KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI 80 GODINA OD OSLOBOĐENJA BEOGRADA

Dana 20. oktobra 2024. godine aktivisti partije Komunisti Srbije položili su venac na spomen kompleks oslobodiocima Beograda u Drugom svetskom ratu.
Na današnji dan pre osamdeset godina oslobođen je Beograd nakon 1287 dana duge nemačke okupacije, zajedničkom operacijom Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvenoarmejaca Sovjetskog saveza. Za oslobođenje Beograda živote je dalo oko 3000 boraca NOVJ i oko 960 pripadnika Crvene armije dok su nemački gubici bili oko 15000 poginulih a među njima i dva generala.
Komunisti Srbije su na dostojanstven način obeležili ovaj veliki datum. Pored nas prisutni su bili i predstavnici SUBNOR-A, razne delegacije među kojima je najbrojnija bila iz Slovenije kao i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko, predstavnici Belorusije, Azerbejdžana i ostalih sovjetskih republika izuzev Ukrajine a u ime vlade ministar odbrane Bratislav Gašić.
Proslavu 80-te godišnjice oslobođenja Beograda od fašističke okupacije organizovala je desničarska vlada koja baštini tradiciju poraženih fašističkih kolaboranata iz redova srpkog naroda te su se u isto vreme na proslavi našle i zastave kojima ovde nije bilo mesto.
Sramota je da gradonačelnik Beograda nije bio prisutan ni na jednom događaju povodom 80-te godišnjice oslobođenja Beograda mada i ne čudi obzirom na reviziju istorije koju pokušava proturiti u ime Aleksandra Vučića. Svaki smisao je izgubio i besmrtni puk u kome su svoje mesto našle i grupe sa zastavama onih koji su bežali zajedno sa Nemcima pred partizanskim jedinicama.
Neprimereno je i od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da polaže vence na spomenik Neznanom junaku koji je spomenik iz Prvog svetskog rata a svi oslobodioci Beograda i pobednici u Drugom svetskom ratu su poznati. Jedini pobednici bili su borci Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod vođstvom slavne Komunističke partije Jugoslavije na čelu sa maršalom Josipom Brozom Titom.
Neka je večna slava oslobodiocima Beograda!
Živela Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije!
Živela Crvena armija!
Filed Under: Актуелно

JEDINI NADREALISTA KOJI JE OSTVARIO SAN

Na današnji dan 1992. godine napustio nas je slavni komandant Prve proleterske brigade Konstantin Koča Popović.
Revolucionar, ubeđeni komunista, filozof, nadrealista, ratnik, general, diplomata, pesnik, španski borac, komandant Prve proleterske brigade umro je baš na dan kada je oslobođen njegov Beograd.
Iako je bio predratni prebogati čovek koji je završio filozofiju na Sorboni,i nije imao nikakav razlog da ulazi u bilo kakve revolucionarne procese bio je spreman da za komunističku ideju i socijalnu pravdu podnese žrtvu i odrekne se luksuznog život kako bi došao u priliku da kreira novi pravedniji svet. Bio je omiljeni komandant koga je odlikovala skromnost te je tako kao potpredsednik socijalističke Jugoslavije na posao dolazio svojim spačekom.
Jovan Hristić naš ugledni pisac napisao je o Koči: ” Od svih nadrealista Koča je jedini koji je ostvario san, da iz literature pređe u svet akcije.”:
Neka je večna slava velikom Koči.
Filed Under: Актуелно

79 ГОДИНА РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ КОРЕЈЕ

Кључне политике РПК

Последњих година Радничка партија Кореје је објавила неке важне политике и усмерила напоре на њихову темељну имплементацију, што је привукло пажњу међународне заједнице. Обликовање будућности на снази наклоности за растућу генерацију.

У јуну 2021 РПК је објавио нову политику бриге о деци чија је суштина снабдевање деце широм земље млечним производима и другим хранљивим намирницама о државном трошку. Што се тиче спровођења те политике, генерални секретар Ким Џонг Ун је рекао следеће: Најважнија је политика и највећа жеља Радничке партије Кореје и државе да обезбеде боље услове за васпитање деце чак и по цену огромних сума новца. Требало би да буде начин напретка и развоја корејске револуције да се више искрености посвети деци чак и ако се услови погоршају и да снажније напредује ка будућности комунизма на снази те љубави. Када генерације у успону буду добро јеле и здраво расле у добром окружењу од свог детињства, наше друштво ће бити пуно енергије и виталности након 20 и 30 година и национална моћ ДНРК ће јачати.

