ВАНРЕДНА ВИДЕО КОНФЕРЕНЦИЈА СОЛИДНЕТА

У периоду од 10-11. децембра 2021. године одржана је ванредна видео конференција у организацији Комунистичких партија Грчке и Турске на којој је учешће узело 71 комунистичка и радничка партија чланица Солиднета. На видео конференцији је учествовала и партија Комунисти Србије. Тема конференције била је “Међународни економски, политички и војни догађаји. Искуство из борбе комунистичких и радничких партија и народа. Солидарност са Кубом, палестинским народодом и свим народима који се боре против санкција, махинација, и империјалистичке агресије .”
Реалност је да је пандемија делимично ограничила личну комуникацију између партија.
Међутим, не може бити ограничења потребној координацији и борби народа, комунистичких и радничких партија. То је и порука ове видео конференције.
Осуђујемо блокаду Кубе од стране америчког империјализма; изражавамо пуну солидарност са КП Кубе и њеним народом, који још једном, под тешким и сложеним условима, брани достигнућа Кубанске револуције.
Изражавамо наше уверење да ће планови дестабилизације против Кубе које је израдио империјализам пропасти; да ће их кубански народ још једном спречити.
Шаљемо поруку интернационалистичке солидарности са палестинским народом који се бори, који се, упркос негативној корелацији снага, деценијама бори за признање своје домовине.
Осуђујемо израелску агресију, подршку коју империјализам САД и ЕУ пружа Израелу да настави са репресијом читавог народа.
Осуђујемо изједначавање жртава и починиоца коју негује ЕУ.
Истовремено, стајемо на страну радника, који својом борбом траже заштитне мере, колективне уговоре, повећање плата и боре се против антинародних мера власти.
У наставку преносимо говор партије Комунисти Србије
DRUGARICE I DRUGOVI
Partija Komunisti Srbije kao revolucionarna marksističko- lenjinistička partija pozdravlja
komuniste iz socijalističkih država koji su odbranli tekovine revolucije, komuniste koji se sa
puškama u rukama bore za slobodu i socijalizam, komuniste u zatvorima i sve komuniste koji se
shodno svojim mogućnostima bore protiv buržoazije.
Svedoci smo da je posle kontrarevolucije u SSSR-u, Jugoslaviji i ostalim državama Istočne Evrope
došlo do dramatičnog pogoršanja položaja radničke klase u svetu kao i do enormnog uvećanja
broja gladnih, siromašnih i na različite načine ugroženih slojeva ljudi. Na političkoj sceni je
neofašizam čiji su nosioci SAD i najmoćnije države EU. Veza između politike i krupnog kapitala je
toliko čvrsta da su buržoaske vlade postale obični izvršioci interesa najkrupnijih korporacija.
Zapadna demokratija danas lukavo prikriva rezultate neofašizma u kome nema streljanja i
koncentracionih logora, ali se vide posledice robovske eksploatacije radnika, zatrovane hrane i
vode, upotrebe štetnih lekova i vakcina, opšte nesigurnosti, život pod stresom u okruženju sa
ekološkim katastrofama itd. Primera radi u Drugom svetskom ratu Srbija je imala 330 000 žrtava
a za poslednjih 30 godina kapitalizma broj populacije se smanjio za jedan milion. U bivšim
socijalističkim dršavama istočne evrope broj populacije se smanjio za 35 miliona. Pre tri
decenije javnost je bila šokirana da svakog minuta jedno dete umre od posledica gladi a danas
su svi ravnodušni što svake 3 sekunde jedno dete umre od posledica gladi u svetu. U
savremenom kapitalizmu čovek je osuđen da 24 časa strepi za svoju egzistenciju, strahujući da li
će ostati bez posla, da li će uspeti da prehrani porodicu, plati račune, školuje decu, leči roditelje.
Danas 4,5 milijardi ljudi nema kupatilo. Obrazovni sistemi, mediji društvene mreže uništavaju
kritičko mišljenje tako da je buntovništvo i vizija budućnosti marginalizovana iz svesti pojedinca.
Sve društvene snage, vojska, policija, sudstvo, politika, nauka kultura, sport i neorganizovana
radnička klasa u službi su održanja kapitalizma. Epidemija Kovida 19, je drastično ugrozila
kvalitet života ali je pored toga uvećan broj miljardera u svetu. Vojna industrija je i danas
najprofitabilnija industrija, posebno mislimo na američku vojnu ekonomiju. Ta ekonomija je
