Главни анти-совјетски елементи у Русији поново су напали Лењина и совјетски период. Већина тих напада није ништа ново, али њихово игнорисање и даље би било погрешно.Вероватно су стварни резултати гласања о амандманима ипак стигли до господина Путина, јер је он заправо почео да оправдава њихово усвајање, доказујући наводне предности ревидираног Устава над совјетским Уставом.Пре свега, поново је говорио о “временској бомби” уграђеној у совјетски Устав – па, на крају, не и о “атомској бомби”, како је рекао пре. Говоримо о праву на издвајање из СССР-а савезних република. Данашња Русија, у којој субјекти немају такво право, Путин поставља као пример Совјетском Савезу.Али, прво, у совјетско време, поданици РСФСР нису имали право да се одвоје од федерације, тако да се немају чиме хвалити. И не вреди упоређивати руске аутономије са савезним републикама СССР-а – оне имају различито историјско порекло и различит потенцијал.Поред тога, ако се нека територија заиста жели негде одвојити, законске забране то неће спречити – сетите се, на пример, америчког рата за независност. Истовремено, северноамеричке колоније по свом етничком саставу нису се разликовале ни од саме Велике Британије. Дакле, недељивост земље не зависи толико од постојања забрана сецесије, колико од стабилности и снаге државе. Нажалост, као резултат “перестројке”, совјетска држава је била катастрофално ослабљена, што је створило могућности за раздвајање Балтика и Кавказа. А “демократе” који су дошли на власт, на челу са Јелцином (сам Путин је био члан овог тима, мада не у првом ешалону), углавном су распустили Совјетски Савез, мада је одлука о томе правно неваљана.Истовремено, право република Савеза на излазак из Савеза није имало никакву практичну улогу. Ниједна република која је прогласила своју независност није искористила Закон о отцепљењу од СССР-а, који је прецизирао овај члан Устава. У различитим варијацијама, сви су изјављивали нешто у духу да уопште нису део Савеза, били су, кажу, окупирани, заробљени итд. Нема разлога да верујемо да би се у недостатку члана о праву на повлачење националисти понашали другачије. Али ако су неке од савезних република заиста искористиле члан о отцепљењу од СССР-а, онда о било каквим, по Путиновим речима, “поклонима у облику првобитно руских земаља”, које су, кажу, републике примиле приликом изласка из Савеза, не би могле да долазе у обзир. Заиста, према Закону о отцепљењу од СССР-а, „статус територија које у време њеног уласка у СССР нису припадале растављајућој републици“ подлегао је споразуму са властима Савеза, а територије са „компактно живим националним групама“, укључујући, наравно, и Русе, могао би остати унутар Савеза.Тачно, у стварности ниједна “од искона руска земља” (шта у ствари то г. Путину значи, није јасно, јер су у царској Русији само Пољска и Финска имале национално-територијалну аутономију, а све остале територије су се сматрале просто руским) другим републичким савезним републикама нису пренети. Територијално разграничење РСФСР-а од осталих савезних република извршено је “не на очи”, већ у складу с подацима пописа из 1897. године, према којима су, на пример, у Донбасу Украјинци (“мали Руси”) чинили око 70 процената становништва.Друга тема коју је Путин дотакнуо у вези са совјетском моћи била је да бољшевици наводно нису извршили своја обећања народу пре револуције. Изгледа да актуелни председник покушава да докаже да не само да крши своја обећања.Према Путиновим речима, принцип “Земља сељацима, фабрике радницима” наводно није примењен, пошто су земља и фабрике национализовани. У ствари, упркос национализацији земље (узгред, на захтев самих сељака, које је заступала Социјалистичка револуционарна странка), 1917. године, сељаци су ипак добили земљу. А слоган „фабрике – радницима“ од самог почетка је подразумевао широко учешће представника радничке класе у управљању производњом, а не поделу имовине фабрика, што су и сами радници добро знали.Али оно што је апсолутно задивљујуће јесте Путинова критика бољшевика због непостојеће пароле “нема рата, нема мира”. У ствари, овај слоган је звучао као “мир народима”, који је, заправо, реализован закључивањем мировног уговора с Немачком. Нажалост, свет се показао “опсценим” – према његовим условима, Русија је напустила балтичке државе (Немци су заузели Украјину и Белорусију без икаквог договора). Јао, ту није било друге могућности, јер се Русија у том тренутку није могла да се бори због колапса старе војске, која, супротно речима Путина, није била на линији бољшевика. Међутим, шест месеци касније, после револуције у Немачкој, на коју је рачунало совјетско руководство, Брест-Литовск споразум је поништен и немачке трупе су побегле у своју земљу.Такве изјаве господина Путина, које су у ствари погрешне, нису ефикасне у погледу тренутне политике. Када две трећине становништва преферира период Брежњева у односу на период Путина, покушај да подигне његов рејтинг критикујући наводне грешке комуниста пре сто година потпуно је безнадежан.
Текст написао Сергеј Скворцов, генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза.