ПРВИ ШУМАДИЈСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД

Првог јула 1941. године у селу Горња Трешњевица општина Аранђеловац формиран је Први шумадијски народноослободилачки партизански одред. За команданта одреда изабран је Милан Благојевић, радник из Наталинаца и учесник Шпанског грађанског рата из кога се вратио у чину поручника Републиканске војске а за заменика команданта је постављен Милан Илић Чича, земљорадник из Горње Трешњевице. За политичког комесара изабран је Милутин Тодоровић, професор из Рајковца а за заменика комесара Душан Петровић Шане, каменорезац из Крагујевца.
И поред бројних тешкоћа, за десетак дана се окупило преко сто бораца, претежно младих људи.
Углавном, то су били чланови Комунистичке партије Југославије, Савеза комунистичке омладине Југославије, или симпатизери КПЈ и патриоте другачијих политичких опредељења.
16. јула 1941. године пред командантом Главног штаба партизанских одреда за Србију Сретеном Жујовићем и чланом главног штаба Родољубом Чолаковићем одред је положио следећу заклетву:
,, Ја…син српског народа заклињем се својом чашћу да у Први шумадијски одред ступам са чврстом одлуком да се борим против фашистичких окупатора и домаћих издајника. Обавезујем се да ћу извршавати наређења својих претпостављених без поговора, да ћу чувати дисциплину и да ћу сносити последице кршења дисциплине и неизвршавања дужности борца за народна права и слободу”.
Партизани су били нова народна војска са чврстом дисциплином у којој је било забрањено недолично понашање.
Одред је изводио бројне акције и имао сукобе са Немцима и жандармима. Почетком септембра 1941. године у њему је било око 250 бораца, па је формирано три батаљона. Подршка народа партизанима претворила се у Народноослободилачки покрет, а у лето и јесен 1941. године на подручју Шумадије дејствовали су и Други шумадијски, Космајски, Посавски, Крагујевачки, Чачански и Поморавски одред.
Равногорски четници убили су Милана Благојевића: 24. октобра 1941 године командант Првог шумадијског одреда Милан Благојевић кренуо је на чезама из Горње Трешњевице ка Горњем Милановцу да би возом наставио ка Ужицу у Врховни штаб партизанских одреда Југославије, да поднесе извештај о активностима одреда. Кренуо је без пратње иако је пролазио кроз територију коју су држали равногорски четници јер је постојао договор о међусобној сарадњи и ненападању. У Врховни штаб у Ужице је стигао без проблема, поднео извештај врховном команданту Титу од кога је добио нове задатке. У повратку, када је воз стигао у Ужичку Пожегу, воз се дуже задржао. Једна четничка патрола, ушла је у воз и прегледала му исправе. Извели су га из воза и одвели у четнички штаб где је био подвргнут тортурама од стране четничких официра, капетана Вучка Игњатовића, Милоша Марковића и Стојана Глишовића који су га на крају убили. После Милановог убиства, Штаб одреда одлучио је да одред носи његово име.
Немачко квислиншка офанзива:
Са Немцима заједно у општу офанзиву против партизана у Шумадији кренуле су и издајничке формације: Недићева Српска државна стража, фашисти Димитрија Љотића из састава Српског добровољачког корпуса, четници Косте Пећанца и равногорски четници Драже Михаиловића који су у почетку сарађивали са партизанима.
Крајем новембра 1941, после тешких борби око варошице Рудник, Први батаљон Првог шумадијског одреда се повукао преко Златибора у Санџак а затим у Босну где је ушао у састав Прве пролетерске бригаде. Други батаљон и седма чета Трећег батаљона су на превару заробљени од четника Драже Михаиловића у Горњем Милановцу и предати Немцима у Ваљеву а касније стрељани. Трећи батаљон је распуштен у Доњој Трешњевици децембра 1941, а борци су прешли у илегалност. Тада је наступио терор Немаца и домаћих издајника који су у великој хајци на партизане вршили масовна хапшења не само партизана који су се вратили кућама, већ и њихових рођака и сарадника.
Крајем априла 1942. године на Букуљи је обновљен Први шумадијски партизански одред. Одред је против Немаца и нових окупатора Бугара те домаћих издајника недићеваца СДС, љотићеваца СДК, четника Косте Пећанца и равногорских четника Драже Михаиловића дејствовао све до ослобођења Шумадије октобра 1944. године.

KOMUNISTIČKA ZASTAVA U UČIONICAMA DONJECKE NARODNE REPUBLIKE

U školskom obrazovnom sistemu Donjecke Narodne Republike, prvih dana školske godine evociraju se uspomene na početak Drugog svetskog rata. Za razliku od obrazovnog sistema Srbije, veliča se uloga komunista u borbi protiv fašizma. Mladi naraštaji se uče od malih nogu o vrednostima antifašističke borbe i ulozi slavne Crvene armije u slamanju fašizma.
Vlast u Donjecku i dalje je progresivnija nego vlast u Ukrajini koja je duboko zaglibila u neofašizam.
Komunisti Srbije će i u buduće održavati dobre odnose i saradnju sa Komunističkom partijom Donjecka.

