односе активно и стваралачки, као према науци која се стално развија и обогаћује савременом друштвеном праксом и новим сазнањима научне мисли, а не као према збиру окамењених догми. Комунисти сматрају друштвену својину неприкосновеном основом социјализма, што је један од основних принципа КОМУНИСТИЧКОГ МАНИФЕСТА. Комунисти нису против приватне својине уопште већ само против оне која представља основ капиталистичког система. Приватна својина је прихватљива и за комунисте свуда тамо где не постоји могућност експлоатације радника и грађана од стране послодаваца;

– Саставни део ПРОГРАМСКИХ ОСНОВА КОМУНИСТА СРБИЈЕ чине: КОМУНИСТИЧКИ МАНИФЕСТ, позитивна искуства међународног комунистичког и радничког покрета, позитивна искуства КПЈ/СКЈ и нарочито позитивна искуства из дугогодишњег периода када је друг Тито био на челу Партије и Државе, у оквиру чега и позитивна достигнућа у изградњи самоуправног социјализма на основу  ПРОГРАМА СКЈ ИЗ 1958 године;

– КОМУНИСТИ СРБИЈЕ се не боре за власт комуниста него за ВЛАСТ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ и свих прогресивних људи који деле њену судбину,што значи да ће комунисти у свом политичком деловању увек полазити од интереса Радничке класе;

– КОМУНИСТИ СРБИЈЕ се залажу за превладавање подела међу кмунистичким партијама, а за стварање ЈЕДИНСТВЕНЕ ПАРТИЈЕ, у чији састав би ушле и друге КП које, за сада, делују самостално и које идеји уједињења супротстављају идеју сарадње међу комунистичким партијама коју, међутим, у протеклих двадесетак година нисмо успели у пракси остварити. Први корак ка отварању пута за уједињење свих комунистичких и радничких партија у Србији треба да буде заједничка израда ЈЕДИНСТВЕНЕ ИДЕЈНЕ ПЛАТФОРМЕ;

– ЈАСНО ИДЕЈНО РАЗГРАНИЧЕЊЕ са свим другим идејним концептима који су, мање или више, на антикомунистичким позицијама и који настоје да замуте линију разграничења између комунистичко-радничке левице и свих осталих идејних концепата, при чему је ИДЕЈНИ СТАВ КОМУНИСТА ПРЕМА ПИТАЊУ СВОЈИНСКИХ ОДНОСА ОД КЉУЧНОГ ЗНАЧАЈА;

– Без обзира на садашње неповољне прилике и ретроградне трендове у нашем друштву, основни циљ комуниста мора остати борба за ВЛАСТ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ као основног фактора истинског друштвеног прогреса, при чему под појмом “РАДНИЧКА КЛАСА” подразумевамо организовани политички покрет у најширем смислу, коме припадају сви радни и стваралачки слојеви друштва који прихватају поставке Марксизма и Лењинизма о историјској мисији Радничке класе у развоју друштвено-економских и полиричких односа, заснованих на научном социјализму;

– Делујући у оперативно-политичкој равни на спровођењу задатака везаних за животна и егзистенцијална питања грађана, треба једновремено покренути и научни идејно-теоријски рад, како би се добили прихватљиви одговори како на питања везана за прошлост, тако и за будућност у циљу отварања перспективе за развој на основама социјализма;

– Борба против свих појавних облика сепаратизма, национализма и антикомунизма, као и залагање за постепену реинтеграцију, на добровољној основи, равноправних и слободољубивих народа и народности у јединствену југословенску државу у АВНОЈ-евским границама;

– Сарадња комунистичких и комунистима блиских радничких партија, на глобалном и регионалном нивоу, мора бити један од наших приоритета, при чему се посебно наглашава потреба повезивања са комунистичким и радничким партијама и другим прогресивним покретима у бившим југословенским републикама;