Омогућавање људима цивилизованијег живота

Данас се у ДНРК-у стамбена изградња одвија у великом обиму. За последње три године само у Пјонгјангу је изграђено више од 10 000 станова сваке године.

Истовремено, изграђено је много сеоских кућа у различитим деловима земље да би одговарале регионалним карактеристикама. Ипак, локални медији скоро сваки дан покривају селидбене догађаје. Таква реалност се може приписати политици РПК-а да изгради 50 000 станова у главном граду и сеоских кућа у руралним регионима.

Не треба занемарити да су сва ова достигнућа постигнута углавном захваљујући намери Ким Џонг Уна да суштински трансформише животну средину за целу популацију у року од 20 или 30 година.

Отворена нова авенија регионалног просперитета

У јануару је РПК унапредио Политику регионалног развоја 20×10 која је указала на нови план за развој регионалне индустрије, веран далекосежном плану Ким Џонг Уна.

Сада озбиљно гура пројекат. Нова политика има за циљ изградњу модерних регионално-индустријских фабрика у 20 округа сваке године како би се у року од 10 година унапредио основни материјални и културни животни стандард људи широм земље. У августу је РПК поставио нову политику убрзавања имплементације историјског разлога регионалног подмлађивања гурањем изградње јавних здравствених установа, научно-технолошких простора за учење и станица за управљање житом, паралелно са текућом изградњом фабрика регионалне индустрије . С обзиром да се земља и даље суочава са великим недостатком, не би било лако спровести политику. Међутим, корејски народ је одлучан да то спроведе и сигуран је у његову изводљивост. РПК и корејски народ верују да би примена политике помогла у значајном смањењу регионалне једностраности у животном стандарду људи, промовисала карактеристичан развој регионалних индустрија и заузврат подстакла истовремени, свеобухватан и уравнотежен развој целине. нација која одговара ери свеукупног развоја социјализма.

Filed Under: Актуелно

КИМ ЏОНГ УН И ДНРК ДАНАС

Демократска Народна Република Кореја прославља 76. годишњицу оснивања. Данас се ДНРК појавила као социјалистичка сила у политици и идеологији. Такође је позната по својој моћној самоодрживој економији и самопоузданој одбрамбеној способности. Тачније, остварује одрживо брз развој, што показује њене велике потенцијале за даљи напредак. Заслуге припадају руководству Ким Џонг Уна, председника Државних послова ДНРК. Важно је напоменути да је скоковит развој ДНРК-а у потпуности постигнут ослањањем на сопствене снаге. Од почетка свог вођства Ким Џонг Ун је подржавао веру у сопствене могућности и саморазвој као чврсту линију. Под његовим вођством, ДНРК је уложила велике напоре да консолидује своје темеље за самоодрживу економију. Металуршка индустрија, кључни сектор њене привреде, успоставила је метод производње гвожђа у корејском стилу и стално је ширила и јачала свој производни потенцијал, дајући подстицај развоју укупне привреде. Хемијска индустрија такође премашила је  свој план изграђујући темеље производње сопственим напорима и технологијом. У изградњи је нова база хемијске индустрије Ц1.

Почетком јула Ким Џонг Ун, заједно са члановима централног руководећег тела Радничке партије Кореје, разгледао је велике индустријске објекте опремљене беспилотним производним линијама које су постављене на интелигентну, прецизну и високоучинковиту основу. Ове модерне установе, које је ДНРК изградила сопственим напорима и технологијом, служе као узори другим фабрикама машина које се реновирају и свим привредним секторима. У земљи пројекти наводњавања који покривају огромна подручја напредују и испоручује се велики број трактора велике снаге и других пољопривредних машина, што резултира сталним порастом пољопривредне продуктивности. Корејски народ апсолутно подржава политику РПК и владе, доводећи своје традиционално јединствено на нови ниво. Ким Џонг Ун води политику у којој су људи на првом месту како би осигурао да сви послови Партије и владе буду оријентисани на служење њиховим интересима. Неки примери су изградња 50 000 станова у главном граду Пјонгјангу, нова политика бриге о деци која ће деци широм земље обезбедити млечне производе и другу храну о државном трошку, политика руралне изградње и трансформацији сеоских кућа у различитим деловима земље и Политика регионалног развоја 20×10.

