ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ОД АВГУСТОВСКОГ ПУЧА У СССР-у

Преносимо текст првог секретара КПСС Сергеја Скворцова
Прошло је тридесет година од како се, ,,августовски пуч” неславно завршио предајом ,, завереника” од којих је наводно био угрожен Михаил Горбачов. Иако је тај пуч по много чему имао карактер фарсе, његов резултат је био савршено озбиљан: власт у СССР-у припала је ,,демократским снагама” које данас називају либералима.
Тако се догодио државни преврат, али не тада, тада је то формулисано као оснивање Државног комитета за ванредно стање ГКЧП, већ када је ово чудно тело претрпело пораз. Име за овај догађај је пузећа капитализација државе, коју је спровео препорођени врх партијске државне номенклатуре и који је под маском ,, перестројке” прешао у стадијум отворене рестаурације капитализма.
Данас, неки називају чланове ГКЧП, гле чуда херојима, други – гнусним каријеристима, који су због очувања својих позиција били спремни да пролију туђу крв. Кредити које су узели довели су до распада државе који се догодио само неколико месеци касније, а мора се признати, да су чланови ГКЧП радили неодлучно и неефикасно, притом су решавали важне друштвене проблеме без учешћа народа. Будући да је већина чланова ГКЧП делила мишљење Горбачова о неопходности преласка на ,,тржишну економију”, то јест капитализам, нико од њих није имао храбрости да се отворено супростави иницијатору ,, перестројке “. Сам ГКЧП је био састављен од људи који нису имали капацитет да гурају Горбачова ка бољим решењима већ су у сагласности са њим спроводили ,,антидемократске мере” диктиране из иностранства. Отуда, очевидна је и сва њихова необјашњива плашљивост.
Какве год да су биле субјективне намере чланова ГКЧП, фактички они су својим деловањем само помогли оном кога су хтели да разобличе. Године које су уследиле после контрареволуције, једне су од најтрагичнијих периода у историји Русије и других бивших совјетских република. Немаштина, ширење криминала, локални грађански ратови који су однели стотине хиљада живота – то је цена коју је платио совјетски народ због делатности,,реформатора”.
Историја не познаје субјективно расположење, не може се преокренути. Догађаји из трагичног августа 1991. године морају послужити неопходним часом за све комунисте и све припаднике левих снага- часом који помаже да се одржи победа у тешким биткама.
Сергеј Скворцов
Први секретар КПСС