– У међународним односима борба против свих облика економског, политичког, културног и војног поробљавања, које власници мега капитала и њихове влада спроводе путем тзв. глобализације, којој комунисти супротстављају пролетерски интернационализам, који подразумева класну солидарност експлоатисаних и понижених, као и залагање за СВЕТ СОЦИЈАЛНЕ ПРАВДЕ И ЈЕДНАКОСТИ, у коме ће се односи заснивати на равноправној међународној сарадњи, на општој демократизацији светске заједнице, без ичије доминације, централизације и монополизације одлучивања о судбини човечанства;

– КОМУНИСТИ СРБИЈЕ полазе од става да је један од наших највећих проблема данас, од чијег успешног решавања зависи опстанак и даљи развој комунистичког покрета, успостављање покиданих веза са радницима, сељацима и са младом генерацијом. Другим речима, комунисти морају наћи одговор на питање: Како заинтересовати и укључити у класну борбу раднике, сељаке, омладину, као и све остале који су по свом социјалном положају и идејном ставу блиски комунистима ? Стварање повољних услова у којима ће млади све више приступати комунистима, где је њихово природно место као бораца за истински друштвени прогрес, је најбољи пут и начин за реафирмацију и даљи развој комунистичког покрета.

СТАЊЕ У ДРУШТВУ И ОСНОВНИ ПРАВЦИ ДАЉЕГ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА

Негативни процеси на глобалном светском нивоу, које генеришу и спроводе западне силе предвођене од стране САД, имају погубне последице за читаво човечанство а нарочито за мале и неразвијене у које спада и наша земља. Заједничко име тих негативних процеса јесте неоколонијализам. Зато комунисти Србије стоје на становишту да је једини прихватљив пут отварање перспектива за стварање слободне заједнице равноправних народа, као алтернативе владајућем колонијалном поретку и примени силе у међународним односима. Само тако је могуће зауставити апокалиптичку визију либералног капитализма, даљу концентрацију материјалног богатства на једној и материјалне и животне беде на другој страни. Залагање за остварење тог величанственог и хуманог циља у суштини значи борбу за бескласно, праведно друштво слободних и достојанствених људи и равноправних народа и држава. Другим речима, човечанство не може избећи самоуништење ако не уједини све прогресивне и стваралачке снаге и не усмери се на стварање новог начина и услова живота, којим ће се, уместо масакрирања природе зарад стварања профита у корист власника мега капитала, вршити оплемењавање животне средине и самог живота.

Као што знамо, сви ти негативни процеси, посматрани на глобалном светском нивоу, имају веома штетне последице и на стање у нашој земљи. О томе сведоче драстичан пад производње, пљачкашка приватизација и криминализација друштва, масовно отпуштање радника, распродаја друштвених богатстава страним власницима и новопеченим домаћим богаташима, раслојавање на богате и сиромашне, губљење суверенитета земље и њено понижавање на сваком кораку, окупација делова територије, дезинтеграција Србије и Црне Горе, развијање поданичког менталитета код грађана што, у условима опседнутости егзистенцијалним проблемима, има за последицу губљење моралне снаге, самопоуздања, ентузијазма и достојанства народа. Због готово катастрофичног стања у земљи, у сталном је порасту незадовољство грађана постојећим стањем у друштву. Проблем је, међутим, у томе што још увек на јавној политичкој сцени нема  политичких снага које би биле у стању да зауставе негативне друштвене токове и незадовољство грађана постојећим стањем каналише у организовану политичку снагу. Тај ургентни задатак морају преузети на себе УЈЕДИЊЕНИ КОМУНИСТИ СРБИЈЕ КАО ИМПЕРАТИВ ВРЕМЕНА У КОМЕ ЖИВИМО!

