Igmanski marš bio je jedan od najtežih marševa u NOR i naziv za pokret glavnine Prve proleterske brigade u januaru 1942. godine sa planine Jahorine, preko zaleđene Igman-planine, do Foče, po veoma niskoj temperaturi.
Tokom Druge neprijateljske ofanzive u Istočnoj Bosni, Vrhovni štab je bio prinuđen da naredi Štabu Prve proleterske brigade prebacivanje u rejon Foče. Brigada je, sa Glavnim štabom NOP i DV i PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu, krenula na marš 25. januara stigavši u rejon sela Grabljive Njive 26. januara. Potom je 27. januara u 16h produžila pokret spuštajući se ka komunikacijama Sarajevo-Semizovac. U dugoj koloni, koju su predvodili borci Semizovačke čete Crnovrškog bataljona NOP odreda Zvijezda, bilo je 720-730 ljudi, među kojima i 50 ranjenika i bolesnika. Pošto je prešla železničku prugu, drum i most na reci Bosni kod sela Reljeva, Brigada se kretala zapadnom ivicom Sarajevskog polja, izbivši na komunikaciju Sarajevo-Mostar.
Nastupio je najteži deo marša koji je trajao 18 časova bez prestanka. Kolona se sa velikim naporom penjala strmom stazom uz Igman, probijajući se kroz snežne smetove i mećavu pri temperaturi od-32°C, sa oskudnom odećom i obućom. Mestimično su borci bili prinuđeni da pužu uz zaleđene obronke, da rastovaruju konje i nose na rukama ranjenike, bolesnike, oruđa i materijal. Brigada je 28. januara predveče stigla u selo Presjenicu, na teritoriju Kalinovačkog NOP odreda, a odavde preko sela Trnova u Foču.
Zbog smrzavanja veliki broj boraca bio je izbačen iz stroja. Kroz partizansku bolnicu prošla su 172 promrzla borca, dok ih je još oko 100 imalo lakše ozlede. U Fočanskoj bolnici izvršene su operacije nad izvesnim brojem boraca, bez anestezije, i amputirani su im pojedini delovi tela.
Igmanski marš sastavni je deo slavne, pobedonosne epopeje Prve proleterske brigade i NOV i POJ kao jedinih istinskih boraca protiv fašizma na prostoru Jugoslavije.
Slava Prvoj proleterskoj udarnoj brigadi!
Slava NOV i POJ!
Smrt fašizmu- sloboda narodu!