KOMUNISTI SRBIJE SVEČANO OBELEŽILI DAN USTANKA

Dana Sedmog jula delegacija Komunista Srbije svečano je obeležila  Dan ustanka naroda republike Srbije u selu Bela Crkva pored Krupnja. Dan kad su pripadnici Rađevske partizanske čete na čelu sa drugom Žikicom Jovanovićem Špancem započeli borbu protiv okupatora i njegovih slugu.
Tog 7. jula 1941. u selo Bela Crkva gde se održavao Ivanjadanski vašar došli su borci Rađevske čete Valjevskog partizanskog odreda.
Komandant čete dr Miša Pantić , student prava Vladan Bojanić i novinar Žikica Jovanović Španac su održali govore i pozvali narod na ustanak protiv okupatora.
Posle održanog govora partizani su otišli u pravcu šume a u selo su pristigli žandari narednik Bogdan Lončar i kaplar Milenko Braković lojalni okupatoru u službi Milana Nedića. Lončar je inače pre rata bio u žandarskoj službi na dvoru Karađorđevića u Beogradu i bio je osvedočeni mrzitelj komunista .
Počeli su da rasteruju narod koji je još ostao na skupu raspravljajući o onome što je čuo od komunista.
Vladan Bojanić koji je ostao u selu je požurio za drugovima i obavestio ih o novim okolnostima koje su nastale po njihovom odlasku.
Španac i Pantić su se odmah vratili u selo i zatekli su žandare kako rasteruju okupljeni narod.
Do tad, do 7. jula 1941. godine partizani su samo razoružavali žandare i puštali su ih na slobodu. Ovaj put okolnosti su bile drugačije.
Dva dana pre toga 5.jula je streljano 13 komunista u Beogradu koje su žandari Milana Nedića predali gestapou.
To su drugovi Španac i Pantić dobro znali ali su ipak prvo pozvali žandare na predaju.
Narednik Bogdan Lončar je prvi zapucao u pravcu partizana ali ovaj put je ispred sebe imao prekaljenog španskog borca iz mnogih bitaka. Komesar Španac je uzvratio paljbu iz svog pištolja i likvidirao obojicu neprijatelja.
Nije bilo Srbin protiv Srbina kako revizionisti žele da predstave taj slučaj. Bilo je Srbin, komunista, borac za slobodu i Jugosloven protiv sluga okupatora.
Članovi partije Komunisti Srbije su i danas kao i svake godine bili u Beloj Crkvi i odali su poštu našim drugovima koji su započeli borbu protiv okupatora. Sa nama je danas bio i drug Ante Dabić jedini živi borac slavne Prve proleterske brigade koji ove godine puni 100 godina života
Smrt fašizmu- Sloboda narodu!

 

DAN BORCA OBELEŽEN U CREPAJI

Dana 04.07.2024. godine obeležen je Dan borca u Crepaji. Organizator programa i domaćin skupa bio je SUBNOR Crepaje čiji je sekretar naš drug i član Centralnog komiteta Komunista Srbije Zlatoje Krčadinac. Uz prigodan govor druga Zlatoja, prisutni su položili vence na spomenike Narodnim herojima Mite Živkova Lale, Save Žebeljana i Marku Peričinu.

 