ПРАВЦИ ДАЉЕГ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА

Када је реч о правцима даљег друштвеног развоја, најпре треба дати  одговор на питање: Шта је ИСТИНСКИ ДРУШТВЕНИ ПРОГРЕС, у функцији кога би требало да буде дефинисана СТРАТЕГИЈА ДУГОРОЧНОГ РАЗВОЈА ДРУШТВА? Ово због тога што различити идеолошки и национални покрети, интересне групе и организације одговарају на постављено питање водећи рачуна, пре свега, о својим ужим политичким, економским и националним интересима. Ако се томе додају спољња ограничења и притисци, који се спроводе путем глобализације, транзиције и пљачкашке приватизације, чије негативне последице, у најваћој мери, трпе мале и неразвијене земље, онда читава ствар постаје још сложенија. Другим речима, ни доминантне друштвене снаге у малим и неразвијеним, па чак ни у средње развијеним, земљама нису данас у ситуацији да слободно и самостално бирају пут свог унутрашњег друштвео-економског и политичког развоја. А шта тек тећи о комунистичим и радничким партијама у нашој земљи, чији је утицај на друштвена кретања готово потпуно исчезао. Мађутим, то нас комунисте не ослобађа обавезе да дефинишемо нашу СТРАТЕГОЈУ ДУГОРОЧНОГ РАЗВОЈА ДРУШТВА, која би била максимално у интересу наше земље, а само у неопходној мери уважавала ограничења која намеће окружење, нарочито избегавајући негативне последице које собом носи концепт пљачкашке приватизације и глобализације-неоколонијлизма.

Из идејних опредељења комуниста Србије произилази и одговор на питање ШТА ЈЕ ИСТИНСКИ ДРУШТВЕНИ ПРОГРЕС и који елементи треба да буду уграђени у нашу СТРАТЕГИЈУ ДУГОРОЧНОГ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА?

У области природних наука и техничко-технолошког развоја – допринос сталном побољшању укупног квалитета живота, рационалној потрошњи природних ресурса, очувању животне средине и избегавању прљавих и застарелих технологија, борба против злоупотребе техничко-технолошког развоја у агресивне и нехумане сврхе, селекције приоритетних области развоја обзиром на природне ресурсе и услове који чине компаративне предности земље, избор одговарајућег научно-истраживачког и образовног система који би омогућио да путем развијања сопствених  и трансвера тиђих достигнућа у разним областима природних наука “ухватимо и држимо корак” са развијенима, применом адекватних облика награђивања научног и стручног рада настојати да наука и знање постану једна од наших компаративних предности на светском тржишту знања и да се на тај начин макар ублажи одлив стручних и научних кадрова из земље.

У области економског развоја -залагање за стратегију која обезбеђује економску успешност земље засновану на модерној технологији и савременој организацији, која човека третира као материјално стимулисамог и морално мотивисаног произвођача, који учествује у одлучивању о условима и резултатима свога рада, да се на најбољи начин користе све компаративне предности земље, залагање за економску политику у којој је производња у функцији здраве, рационалне и праведне потрошње и која избегава негативна обележја и последице тзв. потрошачког друштва, за економску политику која афирмише равноправну економску сарадњу у свету и стално смањује јаз између развијених и неразвијених, за политику која унапређује регионалну економску сарадњу, а нарочито са бившим републикама СФРЈ.

У међународним односима залагање за политику мира, за мултиполарни свет у коме ће се односи заснивати на равноправној сарадњи, а против хегемонизма сваке врсте, употребе силе,  економског, политичког и културног поробљавања народа и држава; на унутрашњем плану борба за друштвено-економски и политички систем који фаворизује непосредно учешће грађана у одлучивању о свим битним питањима живота и развоја, без чега нема истинске демократизације и хуманизације друштвених односа, залагање за систем у коме се стално шире простори слободе, равноправности, друштвене правде, једнакости и солидарности међу људима; залагање за систем друштвених и моралних вредности у којима ће човек остваривати своју личну срећу и просперитет борећи се за напредак колективитета коме припада а не на његов рачун, борба против свих облика експлоатације, криминала, националне и верске мржње, а за афирмацију моралних и друштвених вредности као што су: слобода, социјална правда, равноправност, достојанство, самопоуздање, ентузијазам и патриотизам.

