Током прошле године на раду је смртно страдало 79 радника док је тешко повређених више од 1200. Од овог броја је 707 тешких повреда, инвалида рада За једну деценију само на градилиштима у Србији погинуло је 500 радника.
70 одсто правних лица и предузетника свој посао не обавља у складу са законом, док Министарство крије послодавце код којих су погинули радници.
Капиталистички систем у Србији је на страни профита док су права радника потиснута на последње место. Радник је само статистички број.
Послодавци ангажују раднике уз минималне мере безбедности док међу самим радницима нема солидарности. Због слабих казнених мера газде слободно јуре за профитом који им је важнији од живота радника. Оног тренутка када послодавац буде одговарао затвором због смрти радника за коју је одговоран број смртних случајева ће се смањити.
У Србији не постоје синдикати који се истински боре за права радника. Вође синдиката су поткупљене од стране буржоазије и под контролом служби безбедности. Међу њима нема комуниста као авангарде радничке класе и истинских бораца за права радника. Код самих радника су углавном дубоко укорењене десничарске идеје и заблуде а четници им никад неће донети благодети социјализма.
У социјалистичкој Југославији радник је имао сва права као и могућност да се школује квалитетно и оспособи за своје радно место. Као пример наводимо податак да ниједан радник у СФРЈ ( од 12.000 000 радника) у периоду од 1970 до 1975. године није добио отказ.
Нажалост, и комунистички и раднички покрет у Србији, данас је разједињен а комунистима је онемогућен приступ синдикатима.
Своја права радници могу да остваре само у социјализму укидањем експлоатације човека од стране човека. Нема ни говора о изградњи социјализма без руководеће марксистичко.— лењинистичке партије.
Опротунистички, ревизионистички и контрареволуционарни елементи привремено су узели власт, али тек се сад рашчишћава поље за борбу.
Позивамо све раднике да се прикључе комунистичком покрету у Србији.