ЕНГЕЛС: КОМУНИЗАМ НИЈЕ ДОКТРИНА

„Комунизам није доктрина, већ покрет; Не полази се од принципа, већ од чињеница. Комунисти немају ову или ону филозофију као претпоставку, већ сву досадашњу историју и посебно њене стварне ефективне резултате у свим цивилизованим земљама.
Комунизам је настао из велике индустрије и њених ефеката, из стварања светског тржишта, из необуздане конкуренције која из тога произилази, из комерцијалних криза, све насилнијих и општијих, из формирања пролетаријата и из концентрације капитала, консеквентне класне борбе између пролетаријата и буржоазије.
Комунизам је, у мери у којој је, теоријски израз позиције пролетаријата у овој борби и теоријска синтеза услова за еманципацију пролетаријата.
(Ф. Енгелс, Принципи комунизма, 1847)

104 ГОДИНЕ ВЕЛИКЕ ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

Седмог новембра 1917. године почела је Октобарска револуција, према грегоријанском календару који су усвојили Совјети након преузимања власти у Русији. Октобарска револуција позната и као Бољшевичка револуција или Руска социјалистичка револуција била је један од најважнијих догађаја у историји човечанства.
Након што су Маркс и Енгелс
формулисали теорију научног социјализма, Савез Совјетских Социјалистичких Република била је прва држава која је показала да су радне масе способне да контролишу производне снаге и да могу да организују нову државу у којој су радници као владајућа класа земље искористили своју диктатуру да сломе буржоаску класу. Док је Француска револуција служила подизању буржоазије као нове владајуће класе, бољшевичка револуција је служила да се радничким масама и Совјетима преда сва моћ контроле државног апарата и свргавања буржоазије.
Данас, 104 године након славне Октобарске револуције, она је светли пример за целу међународну радничку класу која намерава да се бори и ослободи до свог аутентичног ослобођења заснованог на марксистичко-лењинистичком учењу, као што су то учинили и Совјети. пре једног века.

METRO ĆE OTPLAĆIVATI SIROTINJA

U SFRJ, 1982. godine, tadašnja komunistička vlast planirala je izgradnju metroa, kliničkog centra i fabrike vode u Makišu. Sve zajedno, investicija je trebalo da iznosi 1,1 milijardu dolara.
Tadašnjim “nedemokratskim” komunističkim vlastima na pamet nije padalo da započnu izgradnju metroa a da prethodno nisu pitani građani za saglasnost. Vlast je predložila građanima da se izjasne da li prihvataju da im se godinama kasnije od plate skida po 2 %, da bi se izgradili ovi važni objekti.
Dakle, u vreme socijalizma bili smo pitani za sve, uz zakonski referendum i izjašnjavanje da li smo saglasni da metro otplaćujemo sa 2% od plate, samodoprinosom iz 1982. godine. Samo za metro to jest kasnije tramvaje potrošeno je 0,2 milijarde dolara.
Sprovedena je kompletna zakonska procedura po mesnim zajednicama, opštinama i na Skupštini grada Beograda da se konačna volja građana mora proveriti na jedini zakonski način, na referendumu.
Četrdeset godina kasnije, buržoaska antinarodna vlast ne pita građane Beograda nizašta iako je vrednost radova za izgradnju metroa, koju građani treba da otplaćuju dvadeset puta veća i kreće se između pet i šest milijardi evra ( vlast je objavila 4,4 milijarde).
Za metro iz kukuruza, radikalska buržoaska vlast spremna je na sve kako bi bez odobrenja građana, koji će kasnije otplaćivati ovu izgradnju, ostvarila lični benefit. U tu svrhu, za ostvarivanje ovog cilja upotrebiće pendreke žandarmerije i stranačkih batinaša koji potiču iz kriminogenih sredina.
Beograđani će izgradnju metroa po domaćinstvu plaćati 7300 evra dok će građevinska mafija zaraditi milijarde.
Na kraju će “investitori”, svako za sebe, da gradi šta mu se ćefne ne mareći za urbanizam, planove ili struku.
U ponedeljak, 08. novembra u 09h održaće se protest ispred Gradske skupštine u organizaciji udruženja građana” Bitka za Košutnjak”. Gradski moćnici doneće odluku o izgradnji metroa u 10.30h.
Ovom odlukom, svako domaćinstvo u Beogradu biće zaduženo za 7300 evra.
Država nema pare za dostojanstvene penzije i minimalnu zaradu radnika a zadužuje nas za metro zarad jeftinih predizbornih poena.
Danas, kada dva miliona stanovnika Srbije živi u siromaštvu, izgradnja metroa sigurno nije prioritet.