Само усаглашени ставови, пре свега у оквиру комунистичко-радничке левице, о томе шта је садржај истинског друштвеног прогреса, омогућава нам да нешто конкретније искажемо наше ставове у разним областима као што су: друштвено-економски односи, политички систем, научно-технолошки развој, образовање, међународна политика, пољопривреда, здравство, култура и уметност, спорт, итд.

ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ ОДНОСИ

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ ће се залагати за друштвено-економски развој који почива на кључним опредељењима везаним за доминацију колективних облика својине, као основе социјалистичких друштвено-економских и политичких односа, коришћењем позитивних искустава периода планске привреде, мешовите планске и тржишне привреде, самоуправљања, контролисаног тржишта, као и других савремених достигнућа социјалистичке теорије и праксе. Сва она предузећа која су приватизована за ситне паре или са прљавим новцем биће национализована и враћена радницима. Облик приватног власништва може да буде у трговини, занатству, угоститељству, пољопривреди и малој привреди и свуда тамо где нема експлоатације радника од стране послодаваца.

Дугорочна концепција економског развоја треба да полази од отворености према међународном тржишту, при чему се мора водити рачуна и о заштити домаћих производа, сталном повећању извоза окретањем рентабилним технологијама, модернизацији пословања, стварања хомогене привредне структуре и њене комплементарности унутар земље и са светом, планирање које ће омогућити економску и социјалну стабилност, неговање култа рада и стваралаштва уз истовремено јачање атрибута Државе са социјалним ликом, залагање за такав привредни систем у коме ће се и морално и материјално подстицати стваралачка иницијатива радних људи и привредних субјеката, примена метода одрживог развоја уз рационално коришћење природних ресурса и енергије као и очување животне средине, превођење сиве економије у легалне токове, унапређивање свих чинилаца продуктивности рада, повезивање привредних субјеката на основу заједничких програма на унутрашњем и међународном тржишту, активирање и максимално коришћење постојећих привредних потенцијала, развој индустрије првенствено на бази домаћих сировина и њихове финализације, задуживање само под повољним кредитним условима, обавезно задржавање у националном поседу природних богатстава и јавних предузећа од стратешког значаја.

ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ

Став Комуниста Србије о политичком систему и организацији законодавне, извршне и судске власти на свим нивоима, произилази из основног идејног опредељења у коме кључно место има борба за власт радничке класе и  радног народа.  Другим речима, окосница изградње политичког система треба да буде стално јачање непосредног учешћа грађана у одлучивању о свим битним питањима друштва, без чега нема истинске хуманизације и демократизације укупног друштвеног живота. По уверењу комуниста Србије, самоуправљање, као идејни концепт укупних друштвено-економских и политичких односа, ослобођено свих крупних грешака и деформација из прошлости, које би укључивало и сва позитивна искуства из периода планске привреде, као и друга позитивна искуства савремене теорије и праксе социјалистичких земаља, треба да чини основу политичког система Земље.

Политичким системом треба обезбедити право на слободну иницијативу грађана и њихово удруживање, плебисцитарно изјашњавање о свим битним питањима друштва као што су: Устав, системски закони и основна статутарна акта локалних заједница. У скупштинском систему треба обезбедити непрофесионално обављање посланичких и одборничких функција, непосредне изборе и непосредну одговорност изабраних представника бирачком телу, императивни мандат за одлучивање о изузетно значајним питањима за живот ргађана, доношење значајних одлука тајним гласањем, строга подела и потпуна самосталност законодавне, извршне и судске власти. Комуниси ће, када освоје власт на изборима, мењати Устав у циљу стварања законских основа за успостављање социјалистичких друштвено-економских и политичких односа у Земљи, као и реафирмацију мирољубиве коегзистанције, несврстаности, антиглобализма и равноправне међународне сарадње.

У међународним односима од кључног је значаја очување националног (државног) суверенитета, превладавање политичке супремације и доминације у међународним односима, залагање за стварну демократизацију Организације Уједињених Нација остваривањем пуне самосталности и равноправности њених чланица, као и одлучивање тајним гласањем у њеним телима, решавање свих међународних спорова и проблема демократским средствима, без уцењивања, притисака, претњи и употребе силе, отворености државних граница искључиво на бази реципроцитета, итд.

ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ

Неограничена слобода научног стварања, стално коришћење науке и научних проналазака у друштвено корисне сврхе, усмеравање научних истраживања на решавање акутних проблема живота и животне средине и одлучна борба против злоупотребе науке за њихово разарање, друштвени приоритети улагањима у основна, примењена и развојна истраживања, једнака доступност научних тековина свим добронамерним корисницима, вредновање научно-истраживачког рада према оствареним резултатима и доприносу друштвеном прогресу, стимулисање задржавања научно-истраживачког кадра у земљи матици и повратка исељених истраживача, развијање технике и технологије као и спречавање њихове злоупотреба ради остварења било чије доминације, стално увођење технолошких иновација у све сфере друштвене репродукције, тежња за технолошким предњачењем и применом највиших технолошких стандарда, ослобађање од технолошке зависности јачањем сопственог технолошког потенцијала и смањење увоза застарелих технологија, забрана промета и коришћење прљавих и по животну средину штетних технологија.

ОБРАЗОВАЊЕ

Бесплатно школовање у складу са потрбама друштва и у циљу спречавања раслојавања на школоване и богате, с једне  и необразоване и сиромашне, с друге стране. Перманентно образовање у складу са захтевима научно-технолошког прогреса, усклађивање планова и програма образовања са потребама и могућностима друштвеног рарвоја, образовање целовите и свестрано развијене личности, непосредно повезивање науке и образовања и оспособљавање за истраживачки рад током школовања, стално подизање стручног и педагошког нивоа наставног кадра, као и његово оспособљавање за прихватање савремених технологија у току наставног процеса, васпитање у духу хуманизације људске личности, вредновање резултата образовања на основу развијања способности и испољене креативности.

ПОЉОПРИВРЕДА

Залагање за савремену пољопривредну производњу засновану на модерној технологији уз примену задружне, друштвене, државне и приватне својине. За унапређење образовног, културног и забавног живота на селу и укидање сваког каишарења сељака у тржишним односима. Комунисти ће подстицати организовање задруга, комбината, комора и свих других облика повезивања земљорадника. Подстицање производње здраве и квалитетне хране, рационално коришћење земљишта, пољопривредне механизације и свих других расположивих потенцијала. Очување, заштита и рационално коришћење флоре и фауне, подземних и надземних вода и стварање услова за наводњавање. Индустријализација пољопривреде и финализација пољопривредних производа све до потреба крајњег потрошача, непосредно повезивање пољопривредних произвођача са прерађивачима и произвођачима опреме, репроматеријала и енергената, на принципима заједничких улагања, заједничке производње и реализације. Организовано обезбеђивање заједничког пласмана пољопривредних производа на домаћем и иностраном тржишту, примена међународних стандарда у производњи пољопривредних, нарочито прехранбених производа, убрзана урбанизација села у свим сферама живота, итд.

ЗДРАВСТВО

Комунисти Србије полазе од тога да човек не може бити слободан и достојанствен ако није здравствено осигуран и образован, као и од тога да је човеково здравље највеће богатство, како за појединца тако и за друштво коме појединац припада. Зато је здравом и напредном друштву потребна, модерна ефикасна и хумана здравствена заштита. Комунисти се залажу да здравствена заштита буде бесплатна и једнако доступна свим члановима друштва. Залажемо се за побољшање материјалног положаја здравства, за подстицање и адекватније вредновање научно-истраживачког рада у здравству, за боље услове стручног оспособљавања здравствених радника и за примену научних достигнућа у здравству.

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Полазећи од значаја културе и уметности за развој човека као мисаоног, свестраног и стваралачког бића, као и за обогаћивање и осмишљавање људског живота, комунисти се залажу за очување и неговање културне баштине свих наших народа и народности, њихово стваралачко прожимање и међусобну толеранцију, осмишљену презентацију културних и уметничких достигнућа наших народа и народности у нашој земљи, у Европи и другим крајевима света, стварање материјалних услова за успешан развој културе и уметности, као и обезбеђење друштвене подршке младима за слободно стваралаштво у области културе и уметности, али и енергичну борбу против примитивизма и шунда као антикултуре који остављају веома штетне последице на систем моралних и друштвених вредности, а нарочито на младе генерације.

НАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА

Кључно начело кога ће се комунисти Србије у националној политици строго придржавати, јесте залагање за примену принципа пуне равноправности народа и народности, али и најенергичнија борба против свих оних који злоупотребом принципа равноправности спроводе своје сепаратистичке, националистичке и разбијачке планове. Данас је више него очигледно, када је реч о кључним унутрашњим слабостима СКЈ у прошлости, да није било довољно доследности у примени истакнутх начела. Наиме, СКЈ није имао ефикасне механизме борбе против злоупотребе принципа равноправности од стране сепаратиста и екстремних националиста. Зато ће комунисти Србије, држећи се доследно истакнутих начела, увек бити у блоку са оним патриотским снагама које се искрено и доследно боре за равноправан живот свих народа и народности које живе у нашој земљи,  као и у настојању да се очува суверенитет и територијална целовитост наше земље. У том контексту трба тумачити и политичке ставове комуниста када је реч о трагичном стању на Космету и настојању албанских терориста, снажно подстицаних и подржаних од западних сила на челу са САД, да се овој део Србије одвији и омогући формирање суверене албанске државе на српској земљи. Остваривање истакнутих начела ће бити могуће само ако се комунисти доследно и упорно залажу за развијање здравих међунацоналних односа, првенствено у сузбијању национализама у својим редовима и у сопственој нацији. За комунисте нема националних мањина и већина, већ је важан човек са свим својим стваралачким потенцијалима, културом, духовношћу и традицијом.Аутономију у покраинама Војводини и Косову и Метохији, развијаћемо на основу позитивних искустава али без прерогатива државности и територијалних аутономија. Децентрализација, солидарност и убрзани развој најзаосталијих делова земље биће међу приоритетним задатцима.

РЕИНТЕГРАЦИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Комунисти Србије сматрају да, без обзира на нашу садашњу ружну стварност, коју и даље карактерише присуство сепаратистичке и националистичке параноје, коју подстичу спољњи и унутрашњи непријатељи, користећи само негативна историјска искуства у односима између наших народа и народностима, залагање за заједнички живот свих јужнословенских народа и других народности које живе на овим просторима, за Комунисте Србије остаје као један од значајних дугорочних циљева. Подразумева се да тај циљ трба постепемо остваривати само на принципу добровољности. Морамо бити свесни да ће сепаратисти и националисти, у свим новоствореним марионетским државицама, свим силама настојати да се спречи реинтеграција Југославије. Они ће оптуживати комунисте за наводну националну издају и залагати се да се југословенска идеја одбаци за сва времена. Другим речима, да би се на југословенским просторима опет успоставио логичан ред ствари и на тај начин заштитили дугорочни интереси свих народа и народности, неопходно је упорно и стрпљиво радити на регенерацији и реафирмацији југословенске идеје и свести. Да би идеја о реинтеграцији Југославије у АВНОЈ-евским границама постала привлачна за већину граћана у свим бившим републикама и била што успешније постепено реализована, на том послу треба најпре остварити сарадњу свих југословенски опредељених партија и покрета на читавом југословенском простору. Комунисти никада неће прихватити као дефинитивно решење, којим власт марионетских државица, извршавајући налоге својих спољњих господара,  намеће систем капиталистичких моралних и друштвених вредности за сва времена. Ми не прихватамо уједињење Европе засновано на разбијању Државе југословенских народа и народности, као и других Држава источноевропских земаља. Југословенски народи се морају најпре реинтегрисати, вратити своју економску и политичку снагу па тако ојачани, заједно са другим балканским народима радити на интеграцији Европе на равноправним основама.