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN BORCA

Dana 04. jula 2024. godine delegacija Komunista Srbije položila je venac na spomenik Poziv na ustanak. Poslednjih 47. godina prostor ispred kuće Ribnikarovih i sppomenika Poziv na ustanak bilo je mesto centralnog obeležavanja Dana borca u SFRJ, SRJ i Srbiji do ove godine. Od ove godine centralna manifestacija obeležavanja Dana borca održava se iz nepoznatih razloga u Zemunu.
Dan borca poznat i kao praznik ustanka naroda Jugoslavije obeležavao je godišnjicu sednice Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije na čelu sa Generalnim sekretarom KPJ Josipom Brozom Titom, održane 4. jula 1941. godine u Beogradu, na kojoj je doneta odluka o podizanju oružanog ustanka. Sastanak je održan u kući Vladislava Ribnikara, koja je posle rata pretvorena u muzej,,4. juli”. Odlučeno je da, dotadašnji oblici pružanja otpora okupatoru i kvislinškim režimima u vidu sabotaža, diverzija i manjih oružanih akcija, prerastu u opštenarodni oružani ustanak, da partizanski način vođenja borbe postane osnovni oblik borbe, da formirane udarne grupe budu jezgra Narodnooslobodilačkim partizanskim odredima, da se u NOPO postave politički komesari kao predstavnici komunističke partije i naroda, da se u pojedine krajeve upute članovi CK KPJ sa ovlašćenjima u vezi organizacije ustanka, da se formira Glavni štab NOP odreda Jugoslavije i da se narodima Jugoslavije uputi Proglas sa pozivom na ustanak i otpor.
Ceo prostor oko kuće Ribnikar je danas devastiran i predstavlja sramotu za gradsku i republičku antinarodnu vlast koja baštini poražene snage iz Drugog svetskog rata.
Komunisti Srbije će i ubuduće obeležavati Dan borca isključivo na ovom mestu koje simbolizuje komunizam, jugoslovenstvo, bratstvo i jedinstvo, kao veličinu lika i dela Maršala Josipa Broza Tita.
Pored Komunista Srbije, prisutne su bile i delegacije SUBNOR-a Savski venac, SUBNOR-a Novi Beograd, SUBNOR-a Laćarak, Sekcija Šeste ličke i Društvo za istinu o NOB-u.
Živeo Dan borca!
Smrt fašizmu – sloboda narodu!

DESNA SKRETANJA MEĐU KOMUNISTIMA

Dana 02. juna 2024. godine u Republici Srbiji održani su buržoaski lokalni izbori na kojima su glasači birali odbornike u gradovima i opštinama.
Karakterisali su ih strah vladajuće stranke i njenih satelita koji su na izbore izašli na jednoj listi kako bi se odbranili od tzv opozicije. Vladajuća SNS nastavila je sa praksom krađe glasova, pritiscima i ucenama na birače, duplim spiskovima, kupovinom glasova itd. Žalosno je i da je Socijalistička partija Srbije spala na najniže grane u istoriji, te se poput SRS utopila u vladajući SNS.
Što se takozvane opozicije tiče, na lokalne izbore izašla je očekivano razjedinjena i nesposobna za bilo kakav otpor vladajućoj kriminalnoj Srpskoj naprednoj stranci, izuzev u Nišu, Čačku i nekoliko opština u Beogradu.
Ono čime ćemo se posebno pozabaviti u ovom tekstu je učešće na izborima dve tzv komunističke organizacije koje su pristale na vazalne odnose i pristupile listama desničarskih organizacija.
,,Drugovi” iz Saveza komunista Srbije pristupili su listi “Mi glas iz naroda” koju vodi doktor Branimir Nestorović, desničar, nacionalista i ljubitelj naučne fantastike sa smešnim teorijama za ljubitelje teorija zavere i vanzemaljcima. U želji za foteljom, ,,drugovima” iz SKS-a nije bilo bitno da li nastupaju za kralja i otadžbinu.
Desno su skrenuli i drugovi iz NKPJ i SKOJ-a nastupajući na listi radikalskih satelita iz Ruske stranke u kojoj nema nijednog pripadnika ruske nacionalne manjine a diskutabilno je i koliko članova ove “stranke” govori ruski jezik. Da je produkt SNS, Ruska stranka je dokazala i time što je postala tas na vagi koji je omogućio pobedu vladajuće stranke u Nišu ( sa svojim jednim sumnjivo osvojenim mandatom bivšeg radikala).
Žalosno je da su se drugovi iz NKPJ, SKOJ-a i SKS-a stavili na raspolaganje desničarskim strankama iako su bili potpuno marginalizovani od istih, tako da većina biračkog tela nije ni znala da učestvuju na izborima.
Žalosno je i da su drugovi iz NKPJ i SKOJ-a iskoristili miting ispred Muzeja istorije Jugoslavije za promociju desničarske Ruske stranke iako je povod za taj miting bio protest zbog inicijative privremenog organa grada Beograda Aleksandra Šapića da se Titov grob izmesti iz Kuće Cveća kojom prilikom nisu položili ni cveće na njegov grob.
Naneta je velika šteta komunističkom pokretu u Srbiji jer je ovo prvi put u stogodišnjoj istoriji komunističkog pokreta na jugoslovenskom prostoru da su komunisti na izbornoj listi desničarskih partija.
Komunisti Srbije ostaju dosledni Lenjinovoj misli:
,,Nikakva potpora buržoaskoj vladi”
,,Bez buržoaskog uticaja na proletarijat “
Smrt fašizmu – sloboda narodu!
Živela Socijalistička republika Srbija!