Корејски народ је кроз живот схватио да спровођење политике Партије и владе управо води њиховој бољој будућности и, штавише, брзом напретку земље. Ово помаже даљем промовисању јединства идеологије и тежње између РПК и народа, и служи као покретачка снага за брзи развој у привреди, култури, националној одбрани и другим областима друштва. Да узмемо пример, ДНРК постиже искорак у својој националној одбрамбеној способности на напреднији ниво. Ким Џонг Ун такође јача међународни статус ДНРК спровођењем енергичних дипломатских активности. Његове спољне активности су у центру пажње широм света, а ДНРК заузима централно место у обезбеђивању мира и безбедности у североисточној Азији и шире. Ким Џонг Ун ствара јаку државу, која је оријентисана на људе.

Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI I BORBA ŽENA

Kao što je Lenjin naglasio, ne samo da je revolucija neophodna za oslobođenje žena, već je i učešće žena presudno ako želimo da revolucija bude uspešna. Ovo nije sporedno pitanje.
Upravo su radnice zapalile Rusku revoluciju kada su stupile u štrajk na Međunarodni dan žena 1917. godine.
Tokom cele revolucije, do oktobra, Lenjin je iznova i iznova insistirao na potrebi da se žene organizuju u borbi. U jednom od svojih Pisma iz daljine – napisanih pre nego što se vratio iz egzila 1917. godine – pisao je:
„Ako žene ne budu uključene u javnu službu, u miliciju, u politički život, ako žene ne budu izvučene iz svog zaglupljujućeg okruženja kuće i kuhinje, neće biti moguće garantovati pravu slobodu, neće biti moguće izgraditi čak ni demokratiju, a kamoli socijalizam.“ (Lenjin, Pisma iz daljine, treće pismo, „O proleterskoj miliciji“)
Bez učešća žena, revolucija ne bi mogla da pobedi. Pitanje organizovanja radnica u borbi za komunizam nije bilo samo ključno za Lenjina pred Oktobarsku revoluciju, već i kasnije, u izgradnji Treće internacionale kao alata za širenje revolucije širom sveta.
Ugnjetavanje žena pod kapitalizmom, međutim, takođe znači da je generalno manje žena nego muškaraca uključeno u borbu. I ovo je bio problem kojim se Lenjin bavio:
„Zašto nigde nema toliko žena u Partiji kao muškaraca, čak ni u Sovjetskoj Rusiji? Zašto je broj žena u sindikatima tako mali? Ove činjenice podstiču na razmišljanje. […] Ne možemo vršiti diktaturu proletarijata bez miliona žena na našoj strani. Niti možemo sprovoditi komunističku izgradnju bez njih. Moramo pronaći način da ih dosegnemo. Moramo proučavati i tražiti kako bismo pronašli taj način.
„Stoga je potpuno ispravno što postavljamo zahteve u korist žena. […] Prava i socijalne mere koje tražimo od buržoaskog društva za žene dokaz su da razumemo položaj i interese žena i da ćemo ih uzeti u obzir pod diktaturom proletarijata. Naravno, ne kao uspavljujući i pokroviteljski reformisti. Ne, nikako. Već kao revolucionari koji pozivaju žene da učestvuju ravnopravno u rekonstrukciji ekonomije i ideološke nadgradnje.“ (Klara Cetkin, Lenjin o ženskom pitanju)
Lenjin je više puta naglašavao da se borba za oslobođenje radnica ne može odvojiti od borbe za socijalističku revoluciju. Nejednakost i ugnjetavanje ne mogu biti okončani bez ukidanja klasnog društva. Međutim, to ne znači da je zbog toga odbacivao borbu za ženske zahteve pre revolucije.
Komuniste ponekad pogrešno optužuju da zanemaruju borbu žena, smatrajući je nečim što će revolucija rešiti. Ali to očigledno nije tačno. Ispravno je da smatramo da je revolucija jedini način da se okonča ugnjetavanje žena, ali to ne znači da odbacujemo borbu za demokratske zahteve ovde i sada.
Mi komunisti ne sedimo i čekamo revoluciju, već se bacamo u svakodnevnu borbu. Kao što je Lenjin objasnio, radnike je moguće mobilisati kroz svakodnevnu borbu za reforme i demokratske zahteve. Kroz tu borbu postaju očigledna ograničenja kapitalističke demokratije.
Zadatak komunista je da koriste svakodnevne borbe kako bi istakli potrebu za borbom za revoluciju. Lenjin je objasnio da što je društvo slobodnije i demokratskije, to postaje jasnije da problem nije samo ovaj ili onaj zakon, već sam kapitalizam:
„U većini slučajeva pravo na razvod se ne ostvaruje pod kapitalizmom, jer je potlačeni pol ekonomski slomljen; jer, bez obzira koliko država bila demokratska, žena ostaje ‘domaća robinja’ pod kapitalizmom, robinja spavaće sobe, dečije sobe i kuhinje. […]
„Samo oni koji nisu sposobni za razmišljanje, ili oni koji su potpuno neupućeni u marksizam, zaključiće da, dakle, republika nije od koristi, da pravo na razvod nije od koristi, da demokratija nije od koristi, da samoopredeljenje nacija nije od koristi!
„Marksisti znaju da demokratija ne ukida klasno ugnjetavanje, već samo čini klasnu borbu jasnijom, širim, otvorenijom i oštrijom; i to je ono što želimo.