БЕЗБЕДНОСТ И ОДБРАНА ЗЕМЉЕ

За комунисте Србије безбедност друштвене заједнице би требало да се темељи на унутршњој стабилности, друштвеном напретку, јединству народа и општенародној одбрани, на добросуседским односима и свестраној међународној сарадњи. Снагу и јединство наше Државе треба да градимо стварањем општих услова за свестран развој и слободу сваког појединца, а против раслојавања друштва на антагонизиране класе и слојеве, као и сврставања према националној и верској припадности. Одбрана државе од свих насртаја завојевача или аспираната за промену граница и угрожавање територијалног интегритета и суверенитета, мора бити част и дужност сваког грађанина, а посебно комуниста. Јачање наше војске и њено опремање најмодернијим средствима и технологијама, треба да омогуће одвраћање сваког агресора који жели да угрози наш суверенитет и територијални интегритет. Јачање одбранбене свести наших грађана не треба да се темељи само на софистицираним средствима и модерним технологијама ратовања, него и на ширењу сазнања о традиционалним вредностима претходних генерација, ослободилачких ратова и НОБ. Борба за миран живот наше државе и очување њеног достојанства, може се успешно водити јачањем ауторитета војске, њене што чвршће повезаности са народом, као и ширењем свести о неопходним одбрамбеним механизмима нашег друштва, које диктирају наше окружење и актуелни међународни односи. Комунисти Србије су против улажења у војно-политичке пактове и савезе, а нарочито против уласка у НАТО-пакт, који је ударна песница империјализма и који представља милитаристичку организацију опасну по мир и слободу народа и држава. Значајан допринос повећању безбедности Државе КОМУНИСТИ СРБИЈЕ ће давати енергичном борбом за сузбијање криминала, мита и корупције, који су нарасли до размера које озбиљно угрожавају нормалан и миран живот грађана.

НА ЖАЛОСТ, као што знамо, исказана наша виђења даљег друштвеног развоја потпуно су супротна стању и присутним ретроградним трендовима у нашој земљи, који имају све карактеристике контререволуције. Такво стање обавезује све комунисте и комунистима блиске друштвене снаге да дају  максималан допринос како би што пре дошло до обједињавања свих снага које припадају истинској комунистичко-радничкој левици, чији је ургентни задатак да што пре организовано изађу на јавну политичку сцену, стану на страну експлоатисаних и угрожених слојева друштва и поведу КЛАСНУ БОРБУ за заустављање ретроградних процеса и контрареволуције. Зато, у садашњим друштвеним условим,  комунисти Србије ће се залагати да сви слојеви друштва приближно подједнако подносе терет материјалних и других невоља кроз које пролазимо, против масовног отпуштања радника, за решавање економских и социјалних проблема оживљавањем производње и продуктивним запошљавањем, за бесплатно школовање и лечење, за демонополизацију приватног власништва, за колективне облике својине као економске основе за борбу против експлоатације и неприхватљивих социјалних разлика, борбу против свих облика економске доминације и колонијалног поробљавања од стране колонијалних сила и њихових мултинационалних компанија, за синдикално организовање у јединствени фронт, у оквирима комунистичко-радничке левице, како неби разједињени делови угрожених слојева страдали, један по један, под ударом нове капиталистичке класе.

МЕТОДЕ И ОБЛИЦИ ДЕЛОВАЊА У ДРУШТВУ

Комунисти Србије могу постати политичка снага која ће давати значајан допринос реафирмацији комунистичких идеја на нашим просторима, ако организовањем идејно-теоријског рада предњаче у разумевању савремених друштвених токова, ако успевају да дају ваљане одговоре на присутне друштвене противуречности и изналажење рашења за кључна питања развоја друштва, с једне стране, као и да организују делотворну касну борбу у оперативно-политичкој равни, примерену савременим друштвеним условима, с друге стране. То ће бити могуће остварити само ако комунистичке снаге буду уједињене у јединствени фронт, ако буду упорно радиле на реафирмацији комунистичких идеја, а не да делују разједињено или као прирепак других партија тзв. умерене левице.

