Prošlo je tek nekoliko dana od parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji, a već su se izdešavale stvari koje nisu bile teške za predvideti.
Pre svega, legitimitet izbora je retko ko priznao i svedoci smo da strani mediji svakodnevno izveštavaju o slomu demokratije i izborne volje građana u Srbiji, te o pumpanju izlaznosti od strane vladajuće partije. Ono što u našim medijima primetno nedostaje jeste jasna i usmerena reakcija partija koje su bile blizu cenzusa, a koje se takoreći nisu ni pobunile, osim u slučaju DJB, koja je, prema njihovim tvrdnjama, uspela da obori rezultate na par hiljada mesta i ospori ulazak koalicije POKS u drugom krugu. Ako je verovati tvrdnjama…
SZS se takoreći ekspresno raspao izlaskom Narodne stranke iz ovog čudno definisanog opozicionog bloka, što govori o tome da je platforma veoma nekoherentno i široko postavljena, pre svega u ideološkom, ali očigledno i u interesnom smislu.
Narodna stranka je najavila podizanje krivične prijave protiv premijerke, Ane Brnabić i ministra zdravlja, Zlatibora Lončara, zbog odgovornosti za broj umrlih i zaraženih tokom epidemije, te za prikrivanje stvarne situacije u vezi posledica epidemije. Do ovog momenta se ne zna dokle se sa time stiglo i u kakvom je statusu prijava.
Stranka slobode i pravde je takođe regovala najavom podnošenja krivične prijave protiv Kriznog štaba, iz razloga jako sličnih onima Narodne stranke. U slučaju SSP prijave imamo zvanični zahtev te partije za podrškom građana u vidu potpisivanja peticije, kojom bi se ta tužba podržala. Smatramo da je to tipičan „lov u mutnom“ buržoaskih partija, kojima žele da napipaju puls naroda i pokušaju da animiraju makar jedan mali deo građana, kako bi sebi obezbedili političko preživljavanje. Ukoliko SSP smatra da je takva krivična prijava protiv Kriznog štaba potrebna i ukoliko imaju dokaze (a, dokaza je na sve strane), trebalo je da odmah reaguju, bez mešanja građana. Stvar sa peticijama je takva da one nisu nikakav pravno obavezujući dokument, već pre podrška i „vetar u leđa“ glavnoj stvari, u ovom slučaju, tužbi. U tom smislu, smatramo da je ova stranka i dalje u „praznom hodu“ i da se najavljena tužba suštinski tiče samopromocije i pokazivanja narodu da i dalje na neki način postoje, iako je nejasno kako bi više ikada dobili poverenje i podršku.
U međuvremenu, dešava se ono što se sve vreme dešavalo. Usled nesposobnosti i diletantizma vladajuće partije, epidemija ponovo dolazi u žižu javnosti. Kako se ispostavlja, daleko je jača nego što je bila za vreme vanrednog stanja i čudnih, često i apsurdnih mera sprovedenih protiv njenog širenja.
Jedan od prvih očiglednih znakova slabosti i gubitka kontrole nelegitimno izabranog predsednika jeste pokušaj da se studenti proglase najrizičnijom grupom i pošalju nazad kućama, kako bi se studentski domovi ispraznili i time stekla iluzija borbe protiv virusa. Kako studenti nisu biračko telo vladajuće partije, a svesni toga da je najmanji mogući deo odgovornosti na njima, ekspresno su se skupili i napravili protest, već pola sata nakon gostovanja predsednika na jednoj TV stanici, u udarnom terminu. Blokirane su ključne tačke u Beogradu i predsednik je reagovao munjevito, promenom odluke i „dozvolom“ da studenti ipak ostanu u domovima. Kao izgovor je obznanjeno da mu je pogrešno prenešeno koja je odluka doneta, kao da nismo svesni ko je jedina osoba u ovoj zemlji koja donosi takve odluke.
Situacija u Novom Pazaru je kritična, a sramno obraćanje premijerke i ministra zdravlja, koji su dočekani zvižducima i okretnjem leđa dela zaposlenih je novi peh vlasti i znak da im je čitava situacija potpuno van kontrole. Premijerka je negodovanje ljudi čiji su najmiliji umrli samo dan pre njenog dolaska nazvala politizovanjem skupa od strane opozicije i time uvredila žive i mrtve stanovnike Novog Pazara, ali i cele Srbije i svakoga ko se služi zdravim razumom. Prema nezvaničnim podacima, nakon toga je helikopterom (vojnim, razume se) odletela na odmor, treći, u proteklih mesec dana.
Situacija u Nišu, Tutinu, Sjenici, Vranju i mnogom drugim mestima nije ništa bolja nego u Novom Pazaru, samo što su Pazarci glasniji, što im daje izvesnu prednost u tretmanu situacije.
Partija Komunisti Srbije u potpunosti podržava studentski protst, kao i protest ugorženih i poniženih ljudi u Novom Pazaru i ostalim mestima koja se nalaze u nezavidnom položaju. Pritom naglašavamo da je u Ivanjici situacija verovatno još i gora, jer su ljudi više od nedelju dana bez vode, u poplavljenim domovima, sa razorenom infrastrukturom, jer su neki mostovi odneti, a putevi i prilazi oštećeni usled skorašnjih padavina i poplava.
I vlast i opozicija su pokazali nebrigu, nemar, bezobrazluk i inertnost kada su u pitanju radnici, koji jedini istinski pokreću i vode ovu zemlju, a čiji su životi ugroženi devalvacijom humanih vrednosti i nedopustivim ponašanjem vlasti i opozicije. Apsolutno podržavamo spontana okupljanja i proteste radnika, koji nisu politički obojeni i pratimo razvoj situacije.
SF/SN