„Što je sloboda razvoda potpunija, to će ženi biti jasnije da izvor njene ‘domaće robije’ nije nedostatak prava, već kapitalizam. Što je demokratskiji sistem vlasti, to će radnicima biti jasnije da koren zla nije nedostatak prava, već kapitalizam. […] I tako dalje.“ (Lenjin, iz Karikature marksizma i imperijalističke ekonomije)
Što je demokratija sveobuhvatnija, postaje očiglednije da za ugnjetavanje nije kriva samo nedostatak demokratije, već da ugnjetavanje leži mnogo dublje: u kapitalizmu i samim strukturama klasnog društva.
Kao što je ranije pomenuto, ugnjetavanje žena nije nestalo ni u skandinavskim zemljama, uprkos jednakim demokratskim pravima za muškarce i žene.
Sve je jasnije sve većem broju žena da rešenje za seksizam, nasilje nad ženama i njihov status građana drugog reda ne leži u parlamentu, već u dubokoj promeni strukture društva.
Naš zadatak kao komunista je da se uključimo u ove svakodnevne borbe žena, a istovremeno ih koristimo da pokažemo kako su povezane sa klasnim ugnjetavanjem i potrebom za borbom protiv kapitalizma.
Lenjin je jasno rekao da ovaj važan rad, privlačenja klasno svesnih žena u revolucionarni pokret, nije bio samo posao žena. Bio je protiv odvojene komunističke ženske organizacije. To je bio zadatak cele partije.
Bilo je neophodno obrazovati i uključiti sve komuniste u pitanje ugnjetavanja žena i značaj revolucionarnog rada među ženama, uključujući muške drugove, ako je taj rad trebalo da bude uspešan.
To je ponekad značilo i prevazilaženje otpora muških drugova, kao što se nemačka marksistkinja Klara Cetkin prisetila da je Lenjin rekao:
„Oni agitataciju i propagandu među ženama, kao i zadatak njihovog buđenja i revolucionisanja, smatraju sporednim pitanjem, poslom isključivo komunistkinja. Samo su one krivljene što stvari ne napreduju brže i snažnije. Ovo je pogrešno, suštinski pogrešno! To je čisti separatizam. To je jednakost žena à rebours, kako kažu Francuzi, tj. obrnuta jednakost. […]
„Vrlo malo muževa, čak i proletaraca, razmišlja o tome koliko bi mogli da olakšaju teret i brige svojih supruga, ili ih u potpunosti oslobode, ako bi pomogli u ovom ‘ženskom poslu’. Ali ne, to bi bilo protiv ‘privilegija i dostojanstva muža’. On zahteva da ima odmor i udobnost. Domaći život žene je svakodnevna žrtva sebe za hiljadu sitnih stvari. Drevan zakon njenog muža, njenog gospodara i vladara, opstaje neprimećen. Objektivno, njegova robinja mu se sveti. Takođe u prikrivenom obliku. Njena zaostalost i nedostatak razumevanja za muževljeve revolucionarne ideale deluju kao kočnica na njegov borbeni duh, na njegovu odlučnost da se bori. Oni su poput sićušnih crva, koji neprimetno, polako, ali sigurno nagrizaju i potkopavaju.
„Poznajem život radnika, i ne samo iz knjiga. Naš komunistički rad među masama žena, i naš politički rad uopšte, podrazumeva značajan obrazovni rad među muškarcima. Moramo iskoristiti stari stav robovlasnika, kako u partiji, tako i među masama. To je jedan od naših političkih zadataka, zadatak jednako hitan kao i formiranje kadra sastavljenog od drugova, muškaraca i žena, sa temeljnom teorijskom i praktičnom obukom za partijski rad među radnicama.“ (Klara Cetkin, Lenjin o ženskom pitanju)
Borba žena i komunizam
Kapitalizam je u dubokoj krizi. To nije samo ekonomska kriza, već istorijska kriza koja prožima svaki deo društva. Gde god da pogledate, čini se da svet tone u ratove i klimatske katastrofe. Seksizam, rasizam i drugi oblici diskriminacije i ugnjetavanja su u porastu.
Ova kriza se posebno oseti među mladima, koji je doživljavaju u svim sferama života. To znači pogoršanje kulture, ljudskih odnosa i našeg psiho-fizičkog stanja, kao što vidimo kroz krizu mentalnog zdravlja.
Jedino što se mladima i radnicima nudi jeste duboki pesimizam i individualna rešenja. Ali kriza kapitalizma ne vodi samo ka pesimizmu.
Ćorsokak sistema izaziva kvalitativnu promenu u svesti sve većeg broja ljudi koji su nezadovoljni individualnim rešenjima. Oni traže ideje koje mogu da pruže izlaz iz ove krize. Milioni žena i muškaraca širom sveta mobilišu se u borbi protiv nejednakosti i ugnjetavanja.
Alternativa pesimizmu i individualnim rešenjima nalazi se u Lenjinu i boljševicima. Njihov odgovor bio je kolektivna borba protiv celog sistema. Nisu stali unutar okvira kapitalizma. Iskorijenili su sam uzrok ugnjetavanja i nejednakosti.
Ovo je tradicija na kojoj danas gradimo mi komunisti. Uključujemo se u borbu žena – ali naoružani jasnom perspektivom da se ona ne može odvojiti od borbe za komunizam, i da svako ko želi ozbiljno da se bori protiv ugnjetavanja žena mora da se organizuje u borbi za komunizam.
Lenjin i boljševici su započeli borbu. Na nama je da je završimo jednom zauvek, i stvorimo društvo u kojem će žene i muškarci živeti ljudski život, bez nejednakosti i ugnjetavanja.
Filed Under: Актуелно

