ЕНГЕЛС: КОМУНИЗАМ НИЈЕ ДОКТРИНА
104 ГОДИНЕ ВЕЛИКЕ ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
METRO ĆE OTPLAĆIVATI SIROTINJA
U SFRJ, 1982. godine, tadašnja komunistička vlast planirala je izgradnju metroa, kliničkog centra i fabrike vode u Makišu. Sve zajedno, investicija je trebalo da iznosi 1,1 milijardu dolara.
Tadašnjim “nedemokratskim” komunističkim vlastima na pamet nije padalo da započnu izgradnju metroa a da prethodno nisu pitani građani za saglasnost. Vlast je predložila građanima da se izjasne da li prihvataju da im se godinama kasnije od plate skida po 2 %, da bi se izgradili ovi važni objekti.
Dakle, u vreme socijalizma bili smo pitani za sve, uz zakonski referendum i izjašnjavanje da li smo saglasni da metro otplaćujemo sa 2% od plate, samodoprinosom iz 1982. godine. Samo za metro to jest kasnije tramvaje potrošeno je 0,2 milijarde dolara.
Sprovedena je kompletna zakonska procedura po mesnim zajednicama, opštinama i na Skupštini grada Beograda da se konačna volja građana mora proveriti na jedini zakonski način, na referendumu.
Četrdeset godina kasnije, buržoaska antinarodna vlast ne pita građane Beograda nizašta iako je vrednost radova za izgradnju metroa, koju građani treba da otplaćuju dvadeset puta veća i kreće se između pet i šest milijardi evra ( vlast je objavila 4,4 milijarde).
Za metro iz kukuruza, radikalska buržoaska vlast spremna je na sve kako bi bez odobrenja građana, koji će kasnije otplaćivati ovu izgradnju, ostvarila lični benefit. U tu svrhu, za ostvarivanje ovog cilja upotrebiće pendreke žandarmerije i stranačkih batinaša koji potiču iz kriminogenih sredina.
Beograđani će izgradnju metroa po domaćinstvu plaćati 7300 evra dok će građevinska mafija zaraditi milijarde.
Na kraju će “investitori”, svako za sebe, da gradi šta mu se ćefne ne mareći za urbanizam, planove ili struku.
U ponedeljak, 08. novembra u 09h održaće se protest ispred Gradske skupštine u organizaciji udruženja građana” Bitka za Košutnjak”. Gradski moćnici doneće odluku o izgradnji metroa u 10.30h.
Ovom odlukom, svako domaćinstvo u Beogradu biće zaduženo za 7300 evra.
Država nema pare za dostojanstvene penzije i minimalnu zaradu radnika a zadužuje nas za metro zarad jeftinih predizbornih poena.
Danas, kada dva miliona stanovnika Srbije živi u siromaštvu, izgradnja metroa sigurno nije prioritet.
КАРЛ МАРКС – РАДНИ ДАН
„Продужење радног дана ван граница природног дана, до преласка ноћних сати, делује само као привремено, једва ублажава вампирску жеђ за живом крвљу рада. Присвајање рада 24 сата је, дакле, у суштини тенденција капиталистичке производње. Али пошто је физички немогуће експлоатисати исту радну снагу дању и ноћу, континуирано, потребно је, да би се ова физичка препрека превазишла, наизменично смењивати радну снагу која се троши током дана и током вечери. .
Капиталиста, када покушава да продужи радни дан што је могуће дуже и да, ако може, један радни дан претвори у два, поново потврђује своје право купца. С друге стране, специфична природа продате робе (радна снага пролетера) са собом доноси ограничење потрошње коју купац чини, а радник поново потврђује своје право продавца када покушава да смањи радни дан до одређене величине.нормално. Дакле, овде се јавља антиномија ( противуречност): закон против закона, који су једно и друго потписани законом комерцијалне размене. Између једнаких права, одлучује сила. И тако се у историји капиталистичке производње регулисање радног дана представља као борба око граница наведеног радног дана, борба између корпорација капиталиста, односно класе капиталиста, и радника. односно радничке класе“.
