Срамна судска одлука о рехабилитацији не може поништити историјску истину да је на простору Југославије за време Другог Светског Рата постојао само један антифашистички нараодно-ослободилачки покрет који је предводила Комунистичка Партија Југославије са другом Титом на челу. Судски процес рехабилитације почео је пре неколико година. Прилоком сваког рочишта Комунистичке партије у Србији и друге антифашистичке организације, организовле су протесне скупове тим поводом и увек аргументовано истицале неморал и фарсу тог судског процеса.
Ако је нова антикомунистичка власт у Србији хтела да заиста преиспита исправност одлуке Суда донете 1946.године којом је ђенарал Дража Михаиловић осуђен на смрт стрељањем онда је требало да утврди који докази о његовим злочинима као команданта Југословенске војске у отџбини нису тачни а који јесу, а не да тежиште судског процеса о рехабилитацији буде на формално-правним пропустима судског процеса из 1946.године којих је можда и било.
Комунисти Србије су у више наврата писали у чему је суштинска разлика између политичког става руководства НОБ и Социјалистичке револуције и четничког равногорског покрета. Док је руководство КПЈ у свим својим политичким прогласима, почев од позива народима и народностима Југославије да се иде у оружану борбу против фашистичких окупатора и њихових квислинга, руководство четничког равногорског покрета је увек истицало да је њихов главни задатак борба против Комуниста и Народноослободилачке војске. Управо такав политички став четничког руководства већ крајем 1941.године одвео их је у отворену или прикривену сарадњу са фашистичким окупаторима и у злочине најчешће против сопственог народа. Ако се овај срамни догађај о рехабилитацији Драже Михаиловића стави и у контекст времена садашњег и актуелних економских и социјалних проблема у којима се држава Србија налази онда читава фарса о рехабилитацији симболички подсећа на познату серију господина Радоша Бајића “ Село гори а баба се чешља”, при чему село које гори представља државу Србију која је у општем економском и социјалном безнађу, а баба која се чешља представља владу Србије и њене тренутно најистакнутије руководиоце који замајавају осиромашене грађане који се боре за голо преживљавање са питањима која их уопште не занимају.
Комунисти на простору Југославије који су припремили, организовали и предводили антифашистички НОП никада нису крили да је једновремено уз НОБ спроведена и социјалистичка револуција чији резултат је било стварање једне од најпорсперитетнијих и најлепших држава света – СФРЈ. Зато ми остајемо верни слободарској Југословенској идеји која једина може вратити суверенитет, углед , просперитет, слободу и равноправност свих народа и народности на простору Југославије. Другим речима, Комунисти Србије не признају резултате разбијања Југославије и залажу се за њену реинтеграцију, ма колико да то у овом тренутку, обзиром на садашње неприлике у односима међу нашим народима и народностима делује нереално.
КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.