FESTIVAL MIRA U BERLINU

U organizaciji DKP ( Nemačke komunističke partije) u Berlinu je u periodu od 23-25.08.2024. godine održan festival mira. Festivalu su pored članova DKP i antifašista iz Nemačke prisustvovale i brojne delegacije bratskih komunističkih i radničkih partija iz celog sveta. Sa prostora SFRJ prisutna je bila i partija Komunisti Srbije koja je ujedno predstavljala i Koordinacioni odbor komunističkih i radničkih partija Jugoslavije.
Tokom festivala naša delegacija je imala brojne sastanke sa delegacijama drugih bratskih partija između ostalog sa Generalnim sekretarom DKP Patrikom Kobelom i Internacionalnim sekretarom Renatom Kope, Generalnim sekretarom Komunističke narodne partije Španije Huliom Diasom, sa Internacionalnim sekretarom i članovima CK KP Venecuele Hektorom Rodriguezom i Polom Dobsonom, Georgitom Zbaganuom predsednikom Socijalističke partije Rumunije, Eduardo Nunjesom Limom članom internacionalnog odeljenja Portugalske komunističke partije, Tomom Lakse Gomesom iz Ujedinjene partije Galicije i drugima.
Drugovi iz Venecuele upoznali su nas sa progonom kojima su izloženi od strane Nikolasa Madura koji im nije dozvolio da učestvuju na nedavno održanim izborima za predsednika Venecuele. Nikolas Maduro je poništio sve ono što je Hugo Čavez ostvario u vezi sa socijalnim i zdravstvenim pogodnostima za radnike i narod. U Venecueli postoje dva bloka koja su antinarodna: Madurov i opozicioni dok se KP Venecuele bori da oko sebe okupi sve one koji se bore za prava radnika i naroda.
Festival je održan ispred i u samoj zgradi koja je pripadala Komunističkoj partiji DDR pošto im buržoaske vlasti u Nemačkoj svake godine zabranjuju održavanje ove manifestacije u gradovima i na trgovima gde su se nekad održavali ( Dortmund, Alehsanderplatz u Berlinu).
U salama za seminare održane su seminari, predavanja, diskusije i prikazivani filmovi o raznim aktielnim temama poput: ,,Svet bez hegemona i kraj dominacije zapada”, ,,Kakva je situacija u Belorusiji”, ,,O poretku sveta “, ,,Umetnici protiv rata,, , Sindikati i borba za mir” , ,, Za pravedan mir na Bliskom Istoku”, ,,Rat u Ukrajini””, ,, Solidarnost sa Palestinom” , ,, Život u DDR-u” itd.
Ispred zgrade održavani su koncerti sa različitim izvođačima u znak podrške Palestini, antifašizmu itd.
Posebno raduje i prisustvo velikog broja mladih članova i simpatizera DKP.
Živeo internacionalizam i međunarodna solidarnost!
Filed Under: Актуелно