КАРЛ МАРКС – РАДНИ ДАН


„Продужење радног дана ван граница природног дана, до преласка ноћних сати, делује само као привремено, једва ублажава вампирску жеђ за живом крвљу рада. Присвајање рада 24 сата је, дакле, у суштини тенденција капиталистичке производње. Али пошто је физички немогуће експлоатисати исту радну снагу дању и ноћу, континуирано, потребно је, да би се ова физичка препрека превазишла, наизменично смењивати радну снагу која се троши током дана и током вечери. .

Капиталиста, када покушава да продужи радни дан што је могуће дуже и да, ако може, један радни дан претвори у два, поново потврђује своје право купца. С друге стране, специфична природа продате робе (радна снага пролетера) са собом доноси ограничење потрошње коју купац чини, а радник поново потврђује своје право продавца када покушава да смањи радни дан до одређене величине.нормално. Дакле, овде се јавља антиномија ( противуречност): закон против закона, који су једно и друго потписани законом комерцијалне размене. Између једнаких права, одлучује сила. И тако се у историји капиталистичке производње регулисање радног дана представља као борба око граница наведеног радног дана, борба између корпорација капиталиста, односно класе капиталиста, и радника. односно радничке класе“.

DOLORES IBARURI: OPROŠTAJNI GOVOR U ČAST INTERNACIONALNIH BRIGADA


Ovaj govor puni 83 godine
„Veoma je teško reći nekoliko reči oproštaja od heroja internacionalnih brigada, ko su i šta predstavljaju. Osećaj teskobe, beskrajnog bola, diže nam se do grla stežući ih, muka za onima koji odlaze, vojnicima najvišeg ideala ljudskog iskupljenja, prognanim iz otadžbine, progonjeni tiranijom svih naroda. Bol za one koji zauvek ostaju ovde, stapajući se sa našom zemljom i živeći u dubini naših srca osećanjem naše večne zahvalnosti.
Od svih naroda i svih rasa došli ste nam kao naša braća, kao sinovi besmrtne Španije, a u najtežim danima našeg rata, kada je prestonica španske republike bila ugrožena, bili ste hrabri drugovi Internacionalnih brigada, koji su svojim borbenim entuzijazmom i svojim junaštvom i požrtvovanim duhom doprineli da je sačuvamo. I Jarama i Gvadalahara, i Brunete i Belchite i Levante i El Ebro besmrtnim stihovima pevaju o hrabrosti, samoodricanju i disciplini ljudi međunarodnih brigada. Prvi put u istoriji borbi naroda prikazan je spektakl, zadivljujući svojom veličinom, formiranja internacionalnih brigada za pomoć u spasavanju slobode i nezavisnosti ugrožene zemlje, naše Španije.
Komunisti, socijalisti, anarhisti, republikanci, ljudi različitih boja, različite ideologije, antagonističkih vera, ali svi duboko voleći slobodu i pravdu, došli su da nam se bespogovorno ponude.
Sve su nam dali; svoju mladost, zrelost i iskustvo; svoju krv i svoj život, svoje nade i svoje želje… I ništa nisu tražili od nas. Odnosno, da: hteli su poziciju u borbi, žudeli su za čašću da umru za nas.
Zastavu Španije! Pozdravite tolike junake, poklonite se tolikim mučenicima! Majke! Žene! Kad godine prođu i ratne rane izblede; kada sećanje na bolne i krvave dane izbledi u sadašnjosti slobode, mira i blagostanja, kada ogorčenja izblede i ponos slobodne otadžbine podjednako osete svi Španci, govorite svojoj deci; pričajte im o ovim ljudima iz internacionalnih brigada.
Ispričajte im kako su, prelazeći mora i planine, prelazeći granice načičkane bajonetima, čuvane besnim psima željnim da zabiju zube u njih, došli u našu domovinu kao krstaši za slobodu, da se bore i ginu za slobodu i nezavisnost Španije, ugroženi od nemačkih i italijanskih fašista. Sve su napustili: ljubav, zemlju, dom, bogatstvo, majku, ženu, braću, decu i došli su kod nas da nam kažu: Evo nas!
Vaša stvar, stvar Španije je naša sopstvena stvar, to je uzrok čitavog naprednog i progresivnog čovečanstva.
Danas odlaze; mnogi, hiljade, ostaju sa zemljom Španije kao njihov pokrov, sećanje zasićeno dubokim emocijama svih Španaca. Drugovi iz internacionalnih brigada! Politički razlozi, državni razlozi, zarad tog istog cilja za koji ste sa neograničenom velikodušnošću ponudili svoju krv, teraju neke od vas da se vrate u svoje domovine, i prinudnu emigraciju u druge.
Možete otići ponosni. Vi ste istorija, vi ste legenda, vi ste herojski primer solidarnosti i univerzalnosti demokratije, pred podlim i zločestim duhom onih koji tumače demokratske principe, gledajući ka šefovima ili ka bogatim industrijalcima.
Nećemo te zaboraviti, a kad procveta maslina mira, isprepletena lovorikama pobede Španske Republike, vrati se! Vratite se na našu stranu, ovde će naći domovinu oni koji nemaju domovinu, prijatelje, oni koji moraju da žive lišeni prijateljstva, i sve, sve, naklonost i zahvalnost celog španskog naroda, koji danas i sutra viknuće sa oduševljenjem: Živeli junaci Internacionalnih Brigada!”