IN MEMORIAM: MIKIS THEODORAKIS, 1925. – 2021.

Prenosimo tekst druga Vladimira Kapuralina povodom smrti Mikisa Teodorakisa

 

U četvrtak 2. septembra, u Ateni je, u 97-oj godini, preminuo legendarni grčki kompozitor Mikis Teodorakis. Njegova je popularnost prešla grčke granice 1964. godine kada je napisao muziku za film „Grk Zorba“. Na prostoru Jugoslavije ostao je upamćen kao autor muzike za film „Sutjeska“. O njegovom umjetničkom opusu rečeno je sve od strane onih kojima je to područje blisko.

Muzika nije bila jedina preokupacija ili komponenta njegovog integralnog bića. Taj muzički genije bio je i homo politicus, što je značajno s naše točke gledanja. Već sa 17 godina uključuje se u grčki pokret otpora njemačkom okupatoru, organizirano unutar EAM – ljevičarske oslobodilačke fronte. Ubrzo postaje i član KKE – Komunističke partije Grčke. Učestvovao je u bitci za Atenu 1944. godine. Nakon završetka II. svjetskog rata, dok je još trajao grčki građanski rat 1947. godine, bio je hapšen, zatvaran u logor i mučen zbog podržavanja gerile. Izvjesno je da je to utjecalo na formiranje njegove ličnosti. U vrijeme ilegale KKE, politički djeluje u redovima EDA – Ujedinjena demokratska ljevica.

Nakon državnog udara 1967. godine i vladavine vojne hunte do 1974. godine, ponovno je za Theodorakisa, ali i za ostale grčke rodoljube, razdoblje hapšenja, mučenja, progona i pogibelji. Umjetnički rad prenio je u inozemstvo.

Poslije povratka u zemlju 1978. godine, bio je kandidat KKE za gradonačelnika Atene, 1981. i 1985. izabran je za zastupnika u grčki parlament na listi KKE. 1989. bio je kao nezavisni kandidat na listi Nove Demokratie.

Theodorakis je znao reći da je inspiraciju ili motivaciju za stvaranje političkog stava izvodio iz odnosa između disharmonije i harmonije, što je izraz primjeren umjetničkom intelektualnom sklopu i govori o specifičnosti umjetnikovih senzora.

I nakon povlačenja iz aktivne politike ostaje politički aktivan, vjeran svojim principima. Hrabro je iznosio svoje misli i ideje i onda kad to nije prihvaćano sa simpatijama. 80-ih se godina prošlog stoljeća zalagao za grčko – tursko prijateljstvo, što je u ono vrijeme za buržoasku vlast i društvo bilo skandalozno.

Zapamćen je i njegov govor pred mnoštvom na atenskom trgu Sintagma iz marta 1999. godine u kojoj proziva Washington i NATO zbog bombardiranja SR Jugoslavije.

Kontroverznim se doimlje i njegov govor, također na Sintagmi 2018. godine, kada se u već poodmakloj dobi suprotstavio sporazumu o prihvaćanju imena Sjeverna Makedonija. To može imati nacionalistički prizvuk, ali je činjenica da je sporazum omogućio pristupanje ili, točnije rečeno, uvlačenje Makedonije u imperijalistički NATO savez i on ne pridonosi klasnoj emancipaciji.

Pred godinu dana napisao je „Pred kraj života ostajem Komunista“. U 96 godina života podastro je dovoljno argumenata da mu vjerujemo.

Neka mu je vječna slava i hvala.

Vladimir Kapuralin

http://www.komunistisrbije.rs/3432-2/

73. ГОДИШЊИЦА ОСНИВАЊА ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КОРЕЈЕ

ДНРК  једина земља без пореза на свету.

Dana  9. септембра 1948. године основана је ДНРК, прва народна демократска држава на далеком истоку.  Кореја је претворена у колонију јапанских империјалиста (1905-1945). Ким Ил Сунг, херој корејске нације, 15 година је водио напорну борбу против  Јапана да ослободи земљу. У августу 1945. Кореја је ослобођена офанзивом Корејске народне револуционарне армије.  Након ослобођења, Ким Ил Сунг је предводио народ  у изградњи нове социјалистичке  Кореје у којој су укинути експлоатација и угњетавање радника. Такве демократске реформе као што су аграрна реформа, закон о национализацији великих индустрија и закон о равноправности полова су ступили на снагу; то је омогућило сељацима да постану власници земље, радницима да постану господари својих фабрика, а женама да постану пуноправни господари друштва.  Људи, који су били потлачени и експлоатисани хиљадама година, постали су господари земље, многи од њих су изабрани за заменике органа власти. Оснивање ДНРК -а представљало је нову, брилијантну страницу историје борбе корејског народа за изградњу независне и суверене државе. Историја 73 године ДНРК –а, била је испуњена сталним искушењима и потешкоћама; пут до независности који је земља изабрала никада није био миран, типични изазови били су жестоки корејски рат (1950-1953), ратна претња која је трајала дуги низ година и екстремне економске тешкоће у касним 1990-им изазване империјалистичким  маневрима за изолацију и блокаду земље. Ипак, корејски народ  никада није одустао од свог избора, савладао је све изазове са којима се земља суочавала и претворио је земљу у моћну државу, независну у политици, самоодрживу у економији и самосталну у националној одбрани. Кореја, заостала, колонијална аграрна земља у прошлости, остварила је епохални задатак социјалистичке индустријализације у тако кратком распону од  14 година. Такође је изградила самоодрживу националну економију, састављену од моћне тешке индустрије која је способна да производи најсавременију опрему попут вештачких сателита , модерну лаку индустрију и друге гране.

