Првобитно је било предвиђено да овај текст буде наша реакција и став по питању срамног и неодговорног захтева Синода Српске православне цркве (у даљем тексту СПЦ) да се одобри верницима СПЦ да у недељу, на Ускрс, могу у времену од 05:00 до 10:00 часова присуствовати литургијама у црквама СПЦ. Међутим, да тема буде комплекснија, побринуо се Александар Вучић својим арогантним наступом у јучерашњем Дневнику РТС у 19:30 часова, који је за тему, такође, имао напред наведени захтев СПЦ.
Захтев СПЦ сматрамо срамним јер су ванредним стањем ограничене многе слободе, пре свега слобода кретања, а не само могућност одласка у цркву. Зашто су остале слободе мање вредне и зашто се другим групама грађана (нпр. старији од 65 година, родитељи који имају малу децу, власници кућних љубимаца и сл) не би дале одређене олакшице? Из једноставног разлога, зато што би се тиме угрозиле мере на спречавању ширења коронавируса, које су предузете на савет најстручнијих лица из области епидемиологије у нашој земљи. Исте верске слободе, које имају верници СПЦ, имају и верници других признатих религија у Србији, али се њихови великодостојници повинују одлукама државе и у складу са њима понашају. Само Синод СПЦ сматра да је изнад државних органа и да може да ради шта хоће и како хоће. Поред тога што је сраман, овај захтев је и неодговоран, јер окупљање великог броја људи на малом простору (као што је то случај у црквама) и те како погодује ширењу вируса, а тиме и разбољевању већег броја лица. Прича за себе је причешће истом кашичицом, од чега СПЦ не одустаје. Тек је то изузетан начин за ширење заразе. Не понашају се тако све православне цркве. Румунска православна црква је донела одлуку да се причешће врши пластичним кашичицама за једнократну употребу, чиме се спречава могућност ширења заразе овим путем. Све напред изнето и те како указује на изузетну небригу за здравље људи, како оних који би присуствовали литургијама, тако и оних који би накнадним контактом са њима били заражени.
Овакво понашање Синода СПЦ није случајно. То је последица дугогодишње политике свих буржоаских власти у Србији, од контрареволуције на овамо. Свесно је гажено једно од основних уставних начела, начело о секуларности државе. Када је СПЦ у питању, супротно члану 11 Устава Републике Србије, црква није одвојена од државе. Напротив. Актуелни председник Републике, а то је радио и Коштуница пре њега, се о политичким питањима саветује са поглаваром СПЦ, иако је то у супротности са Уставом. Зато и не чуди овакво понашање.
Свакако, треба поменути да на присуство верника СПЦ литургијама позива и осведочени фашиста, Бошко Обрадовић. Лепо друштво, мора се признати.
Оно што посебно треба да забрине све нас је понашање и ставови председника Републике Србије, Александра Вучића, по овом питању. Он је гостујући у јучерашњем дневнику РТС у 19:30 часова, изјавио (парафразираћемо) да држава остаје при ставу да се мере које су прописане за спречавање ширења коронавируса морају у потпуности поштовати, али да му не пада на памет да хапси свештенике и владике СПЦ, већ да ће он да моли поглавара СПЦ да промене одлуку.
Оваквом својом изјавом, он је прекршио четири члана Устава Републике Србије. Чланом 112 су дефинисане надлежности председника Републике Србије. Одлука о томе ко ће бити ухапшен, а ко не није обухваћена овим чланом. Напротив, чланом 122 је дефинисано да је Влада носилац извршне власти у Републици Србији. Такође, прекршен је и члан 21 којим је прописано да су сви једнаки пред Уставом и законом. Ако се за непоштовање одређене законске одредбе неко кажњава, а неко не, ако се неко хапси, а неко не, то значи да нема једнакости. Ако се због кршења забране кретања од стране лица које има преко 65 година, а које је изашло да купи неопходне намирнице, исто приводи и изриче му се казна у висини од 50.000 до 150.000 динара, због чега се не би изрицала мера и свештеницима и владикама који крше меру забране окупљања? Којим чланом Устава или неког од закона је то прописано? Такође, прекршен је и члан 44 којим је прописано да су цркве и верске заједнице равноправне и одвојене од државе. Остале цркве и верске заједнице су сигурно одвојене од државе, али СПЦ није. Такође, друге цркве и верске заједнице нису равноправне са СПЦ, јер да јесу не бисмо имали ситуацију у којој председник Републике моли поглавара СПЦ да поштује законе, док су остали обавезни да то чине, без икакве молбе.
Све ово, а и многи други случајеви везани за актуелну ситуацију, говоре о самовољи једног човека, о његовој тежњи да уведе своју личну власт, мимо Устава и закона Републике Србије. То је оно што треба озбиљно да нас забрине и да нас покрене. То се не сме дозволити. Демократске слободе (праве, а не буржoacкe) и људска права су оно за шта ћемо се свим силама борити, како кроз институције система, тако и протестима.
Живела радничка класа и радни људи Србије!
Заједно до победе!
Извршни секретаријат
партије Комунисти Србије