Odavno je postalo pravilo u praksi da se, u situacijama kada većinski deo stanovništva prolazi kroz krizu, buržujska manjina beskrupulozno bogati na njegov račun. Gotovo da nije bilo svetske, ili lokalne krize koja u sebi nije uključivala makar prećutnu saradnju državnih i verskih institucija. Ni kod nas nije drugačiji slučaj. Naime, pokazalo se da je jedan od najpodmuklijih subverzivnih elemenata, prerušen u humanizam i altruizam upravo najperfidniji od svih narodnih neprijatelja – predatorska institucija zvana SPC.
Da bi SPC funkcionisala neometano i lagano vampirisala budžet u koji svi mi ulažemo svakog meseca, jako je bitno da postoji prećutni konsenzus nemešanja u crkvene poslove. Još uvek nije viđen vernik koji će javno napasti beskrupuloznu krađu budžetskih sredstava i rezervi (sem sporadičnih slučajeva koji samo potvrđuju pravilo), a to naročito nije slučaj sa javnim ličnostima i organizacijama. Dakle, SPC je uspela da ubedi sve da je greh pričati o njenim prljavim malverzacijama i tako zauvek sebi izgradila odstupnicu za sva nepočinstva, kojima je itekako sklona, od ratnohuškačkih aktivnosti, pa sve do zavlačenja ruku u svačiji džep.
I ove godine bi to prošlo relativno neopaženo, da se nekoliko stvari nije poklopilo. Pandemija, osiromašivanje budžeta za vreme vanrednog stanja, kolaps zdravstvenog sistema na svim nivoima i namešteni izbori praćeni brutalno razbijenim narodnim protestom su svima dali do znanja u kakvom sistemu živimo. Država nema odgovor na epidemiju, ne ume da se snađe sa merama koje sama donese, šalje batinaše da biju nedužne građane, najavljuje otpuštanje preko 300 000 radnika na jesen, usled recesije u svetu koja će se tek osetiti.
U čitavom tom haosu, svi uobičajeni spinovi i teorije zavere postaju irelevantni kada u prvi plan izbije informacija da je SPC-u opredeljeno, u nekoliko donacija, nešto više od deset miliona evra za završne radove na hramu Svetog Save, u momentu kada se nema za plate, dodatke, dovoljnu solidarnu pomoć i kada izvršiteljska mafija intenzivnije nego ikada radi na otimanju nekretnina od građana. Loš tajming, zaista. Drugim rečim, SPC je opet uhvaćena sa prstima u medu, a država nema adekvatno objašnjenje za dodeljivanje ovih čudnih donacija.
Da stvar bude gora, ne postoji zvanični zapisnik, niti bilo kakav regulatorni dokument-uredba o tome kako treba trošiti opredeljena sredstva. Drugim rečima, ne zna se na šta će tačno otići novac, a po svemu sudeći neće se ni saznati.
Prema istraživanjima nekih potrala koji se bave istraživačkim novinarstvom, ovakav trend svakako nije akutna pojava i skoro svake se godine iz budžeta SPC-u jednoglasnim odlukama dodeli ogromna svota narodnog novca, po raznim osnovama. Što je najgore, ova sredstva se često dodeljuju iz tekućih budžetskih rezervi, iz kojih je donacije moguće pravdati skoro pa iskuljučivo ukoliko se radi o neplaniranim troškovima. Ne vidimo šta je toliko neplanirano u višedecenijskoj izgradnji jednog od objekata koji je posisao više novca poreskih obveznika od omanjeg oružanog sukoba.
Zli jezici bi rekli da se radi o mitu države, kako SPC ne bi reagovala na oštre odluke, mere i akcije koje su neustavno i antiustavno sprovedene protiv građana, te da se ne bi mešala u potencijalno jako štetne odluke vlade, čije se donošenje očekuje u narednom periodu. Sve i da je ovo tačno, ovakve donacije nisu viđene samo ove godine, već su postale pravilo, a ćutnja SPC se debelo plaća iz državnog budžeta već godinama i decenijama.
Partija Komunisti Srbije apeluje na vladu Srbije da transparentno objavi sve stavke štetnog ugovora o donaciji SPC-u i da smesta poništi odluku o doniranju, te da oteti novac vrati u budžet i preusmeri na zaštitu zdravlja stanovništva i unapređenje uslova rada radničke klase.
Ponovo pozivamo sve simpatizere da nam se pridruže u ovoj klasnoj borbi, da zajedno zbijemo redove i stvorimo jaku i stabilnu radničku partiju, koja će raditi u interesu naroda i društvene imovine, a protiv kapitalističke represije i buržoazije.
SF/SN!
