Сведоци смо да је обележена 60.годишњица Радио Телевизије Србије. У тој емисији афирмативно је приказано социјалистичко друштво и улога телевизије у њему. Телевизија није имала само информативни и политички карактер, већ је имала културну и образовну функцију. Новинари који су радили на телевизији су били образовани и стручни за свој посао и самим тим су имали кредибилитет у друштву. Било је уживање слушати правилан изговор, дикцију и богатство језика новинара на телевизији, за разлику од данашњих полуписмених и идеолошки обликованих послушника. У то време Тито је био главни јунак телевизије иако се једном месечно обраћао народу, за разлику од данашњих лидера који се свакодневно појављују и користе телевизију за своју личну и промоцију своје странке.
Телевизија се у то време бавила свакодневним проблемима обичног човека и увек су у првом плану биле универзалне вредности као што су рад, образовање, култура, другарство и заједништво.
Иако је тада постојала само једна телевизија она је била довољна да изврши своју основну информативну, образовну, културну, спортску и моралну улогу у друштву. Данас смо сведоци великог броја телевизијских станица које служе за интерес владајуће класе и крупног капитала, заглупљујући народ својим јефтиним садржајима у облику ријалити програма, навијачким информативним емисијама, без осврта на катастрофално стање у друштву и беди у којој живе обични људи.
За време СФРЈ телевизија је ширила идеје братсва и јединства, док је после разбијања заједничке државе имала улогу пропгандне националне машинерије, ширећи мржњу међу људима која траје и дан данас.