DELEGACIJA KOMUNISTA SRBIJE OBELEŽILA DAN MLADOSTI

Dana 25. Maja 2024. godine, delegacija Komunista Srbije obeležila je Dan mladosti polaganjem venca na grob Maršala Josipa Broza Tita. Pored naše delegacije prisutan je bio i veliki broj poštovalaca lika i dela druga Tita iz Srbije, svih republika bivše SFRJ kao i iz inostranstva.
I pored privrednog, kulturnog, obrazovnog i društvenog kraha koji je pogodio Srbiju ( kao i sve državice sa prostora Jugoslavije) nakon kontrarevolucije i rasturanja SFRJ buržoazija i antinarodna vlada preko polupismenih političara pokušava na sve načine da ukalja lik i delo Maršala Tita. Svedoci smo i nedavne ideje privremenog organa na mestu gradonačelnika Beograda, izvesnog Aleksandra Šapića da izmesti posmrtne ostatke Josipa Broza Tita. Iako smo svesni da je ta izjava data u dnevno političke svrhe i predizborni marketing pošto vladajuća stranka nema ništa pametno da ponudi narodu, ovom prilikom im poručujemo da takve budalaštine neće proći.
Živeo Dan mladosti!

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI MEĐUNARODNI PRAZNIK RADA

Dana Prvog maja 2024. godine aktivisti partije Komunisti Srbije okupili su se ispred spomenika Dimitrija Tucovića kako bi izrazili solidarnost sa radničkom klasom.
Komunisti Srbije uvek će se zalagati ne samo za bolje uslove rada radnika već i za revolucionarnu vlast radničke klase i radnih ljudi i njihovo neposredno učešće u upravljanju državom i društvom Sa ove distance, možemo reći da se u socijalističkoj, samoupravnoj Jugoslaviji najdalje otišlo u ostvarivanju ideala radnog čoveka koji je nadahnjivao čitav svetski proletarijat.
I pored sve goreg položaja radnika u kapitalističkoj Srbiji, danas su mnogi izabrali roštiljanje umesto borbe za radnička prava.
Žalosno je, da je i spomenik velikanu socijalističke misli u Srbiji Dimitriju Tucoviću vandalizovan a da antinarodna vlast ne pokazuje interesovanje za popravku.
Pored nas prisutni su bili i drugovi iz NKPJ i SKOJ-a kao i ambasador Republike Kube drug Leyde Ernesto Rodrigez Hernandez.

НАЈДРАГОЦЕНИЈЕ НАСЛЕЂЕ КИМ ИЛ СУНГА

Идеја џучеа је идеологија водиља социјалистичке Кореје која је имала и има велики утицај на развојну еру и обликовање судбине корејског народа. Ово идеолошко и практично богатство може се назвати најдрагоценијим наслеђем Ким Ил Сунга (1912-1994), вечног председника Демократске Народне Републике Кореје, завештаног корејском народу и прогресивним народима света. Идеја џучеа, на основу научног разјашњења да је човек господар света и да игра одлучујућу улогу у преображавању света, показује пут масама људи, покретачкој сили историје, да обликују своју судбину, сопственим напорима. Председник Ким Ил Сунг је аутор идеје џучеа у току практичне борбе за победу корејске револуције, а не у току чистог академског истраживања за стварање идеолошког и теоријског система. Средином 1920-их, када је Кореја била под јапанском војном окупацијом (1905-1945), Ким Ил Сунг, који је у тинејџерским годинама кренуо на пут револуционарне борбе за своју земљу и суграђане, аутор је идеје џучеа у курсу напипавајући пут корејске револуције. И он је ову идеју у потпуности применио на корејску револуцију на темељан начин у дуготрајном току револуције. Под заставом идеје џучеа, корејски народ је изашао као господар независне земље из колонијалног ропства и изградио социјалистичку државу која је независна у политици, самоодржива у економији и самостална у националној одбрани. Суштинска компонента идеје џучеа је теорија и метод руковођења које би масе требало да подржавају у револуционарној борби и изградњи земље како би се створила сопствена судбина. До сада су дела председника Ким Ил Сунга, библиотека идеје џучеа, преведена на преко 60 језика и дистрибуирана у преко сто земаља света. Бројне истакнуте личности капиталистичких земаља, фасциниране енциклопедијским размишљањима садржаним у његовим делима, постали су ватрени заговорници идеје џучеа. Шухачи Иноу, бивши генерални директор Међународног института за идеју џучеа и добитник Међународне награде Ким Ил Сунг, посветио се давању публицитета идеји џучеа и стварности ДНРК. Када су га неки људи критиковали да проучава само ДНРК, а не Јапан, рекао је: ,,Ти људи нису забринути за Јапан и његову судбину. Зашто мисле да је идеја џучеа ограничена на ДНРК? Идеја џучеа је идеја коју би сви, без изузетка, требало да науче и идеологија човечанства и света, иако је настала у ДНРК.” Заговорници идеје џуче сматрају да је идеја енциклопедијска идеологија, применљива на све узрасте са вечним животом.