(D. Ibaruri, Oproštajni govor internacionalnim brigadama, Barselona 1. novembar 1938.)

ШТА ЈЕ ВАЖНИЈЕ – ЗДРАВЉЕ УЧЕНИКА И НАСТАВНИКА ИЛИ МИНИСТАРСКE ФОТЕЉE

Већ дуже времена министар просвете Бранко Ружић је кандидат да се придружи “црној двојци” (Горан Весић и Ана Брнабић), који се на најгрубљи и најбесрамнији начин односе према здрављу грађана, везано за епидемију корона вируса. Ради се о индивидуама (био би злочин против човечности назвати их људима) које се у
дужем временском периоду противе увођењу било каквих оштријих мера у сузбијању инфекције наведеним вирусом, а све у циљу заштите интереса крупног капитала. За њих није важно мишљење стручњака и што се грађани, а у последње време је све више младих и деце, разбољевају и умиру. Важно је само да њихове
газде и њихови финансијери којим случајем не остану без профита, што о њима говори да су индивидуе без имало морала и без иједне позитивне карактерне особине, недостојне функција које обављају. Вероватно је и задња мера, о увођењу ковид пропусница, усвојена по директиви великог вође, јер је он проценио да би то у овом тренутку одговарало његовом рејтингу. Да није тако, вероватно би се благовремено послушало мишљење стручњака и ковид
пропуснице увеле пре него што смо дошли у овако тешку, а може се слободно рећи и катастрофалну ситуацију.Али, вратимо се Бранку Ружићу. Он се јуче дефинитивно прикључио напред поменутој “црној двојци”. Својом изјавом, везаном за прелазак на онлајн наставу за ученике виших разреда основних школа и за ученике средњих школа, Ружић је показао да је раме уз раме са Весићем и Брнабићком. Министар просвете је изјавио, парафразираћемо, да ситуација није тако забрињавајућа (имамо “само” 59 мртвих у једном дану, око 7.500 заражених на дневном нивоу, преко 280 на респиратору, међу којима и беба и деца школског узраста) и да он не види разлог за прелазак на онлајн наставу. Питмо се, колико би то требало да буде мртвих, односно заражених на дневном нивоу да би Ружић схватио да је ситуација забрињавајућа? Да ли је професионално и људски да се један министар просвете тако односи према здрављу ученика и наставног особља. Колико је цинизма у његовом поступању,
говори то да је школама и локалнимсамоуправама наложено да се у случају разбољевања наставног особља, ангажују лица са бироа да их замене, само никако не сме да се предложи прелазак на онлајн наставу, и тако све док има расположивог кадра. Све је ово у циљу личне промоције Бранка Ружића, како би показао јавности да је он као министар и у тешким условима обезбедио
непрекидност непосредног наставног процеса. Какве ће бити последице, колико
оболелих и умрлих, то за њега није важно.
На крају, да одговоримо на питање из наслова овог текста. Наравно да је за Бранка Ружића важнија министарска фотеља, а за осталу банду функције које обављају, од здравља грађана Србије.
ГРАЂАНИ СРБИЈЕ, ДА ЛИ ОВАКАВ ОЛОШ ТРЕБА ДА ОСТАНЕ НА ВЛАСТИ?

KOMUNISTI SRBIJE ODALI POČAST LEGENDARNOM KOMANDANTU

Povodom 29 godina od smrti slavnog komandanta Prve proleterske brigade Konstantina Koče Popovića, partija Komunisti Srbije položila je venac na njegov grob u Aleji narodnih heroja.
Danas se na ovom prostoru, nažalost, sahranjuju i oni koji to ničim nisu zaslužili, poput pojedinih buržoaskih političara koji su učestvovali u pljačkaškim privatizacijama nakon kontrarevolucije, pa čak i pevača narodne muzike čime je čitav prostor devastiran.
Sramota je da se buržoaski mediji u Srbiji nisu osvrnuli na godišnjicu smrti velikog Koče Popovića jednog od slavnih komandanata Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije koja je izvojevala epohalnu pobedu nad fašističkom Nemačkom i njenim slugama u Drugom svetskom ratu.
Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti lik i delo velikog revolucionara i komandanta.
Smrt fašizmu- sloboda narodu!

