Пре неколико дана патријарх СПЦ Порфирије објавио је на инстаграму да неколикодиректора средњих школа у Србији спречавају ученике да изаберу веронауку као предметкоји ће похађати. Даље наводи да ће се у вези са тим консултовати са архијерејима СПЦ и да ће објавити списак поменутих директора.
Сматрамо да је мало вероватно да директори средњих школа могу да врше утицај на ученике везано за избор предмета који ће похађати, имајући у виду чињеницу да се ученици о изборним предметима изјашњавају приликоm уписа, а да им се директори обично обраћају пригодним говором тек на почетку школске године. Међутим, ако оставимо ову чињеницу на страну и прихватимо као истину да неки директори врше притисак на ученике да не изаберу веронауку, поставља се озбиљно питање: чему служи објављивање списка тих директора од стране патријарха СПЦ?
Пре нашег виђења одговора на ово питање, не можемо а да не кажемо да нас овaкво прављење спискова неодољиво подсећа на спискове припадника и симпатизера НОП које је правио председник избегличке краљевске владе у Лондону Слободан Јовановић. Спискови су слати у земљу, а лица која су се на њима налазила ликвидирана су (заклана) од стране озлоглашених четничких црних тројки. Сврха тих спискова је давно разјашњена, а на нама је да разјаснимо чему служе ови нови, патријархови спискови. Да патријарх и врх СПЦ уопште желе да се дође до истине, обратили би се просветној инспекцији, која би испитала наводе из пријаве и на тај начин би се утврдило право стање ствари. Очигледно је да није циљ да се утврди истина, циљ је да се застраше сви који и помисле да кажу нешто против изучавања веронауке у школама, од друштвених и политичких чинилаца до родитеља. Након објављивања списка, наступиће психички притисак према лицима са списка претњама и увредама на друштвеним мрежам од стране дежурних “заштитника вере православне и србства”, а није искључено да ће бити и физичких напада. Све то ће бити наук осталима да са црквом и веронауком нема шале. По нашем мишљењу, ово је сврха прављења спискова патријарха Порфирија. Да ли је овакво понашање врха СПЦ у складу са принципима православља и светосавља, остављамо да оцену дају они који се баве теологијом. Наше мишљење је да исто није у складу са општеприхваћеним моралним принципима савремене цивилизације, већ да је више у духу инквизиције. Нас ово уопште не чуди, јер и како би? Шта може да се каже о онима који су озлоглашеног четничког кољача, свештеника СПЦ Милорада Вукојичића, познатијег као Поп Маца (надимак Маца није добио због умиљатости, већ зато што је за убијање жена користио мацолу) 2005. године прогласили свецем Српске православне цркве. “Подвиг”који је овај “светац” учинио је свирепо убиство 10 жена у Пљевљима 1944. године, чија jедина крвица је била да су им мужеви (не оне) били припадници Народноослободилачке војске Југославије. Тих 10 убистава му је недвосмислено доказано, иначе је био оптужен за 57 убистава. Првобитно је осуђен на смрт вешањем, али му је накнадно казна преиначена у смрт стрељањем. Можемо само замислити да би вероватно био проглашен за
“посебно заслужног свеца” да му је доказано и осталих 40 убистава. Ко зна, да су четнички зликовци који су 1943. године заклали Даринку из Рајковца и њене две малолетне ћерке починили још које доказано клање, можда би и они постали свеци СПЦ. Јер то је вероватно мерило: што више жена закољеш, то си заслужнији. Можда није на одмет подсетити и да СПЦ од двеведесетих на овамо више функционише као фирма, него као духовна организација. О томе говоре ценовници услуга. Ту се још најбоље пролази са освештењима (кућа, локала, кола, музичких албума,…), свећењем водице и сл. Следе крштења, а убедљиво највеће цене су за вернике који свакако имају највећу муку и тугу, за опела покојницима. Наравно, посебне тарифе су за оне који су “мало ван прописа”, као што су три развода уз благослов цркве и сл. Али, ако се добро плати, све је могуће. Треба имати у виду да је, због те чињенице (фирма), патријарх Порфирије редован гост у Клубу привредника (чији су чланови тајкуни попут Дракулића, Костића и сл).
Да је такво понашање исплативо, доказ је возни парк испред Патријаршије у време заседања Синода СПЦ. Позавидели би им и најбогатији, не само у Србији већ и шире. Шта ли тек имају, што нама обичним смртницима није могуће да видимо? А знате, они су се ступивши у монаштво обавезали на смерност. Шта би било да нису?
На крају, да не заборавимо државу! Од новца нас пореских обвезника, држава енормне суме новца уплаћује на рачун СПЦ, без икаквог законског основа. Разлог за овакво поступање државе лежи у безрезервној подршци СПЦ владиној (читај Вучићевој) антинародној политици. О народу нико ионако не води рачуна, а што је најтужније, ни он сам о себи. Зато смо сигурни да држава по напред разматраном питању неће реаговати и заштитити свој Уставом прокламовани секуларни карактер.
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ
Извршни секретаријат
Партије Комунисти Србије