У лето 1985. у Француској је објављена књига под називом Речник филозофске критике. Ова књига анализира и процењује идеологије које преовладавају у неколико земаља света у складу са мишљењем писца. Међутим, само запис који се односи на џуче идеју не садржи ништа што критикује ову идеологију. У ствари, свет је дуго саосећао са идејом џучеа. На Дан сунца (15. априла) 2012. године, поводом стогодишњице рођења председника Ким Ил Сунга, одржан је Светски конгрес о идеји џучеа у Пјонгјангу, главном граду Демократске Народне Републике Кореје, домовини идеје џуче.  Групе за проучавање идеје џучеа спроводе своје активности проактивније у оквиру добро повезаног система, у распону од националних група до континенталних организација, у чијем центру је Међународни институт идеје џуче, а број заговорника идеје расте.

Идеја џучеа, најдрагоценијеје  наслеђе председника Ким Ил Сунга, заувек ће сијати заједно са победничким напредовањем у циљу глобалне независности.

БАЛ ЧЕТНИЧКИХ ВАМПИРА

Лоша времена представљају погодан моменат да на површину испливају лоши људи, или боље речено нељуди, који су носиоци лоших, погубних идеја. Лоша времена у Србији трају већ дуго и на друштвеној сцени се стално појављују нови нељуди, који су већином само настављачи погубних идеја. Сведоци смо чињенице да је ових дана повампирена Шешељева идеја са почетка деведесетих година прошлог века о исељењу Титових посмртних остатака из Куће цвећа. Носиоци ове повампирене идеје, тзв. вампири, су нико други него два осведочена четника – краљев четник и унук осуђеног ратног злочинца и крвника Драже Михаиловића, Војислав Михаиловић и СНС четник Александар Шапић. За разлику од Шешеља, који је приликом исељења Титових посмртних остатака хтео да користи и глогов колац, ова два вампира то не помињу, вероватно јер је према нашој народној традицији глогов колац најбољи лек против вампира, па су се уплашили да евентуално не буде примењен на њима.
Сматрамо за важно да се подсетимо ко су ова два вампира. Иако се представљају као Срби и православци, то сигурно нису. Српској и православној традицији ( и хришћанској уопште) није својствено прекопавање било чијих гробова. То је одлика дивљаштва и примитивизма, што нас опет доводи до чињенице да су ипак у питању два четничка вампира.
Војислав Михаиловић је унук ратног злочинца и крвика српског и других југословенских народа и народности, Драже Михаиловића. Без обзира на ту чињеницу, он се у СФРЈ без икаквих проблема школовао, стекао факултетско образовање и живео као и сви други грађани. Можемо само замислити како би прошла деца и унуци партизанских руководиоца, као и партизана уопште, да су којим случајем у Другом светском рату у Југославији победили четници. Били би срећни да их оставе живе, јер бих највероватније четнички монструми поклали.
Без обзира на наведено, а пошто ивер не пада далеко од кладе, Војислав Михаиловић је своје право, четничко зликовачко лице показао након разбијања Југославије. Прво је био са Вуком Драшковићем, о коме стварно нема потребе било шта писати, а од скоро је у покрету за обнову краљевине Србије (мала почетна слова су израз нашег односа према њима, а не наше неписмености). Њему свакако одговара да посмртни остаци друга Тита буду измештени из Куће цвећа и Србије уопште, јер вероватно сматра да ће тиме истина о томе ко су стварно били борци за слободу (партизани на челу са КПЈ у Титом), а ко издајници и злотвори свог народа (четници) бити заборављена, а лаж која се у Србији упорно пласира о четницима као борцима за слободу, временом постати прихваћена као истина.
Нема сумње да би Војислав Михаиловић, само када би био у прилици, чинио исто што и његов деда. Ако толико жуди за тиме, предлажемо му да почне од нас. Гарантујемо му да би у том случају завршио исто као и његов деда.
Александар Шапић? Шешељ у купаћим гаћама или нешто слично? Контраверзна личност. Због чега? Ако условно узмемо да једна личност има свој умни (у конкретном случају то је веома упитно) и физички сегмент, ми код Шапића видимо сушту супротност између ова два сегмента. Умно, тј. малоумно, он припада оној групи људи која примитивно не верује у научно засновану теорију еволуције, а са друге, физичке стране, он је један од крунских доказа да је наведена теорија потпуно тачна, посебно део о настанку човека.
