Пре 76 година, 10. јуна 1942. на планини Зеленгори формирана је Четврта пролетреска црногорска народноослободилачка ударна бригада, једна од најславнијих јединица Народноослободилачке војске Југославије. Бригада је формирана наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ, Јосипа Броза Тита и у њен састав су ушла два батаљона Ловћенског и по један батаљон Зетског, Комског и Дурмиторског партизанског одреда. На дан формирања имала је пет батаљона укупне јачине 1.080 бораца. Први командант бригаде био је Пеко Дапчевић, а политички комесар Митар Бакић, обојица народни хероји.
Бригада је прешла ратни пут од око 20.000 километара, и у току тешких борби које је водила имала је преко 5.000 погинулих бораца. За изузетне заслуге, 48 њених припадника је проглашено народним херојима, а сама бригада је одликована Орденом народног хероја, Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде, Орденом братства и јединства.
На свом дугом ратном путу бригада је водила многе тешке борбе, али ће у памћењу посебно остати легендарне борбе на Вилића гумну и Љубином гробу.
Одсудне борбе прса у прса на Вилића гумну вођене су у току 4. непријатељске офанзиве, када је бригада у једном дану одбила 13 немачких напада и извршила исто толико противнапада, али је положаје задржала у својим рукама и тиме створила неопходне услове да Централна болница стигне до Неретве. У току битке на Сутјесци, 10. јуна 1943. године, бранећи на Зеленгори коридор за пробој из окружења, 2. чета 3. батаљона 4. пролетерска црногорске НОУ бригаде је водила огорчене борбе на Љубином гробу против вишеструко јачих немачких снага. У незаборав је ушла порука бораца упућена свом Врховном команданту: Догод будете чули на Љубином гробу пуцње наших пушака, Нијемци неће проћи. А кад тога не буде, знајте да на њему нема више живих пролетера. Немци нису прошли, бригада је часно извршила свој патриотски задатак и при томе претрпела значајне губитке.
После рата, бригада је 1948. године преформирана у 100. стрељачки пролетерски пук, али је већ на прелазу 1949. у 1950. годину назив промењен у 4. пролетерски пешадијски пук. Након више гарнизона, од 1968. године пук је размештен у Пироту. Пук је 1982. године прерастао у бригаду, која је понела назив 4. пролетерска моторизована бригада (4.пмтбр). Након разбијања СФРЈ и стварања Савезне републике Југославије, из назива бригаде је избрисана одредница “пролетерска”. Део јединица бригаде је учествовао у ратним дејствима 1991-1992. године, а комплетна бригада у одбрани земље од НАТО агресије 1999. године.
Након осамостаљења Републике Србије, извршене су криминалне тзв. “реформе” војске, којима је Војсци Србије нанета велика штета. У оквиру тих “реформи” угашене су све дотадашње јединице, па и 4.мтбр. Формиране су нове јединице, са другим бројним ознакама, јер је циљ био да се на сваки начин из сећања припадника Војске Србије и грађана Србије избришу светле традиције Народноослободилачке борбе, а у оквиру тога да се избрише и сећање на храбре борце Четврте пролетреске црногорске народноослободилачке ударне бригаде и на њихове јуначке подвиге.
НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА БОРЦИМА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА!
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!