На састанку комунистичких и радничких партија Европе, одржаном у Бриселу 2. октобра 2014. Године на тему: Европа 100 година после Првог светског рата. Капитализам: кризе, фашизам и ратови; Задаци комунистичких и радничких апртија у борби за Европу мира, социјализма и социјалне правде.
ДРУГАРИЦЕ И ДРУГОВИ,
Ми комунисти ћемо се сложити да су узроци за почетак Првог и Другог светског рата, као и свих осталих ратова, изузев ослободилачних и антиколонијалних, били империјалистички и експанзионистички. Све је то чињено, а и данас се чини, у име и за рачун крупног капитала великих капиталистичких држава. Сарајевски атентат је био само повод за први светски рат чије су последице биле људске жртве и материјални губитци невиђених размера, чиме је капитализам показао сву своју нехуманост и деструктивност. За историју човечанстав је најзначајније да је за време Првог светског рата дошло до победе Велике Окробарске социјалистичке револуције у Русији и ставрање прве социјалистичке државе на свету. Идеје Октобарске социјалистичке револуције и даље служе као вечити пламен и путоказ прогресивним снагама човечанства у борби за праведнији и хуманији свет.
Србија је у Првом светском рату изгубила трећину свог становништва и претрпела огромне материјалне губитке, али је остварила вековну слободарску тежњу јужнословенских народа да живе у једној држави Југославији. Потпуну слободу и равоправност југословенски народи су добили тек победом за време Другог светског рата у Антифашистичкој народно-ослободилачакој борби и социјалистичкој револуцији коју је организовала и предводила Комунистичка партија Југославије са другом Титом на челу. Други светски рат је однео 60 милиона људских живота и довео до невиђених материјалних разарања. Нажалост, нацизам је побеђен, али фашизам још увек није. Нама изпартије Комуниста Србије није никакав проблем да изјавимо и ми то стално понављамо да су главни носиооци неофашизма данас САД и водеће државе ЕУ. Нехуманост и деструктивност неофашиста достигли су неслућене размере. Своја зверстава су показали у локалним ратовима у Кореји, Вијетнаму, Ираку, Авганистану, итд. Неофашизам је мутирао и он је увијен у листове западне демократије. Уместо конц логора милиони људи се убијају суптилним средствима као што су глад, затровани пољопривредни производи, нове и старе болести, дрога, штетне вакције и лекови, живот под сталним стресом, итд. Неофашисти су све укључили у процес одржавања капитализма: политику, економију, науку и технологију, здравство, културу, спорт, а нажалост и велики број припадника радничке класе преко својих поткупљених синдиката. Зато нема сарадње, преговора и договора са капиталистима и њиховим партијама, него их треба немилосрдно поразити, користећи сва средства која нам стоје на располагању, укључујући и оружану револуцију када за то постоје повољни услови.
Нажалост, данас комунизам не представља баука за европски капитализам, зато што стање у комунистичком покрету Европе није добро и он нема снагу ни у једној капиталистичкој држави да изведе револуцију и сруши капитализам.
Комунисти Србије имају непоколебљив став да се капитализам данас не може поправити ни хуманизовати, већ се мора срушити и то искључиво револуцијом. Тешка је заблуда, што показује историја парламентаризма да ће комунисти на изборима у некој европској држави узети апсолутну власт. Да будемо јасни КС нису против парламентарне борбе кроз коју комунисти јачају своју организацију и пласирају своје идеје у јавност, али смо резолутно против учешћа комуниста у буржоаској власти где постају икебана западне демократије и активни учесници у процесу одржавања капитализма. Комунисти морају коначно очистити штеточине из своји редова, који отворено или прикривено пактирају са десницом и социјалдемократском псеудо левицом, чиме збуњују раднике и друге слојеве који су нам наклоњени и наносе велику штету угледу комунистичких и радничких партија. У нашим партијама треба да остану кадрови који имају храброст револуционара који су срушили капитализам у Русији, Југославији, Кини, Вијетнаму, Северној Кореји, Куби, итд. Сигурни смо да и данас постоје храбри људи који то могу урадити. Када је НАТО пакт 1999. године напао Савезну републику Југославију преко 200.000 људи је обукло униформе и узело пушке да се бори против 100 пута јачег непријатеља. То су све били радници и незапослени који су сви до једнога незадовољни својим друштвеним статусом. Таква сила би извела револуцију у Србији без икаквих већих проблема. Нажалост, у Србији не постоји јак и јединствен комунистички покрет који би повео радничку класу у класну борбу и припрему за револуционарни преображај, укључујући и оружану револуцију ако би се за то створили повољни услови.
Комунисти Србије су револуционарна маркисистичко-лењинистичка партија чврсте југословенске оријентације, која не признаје резултате разбијања Југославије, која се залаже за њену обнову на социјалистичким основама уз отклањање грешака из прошлости. Колико год нам то у овом тренутку изгледало нереално, ми стојимо на становишту, аналогно ставу о реинтеграцији Југославије, да Међународни комунистички и раднички покрет треба да има јединствен став да је обнављање Совјетског Савеза, уз отклањање грешака из прошлости, најбржи пут за обрачун са капитализмом у Европи и свету и једино решење за кризе каква је данас Украјинска.
На крају предлажемо да се усвоје следећи политички ставови:
Да се изврши диференцијација у Међународном комунистичком и радничком покрету како би се из њега елиминисале квази-левичарске партије са комунистичким називом, а како би у њему остале партије које испуњавају следеће најосновније услове:
- Да буду револуционарне партије које не одустају од оружане револуције, ако мирним средствима она није изводива;
- Да им марксизам-лењинизам буде теоријски основ, као наука која се стално уанпређује и развија, а не да буде збир окамењних догми:
- Да се боре за социјализам у коме је доминантна друштвена и државна својина, као и остали облици колективне својине. Приватна својина је могуће само ако нема експлоататорски карактер;
- Да су посвећене пролетерском интернационализму и помажу друге комунистичке и радничке партије, организационо, теоријски, акционо и амтеријално;
- Да не пактирају, не сарађују и не праве коалиције са партијама квазилевице и деснице.
Ови услови ће нам олакшати пут ка формирању нове Комунистичке Интернационале која ће предводити радничку класу у револуционарној и класној борби широм планете.
ЖИВЕО КОМУНИСТИЧКИ РАДНИЧКИ ПОКРЕТ!