STOP RUDARENJU LITIJUMA U SRBIJI

Dana 10.08.2024. godine održan je veliki narodni protest protiv rudarenja litijuma u Srbiji.  Komunisti Srbije su uzeli učešće na protestu jer su uvek tamo gde se brani narod, protiv kopanja litijuma, zagađenja životne sredine i bogaćenja antinarodne vlasti i stranih kompanija. Na protestu je bilo preko 50.000 građana bez stranačkih obeležja. Protest je protekao mirno uz jasnu poruku da nećemo dozvoliti podaničkoj vladi da radi lične koristi truje zemlju čime dovodi u opasnost i zdravlje i živote građana Srbije. Komunisti Srbije su protiv prodaje zemlje kako domaćim tako i stranim kompanijama. Ono što je iznad zemlje vredi više od onog što je ispod zemlje.

Filed Under: Актуелно

PROSLAVA PORAZA

I ove godine u ponedjeljak 5. augusta u Hrvatskoj će paradirati šarolike kolone građana predvođene skupinama u crnim uniformama, koje će nositi zastave isto tako crnih boja. dekorirane ustaškim simbolima i sloganima. Time će biti obilježen početak vojne ofenzive Hrvatske vojske kolokvijalno nazvan „Oluja“, koji se dogodio na taj dan pred 29 godina, pod vojnim i političkim mentorstvom zapada predvođenog Amerikom. U Hrvatskoj se taj događaj obilježava i slavi kao pobjeda. Paradoks je što zaneseni slavljenici nisu svjesni, da ustvari slave svoj poraz. Tokom oružanog sukoba koji je u svojoj biti bio međuetnički i međunacionalni sukob sa elementima građanskog rata počinjeni su ciljani i organizirani zločini prema ljudima i stvarima sa ciljem protjerivanja sa vjekovnih ognjišta. Protjerano je oko dvjesto i pedeset hiljada hrvatskih državljana srpske nacionalnosti, pobijeno nekoliko hiljada, porušeno ili zapaljeno preko pedeset hiljada stambenih objekata i gospodarskih zgrada, opljačkana pokretna imovina protjeranog i pobijenog stanovništva i prisvojena ona nepokretna. Palež i likvidacije preostalih Srba nastavljeni su još dugo nakon prestanaka ratnog stanja. Procesuiranje i sankcije za počinjene zloćine pred hrvatskim sudovima, reda su apotekarske veličine. Na razini novonastale države izvršena je secesija i kontrarevolucija, koja je dovela do privatizacije društvenog vlasništva, što je eufemizam za pljačku i predaju ili prodaju odabranim domaćim ili stranim vlasnicima. Nova vlasnička struktura uz gubitak zajedničkog unutrašnjeg jugoslavenskog tržišta rezultirala je gubitkom preko 700.000 radnih mjesta. Zemlja je potpuno de industrijalizirana, postala tržište za uvezenu robu, često sumnjive kvalitete. U stvarima standarda i kvalitete života građani su vraćeni više od tri desetljeća unatrag. Veliki broj građana Hrvatske živi u siromaštvu i velikom siromaštvu, koji nisu u mogućnosti zadovoljit osnovne životne potrebe. Protjerivanje građana srpske nacionalnosti i masovni odlazak mladih ljudi u inozemstvo u potrazi za poslom ostavilo je katastrofalne demografske posljedice, Hrvatska danas ima oko 900.000 manje stanovnika u odnosu na Socijalističku republiku Hrvatsku, a velika prostranstva Like, Dalmacije i Slavonije su opustjela, što ima opet katastrofalne posljedice na proizvodnju hrane. Počinjena je posvemašnja revizija povijesti, potpuno su izvrnuti rezultati NOB-a i socijalističke revolucije i nadomješteni sa poraženom ustaškom ideologijo, koja je prodrla u sve pore društva: obrazovanje, znanost, sport, politiku i samu vladu. Na vanjskom planu Hrvatska je izgubila sav suverenitet i dignitet koji je nekad imala kao integralni čimbenik nesvrstane SFRJ. Danas je ona samo vazal Bruxellesa i Washingtona koji poslušno izvršava preporuke silnika koje njome upravljaju, a korupcija i nesposobnost vladajućeg kadra dovele su do toga, da je i u tim krugovima doživljavaju „nepouzdanom“. Sve navedeno bjelodano potvrđuje da, država Hrvatska i njeni građani nemaju razloga za slavlje, mada većina toga nije svjesna. Bol i patnja koji su naneseni dijelu građana Hrvatske i siromaštvo i beznađe onom drugom dijelu, dovoljno govori, da je tzv. Dan nacionalne zahvalnosti ustvar Dan nacionalne sramote. U biti raspad Jugoslavije kao posljedica secesije bio je poraz za sve njene narode. Svi su oni tim raspadom izgubili dostojanstvo, dotadašnja stečena prava, nivo standarda, mogućnost upravljanja, suverenitet nad nacionalnim teritorijem. Međutim ipak nije sve tako „crno“, dio građana ima razloga da slavi, to su oni koji imaju Hrvatsku i nije ih malo. To su vlasnici kapitala, time i ljudskih sudbina koje održavaju taj kapital, zatim etablirani političari i pozicije i opozicije koji ozakonjuju kapital i ostale korumpirane strukture društva. Oni će svoj dio proslave odradit protokolarno, a onaj vulgarni dio odradit će gubitnici.
Vladimir Kapuralin
Socijalistička radnička partija Hrvatske
Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE NA SKUPU PODRŠKE NARODU PALESTINE

