U zemljama EU kao da vlada prećutni konsezus da u priči o virusu Kovid-19 postoje samo zapadne vakcine. Najčešće se priča o vakcinama koje su proizvele kompanije Fajzer, Moderna i Astrazeneka. Ruska vakcina Sputnjik V i kineska Sinofarm spominju se u negativnom kontekstu.
O zemlji koja je već decenijama medicinski šampion i koja paralelno radi na čak četiri vakcine protiv korone gotovo se uopšte ne priča. U pitanju je komunistička Kuba. Zato je neprimećeno prošla vest da je najnaprednija od četiri kubanske vakcine Soberane 2 uspešno prošla drugu fazu kliničkih ispitivanja, a treća i poslednja faza sprovodiće se na 150.000 stanovnika Havane i na 50.000 dobrovoljaca u Iranu. Zanimljiv je razlog zašto se Kuba odlučila baš za Iran. Kuba se uspešno izborila sa koronom, toliko uspešno da nema dovoljno zaraženih stanovnika za testiranje vakcine. Zbog toga su se opredelili za Iran, gde je stopa zaraženih najviša na čitavom Bliskom istoku.
Kuba je zemlja sa 11.000 000 stanovnika, sredinom januara imala je 18.443 zaražena i 173 umrla. Glavni razlog je vrhunska kubanska medicina. Razlog zašto Kuba ima superiorno zdravstvo leži u komunističkoj revoluciji iz 1959. godine koja je gotovo preobrazila Kubu i glavni naglasak stavila na stvaranje vrhunskog i besplatnog školstva i zdravstva. O tom revolucionarnom podvigu govore i brojevi: Prema podacima UN-a, Kuba je sa izdvajanjem od 14 odsto BDP-a za obrazovanje bila suvereno prva na svetu. Čak ni skandinavske zemlje ne daju više od 7,8 odsto BDP-a za školstvo. Uprkos 60 godina američkog zločinačkog embarga, najdužem u istoriji čovečanstva, kubanski komunistički zvaničnici našli su način da im đaci uče uz najsavremeniju opremu i kompjutere. Uniforme i obroci u školama besplatni su za sve, a studentima iz udaljenih krajeva država pokriva troškove prevoza, smeštaja i ishrane za vreme studiranja.
Ukupno je u obrazovnom sistemu Kube zaposleno više od 400.000 ljudi, a polovina od 150.000 kubanskih učitelja su magistri. Na taj način, čak dve trećine Kubanaca ima neko više obrazovanje, što kubansko društvo čini jednim od najobrazovanijim na svetu.
Pri tome je posebna pažnja usmerena na razvoj studija medicine, zbog čega je kubanski zdravstveni sistem među najboljim na svetu. To potvrđuju i stručnjaci, na osnovu indikatora poput očekivanog životnog veka i mortaliteta novorođenčadi, Kuba stoji rame uz rame sa najrazvijenijim industrijskim zemljama. Po niskoj smrtnosti dece ( 4,6 na 1000 novorođenčadi ) Kuba je ne samo prvak Trećeg sveta, nego je čak ispred imperijalističkih SAD. Sa životnim vekom od 79 godina Kuba daleko prednjači pred drugim zemljama Latinske Amerike a u rangu je s razvijenim zemljama Zapada.
Kuba ima najrazvijenije javno zdravstvo u Latinskoj Americi, kao i daleko najveći broj lekara po glavi stanovnika. Još pre 10 godina broj kvalifikovanih lekara na Kubi premašio je 70.000 ( kompletna Afrika ih je tada imala 50.000 ), a na kubanskim univerzitetima trenutno studira 25.000 budućih doktora medicine. Studiranje je besplatno, a zdravstvo i medicinska tehnologija su na visokom nivou. Osim što svaki Kubanac ima besplatnu zdravstvenu zaštitu, Kuba je osnovala i lekarski kontigent ,, Henri Rivs ” koji odlazi u zemlje Trećeg sveta pružajući lekarsku pomoć- od borbe protiv kolere, ebole do borbe protiv korone. Istakli su se i tokom pružanja pomoći u Italiji tokom pandemije Korona virusa.
U širem smislu, kubanski zdravstveni sistem duguje Komunističkoj partiji Kube i njihovim prioritetima. U užem smislu velike zasluge ima jedan argentinski lekar, Alberto Granada Himenez otac moderne medicine i bioloških nauka na Kubi i veliki prijatelj Ernesta Če Gevare. Nakon njihovog zajedničkog motociklističkog putovanja kroz Latinsku Ameriku uvidevši veliku bedu u kojoj žive Latinoamerikanci, Himenez i Če se zaklinju da će se boriti protiv kapitalizma. Svoje snove ostvarili su na Kubi.
Komunistička Kuba postala je medicinska velesila, koja se u upravljanju korona krizom svrstava među najuspešnije države na svetu i koja je u stanju da svoje stanovništvo vakciniše sopstvenom vakcinom.