Рођен у планини Паекту, упоришту оружане борбе за ослобођење Кореје под војном окупацијом јапанских империјалиста (1905-1945), провео је своје детињство слушајући извештаје о антијапанском рату. А током корејског рата (1950-1953), најжешћег те врсте после Другог светског рата, учио је војне послове за оперативним столом Врховног штаба Корејске народне армије. Како је одрастао у таквом окружењу, он је у својим раним годинама имао став да придаје важност војним пословима и дубоко их познаје. Током својих дана на Универзитету Ким Ил Сунг објавио је многа дела, од којих се значајан број тицао војних питања. Пошто је своје вођство у Сонгуну започео својом инспекцијом 105. тенковске дивизије Корејске народне армије (КНА) гарде Сеул Риу Кионг Су 25. августа 1960. године, показао је мудрост, храброст и одважност. У јануару 1968. амерички наоружани шпијунски брод Пуебло је заробљен од стране морнарице КНА док је учествовао у шпијунажи у територијалним водама ДНРК. САД су скупиле своје огромне снаге око Корејског полуострва, планирајући „одмазду“. Страхујући од могућег избијања новог рата на полуострву, неке земље су саветовале владу ДНРК да пошаље брод назад у САД. У то време Ким Џонг Ил је изјавио: Како Корејска народна армија није заузела Пуебло на мору код САД, већ га је заробила док је вршила дела шпијунаже у територијалним водама наше земље, не морамо да правимо никакав уступак Американцима нити да им повлађујемо. Они који су задирали у суверенитет наше Републике и упали у наше територијалне воде да би извршили шпијунаже морају се поступати у складу са законом ДНРК ко год да је. То је независно право наше Републике, које нико не може порећи. ДНРК је одговорила одлучном изјавом да ће на непријатељску „одмазду“ узвратити одмаздом а на њихов „свестрани рат“ свеопштим ратом. У децембру те године, САД су, обесхрабрене одлучном реакцијом ДНРК, потписале документ у којем су признале непријатељске радње шпијунаже које су починиле и увериле да ниједан амерички брод неће упадати у територијалне воде ДНРК у будућности. Тадашњи амерички председник Линдон Џонсон жалио се да је то прво писмо извињења у историји САД.
Када је нуклеарна криза избила на Корејском полуострву између 1993. и 1994. године, САД су подстакле Међународну агенцију за атомску енергију да изврши „специјалну инспекцију“ њених важних војних база, тврдећи да је њен „сумњив нуклеарни развој“ и у исто време приредио ратну игру великих размера. У то време Ким Џонг Ил је прогласио полуратно стање широм земље по наређењу врховног команданта КНА. Узастопне декларације ДНРК учиниле су да САД дођу за преговарачки сто за решавање кризе и да су потписале Договорени оквир ДНРК-САД, у којем су пристале да реше нуклеарно питање Корејског полуострва на миран начин. А тадашњи амерички председник Бил Клинтон послао је Ким Џонг Илу писмо уверавања, у коме је обећао да ће америчка влада обезбедити искрено спровођење својих обавеза из оквирног споразума. Уласком у нови век, нова америчка администрација, означивши ДНРК као део „осовине зла“ и ставивши земљу на листу „мета превентивног нуклеарног удара“, прибегла је непромишљеним провокативним потезима за нуклеарни рат. Да би се изборила са тим, ДНРК се формално повукла из споразума и поседовала је нуклеарно оружје. А онда је извела лансирање пројектила и подземну нуклеарну пробу, задавши ударац дрскости и рекетирању нуклеарне претње од стране САД. Бушова администрација није имала другу опцију осим да званично објави да је избрисала ДНРК са листе „државних спонзора тероризма“. Ово је био симболичан догађај који је показао да су САД подлегле ДНРК. Сведочећи томе, међународна заједница је схватила колико је огромна снага ДНРК била у свом одговору на ароганцију и самовољу САД, једине суперсиле на свету. Заиста, Ким Џонг Ил је био бриљантан командант, који је водио обрачун ДНРК-а и САД—са Џонсоном, Никсоном, Фордом, Картером, Реганом, Бушом старијим, Клинтоном, Бушом млађим и Обамом, председницима САД између друге половине 20. века и почетком 21. века.
Хироши Вакабајаши, друштвена личност Јапана, прокоментарисао је да не постоји друга држава осим ДНРК коју води Ким Џонг Ил, да ли велики или мали на Истоку и Западу, који је однео победу у фронталној политичкој, дипломатској и војној конфронтацији са САД и који јој није оставио другог избора него да клекне и тражи споразумно решење.