DOLORES IBARURI: OPROŠTAJNI GOVOR U ČAST INTERNACIONALNIH BRIGADA
Ovaj govor puni 83 godine
„Veoma je teško reći nekoliko reči oproštaja od heroja internacionalnih brigada, ko su i šta predstavljaju. Osećaj teskobe, beskrajnog bola, diže nam se do grla stežući ih, muka za onima koji odlaze, vojnicima najvišeg ideala ljudskog iskupljenja, prognanim iz otadžbine, progonjeni tiranijom svih naroda. Bol za one koji zauvek ostaju ovde, stapajući se sa našom zemljom i živeći u dubini naših srca osećanjem naše večne zahvalnosti.
Od svih naroda i svih rasa došli ste nam kao naša braća, kao sinovi besmrtne Španije, a u najtežim danima našeg rata, kada je prestonica španske republike bila ugrožena, bili ste hrabri drugovi Internacionalnih brigada, koji su svojim borbenim entuzijazmom i svojim junaštvom i požrtvovanim duhom doprineli da je sačuvamo. I Jarama i Gvadalahara, i Brunete i Belchite i Levante i El Ebro besmrtnim stihovima pevaju o hrabrosti, samoodricanju i disciplini ljudi međunarodnih brigada. Prvi put u istoriji borbi naroda prikazan je spektakl, zadivljujući svojom veličinom, formiranja internacionalnih brigada za pomoć u spasavanju slobode i nezavisnosti ugrožene zemlje, naše Španije.
Komunisti, socijalisti, anarhisti, republikanci, ljudi različitih boja, različite ideologije, antagonističkih vera, ali svi duboko voleći slobodu i pravdu, došli su da nam se bespogovorno ponude.
Sve su nam dali; svoju mladost, zrelost i iskustvo; svoju krv i svoj život, svoje nade i svoje želje… I ništa nisu tražili od nas. Odnosno, da: hteli su poziciju u borbi, žudeli su za čašću da umru za nas.
Zastavu Španije! Pozdravite tolike junake, poklonite se tolikim mučenicima! Majke! Žene! Kad godine prođu i ratne rane izblede; kada sećanje na bolne i krvave dane izbledi u sadašnjosti slobode, mira i blagostanja, kada ogorčenja izblede i ponos slobodne otadžbine podjednako osete svi Španci, govorite svojoj deci; pričajte im o ovim ljudima iz internacionalnih brigada.
Ispričajte im kako su, prelazeći mora i planine, prelazeći granice načičkane bajonetima, čuvane besnim psima željnim da zabiju zube u njih, došli u našu domovinu kao krstaši za slobodu, da se bore i ginu za slobodu i nezavisnost Španije, ugroženi od nemačkih i italijanskih fašista. Sve su napustili: ljubav, zemlju, dom, bogatstvo, majku, ženu, braću, decu i došli su kod nas da nam kažu: Evo nas!
Vaša stvar, stvar Španije je naša sopstvena stvar, to je uzrok čitavog naprednog i progresivnog čovečanstva.
Danas odlaze; mnogi, hiljade, ostaju sa zemljom Španije kao njihov pokrov, sećanje zasićeno dubokim emocijama svih Španaca. Drugovi iz internacionalnih brigada! Politički razlozi, državni razlozi, zarad tog istog cilja za koji ste sa neograničenom velikodušnošću ponudili svoju krv, teraju neke od vas da se vrate u svoje domovine, i prinudnu emigraciju u druge.
Možete otići ponosni. Vi ste istorija, vi ste legenda, vi ste herojski primer solidarnosti i univerzalnosti demokratije, pred podlim i zločestim duhom onih koji tumače demokratske principe, gledajući ka šefovima ili ka bogatim industrijalcima.
Nećemo te zaboraviti, a kad procveta maslina mira, isprepletena lovorikama pobede Španske Republike, vrati se! Vratite se na našu stranu, ovde će naći domovinu oni koji nemaju domovinu, prijatelje, oni koji moraju da žive lišeni prijateljstva, i sve, sve, naklonost i zahvalnost celog španskog naroda, koji danas i sutra viknuće sa oduševljenjem: Živeli junaci Internacionalnih Brigada!”
(D. Ibaruri, Oproštajni govor internacionalnim brigadama, Barselona 1. novembar 1938.)