posledica imperijalističke politike SAD. Danas SAD imaju preko 800 vojnih baza u više od 70
država u svetu. Izvan SAD u svojim bazama su stacionirali 320 000 vojnika. Prisustvo američkih
vojnika nije samo pokazatelj njihovog imperijalizma, već i predstavljaju garanciju očuvanja
kapitalističkog sistema najbrutalnijom silom. Zato je NATO pakt udarna pesnica svetskog
neofašizma danas.Članovi naše partije su se 1999.g borili protiv NATO alijanse. Kapitalizam
vremenom postaje sve destruktivniji da je čak i opstanak planete doveden u pitanje. Komunisti
Srbije koriste svaku priliku da upozore, bratske partije radničku klasu, simpatizere i javnost da
će stanje u zemljama kapitalizma biti sve gore. I danas poručujemo : Kapitalizam se ne može
popraviti on se mora nasilnim putem do temelja srušiti. Klasici marksizma Marks, Engels,
Lenjin su taj put borbe protiv buržoazije objasnili u svojim delima dok su u praksi to uspešno
realizovali Lenjin, Tito, Mao Ce Tung, Kim Il Sung, Ho Ši Min i Fidel Kastro. Marksističko lenjinistička teorija i istorijska praksa daju jasne putokaze komunistima da je nasilna revolucija јedini način kojim se može srušiti kapitalizam. Nažalost poslednja uspešna oružana revolucija podignuta je davne 1959. godine na Kubi. Dakle poražavajuća činjenica je da već 62 godine ni u
jednoj državi nije srušen kapitalizam i izgrađeno socijalističko društvo. Komunisti Srbije
podržavaju sve oblike borbe protiv buržoazije, kao što su protesti, štrajkovi, izlasci na izbore,
tribune, štampanje časopisa, korišćenje svih medija i društvenih mreža. Svi ti oblici borbe služe
za afirmaciju komunističke ideje. Međutim nikada ne smemo lagati narod da će buržoazija
predate vlast mirnim putem. Komuniste Srbije je sramota što već 30 godina žive u divljem
liberalnom kapitalizmu, dok je slavna KPJ sa Maršalom Titom na čelu 26 godina posle osnivanja
oružanom revolucijom srušila kapitalizam i godinama izgrađivala samoupravni socijalizam,
najprincipijelniji oblik marksističkog organizovanja društva u praksi. Javnost u Srbiji je već tri
decenije izložena antikomunističkoj histeriji koja se plasira u udžbenicima, medijima,
društvenim mrežama, a koja je zasnovana na lažima i poluistinama o komunističkom pokretu.
Komunisti u Srbiji se nalze u totalnoj medijskoj blokadi. Svi mediji su antikomunistički i koriste
svaku priliku za kompromitaciju komunizma. Protiv antikomunističke propaganda borimo se
afirmacijom komunističke ideje i prikazivanjem uspeha socijalističkih država. Početkom
novembra je na televizijama prikazan šokantan snimak radnika iz Vijetnama, koji u Srbiji grade
kinesku fabriku Ling Long. Radnici žive u robovski nehumanim uslovima. Oko 400 radnika 4
meseca žive u dva magacina bez grejanja, bez topple vode, bez ijedne veš mašine, sa dva mala
kupatila, bez ormana u krevetima na sprat bez dušeka, sa lošom hranom i katastrofalnim
higijenskim uslovima. Za 4 meseca rada su dobili jednu platu a radnik koji se obratio medijima je
dobio otkaz. Televizije danima prikazuju jezive snimke o robovskom položaju radnika. Bez
obzira što se radi o privatnim kompanijama nebriga Vijetnama i Kine o radnicima je
neprihvatljiva. Stotine hiljada grđevinskih radnika iz socijalističke Jugoslavije je radilo širom
sveta u idealnim hotelskim uslovima i bili su najbolji ambasadori samoupravnog socijalizma.
Naša partija stalno afirmiše uspehe socijalističkih država, ali ovi snimci napravili nemerljivu
štetu komunističkom pokretu i smoj ideji komunizma. Pritisak svetske buržoazije na zemlje
socijalizma i na sve slobodoljubive narode je sve intenzivniji. U žiži javnosti je pritisak na Kubu,
DNR Koreju, narod Palestine i mnoge druge narode i pokrete. Uvek ćemo se solidarisati sa svima
koji se bore za slobodu i protiv kapitalizma. Solidarnost nije dovoljna da bi se buržoazija
pobedila već je neophodna čvrsta organizovanost komunista na celoj planeti. Da bi borba protiv
kapitalizma bila efikasna Komunisti Srbije pozivaju komuniste svih zemalja da formiraju Novu
Komunističku Internacionalu po ugledu na Lenjinovu.
ŽIVEO SVETSKI KOMUNISTIČKI POKRET!
 

