Када млади урлају на стадионима и дивљају на концертима – онда је то „у реду“. Када бесомучно пију Kока-Kолу и ждеру Мекдоналдс сурогате – онда је то „у реду“. Када дано-ноћно буље у мобилне телефоне и ТВ и компјутерске екране – то је „у реду“. Када се напијају и дрогирају – и то је „у реду“… Али када се појаве на улицама и захтевају од капиталистичких монструма да престану да уништавају живот на Земљи – изложени су најгорим погрдама. Грета Тунберг је „ментално поремећена“, „лажљива“, „параноична“, „размажена“… Грета Тунберг доживљава судбину Асанжа и Сноудена…
Наравно, не ради се о Грети Тунберг. Ради се о томе да је све већи број младих спреман да изађе на улице и бори се за опстанак живота на Земљи. Капиталисти су свесни да су млади гневни људи потенцијална политичка снага која може да уништи капитализам и створи нови свет. Оно што плаши капиталисте није Грета Тунберг, већ опасност да ће све већи број младих одбацити „потрошачко друштво“ и на тај начин довести у питање опстанак капитализма.
Окосницу Гретиних наступа чини став, да живот не сме да буде подређен стицању профита, већ да економски развој мора да буде подређен опстанку живота на планети и добробити човечанства. Ради се о идеји која је одавно присутна у радикалној левичарској мисли која капитализму, који се заснива на потрошачком стандарду, супродставља идеју друштва које се заснива на животном стандарду.
Фанатици капитализма покушавају да створе илузију да развојем технике, на темељу развоја капитализма, може да се санира све драматичнија еколошка криза. Техника постаје „чаробни штапић“ који ће, у рукама капиталиста, решити све наше невоље. Уистину, еколошка криза само је саставни део опште егзистенцијалне и друштвене кризе коју ствара капитализам. Капитализам је, у виду „потрошачког друштва“, постао глобални и тоталитарни поредак деструкције. Све што постоји на Земљи, укључујући човека, постало је средство за капиталистичку репродукцију и на тај начин средство за уништавање живота.
Покрет Fridаys For Future заснива се на новом начину мишљења и на новом односу према свету и будућности. На тој основи развија се нова – животворна и слободарска самосвест младих. Оно што је највећи квалитет покрета младих је то, што је усмерен ка будућности. Он је супротност капиталистичком деструктивном безумљу и тоталитарној позитивистичкој мисли која прикива младе за постојећи свет. Млади широм света показали су да су у стању да препознају праве животне проблеме и да су спремни да преузму одговорност за опстанак човечанства. Очигледно је да капитализам, упркос његовој тоталитарној природи, није успео да од младих створи лојалне идиоте које ће моћи вечно да држи у концентрационом логору „потрошачког друштва“.
Оно што даје историјску посебност покрету Fridаys For Future је то, што се заснива на све драматичнијој егзистенцијалној кризи која погађа све већи број људи. То је оно што политизује све већи број младих које капиталисти по сваку цену настоје да деполитизују и маргинализују. Владајућим капиталистичким клановима стало је да млади остану приковани за ТВ и комјутерске екране и да се хране духовним ђубретом које им они сервирају у виду show-businessa. Уколико се буду борили, млади су на путу да се ослободе духовног ропства – што је основна претпоставка да се ослободе робовања капитализму и створе хумани свет.
Излазак на улице указује на то да су млади у стању да изађу из својих усамљеничких јазбина, да се уједине и постану ангажована друштвена бића. Показало се да је борбена друштвеност једини начин на који човек у данашњем свету, који је на ивици провалије, може да се реализује као истинско људско биће.
Постоји реална опасност да Грета Тунберг и други млади људи који симболизују покрет Fridаys For Future буду усисани у владајући поредак – имајући у виду једну од најпогубнијих особености капитализма, да негацију претвара у своју афирмацију. То је прави разлог што Грети нуде Нобелову награду и друга „признања“ која су, у коначном, симболи вредносног свода на коме се заснива капитализам.
Оно што пружа могућност опстанку и развоју покрета младих је њихово непосредно ангажовање и то ван институција владајућег поретка. Грета Тунберг има значај само као припадник покрета младих који се боре за нови свет. Уколико се буде, због личних интереса, одвојила од покрета и постала „звезда“ – неминовно ће завршити у смрдљивој мочвари „светске политике“.
Жалосна је истина да у нашој земљи далеко већи значај има неки тениски меч, фудбалска или кошаркашка утакмица, отрцана задњица пијане певаљке или ужегли тестиси неког јадника из „ријалитија“ – него опстанак живота на Земљи.
Да ли тако мора да буде? Наш народ је у најдраматичнијим историјским тренуцима био на страни оних који су се борили за слободу и опстанак човечанства. А данас? Да ли ћемо дозволити капиталистичким монструмима да нас претворе у пацове, а нашу земљу у европско ђубриште?