Svim komunistima, Jugoslovenima i progresivnim ljudima sa prostora Jugoslavije čestitamo Dan Republike.
Pre 80 godina, u noći između 29 i 30 novembra 1943. godine u Jajcu održano je Drugo zasedanje AVNOJ-a.
Od avgusta 1943 do januara 1944. samo mesto sa okolinom kontrolisale su partizanske snage. U tom periodu kapitulirala je Italija, partizanske jedinice su razoružavale italijanske divizije, oslobađale gradove i formirale nove korpuse NOVJ.
U zgradi bivšeg Sokolskog doma koja je izgorela tokom ustaške najezde 1941 godine a koja je pod rukovodstvom inženjera Žive Đorđevića, delegata iz Srbije, obnovljena za 21 dan održano je Drugo zasedanje AVNOJ-a.
Pod samim zidinama starog grada, u nekoliko niskih bosanskih kućica, smešteni su Vrhovni štab NOV i POJ i Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije: Tito, Ranković, Kardelj, Đilas, Pijade koji su pripremali Drugo zasedanje AVNOJ-a.
Crnogorska delegacija, predvođena Ivanom Milutinovićem, krenula je iz Kolašina 16, a u Jajce je stigla 28. novembra uveče, nekompletna, pošto su četiri većnika ostala na putu. Slovenačka delegacija krenula je 9. novembra a pristigla je 28. novembra sa delegatima iz ZAVNOH među kojima je bio i jedan broj Srba koji su ratovali na tim prostorima.
“Što se Srbijanaca tiče, oni će biti pretstavljeni na zasedanju, jer su oni u ove krajeve došli još pre godinu i po dana s Prvom i Drugom proleterskom brigadom, ratovali odavde do Knina i Bihaća, pa kroz Četvrtu i Petu ofanzivu, dolinom Rame i Neretve, zatim u Sandžaku i Crnoj Gori, na Sutjesci i Balinovcu, i malo kasnije, po Istočnoj Bosni do Ozrena i Zvornika, da bi se pre četiri meseca opet vratili u Krajinu “, pisao je Rodoljub Čolaković.
Drugo zasedanje AVNOJ-a održano je u prisustvu 142 većnika. Malo pre sedam časova u salu je ušao, praćen članovima Vrhovnog štaba, drug Tito, praćen pljeskannjem i poklicima Tito-Partija.
Posle izbora radnog predsedništva, izveštaja dr. Ivana Ribara o radu Izvršnog odbora AVNOJ-a izabranog na Prvom zasedanju 1942. u Bihaću i drugih govornika, referat o razvoju oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije je pročitao Maršal Tito.
Osnovni dokument Drugog zasedanja AVNOJ-a jeste Deklaracija, uz nekoliko važnih odluka:
-da se AVNOJ pretvori u vrhovno zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije i da se formira Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije sa svim obeležjima vlade,
– da se jugoslovenskoj izbegličkoj vladi oduzmu sva prava zakonite vlade Jugoslavije i da se kralju Petru Drugom Karađorđeviću zabranjuje povratak u zemlju, s tim da će pitanje kralja i monarhije rešiti sam narod svojom sopstvenom voljom posle oslobođenja čitave zemlje,
– da se pregledaju svi međunarodni ugovori i obaveze koje su sklopile izbegličke vlade, pa da se ponište ili odobre, s tim da se ne priznaju ugovori i obaveze koje bi ubuduće u inostranstvu sklapala izbeglička vlada,
– da se Jugoslavija izgradi na demokratskoj federativnoj osnovi kao državna zajednica ravnopravnih naroda i narodnosti
Kao posebna, doneta je odluka o dodeljivanju naziva maršala Jugoslavije drugu Titu.
U složenim unutrašnjim i međunarodnim okolnostima ove odluke su imale ogroman značaj za narastajući partizanski pokret koji će postati pobednik. One su tokom 1944 i posle izbora za ustavotvornu skupštinu 11. novembra 1945 ugrađene u zakonska i ustavna rešenja.