„Социјал-шовинизам је одбрана идеје „одбране отаџбине“ у садашњем рату. Штавише, ова идеја логично води ка напуштању класне борбе током рата, гласању за ратне кредите итд.
У стварности, социјал-шовинисти воде антипролетерску и буржоаску политику; јер, у стварности, они не бране одбрану отаџбине у смислу борбе против страног угњетавања, већ право једне или друге велике силе да пљачка колоније и тлачи друге народе.
Социјалшовинисти понављају буржоаску обману народа да се рат води да би се заштитила слобода и постојање нација и да се тако сврставају на страну буржоазије против пролетаријата.
У категорију социјал-шовиниста су они који оправдавају и улепшавају владе и буржоазију једне од група које, попут Кауцког, сматрају да социјалисти свих зараћених сила имају једнако право да бране отаџбину.
Социјалшовинизам, будући да је у ствари одбрана привилегија, предности, пљачке и насиља сопствене (или целе) империјалистичке буржоазије, потпуна је издаја свих социјалистичких убеђења и одлуке Међународног социјалистичког конгреса у Базелу. ”
(В.И. Лењин, Социјализам и рат, 1915)