KOMUNISTI SRBIJE ODALI POČAST BRATU I SESTRI ŽURŽUL

Herojska borba brata i sestre sa Voždovca u vihoru strašnog Drugog svetskog rata ostala je ovekovečena u jednom simbolu koji su sve naredne generacije onih kojima je sloboda bila obećana, nosili. Sve do kraja SFRJ i potresa koji je uništio Jugoslaviju.
Saša i Tamara – da li su danas nepravedno zaboravljeni?
Pronađite svoju ili pionirsku šapku svojih roditelja. Pogledajte stare slike. Videćete jednu značku, sa dva ponosna lica, kao u zaletu. To su Saša i Tamara, koji su kao mladi borci poginuli verujući u slobodu.
Njihovo prezime je Žuržul i oni su bili obični beogradski đaci, ali u njima je tekla vrela krv. Aleksandar (Saša) je bio izuzetno nadaren za crtanje. Rat ih je boleo, a mladi slikar je beležio sve njegove strahote i strepnje u radovima koji se i dalje mogu naći negde u školskoj arhivi OŠ “Karađorđe”, koju su pohađali.
Pridružujući se pokretu otpora okupaciji Beograda i zemlje, potpisali su sebi smrtnu presudu, ali su se upisali u večnost.
Tamara je ubijena 1944. godine, kada je imala samo 17 godina. Beogradska devojka, koja je uzela oružje da bi se borila, uzdigla se svojom tragičnom žrtvom među zvezde. Zarobljena je i streljana od strane četnika, baš onih koje danas nepošteni istoričari i kontrarevolucionarne snage pokušavaju izjednačiti sa partizanima. Hrabra Tamara bila je tek devojčica kada je rat počeo.
Saša je bio zarobljen već 1942. i utamničen u Banjičkom logoru. Odatle se izvukao čudom! Bekstvo u slobodu je za njega značilo novi polet u borbi ali ga je smrt stigla pred sam kraj rata 1945. godine na krvavom Sremskom frontu.
Rodna kuća brata i sestre Žuržul nalazi se u Bulevaru oslobođenja iznad Autokomande.
Oni su, tako, svojom žrtvom postali simboli borbe protiv okupatora i domaćih izdajnika:, njihove ličnosti bile su uzor, a dela primer. Tako su završili na značci koju su potonje generacije sa ponosom kačile.
Crvena zvezdica na njihovoj kapi značila je borbu za bolji svet, slobodu i pravdu.
Jer u teškim danima kada je nacizam pregazio Evropu i sa njom i Beograd, bilo je dece kao što je Saša koji je prvog dana na tabli napisao “Nećemo da učimo nemački jezik”. Bilo je i mnogo devojčica kao Tamara koje nisu mogle da gledaju smrt svojih vršnjaka oko sebe, pa su u smrt i otišle, časno, u borbi.
Spomenik bratu i sestri nalazi se na njihovom skromnom počivalištu, u miru Novog Groblja. Njihova okamenjena tela, u zagrljaju, sa podignutom rukom i korakom napred, odudaraju od ostalih spomenika.
Mnogi koji ovde dođu da obiđu svoje najbliže prolaze pored ove skulpture i verovatno ne znaju priču o to dvoje hrabre beogradske dece i onome šta su simbolizovali. Pionirske značka sa njihovim likom više nema ali njihova žrtva i poruka ovog spomenika je univerzalna i večna.
Škola u koju su išli i dalje radi, kuća u kojoj su živeli još postoji. Red je i da obnovimo sećanje na njih.

