Devetog maja 1945. godine, tačno 49 meseci i tri dana od fašističkog napada na Jugoslaviju, Maršal Tito je preko beogradskog radija narodima Jugoslavije saopštio radosnu vest: ” Osvanuo je dugo željeni dan koji ste vi s tako velikom čežnjom očekivali. Došao je praznik i na naše ulice…Sinuo je veliki dan mira i slobode… Nekada strašna i naoko nepobediva sila, danas je skršena. Pobedila je pravedna stvar Ujedinjenih naroda nad onim razornim silama koje su htele nametnuti čovečanstvu takozvani novi poredak, poredak ropstva i patnji…”
Tito je posebno zahvalio vojnicima i oficirima Jugoslovenske armije, partizanima i partizankama, koje su svojim heroizmom od 1941. godine bili primer za sve porobljene narode sveta: ” Vi ste časno izvršili svoj dug prema svojoj domovini. Vaša besmrtna dela večito će živeti u srcima naših naroda i njihovih budućih pokolenja. Poprišta slavnih bitaka na Sutjesci, Zelengori, Kozari, Neretvi i drugim mestima ostaće večiti spomenici heroizma vašeg i vašiih palih drugova. Oni će nadahnjivati buduća pokolenja naših naroda i učiti ih kako se voli otadžbina i kako se umire za nju. Oni će biti spomenici našeg narodnog ponosa u borbi za slobodu i nezavisnost “.
Samo u završnim operacijama Jugoslovenska armija je nanela neprijatelju gubitke od 99.907 mrtvih i zarobila 309.639 vojnika, te zaplenila preko 180.000 pušaka, 24.000 automatskog oružja, 1500 topova i drugog ratnog materijala. Ali, velikih ljudskih gubitaka bilo je i na našoj strani. Samo u poslednjim borbama za oslobođenje bilo je oko 30.000 poginulih i 70.000 ranjenih boraca, dok je u toku celog rata poginulo 305.000, a ranjeno 425.000 boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Ogromne žrtve je podnelo i civilno stanovništvo, tako da je u Drugom svetskom ratu naša zemlja ukupno imala 1.700.000 mrtvih na bojnom polju i u koncetracionim logorima. Svaki deveti Jugosloven dao je svoj život u ovom ratu.
Mesec dana po završetku rata, 18. juna 1945. godine, Maršal Tito je na veličanstvenom narodnom zboru u Mladenovcu odao posebno priznanje srpskom narodu za sve ono što je učinio da zemlja bude slobodna: “Najbolji sinovi srpskog naroda ginuli su od 1941. godine na bojnim poljima u Srbiji, Bosni, Vojvodini, Dalmaciji, Hrvatskoj i drugim krajevima naše zemlje, svuda gde je bilo borbe “. Tito je istakao da su srpski sinovi učinili herojsko delo koje je za večita vremena osvetlalo lice srpskog naroda:” Tek sada su oni koji su zamenili borce što su ginuli u ratovima od 1915. do 1918. godine, tek sada su njihovi novi ratni drugovi dovršili delo za koje su se borili ratnici na solunskom frontu, na Kajmakčalanu i gde god se vodila bitka za slobodu i bolju budućnost srpskog naroda i svih naroda Jugoslavije “.