Dana 3. O8. 2024. godine na zemunskom keju održan je skup podrške narodu Palestine. Pored članova naše partije prisutni su bili: Ambasador Palestine, dijaspora palestinskog nsroda u Srbiji, PRL i NKPJ, i drugi. Svi govornici su osudili genocid koji Izrael sprovodi u Gazi. Ambasador Pslestine u nadahnutom izlaganju upoznao je prisutne da je u Gazi do danas ubijeno preko 40 000 ljudi od čega 17 000 dece. Pod ruševinama se još uvek nalazi 13 000 tela od kojih su većina dečija. U izraelskim zatvorima je danas 23 000 palestinskih zatvorenika koji se ubijaju i koji trpe sistematsku torturu. Takođe izuzetno dirljiv je bio govor palestinskog studenta kome je u Gazi stradalo 58 članova familije. Komunisti Srbije su ambasadoru Palestine kao sledbenici SKJ dali bezrezevnu podršku borbi palestinskog naroda za slobodu i podsetili ga na veliko prijateljstvo Jasera Arafata i Maršala Josipa Broza Tita.
Filed Under: Актуелно

POSETA DRUGA ARTURA IZ PPS MEKSIKA

Dana 10.07.2024. godine u poseti partiji Komunisti Srbije bio je drug Arturo Galjegas Garsija iz odeljenja za internacionalnu saradnju bratske Narodne socijalističke partije Meksika koja je takođe članica Solidneta.
Drug Arturo je docent na Pravnom fakultetu univerziteta u Jeni, u Nemačkoj gde predaje Ustavno pravo latinoameričkih zemalja.
U drugarskoj atmosferi razmenili smo informacije o stanju u komunističkom pokretu u Srbiji i Meksiku.
Tokom njegovog boravka u Beogradu obišli smo Kuću cveća, Spomen kompleks oslobodiocima Beograda u Drugom svetskom ratu i spomenik ,, Večna vatra” podignutog u znak sećanja na žrtve NATO bombardovanja Savezne republike Jugoslavije.
Filed Under: Актуелно