JEDAN JE BRANKO PEŠIĆ, SAMO U SOCIJALIZMU PRAVI LJUDI SU NA PRAVOM MESTU

Na kormilu grada Beograda bilo je 77 gradonačelnika a najdublji trag ostavio je Branko Pešić. Nije sadašnja radikalska vlast udarila temelje,,Beograda na vodi”, već je to uradio Branko Pešić, samo se to u vreme socijalizma nazivalo Beograd na Savi. Novobeogradski blokovi nanizani obalom i danas deluju veličanstvo. Beograd na Savi za razliku od Beograda na mutnoj vodi bio je izgrađen parama iz Fonda solidarnosti.
Za vreme gradonačelnikovanja Branka Pešića u Beogradu svake godine je građeno više stanova nego što danas niče u celoj Srbiji! Zvanični podaci pokazuju da je od 1965 do 1973. godine izgrađeno 81.387 stanova.
U vreme socijalizma i Branka Pešića izniklo je 66 osnovnih škola i devet srednjih škola, Gazela, Terazijski tunel, Narodna biblioteka, hale”Pinki” i “Pionir”, “Skadarlija”, “Beograđanka”, pet sportskih centara s bazenima, uređena je Ada Ciganlija…
Za mandata Branka Pešića ustanovljeni su festivali: Bitef, Bemus i Fest.
Ono što se ne spominje danas, u vreme vlasti buržoazije je da je Branko Pešić obezbedio stan za Milunku Savić, zaboravljenu junakinju Velikog rata koja je u kraljevini čistila toalete.
Branko Pešić nikada sebi nije dodelio stan, živeo je u dedinoj kući u Zemunu.
Branko Pešić kao predratni gimnazijalac bio je skojevac u grupi sa Markom Nikezićem i Mirkom Tepavcem. Tokom aprilskog rata i napada fašističke Nemačke bio je starešina divizije i iz tog perioda nosio je uspomenu (lutajući snajperski metak u telu i nekoliko gelera). Posle okupacije postaje predsednik zemunskog SKOJ-a.
Na poziciji gradonačelnika Beograda bio je u periodu od 1964 do 1974. godine i taj period smatra se zlatnim periodom prestonice.
Branko Pešić je zbog eksproprijacije nekih parcela, pred početak gradnje “Gazele”, otišao kod Koče Popovića, jer je neka zemlja na tom potezu bila u Kočinom vlasništvu. Legendarni komandant Koča im je sa zadovoljstvom poklonio te placeve što je nezamislivo kod današnjih političara koji su navikli da samo otimaju.
Velika glumica Milena Dravić na slici koju je poklonila Branku Pešiću je ispisala: “Dragi Branko, nas je mnogo, a Vi ste samo jedan.”
Samo kada se upravlja razumom i srcem,a ne licnim I stranackim interesima, moguć je prosperitet.