Политичар који своја политичка уверења мења у складу са потребама, тј. окреће се како ветар дува. Недоследан, непоштен, необразован (само до петог разреда основне школе је имао редовно школовање, све остало је завршавао под сумњивим околностима, користећи се ауторитетом успешног спортисте. Докторат је стекао на „престижном“ Универзитету Унион. Какав универзитет, такав и доктор наука). Као такав испунио све услове да буде у врху СНС и Градоначелника Београда, као и њихов кандидат за исту функцију на изборима расписаним за 02.06.2024. године.
Као и Михаиловић, и он жели да исели посмртне остатке друга Тита из Куће цвећа и да их пошаље у Кумровец. Истакао је да му је идеја да уместо Музеја Југославије направи музеј српске историје, у који би били пренети посмртни остаци војвода Путника, Степе и Мишића и других, мада није навео ко су ти други. Пошто је веома образован, није имао у виду да у скоро свим музејима у Србији (изузев и природњачких и њима сличних) постоје историјске поставке које говоре управо о историји Србије, тако да није јасно како би требао да изгледа музеј који би он основао. Такође, велике српске војводе Путник, Степа и Мишић су сахрањени на местима на којима су они желели, па се поставља питање ко има право да их одатле премешта и сахрањује тамо где један необразовани умишљени политичар сматра да треба. Ако је и од Шапића, много је.
Можда иза свега стоји и чињеница да је Шапић спустио шапу на Кућу цвећа и због чињенице да се налази на изузетној локацији за зидање и махинације у којима је и те како вешт.
На крају, поручујемо њиховим нискостима, четничким вампирима, да у Србији има доста нас који поштујемо тековине Народноослободилачке борбе и праве борце за слободу – партизане и да им неће успети њихова сулуда идеја о измештању посмртних остатака друга Тита из Куће цвећа. Нека покушају, видећемо какав ће бити исход.
СМРТ ФАШИСТИМА И ЊИХОВИМ СЛУГАМА – СЛОБОДА НАРОДУ
ЖИВЕЛА СОЦИЈАЛИСТИЧКА РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Карикатура преузета из недељника НИН.

САСТАНАК У АМБАСАДИ КУБЕ


Наша двочлана делегација је 24. марта 2024. године, на позив амбасадора Републике Кубе у Србији Његове екселенције друга Лејда Ернеста Родригеса Ернадеса, учествовала на састанку уприличеном поводом боравка у Србији Хероја Кубе, друга Фернанда Гонзалеса Љорте. Састанак је протекао у отвореној и другарској атмосфери, којом приликом је друг Фернандо Гонзалеса Љорта информисао учеснике састанка са актуелном ситуацијом на Куби, пре свега са потешкоћама изазваним злочиначком блокадом до стране империјалистичке власти у САД. Такође, упознао нас је и са напорима које кубанска влада, на челу са КП Кубе, предузима како би се грађанима Кубе обезбедило све што је потребно за живот достојан човека.
Наша делегација је указала да Партија Комунисти Србије пружа пуну подршку Комунистичкој партији Кубе и кубанском народу у борби за изградњу социјалистичког друштвеног уређења и развој Кубе у складу са потребама њених грађана. Такође, истакли смо да ће наша партија узети учешће у свим активностима којима се изражава солидарност и пружа помоћ Куби.
Овом приликом је друг Лејде Ернесто Родригес Ернадес упознао друга Љорту са до сада оствареним нивоом и резултатима сарадње наше партије са амбасадом Републике Кубе у Србији и са Комунистичком партијом Кубе.
Фернандо Гонзалес Љорт је један од „кубанске петорке“, револуционарних хероја, неправедно затворених у Сједињеним Државама због борбе против терористичких организација које су деловале са територије САД против Кубе. Одслужио је 16 година затвора пре него што је пуштен на слободу.Године 2017. именован је за председника Кубанског института за пријатељство са народима (ICAP). Фернандо је дипломирао међународне односе, а служио је као интернационалистички борац у јужној Анголи између 1987-89.
Друг Фернандо Гонзалеса Љорта, Херој Кубе и директор Института за пријатељство међу народима, је посетио Србију у склопу обележавања 25 година од НАТО агресије на Савезну републику Југославију.
Користимо прилику да још једном захвалимо друговима Лејду Ернесту Родригесу Ернадесу и Фернанду Гонзалесу Љорти на изузетном гостопримству и на жељи да се наша сарадња настави и подигне на још виши ниво.