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN OSLOBOĐENJA BEOGRADA

Dana 20.10.2021. godine aktivisti partije Komunisti Srbije položili su venac na spomen obeležje oslobodiocima Beograda u Drugom svetskom ratu.
Tokom operacije za oslobođenje Beograda u borbama protiv fašističkog okupatora i kvislinga poginula su 2953 borca NOVJ i oko 960 crvenoarmejaca. Većina poginulih boraca sahranjena je na Groblju oslobodiocima Beograda.
Beogradskom operacijom okončana je 1287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada Jugoslavije. Beograd je po oslobođenju postao vojni, politički i administrativni centar i sedište vlade nove Demokratske Federativne Jugoslavije.
Svedoci smo činjenice da sadašnja vlast glorifikuje ulogu Crvene armije a nipodaštava i umanjuje značaj i snagu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, koja je činila većinu brojnog stanja jedinica koje su oslobodile Beograd.
Na bilbordima i plakatima su prikazani Crvenoarmejci dok pripadnika NOVJ nigde nema. Ovo predstavlja veliku sramotu za državu Srbiju jer snage poražene u Drugom svetskom ratu, koje su trenutno na vlasti ne mogu da podnesu činjenicu da je NOVJ na čelu sa KPJ i Maršalom Titom bila jedina vojska koja je oslobodila Srbiju i Jugoslaviju.
Neosporno je da su veliku pomoć pri oslobođenju Beograda i nekih drugih mesta u Srbiji pružile jedinice Crvene armije. Međutim, želimo opet da ukažemo da je NOVJ bila glavna snaga zaslužna za oslobođenje od okupatora.
Smrt fašizmu- sloboda narodu!

GODIŠNJICA SMRTI SLAVNOG KOMANDANTA PRVE PROLETERSKE BRIGADE

Dana 20. oktobra, navršava se 29 godina od smrti Konstantina Koče Popovića, jedne od najznačajnijih ličnost iz istorije srpskog naroda. Bio je komunista, revolucionar, filozof, španski borac, legendarni komandant Prve proleterske brigade, publicista, pesnik, većnik AVNOJ-a, Načelnik generalštaba JNA, diplomata, potpredsednik SFRJ.
Rođen je 14. marta 1908. godine u Beogradu. Apsolvirao na Filozofskom fakultetu 1932. u Parizu i bavio se publicističko- novinarskim radom. Član Komunističke partije Jugoslavije od 1933. godine. Zbog revolucionarne delatnosti više puta je hapšen. Od 1937. učestvuje u španskom nacionaloslobodilačkom ratu kao borac, zatim načelnik štaba, pa komandant artiljerijskog diviziona u činu poručnika. Marta- aprila 1939. je u koncentracionom logoru Sen Siprijen u Francuskoj, odakle se iste godine preko partijskih veza vraća u Jugoslaviju.
U Narodnooslobodilačkom ratu je od 1941. godine. U ratu je bio komandant Kosmajskog NOP odreda, prvi komandant Prve proleterske brigade, komandant Prve proleterske divizije, komandant Prvog proleterskog korpusa NOV i PO Srbije i komandant Druge armije.
Bio je član AVNOJ-a od Prvog i član njegovog Predsedništva od Drugog zasedanja.
Posle rata načelnik je Generalštaba JNA, državni sekretar za inostrane poslove, član Saveznog izvršnog veća, potpredsednik SFRJ. Nekoliko puta bio je šef jugoslovenskih delegacija na zasedanjima Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Biran je za člana Centralnog Komiteta Saveza Komunista Jugoslavije, Predsedništva CK SKJ, stalnog dela Konferencije SKJ, člana izvršnog odbora Socijalističkog Saveza Radnog Naroda Jugoslavije i Saveznog odbora SUBNOR Jugoslavije. Bio je član Saveta federacije i Saveta narodne odbrane, savezni i republički poslanik u više saziva.
Odlikovan je Ordenom narodnog heroja, Ordenom slobode, Ordenom partizanske zvezde sa zlatnim vencem ( dva puta ) i dr.
Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti velikog komunistu i slavnog komandanta, koji je do kraja svog života ostao veran ideji komunizma i jugoslovenstva.

ЛEЊИН ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ КАПИТАЛИСТА

„Морате обелоданити профит капиталистичке господе, ухапсити педесет или сто милионера. Биће довољно да их држимо закључане неколико недеља, са једином сврхом да их натерамо да разоткрију обмане, манипулације, прљаве послове који под новом влашћу настављају да нашу земљу коштају милионе рубаља. “
(В.И. Лењин, Говор на јунском конгресу Совјета, 1917)