Након смрти председника Ким Ил Сунга (1912-1994) социјалистичка Кореја доживела је најтежа искушења. Искористивши пропаст социјалистичких земаља Источне Европе, коалиционе снаге империјализма усмериле су копље својих антисоцијалистичких напада на Демократску Народну Републику Кореју, а њу су у то време редом погађале природне катастрофе (суше и поплаве). И још нешто: непријатељске снаге су стегле прстен економске блокаде против ове земље, с једне стране, а с друге стране, непрекидно су изводиле војне вежбе, довлачећи огроман контингент оружаних снага на Корејско полуострво, што је довело до крајњег заоштравања ситуације у овом региону. Сврха таквих махинација била је или приморати ДНРК да сама подигне белу заставу, или да је заузму војне снаге империјализма. У то време је председник Државног одбора за одбрану ДНРК Ким Џонг Ил (1942 – 2011) изабрао пут Сонгуна (приоритет јачања војних ресурса). Он је, континуирано проверавајући јединице Корејске Народне Армије, посебну пажњу посветио јачању идеолошког и политичког образовања народне војске, тако да имају непоколебљиву вољу да се боре на живот и смрт, за Отаџбину, социјализам и народ, да КНА трансформишу у моћну војску са модерним оружјем кроз приоритетни развој одбрамбене индустрије. И ево резултата: под његовим вођством КНА је постала моћна војска са потпуном спремношћу и у офанзивне и у одбрамбене сврхе. Народну војску је дефинисао као водећи одред не само у одбрани матице, већ и у изградњи социјализма. Несебични борбени дух војника, који су показали у изградњи велике хидроелектране, назива се „револуционарним војним духом“ и постао је заједничко власништво. Тако се у ДНРК брани социјализам. Не само одбрана система, већ је корејски народ ушао у потпуно ново доба изградње моћне социјалистичке државе. Сада корејски народ самоуверено гледа у будућност такве државе. Историја је доказала да је избор Ким Џонг Ила био апсолутно исправан.