VEČNA SLAVA RADNIČKOM BATALJONU- PARTIZANSKI TERMOPIL

Pre 80 godina, 29. novembra 1941. godine tokom Prve neprijateljske ofanzive u borbama na Kadinjači izginuo je čitav Radnički bataljon štiteći odstupnicu Vrhovnom štabu, partizanskoj bolnici i zbegu.
Formiran je krajem oktobra 1941. u Užicu od radnika koji su radili po raznim radionicama i fabrikama. U njegovom sastavu bile su: Železnička četa, Krojačko- obućarska četa, Tkačka četa i Pekarska četa. Bataljon je po četama i vodovima vršio svoje svakodnevne poslove, povremeno vežbao i pripremao se za odbranu grada. Borci Radničkog bataljona su se na ugovoreni znak okupljali s oružjem za vrlo kratko vreme prilikom ma kakve opasnosti i ugrožavanja slobodnog Užica od neprijatelja.
Naročito se istakao pri odbrani Užica na položajima Mendinom brdu i Karađorđevom šancu 2. novembra kada su razbijeni četnici. Njegova Železnička četa razbila je četnike kod sela Karana 5 i 8 novembra.
Po naređenju Vrhovnog štaba NOPOJ od 28. novembra Radnički bataljon, ojačan sa dve čete Užičkog i dve čete Posavskog NOP odreda, ukupne jačine 450 boraca i jednim topom 75mm, poseo je položaj na Kadinjači da bi usporio nadiranje desne kolone (grupe West) nemačke 342. pešadijske divizije pravcem Bajina Bašta- Užice i time stvorio dodatno vreme za izvlačenje glavnine partizanskih jedinica iz Užica na Zlatibor. U herojskoj borbi sa nadmoćnijim neprijateljem od 8 do 14 časova i 30 minuta branioci Kadinjače nisu dozvolili Nemcima da prodru u Užice. Tek kada su Nemci uništili top, i kada je izginuo sav Radnički bataljon na čelu sa komandantom bataljona Andrijom Đurovićem i komandantom odreda Dušanom Jerkovićem, Nemci su zauzeli Kadinjaču. Bataljon je odlikovan Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom.
Slavne borce Radničkog bataljona pamtićemo zauvek, i jedinu istinu da su samo pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije vodili borbe protiv fašističkog okupatora i domaćih izdajnika.
SLAVA RADNIČKOM BATALJONU!
SLAVA BORCIMA NOV i POJ!

TRIBINA POVODOM DANA REPUBLIKE

Dana 27.11.2021. godine u organizaciji partije Komunisti Srbije i Partije Radikalne Levice održana je Antifašistička tribina povodom Dana Republike. I pored situacija izazvane Korona virusom svečano je obeležen 29. Novembar koji simbolizuje duh slobodarstva, pobede nad fašizmom i rušenje monarhije. Ovaj veliki datum iz istorije jugoslovenskih naroda, nažalost, nijedna državica sa prostora SFRJ više ne obeležava.
Pored KS i PRL skupu su se obratili i drugovi iz Jugokoorda ( Italija ) i Socijalističke Radničke Partije Hrvatske.
Istorijske činjenice vezane za odluke AVNOJ-a, revizionisti iz redova nepoštene inteligencije, kvazi istoričara i režimskih medija nikada neće moći da umanje. Slavna KPJ i odluke koje su doneli većnici AVNOJ-a ostaće putokaz za sve komunističke organizacije i progresivne građane kako se bori protiv kapitalizma i savremenog neofašizma.
Smrt fašizmu- sloboda narodu!

ČESTITKA POVODOM DANA REPUBLIKE

Svim komunistima i svim progresivnim građanima sa prostora SFRJ koji baštine tekovine NOB-a i socijalističke revolucije

čestitamo Dan Republike.
Pre 78 godina 29.11.1943. sve današnje državice eks SFRJ postale su republike prešavši iz polufeudalnog u najhumanije socijalističko društvo. Nijedna od sadašnjih podaničkih državica ne obeležava Dan Republike iako je tada srušena monarhija i ukinuta klasa eksploatatora.
Komunisti Srbije će uvek ostati verni odlukama i principima koje su donete na Drugom zasedanju AVNOJ-a.
Smrt fašizmu-sloboda narodu!

ANTIFAŠISTIČKA TRIBINA

Povodom Dana Republike, 27.11.2021. godine sa početkom u 14h, organizujemo Antifašističku tribinu u prostorijama Ustanove studentskog centra Beograd. Tribinu organizujemo zajedno sa Partijom radikalne levice. Zbog trenutne situacije izazvane pandemijom Korona virusa, ograničen je broj prisutnih na tribini. Tribinu možete pratiti uživo na našoj Facebook stranici. Komunisti Srbije zvanična stranica uživo će prenositi tribinu.

