Pre 80 godina, 29. novembra 1941. godine tokom Prve neprijateljske ofanzive u borbama na Kadinjači izginuo je čitav Radnički bataljon štiteći odstupnicu Vrhovnom štabu, partizanskoj bolnici i zbegu.
Formiran je krajem oktobra 1941. u Užicu od radnika koji su radili po raznim radionicama i fabrikama. U njegovom sastavu bile su: Železnička četa, Krojačko- obućarska četa, Tkačka četa i Pekarska četa. Bataljon je po četama i vodovima vršio svoje svakodnevne poslove, povremeno vežbao i pripremao se za odbranu grada. Borci Radničkog bataljona su se na ugovoreni znak okupljali s oružjem za vrlo kratko vreme prilikom ma kakve opasnosti i ugrožavanja slobodnog Užica od neprijatelja.
Naročito se istakao pri odbrani Užica na položajima Mendinom brdu i Karađorđevom šancu 2. novembra kada su razbijeni četnici. Njegova Železnička četa razbila je četnike kod sela Karana 5 i 8 novembra.
Po naređenju Vrhovnog štaba NOPOJ od 28. novembra Radnički bataljon, ojačan sa dve čete Užičkog i dve čete Posavskog NOP odreda, ukupne jačine 450 boraca i jednim topom 75mm, poseo je položaj na Kadinjači da bi usporio nadiranje desne kolone (grupe West) nemačke 342. pešadijske divizije pravcem Bajina Bašta- Užice i time stvorio dodatno vreme za izvlačenje glavnine partizanskih jedinica iz Užica na Zlatibor. U herojskoj borbi sa nadmoćnijim neprijateljem od 8 do 14 časova i 30 minuta branioci Kadinjače nisu dozvolili Nemcima da prodru u Užice. Tek kada su Nemci uništili top, i kada je izginuo sav Radnički bataljon na čelu sa komandantom bataljona Andrijom Đurovićem i komandantom odreda Dušanom Jerkovićem, Nemci su zauzeli Kadinjaču. Bataljon je odlikovan Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom.
Slavne borce Radničkog bataljona pamtićemo zauvek, i jedinu istinu da su samo pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije vodili borbe protiv fašističkog okupatora i domaćih izdajnika.
SLAVA RADNIČKOM BATALJONU!
SLAVA BORCIMA NOV i POJ!