Драге другарице, честитамо вам велики празник 8. март, Дан жена и желимо вам срећу, успех и напредак, како на личном, тако и на породичном и пословном плану!
Женама у Србији, као и у целој Југославији, њихова природна људска права нису поклоњена, оне су се за њих храбро и истрајно бориле и избориле. Међу првим државама у свету, у Југославији је уставом загарантовано изборно право жена, као и њихова пуна равноправност у свим областима друштвеног и економског живота.
Народноослободилачка борба богата је искуствима и практичним политичким порукама. Треба им се враћати, истицати и осмишљавати, не само због славне прошлости, већ и због садашњости и будућности. Зато, када говоримо о том значајном периоду наше историје, не сме се заборављати велики допринос и значај учешћа жена Југославије у борби против фашистичких завојевача. О томе сведоче броjна документа, наша и непријатељска. Најчешће се ту говори језиком бројки, иако онe не могу да кажу баш све. У рату је, с пушком у руци, учествовало преко 100.000 жена, од којих је погинуло 25.000 а рањено 40.000. Инвалида је остало преко 3.000. Преко 2.000 њих је добило официрске чинове, од чега једна и чин генерала. Носиоци “Партизанске споменице 1941. године” су 3.344 жене, а 90 их је одликовано Орденом народног хероја.
Према непотпуним подацима Комисије за утврђивање ратних злочинa, око 282.000 жена Југославије је убијено у концентрационим логорима. Од 1.700.000 Југословена, колико их jе погинуло и страдало у току Другог светског рата, 620.000 су биле жене.
О масовности и учешћу жена у НОР-у говори и податак да, када је 1941. године наш народ једини у поробљеној Европи устао на устанак и отворио самостално ратиште против окупатора и њихових домаћих помагача, од укупног броја бораца 49.996 су чиниле жене, а 111.337 мушкарци. У току 1942. године, у НОБ је ступило 47.698 жена и 91.884 мушкараца, а 1943. године 42.739 жена и 121.958 мушкараца. То су биле најтеже године НОП-а, јер су наши борци били сами, без значајније помоћи савезника.
Таквим масовним учешћем, жене су први пут у историји народа Југославије, па и Европе и шире, са пушком у руци избориле себи не само изборно право и уставом загарантовану равноправност, већ и друга социјална, економска и политичка права. То је био велики искорак у односу на стечени и наслеђени традиционални конзервативизам, који се као ретроградан облик свести и праксе задржао и до данашњих дана. Са поносом се може рећи да су жене Југославије у Другом светском рату заузеле челно место међу женама света, а наш НОР оплемениле хуманошћу и правдом. Такође, не смемо заборавити и оне храбре жене, које нису биле борци, али су својим активностима на прикупљању и слању помоћи у храни, лековима и одећи, неговањем рањених бораца у својим кућама, дале велики допринос победи над фашизмом.
Нажалост, без обзира на прокламовану уставну равноправност, и овај Дан жена дочекујемо у ситуацији у којој положај жене у садшњем социјалном, политичком и економском окружењу, када је либерално капиталистички концепт преовлађујући у економији, није ни приближно сличан положају за који су се жене још давне 1945. године избориле. Наша стварност показује да су жене веома често за исти посао који обављају, мање плаћене од мушкараца. Сексуално узнемиравање на послу, а и ван њега, је у порасту, а прибегавају му и бахати државни и локални функционери, као што је случај председника општине Брус. Оно што највише забрињава је пораст породичног насиља, посебно оног са трагичним последицама. Мере које власт предузима, ни приближно нису довољне нити су ефикасне. Оне “лече” последице, а не узроке. Узроци оваквог стања у друштву леже, пре свега, у тешкој економској ситуацију широких слојева друштва, у страху запослених од послодаваца, у непостојању перспективе. Ако се томе дода и искривљена слика улоге жене у друштву, коју пласирају конзервативне, десничарске организације, као и поједини припадници клера, добија се јасна слика друштвеног окружења које је погодовало незавидном положају жена код нас.
Поред сталне едукације, која поред свог институционалног облика треба да буде заступљена и у медијима (уместо ријалити програма), промена друштвено-политичког уређења и успостављање стварне власти радних људи, уместо “тајкунског” уређења које сада имамо, је једини пут ка остваривању пуних људских слобода, а у оквиру тога и остваривању поптуних права жена.
Уз пуно убеђење да ће се наведено остварити, још једном свим женама са простора наше некадашње заједниче државе честитамо 8. март, Дан жена!