Иза кулиса плана за депортацију Палестинаца
Трампов план да депортује палестински народ из Газе и Западне обале не може се посматрати на исти начин као његова реторика о куповини Гренланда од Данске, спајању Канаде са Сједињеним Државама или контроли Панамског канала и Мексичког залива. План депортације Палестинаца представљен је са великом озбиљношћу, те припреме за њега се одвијају иза кулиса како би се становници Газе преселили у Египат а из Западне обале у Јордан. Овај план се заснива на комуникацији између Доналда Трампа и његових колега, египатског председника Абдела Фатаха ел-Сисија, јорданског краља Абдулаха, као и на тајној комуникацији са другим земљама попут Албаније, Индонезије и неким чланицама Организације исламске сарадње, посебно са Саудијском Арабијом.
Трамп између два мандата:
Током првог Трамповог мандата, од 2016. до 2021. године, мењао је једначине које су Палестинци успоставили, а које су истицале да до ниједног регионалног решења не може доћи без решавања палестинског питања. Доналд Трамп је поткопао ову једначину када је наметнуо „Договор века“ 2020. године, преместио америчку амбасаду у Јерусалим, признао Јерусалим као главни град Израела и припојио сиријску Голанску висораван израелском суверенитету 1967. Такође је потписао Абрахамов споразум. Споразуми, који су уговори и споразуми за нормализацију односа са Израелом, укључујући и Бахреин, УАЕ, Мароко и Судан, као и формирање војног савеза под плаштом економског мира тзв.
Новим мандатом, од ступања на дужност 20. јануара 2025. године, поново је увео питање решавања палестинске ствари, овога пута са жељом да добије Нобелову награду за мир и оконча ратове у свету. Међутим, то такође долази на штету палестинског народа и његових неотуђивих националних права, како је наведено у међународним правним резолуцијама, укључујући успостављање палестинске државе са Јерусалимом као главним градом, право на самоопредељење и право на повратак према Резолуцији 194.
Тајни дипломатски потези:
Нова америчка администрација, заједно са израелским дипломатама, тихо је почела озбиљно да разговара о Трамповој визији депортовања Палестинаца. Они се ангажују са неколико арапских престоница како би унапредили овај план и извршили јак притисак, кроз капију прихватања Палестинаца као краткорочних хуманитарних избеглица, у очекивању реконструкције Газе. Овај план укључује период пријема Палестинаца од шест месеци до годину дана, са њиховим повратком у Газу 2026. када се обнова заврши. План суптилно укључује, иако не отворено речено, могућност да се Палестинци можда не врате у своје градове и села, слично као 1948. године, када је њихов одлазак требало да буде привремен, али се нису вратили упркос свим међународним резолуцијама.
Према дипломатским изворима, Израел комуницира са одређеним земљама да прихвате Палестинце као избеглице, посебно са Албанијом и Индонезијом. У разговорима се поново разматрају аспекти Споразума века из 2020., посебно интеграција Палестинаца расељених 1948. у земље које су их примиле, као што су Либан, Сирија и Јордан. Израел је такође отворио дијалог са неким чланицама Организације исламске сарадње за пресељење 5.000 палестинских избеглица годишње у периоду од десет година, укупно око 50.000 избеглица.Трампова администрација данас настоји да се ангажује са Саудијском Арабијом у циљу нормализације односа са Израелом и одустајања од услова везаних за решење две државе и Арапску мировну иницијативу. Према изворима блиским доносиоцима одлука у Саудијској Арабији, Краљевина је постала флексибилнија у приступу Арапској мировној иницијативи, под изговором да се она не може спровести одједном, већ постепено, почевши од нормализације са Израелом, до отворени политички дијалози и перспективе у вези са палестинским питањем.
Дилема реконструкције:
Нова Трампова администрација вратила се на своју претходну тактику из првог мандата, вршећи економски притисак на палестинске власти. Она је смањила помоћ и подршку америчким развојним пројектима на Западној обали и планира да искористи реконструкцију Газе као полугу против Хамаса. Циљ је да се изврши притисак на Хамас да не поврати власт над Газом одуговлачењем напора за реконструкцију, задржавањем средстава и донација других земаља и спречавањем њиховог преношења у Газу. Администрација такође настоји да контролише фонд за реконструкцију, који тренутно организују неке европске земље и одређени званични арапски режими који се противе контроли Хамаса над Газом.
Према техничким стручњацима, Гази ће бити потребно неколико година да се обнови, да се избришу остаци израелске агресије и рашчисте рушевине уништених зграда. У овом контексту, нова Трампова администрација оправдава привремени хуманитарни избеглички статус за Палестинце у Гази на шест месеци, док је потпуно свесна да би реконструкција трајала најмање осам година ако би се наставила – под претпоставком да не постоје политичке препреке или ограничења у финансирању.
Штавише, обнављање рата више није у рукама Нетањахуа или Смотрича, који се противе споразуму о прекиду ватре. Одлука сада лежи искључиво на Трампу, који настоји да спасе Израел од војног пораза и претвори га у политичку победу депортовањем Палестинаца из Газе и Западне обале. Овај план би наставио анексију палестинских територија, нормализовао односе са арапским земљама – посебно Саудијском Арабијом – и поткопао решење о две државе. Прави договор овога пута биће америчко-саудијско-израелски.
Нестала палестинска улога:
Трамп покушава да замени геноцид који је нанет палестинском народу политичким геноцидом. Овога пута није усмерена само на власт у Гази, већ и на палестинску власт у Рамали. Опсадом кампа Џенин и супротстављањем наоружаним групама на Западној обали, палестинске власти настоје да предају акредитиве новој америчкој администрацији у настојању да одржи своју политичку позицију и спречи њен колапс.
У недостатку јединствене палестинске националне стратегије, план Доналда Трампа остаје нетакнут и тешко му се супротставити. Ово пре свега пада на одговорност Палестинских власти, које се уздржавају од спровођења Пекиншке декларације, позивања на састанак уједињеног палестинског руководства, и њеног неуспеха да формира владу националног јединства која укључује све, чиме се избегава колективна одговорност у супротстављању америчко-израелски планови.
Ово захтева међународне напоре да се супротставе претећој опасности за палестинску ствар, с циљем притиска на палестинске власти да спроведу Пекиншку декларацију, формирају владу националног јединства која укључује компетентне националне личности, одрже свеобухватне палестинске изборе, обнове Газу и превазиђу спољне препреке како би се блокирали сумњиви пројекти Израела.
закључак:
Палестински народ је читавом свету, кроз моћну сцену свог повратка у северну Газу, потврдио своју непоколебљиву приврженост својој земљи и одбацивање плана присилног расељавања, упркос свим разарањима и масакрима који су над њим почињени. Колико год Израел покушавао да наметне расистичку и колонијалну политику против њих,
Fouad Baker Demokratski front za oslobođenje Palestine DFLP