Након десетогодишњег поступка, Виши суд у Ваљеву рехабилитовао је ратног злочинца и колаборационисту, команданта Горске краљеве гарде Николу Калабића чиме је још једном показао да је само продужена рука прочетничке владе у Београду.
Народни непријатељ и вођа кољача Никола Калабић осуђен је на основу седам одлука Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата, донетих од марта до септембра 1945, као и четири одлуке Земаљске комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача, донетих од априла до октобра 1945. Ове комисије су на основу изјава бројних сведока утврдиле да је Никола Калабић извршио ратне злочине над народом било лично или путем наређења. Жртве су биле масовне, из редова припадника партизанског покрета, симпатизера НОП-а а укључивао је и жене и децу. Посебно су се по бруталности и садизму истицали кољачки пирови у селу Друговац као и клање Даринке Радовић и њене две кћерке, тринаестогодишње Станке и двадесетогодишње Радмиле у селу Рајковац код Тополе.
Овакви злочини нису били ваљани доказ за судију Вишег суда у Ваљеву Драгана Обрадовића који је све одлуке о осуди кољача Калабића прогласио ништавним. Трагикомично звучи да је и за суд неспорно да су у покољу у селу Друговац учествовале Калабићеве јединице, али да је реч о зони ван Калабићеве војне и територијалне надлежности.
Срамна одлука о рехабилитацији овог осведоченог ратног злочинца и народног непријатеља, јасно указује у каквом друштву ми живимо данас. И зато када власти у Србији оптужују друге у региону за фашизам, морале би прво да погледају у своје двориште. Рехабилитација кољача српског народа Николе Калабића, само је једна од 2000 рехабилитација припадника издајничких четничких бандита у Србији у последњих двадесет година.
Упркос срамном закону из 2004. године о изједначавању тзв Равногорског покрета у погледу антифашистичког деловања са борцима НОР-а, једина истина је да су само партизани били истински борци против фашистичког окупатора и домаћих слугу. Све остало је само покушај ревизије историје од стране прочетничких влада од контрареволуције до данас.
Што се тиче Николе Калабића, њега је стигла заслужена казна. Народ му је судио за сва зверства те му се ни гроб не зна. Ова рехабилитација је само прилика за наследнике и нечасног судију да стекну материјалне бенефите.
Никада нећемо заборавити Даринку Радовић и њене кћерке Станку и Радмилу и остале жртве четничког “правоснажног” суда. Никада нећемо заборавити ни судију Вишег суда у Ваљеву Драгана Обрадовића који је донео ову срамну пресуду.
Смрт фашизму – слобода народу!