Dvadeset drugog aprila godina sedamdeseta
to bejaše devetnaestog veka, ruska majka rodi
velikog čoveka.
Kad odraste i um njegov stasa, on će postat
vođa potlačenih masa.
Ruski narod podari nam velikoga diva, svoga
umnog sina na planeti poznatog pod imenom
Lenjina.
Sve velike misli tvoje i rezultati tvoga rada
bili su nam vodilja ka socijalnoj pravdi i
slobodi potlačenih naroda.
Tvoja dela veličanstveno su osmišljena
Mnogima su radnicima i mnogima narodima
na Zemlji planeti socijalnu pravdu i slobodu
donela.
Za života tvoga veličanstvenoga, mnoga dela behu
ostvarena, mnogi tvoji časni sledbenici, tvoje
delo časno nastaviše ali izdajnici i zlotvori
iz redova naših podlo izdadoše.
Ideali tvoji komunistički visoko su bili,
mnogi lažni komunisti nisu ih dostigli.
I najveće delo tvoje, Vladimire Iljiču,
Sovjetski Savez ostao je.
To veličanstvemo delo Vladimire Iljiču, što
ti stvori, nije moglo da razori ni dvesta pedeset
fašističkih divizija, a to je uradila iz redova
naših, podla izdaja.
Imperijalističke i fašističke ratne trube
ponovo se čuju kolonijalni i fašistički
marševi, planetom odjekuju.
Sa mislima tvojim pretočenim u pisana štiva,
sva tvoja veličanstvena dela
Vladimire Iljiču postaju neuništiva.
U naletu svome imperijalističkome, narodima
ne daju da dišu, sve ih više i više
nemilosrdno terorišu.
Vladimire Iljiču šta da rade komunisti,
sve moraju dobro osmisliti i sagledati svu
dubinu tvojih dela da nam bukne iskra iz pepela.
Snaga volje tvoje prisutna je, a i snaga uma
tvoga, što nas vodi dovešće nas do našega
cilja socijalnoj pravdi i slobodi.
Među nama komunistima, među poniženim
radnicima a i među mnogim narodima,
snažna nada mora postojati da će tvoje
delo, delo Lenjinovo sva nedela pobediti.
Lenjin će večno živeti!
Nikola Đukić