U SFRJ, 1982. godine, tadašnja komunistička vlast planirala je izgradnju metroa, kliničkog centra i fabrike vode u Makišu. Sve zajedno, investicija je trebalo da iznosi 1,1 milijardu dolara.
Tadašnjim “nedemokratskim” komunističkim vlastima na pamet nije padalo da započnu izgradnju metroa a da prethodno nisu pitani građani za saglasnost. Vlast je predložila građanima da se izjasne da li prihvataju da im se godinama kasnije od plate skida po 2 %, da bi se izgradili ovi važni objekti.
Dakle, u vreme socijalizma bili smo pitani za sve, uz zakonski referendum i izjašnjavanje da li smo saglasni da metro otplaćujemo sa 2% od plate, samodoprinosom iz 1982. godine. Samo za metro to jest kasnije tramvaje potrošeno je 0,2 milijarde dolara.
Sprovedena je kompletna zakonska procedura po mesnim zajednicama, opštinama i na Skupštini grada Beograda da se konačna volja građana mora proveriti na jedini zakonski način, na referendumu.
Četrdeset godina kasnije, buržoaska antinarodna vlast ne pita građane Beograda nizašta iako je vrednost radova za izgradnju metroa, koju građani treba da otplaćuju dvadeset puta veća i kreće se između pet i šest milijardi evra ( vlast je objavila 4,4 milijarde).
Za metro iz kukuruza, radikalska buržoaska vlast spremna je na sve kako bi bez odobrenja građana, koji će kasnije otplaćivati ovu izgradnju, ostvarila lični benefit. U tu svrhu, za ostvarivanje ovog cilja upotrebiće pendreke žandarmerije i stranačkih batinaša koji potiču iz kriminogenih sredina.
Beograđani će izgradnju metroa po domaćinstvu plaćati 7300 evra dok će građevinska mafija zaraditi milijarde.
Na kraju će “investitori”, svako za sebe, da gradi šta mu se ćefne ne mareći za urbanizam, planove ili struku.
U ponedeljak, 08. novembra u 09h održaće se protest ispred Gradske skupštine u organizaciji udruženja građana” Bitka za Košutnjak”. Gradski moćnici doneće odluku o izgradnji metroa u 10.30h.
Ovom odlukom, svako domaćinstvo u Beogradu biće zaduženo za 7300 evra.
Država nema pare za dostojanstvene penzije i minimalnu zaradu radnika a zadužuje nas za metro zarad jeftinih predizbornih poena.
Danas, kada dva miliona stanovnika Srbije živi u siromaštvu, izgradnja metroa sigurno nije prioritet.