Прочетничке власти избрисале су ова славна имена из школских уџбеника и променили називе улица да би се елиминисао слободарски дух у држави Србији.
Примера ради улица Заге Маливук преименована је у Мис Ирбијеву. Потребно је перманентно упознавати јавност, а нарочито младу генерацију о славним женама из НОБ-а.
Орденом народног хероја одликована је 91 жена учесница Народноослободилачког рата. Оне су најчешће одликоване постхумно, а приликом одликовања су добијале почасни назив, народног хероја због чега су често називане народним хероинама.
У редовима Народно ослободилачке војске Југославије (НОВЈ) борило се преко 100.000 жена, од којих је око 25.000 погинуло. Од око 40.000 жена, колико је рањено током Народноослободилачке борбе, њих преко 3.000 су постале тешки инвалиди. Више од 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске Југославије, а поред тога жене-борци су биле — делегати, политички комесари, командири и команданти, референти санитета, болничарке, борци, пушкомитраљесци, бомбаши, партијски и скојевски руководиоци и одборници Народноослободилачких одбора. Од око 1.700.000 жртава које је Југославија поднела током Другог светског рата око 620.000 су биле жене, а само у логорима их је убијено више од 282.000 жена. Партизанску споменицу 1941 добило је укупно 3.344 жена.
Од укупно 91 жене, колико је проглашено за народне хероја, њих 73 је погинуло током рата, док је само њих 17 одликовано за живота. За прву жену народног хероја проглашена је, 15. октобра 1943. године, Марија Бурсаћ, борац-бомабаш Десете крајишке ударне бригаде. Прва жена која је за живота одликована Орденом народног хероја била је Спасенија Цана Бабовић, која је одликована 5. јула 1952. године.