ВАНДАЛИЗОВАН СПОМЕНИК СТЕВАНА ФИЛИПОВИЋА

Дични бранитељи Србског рода и чувари Србског имена су починили још један храбри чин, достојан само њих. Они су, наиме, вандализовали споменик борцима народноослободилачког рата на брду Видрак код Ваљева, којим доминира статуа Стевана Филиповића. Споменик који је симбол не само наше борбе против фашизма, већ је и међународни симбол борбе за слободу, о чему сведочи чињеница да се његова фотографија налази у згради Уједињених нација на Ист Риверу, вандалзовала је група потомака четничких кољача и зликоваца, који су политички следбеници највећег отпада српског народа оличених у Вуку Драшковићу, Војиславу Шешељу, Милошу Јовановићу, Војиславу Михаиловићу, Бошку Обрадовићу и … Списак је, на срамоту нас Срба , подугачак.
Ова вандалска банда је, поред крстова са четири оцила (мада они вероватно, имајући у виду њихов примитивизам, мисле да је у питању слово С), на споменику на више места исцртала и мушки полни орган. То уопште не чуди, имајући у виду да њихов интелект (ако се уопште може тако назвати) не иде даље од тога. Њихово размишљање се завршава баш на том нивоу, истоветно као и код њихових претходника, четничких кољача Николе Калабића, Боже Јаворца, Јована Шкаве, Спасоја Дрењанина „Зеке“, Предрага Раковића, Филип Ајдачић и многих других зликоваца. Да не би било грешке ко је у питању, потписали су се као „војводе“. Како је то лепо написао новинар из Ваљева Небојша Бојанић на свом Фејсбук профилу, Нисте ви војводе, ви сте ја*аре.
Ово јо ко зна који случај вандализовања споменика борцима НОР-а, борцима којима се цео свет диви, а код нас је на сцени ревизија историје, којом жели да се прикаже како су четници били за борци за слободу (тако што су клали, убијали и силовали свој народ), а да су се партизани борили против српства. Колико је ова теза лажна и неодржива говори чињеница да су августа 1944. године преко 50% бораца Народноослободилачке војске Југославије чинили Срби, док су до негде краја 1943. године скоро две трећине бораца чинили Срби. Интересантно је да неко упорно покушава да докаже да смо се ми Срби борили сами против себе. Не, српски партизани су се, као и сви остали партизани, борили за истинску слободу свих југословенских народа, борили су се за највише људске идеале, а против фашистичких освајача и домаћих издајника, који су своју политику заснивали на мржњи и злочинима према другим југословенским народима.
За овакво стање у Србији одговорност сносе сва три сегмента власти – законодавна, извршна и судска. Законодавна јер је 2004. године донела закон о изједначавању партизана и четника (за разлику од четника, нисмо неписмени, него смо намерно написало мало слово з у речи закон), извршна јер својим нечињењем и чињењем охрабрује четничку банду да спроводи своје вандалске поступке и судска, јер не кажњава оваква дела, већ доноси пресуде о рехабилитацији доказаних четничких кољача и зликоваца.
Наш народ има изреку: Можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш. Надамо се да ће преставници власти схватити поенту ове изреке, а да бисмо им у томе помогли, предлажемо да прочитају песнички опус Косте Абрашевића. Јако је поучно.
На крају, да не би дошло до недоумице, у чланству партије Комунисти Србије се налазе припадници скоро свих народа и народности СФРЈ (осим Словенаца), али текст су писали чланови партије Срби, због моралне одговорности да осудимо неприхватљиво дивљачко понашање дела припадника српског народа.
СМРТ ФАШИСТИМА И ЊИХОВИМ СЛУГАМА – СЛОБОДА НАРОДУ