Приликом посете Клиничком центру Србије и отварању новоизграђеног Центра за „Икс нож“ , где ће се овим модерним инструментима лечити разне врсте тумора, председник Србије Александар Вучић је изјавио да не зна ништа о „Икс ножу“. Можемо констатовати да не зна ништа ни о ситуацији у здравства или да затвара очи пред катастрофалним стањем у којем се оно налази. Жалсно звучи када председник Вучић каже да наши грађани неће чекати у реду и да је лечење бесплатно за све. Међутим, стварност је, нажалост, ни мало „ПИНК“, нимало ружичаста. Као илустрација наводимо да је прошле године умрло 87 000 пензионера, од којих половина није дочекала заказане операције. Не сумњамо да ће грађани као и за све операције чекати годинама уколико нису у могућности да за исту одвоје неколикко хиљада Евра, баш као и страни држављани који из тог разлога имају приоритет, како би поједини доктори могли да возе скупе аутомобиле и да уживају у луксузном животу. Као пример наводимо искуство једног нашег члана коме је начелник одељења за ортопедију ВМА за операцију колена, без трунке срама, тражио 3000 Евра да га стави на листу приоритета, иначе се у просеку чека две године па и више. Да ситуација буде још трагичнија понудио му је и могућност пола-пола, уколико нема горе понуђени износ. Није то једини случај у Србији, таквих примера је много. Немојте да обмањујете народ и причате бајке „Господине“ Вучићу, јер се здравство и целокупно друштво налази у дубокој моралној кризи и безнађу.
Није тајна да посао у здравству данас, као и у свим државним институцијама може да се добије једино преко партијске књижице. Тако имамо ситуацију да се у једној болници у унутрашњости Србије сви запошљавају учлањењем у СНС, а радници који су већ били запослени морали су да се учлане у исту странку како би сачували посао. Сви они морају уредно да издвајају 5% од своје плате за СНС, а уколико закасне бивају уредно опоменути. Сва ова криза у здравству, а можемо рећи и у целокупном друштву последица је катастрофалног материјалног стања у којем се налазимо и срозавања свих моралних начела као последица живота у либералном капитализму. Срамота је да се доктори не придржавају Хипократове заклетве.
У социјализму су житељи Србије имали здравствени систем који је био достојан човека и где су сви могли равноправно да се лече. У социјализму није било дискриминације, а познато је да је градоначелник Београда друг Бранко Пешић након опепације лежао у истој соби са Ромом, што нас наводи на закључак да је овај систем био по мери свих грађана државе.