Partija Komunisti Srbije oštro osuđuje izjavu fašističkog lidera iz pokreta Dveri Boška Obradovića, koja se koristi u dnevno političke svrhe a u susret predstojećim buržoaskim izborima. Veliki je broj žrtava koje je kvislinški četnički pokret tokom Drugog svetskog rata izazvao u srpskom narodu i ostalim narodima na prostoru Jugoslavije. Na čelu četničkih koljaša bio je upravo pukovnik Dragoljub Mihailović koji je zbog tih zločina osuđen u ime naroda. Nikada nećemo zaboraviti nevine žrtve iz Vranića, Darinku Radović i njene maloletne ćerke koje su stradale od četničke kame, Živana Đurđevića koga su četnici Draže Mihailovića pekli na ražnju kao i sve žrtve ove fašističke pomahnitale horde.
U nastavku prenosimo intervju poznatog karikaturiste Predraga Koraksića- Koraksa koju smo preuzeli od dnevnog lista Danas.
Povodom najave Boška Obradovića da u Beogradu treba podići spomenik četničkom generalu
Koraks: Može spomenik Draži Mihailoviću, ali sa kamom u ustima.
Ja sam za to da se Draži Mihailoviću podigne spomenik u Beogradu, ali da mu se stavi kama ili bajonet da drži u zubima, kaže za Danas poznati karikaturista Predrag Koraksić Koraks, ironično komentarišući ideju lidera Dveri Boška Obradovića da bi „generalu Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljubu Draži Mihailoviću trebalo podići spomenik u Beogradu“.
Koraksu su četnici ubili oca 1941. a on je sa bratom i majkom ceo Drugi svetski rat proveo bežeći od njih.
– Moju majku, mlađeg brata i mene, četnici su osudili na klanje. Mi smo to saznali i pobegli smo. Četiri godine smo bežali od njih. Pošto mi je majka bila Hrvatica, pobegli smo u Zemun i tu smo se prijavili da smo kaobajagi Hrvati, uzevši majčino prezime Božić. Četnici su preko Gestapoa poslali poternicu za mojom majkom – priseća se Koraks, koji je tada imao osam godina.
Nemci su, dodaje, uhapsili njegovu majku i odveli je u Glavnjaču u Beograd.
– Bila je tamo 10 dana, trebalo je da dođe jedan četnik da je identifikuje ali nije jer se verovatno napio. Ili su ga ubili. Onda su je Nemci pustili. Odmah smo pobegli iz Zemuna u Batajnicu, iz Batajnice u Ugrinovce, gde smo dočekali oslobođenje. Imao sam osam godina kada sam video šta su četnici radili u mom selu. Kada se Draža razišao sa Titom, prva akcija je bila da se opkoli partizanska bolnica sa ranjenicima u selu Gornja Gorevica, gde je moj otac bio partizanski komesar i takođe ležao u bolnici. Četnici su obeležavali ranjenike, pobili one koji nisu mogli da hodaju, a njih 17, uključujući i mog oca, odveli su na Ravnu goru i streljali – navodi Koraks.
On dodaje da tačno zna ko su bili koljaši i kako su izgledali, te kakve su masakre u njegovom selu uradili.
Međutim, Boško Obradović ne odustaje od svoje ideje.
„Beograd ima mnogo partizanskih spomenika, šta mi ne sporimo ako su bili oslobodioci, ali nema spomenik ‘đeneralu’ Draži. Pre toga, potrebno je otkrivanje njegovog grobnog mesta i sahranjivanje njegovih posmrtnih ostataka“, rekao je prošle sedmice lider Dveri na okruglom stolu „Novi srpski patriotizam – politika sećanja i politika budućnosti“ u Pres centru Udruženja novinara Srbije.
Obradović je naveo da srpski narod ima brojne traume iz Drugog svetskog rata, da još postoje podele na četnike i partizane i naglasio da potrebno to prevazići a šta je moguće tek nakon „obračuna“ sa posledicama komunizma.
SF-SN