ОПЕРАТИВНО-ПОЛИТИЧКИ РАД

Омасовљење организације младим људима-Питање придобијања што већег броја младих за комунистичке идеје од судбинског је значаја. Заправо, све тачке програма, како оне које се односе на идејно-теоријски рад, тако и оне из домена практично-политичког деловања у друштву, морају бити у функцији отварања процеса кадровске обнове комунистичких редова, у оквиру чега млади треба да чине окосницу. Комунисти морају помоћи младима да схвате у чему је заблуда оних који наседају капиталистичким, сепаратистичким, националистичким и другим антикомунистичким концептима, који су засновани на националној искључивости, раслојавању на богате и сиромашне и експлоатацији. Најбољи начин окупљања младих јесте формирање организације младих у оквиру Партије комуниста Србије. Зато у сва руководства Партије КОМУНИСТА СРБИЈЕ треба бирати најмање 25% младих и залагати се да исти критеријум буде примењен и при изборима за Парламент, као и за све остале органе власти, од најнижих до највиших.

Окупљање радника и сељака, као и свих других грађана који су по свом социјалном и друштвеном положају блиски комунистима  

Комунисти Србије, као и све остале политичке партије, су заинтересовани  да имају што већи број регистрованих чланова. Да би комунисти поново задобили масовну подршку код раника и сељака, као и код других експлоатисаних и угрожених слојева друштва, који по свом социјалном и друштвеном положају припадају комунистичко-радничкој левици, морају наћи начина да успоставе квалитетну и перманентну комуникацију са њима. Комунисти морају уложити максималне напоре да се не мали број радника и сељака истргне из злоћудног загрљаја, сепаратиста и екстремних националиста, грађанске десниве и псеудолевице. Зато, комунисти Србије ће се борити за омасовљење својих редова интензивирањем класне борбе за текуће и дугорочне интересе радничке класе и других угрожених слојева друштва. Такође је неопходно да се, у циљу омасовљења наших редова, комунисти повезују са друштвеним организацијама, а пре свега са борачким, хуманитарним, културним, образовним, спортским и другим организацијама.

Стратегија и тактика при учешћу на изборима

У условима вишепартијског парламентарног система и комунисти Србије, као и све друге политичке партије, ће настојати да политичком борбом освоје власт. Међутим, у протеклом периоду, од разбијања СФРЈ па до данас, комунисти су се само свађали и делили, излазили на изборе разједињени или као “прирепак” других партија. Данас смо у ситуацији да извучемо потребне поуке из грешака које смо правили у прошлости, да дефинишемо јасне критеријуме и услове под којима треба учествовати на изборима, борити се за реафирмацију комунистичких идеја и на тој основи освајати власт. Најважнија поука гласи: Комунистичке и комунистима блиске партије не треба да буду на листама других партија. Друга не мање важна поука је да, уз добру политичку припрему, уједињене снаге комунистичко-радничке левице треба да самостално учествују на изборима када за то постоје повољни политички услови, када се процени да је оправдано ступити у неку коалицију под повољним условима, као и када се оцени да ће се изласком на изборе  макар само успешно промовисати комунистичке идеје.

ПРОБИЈАЊЕ МЕДИЈСКЕ БЛОКАДЕ

После разбијања СФРЈ комунисти су врло брзо пали у немилост готово свих значајнијих средстава информисања, како електронских тако и штампаних. То је, поред осталих негативних чинилаца, један од врло значајних узрока што наше акције нису давале жељене позитивне ефекте у широј јавности. То практично значи да без пробијања медијске блокаде комунисти неће моћи да изађу на јавну политичку сцену, да врше делотворан утицај на друшрвене токове и боре се за освајање власти. За пробијање медијске блокаде потребни су напори за обједињавање свих наших расположивих интелектуалних снага, како би се покренуло издавање Часописа, даље развијала информативна делатност преко интернета, штампање брошура и летака као и организовање научних скупова, округлих столова и јавних трибина грађана.