ЛЕЊИН О ТЕРМИНУ РАДНИЧКЕ АРИСТОКРАТИЈЕ

Међу комунистима је уобичајено да капиталистичко друштво (и већину друштава у историји) деле на две класе: буржоазију и пролетаријат. То није нимало неразумно, напротив, сасвим је тачно, међутим, Лењин је већ упозоравао да унутар истих класа постоје различити друштвени слојеви о којима се мора водити рачуна. На пример, унутар буржоазије је средња и ситна буржоазија, посебно ова последња је та која највише оклева и граничи се са буржоазијом и пролетаријатом, играјући антимарксистичку улогу понекад опортунистички и други ултралевичари.
На исти начин, унутар радничке класе постоје два друштвена слоја који су историјски играли контрареволуционарну и антимарксистичку улогу. С једне стране, лумпенпролетаријат сачињен од најзаосталијих и најсиромашнијих слојева пролетаријата и, с друге стране, радничка аристократија састављена од најнапреднијих и најплеменитијих слојева радничке класе. И једно и друго је штетно за револуционарне раднике, али је Лењин истицао радничку аристократију у својим књигама Империјализам, горња фаза капитализма и Инфантилна болест левичарства. Данас је изузетно важно да се сетимо шта је Лењин писао о радничкој аристократији да бисмо данас могли да се упозоримо на ове контрареволуционарне елементе унутар радничке класе.

PRIJEM NOVIH ČLANOVA

Partija Komunisti Srbije danas je ojačala svoje radove sa novim članovima. Kao marksističko- lenjinistička partija nastavljamo borbu za rušenje kapitalizma i pobedu radničke klase.
Pozivamo sve one koji se ne slažu sa kriminalnim uslovima života koje nam je nametnula buržoazija, da nam se priključe u borbi za humanije društvo dostojno čoveka kakvo je moguće samo u socijalizmu.

 

ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА КОМУНИСТИЧКИХ И РАДНИЧКИХ ПАРТИЈА ЧЛАНИЦА СОЛИДНЕТА ПОВОДОМ СИТУАЦИЈЕ НА КУБИ

Кубанска револуција, чија се 62. годишњица приближава, представља прекретницу у историји класних борби. Кубански народ који се бори за независност, једнакост, слободу и правду постигао је све наведено под заставом социјализма и револуције.

Упркос тешким последицама вишегодишње империјалистичке блокаде, револуција је омогућила младим генерацијама Кубанаца да у потпуности уживају право на образовање, здравство, науку, културу, уметност и спорт и да живе достојанствен и частан живот у свим његовим димензијама. Хиљаде Кубанаца, делујући под вођством интернационализма, хитајући у помоћ сиромашнима и покушавајући да лече болесне, постали су понос човечанства. Управо из тог разлога капиталистичко варварство и његово тренутно упориште, САД, не могу толерисати постојање такве земље неколико миља од ње. Због тога деценијама не престаје да напада Кубу. Уз помоћ реакционарних сарадника у САД покренуте су све врсте директних и индиректних напада у покушају да се Револуција баци на колена. Упркос чињеници да је поражена и да су њене завере откривене, америчка влада је наставила са нападима без имало стида. Земља као што је САД, која не може да залечи ране свог народа, где хиљаде бескућника не могу да нађу склониште, где људи данима нестају  и где људи због боје коже и даље добијају претње смрћу, не треба да покушава да подучава свет „лекцијама демократије“.

Субверзивне акције контрареволуционара, унутрашњих непријатеља револуције и њихових страних присталица, сада се настављају у другом облику. После такозваних протестних демонстрација од 11. јула, за које се показало да су завера против државе и њеног руководства, ови елементи су најавили да се спремају за нове демонстрације. Знамо какве су праве намере такозваних протестних демонстрација, које су планиране за 15. новембар. Овим акцијама у потпуности под покровитељством САД, они настоје да дестабилизују Кубу и тако утру пут за интервенцију против ове независне државе. Ни кубански народ ни револуционари света неће толерисати ову заверу.

Као комунистичке и радничке партије које чине Радну групу Међународног састанка комунистичких и радничких партија (IМCVP), захтевамо хитан прекид америчке блокаде против Кубе и изражавамо нашу интернационалистичку солидарност са КП Кубе и кубанским народом.

Изјављујемо да смо против било какве интервенције, покушаја пуча и саботаже, или „меког удара“ против Кубе. Сви они који следе ове циљеве треба да знају да ће пре или касније пропасти. Кубански народ се никада неће предати, никада неће дозволити да Револуција и Социјалистичка Република коју су створили својим знојем и крвљу падну у руке реакционара. Уз часне људе овог острва стајаће комунисти и пријатељи Кубе из целог света. С тим у вези, позивамо све комунистичке и радничке партије да прихвате позив Комунистичке партије Кубе за акције солидарности 12-15. новембра.