Осми конгрес Радничке партије Кореје, одржан у јануару 2021. године, поставио је петогодишњи план националног економског развоја. Општа оријентација новог петогодишњег  плана је постављање чврстих темеља за поновно покретање укупне националне економије и побољшање животног стандарда људи концентрисањем напора на  главне карике у читавом ланцу економског развоја. У социјалистичкој земљи усредсређеној на људе, у којој су људи господари свега и све им служи, на снагу су ступиле такве националне мере за народ као бесплатна медицинска нега и универзално бесплатно обавезно образовање и изградња кућа о државном трошку. Пре ослобођења није постојао ни један универзитет, а земља је имала само десетак научника и техничара; сада се земља развила у цивилизовану државу са стотинама универзитета и више од милион интелектуалаца, а не постоји неписмена особа. То је једина земља без пореза на свету. Људска права радног народа у потпуности су загарантована, а земља је постала велика складна породица, у којој сви људи помажу и воде једни друге напред. Корејски народ, који је био подвргнут судбини колонијалног ропства, усмерио је своје прве и најважније напоре на јачање својих националних одбрамбених способности. ДНР Кореја је изградила своје одбрамбене способности помоћу којих може одбити све агресивне снаге империјализма.

АНТИФАШИЗАМ ЈЕ ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ

Још једном су националисти искористили црквена питања у Црној Гори како би заоштрили политичку ситуацију и међунационалне односе. У томе својим поступцима предњаче клерофашисти окупљени око Андрије Мандића, а постоји озбиљна сумња да има подршку и неких неодговорних кругова из редова Митрополије црногорско-приморске, и Српске православне цркве уопште. Од једног искључиво црквеног догађаја, као што је устоличење митрополита и које треба да се одржи у оквиру црквеног објеката ( манастира или цркве ), Мандић и његови четници желе да на Цетињу организују скуп који за циљ има да покаже присталицама црногорске независности и Мила Ђукановића, да у њиховом центру могу слободно да четникују, што је непримерено и не доприноси међунационалној толеранцији и смиривању тензија. Шта су хтели, то су и постигли. Испровоцирали су присталице Мила Ђукановића и на сцену су ступиле тзв. ,, комите “, који су такође ултранационалистичка организација, која се по сваку цену противи устоличењу митрополита Јоаникија на Цетињу. Ситуација се погоршала и прети озбиљан сукоб.
Наравно, ,,велики вођа” Александар Вучић који је одавно у Србији нарушио уставни принцип одвојености цркве од државе, и овде вуче све конце и здушно подржава Мандићеве клерофашисте. Једини прави губитник ове погубне политике буржоазије је радничка класа Црне Горе, која се поново дели по националној основи и уместо да се бори за своја права, међусобно се сукобљава, а све у интересу крупног капитала.
Овом приликом желимо да пружимо пуну подршку Антифашистима Цетиња у њиховој праведној борби за друштво правих вредности, друштво примерено потребама човека, а против националистичког и фашистичког дивљања и међусобних подела по националној и верској основи.
Драги другови Антифашисти Цетиња, партија Комунисти Србије је уз вас! Храбро напред у вашој праведној борби!
Живела радничка солидарност!
Смрт фашизму – слобода народу!
Извршни секретаријат
Партије Комунисти Србије

OTIŠLA JE NAŠA DRUGARICA TAMILA JABROVA

Sa velikom tugom primili smo vest da je preminula drugarica Tamila Jabrova, predsednik Saveza komunista Ukrajine i istaknuti borac za socijalizam. Do kraja života bila je aktivna u međunarodnom komunističkom i radničkom pokretu. Zahvaljujući njoj uspostavili smo saradnju na visokom nivou. Ostaće upamćena kao veliki marksista, lenjinista i intelektualka sa posebnom harizmom.
Uprkos svojim godinama i političkoj situaciji u Ukrajini, hrabro je prkosila ukrajinskim neofašistima. Bila je i glavni urednik časopisa ,, Marksizam i savremenost”.
Njenim odlaskom izgubio je mnogo i međunarodni komunistički i radnički pokret.
Bila je velika čast poznavati je i biti na istoj strani barikade.
Slava velikoj Tamili.

KOMUNISTI SRBIJE NA SKUPU JUGOSLOVENA U SUBOTICI

Dana 28.08.2021. godine delegacija partije Komunisti Srbije učestvovala je na skupu Jugoslovena koji je održan na teritoriji Mini Jugoslavije u Subotici. Delegacija naše partije od 15 članova bila je najbrojnija na ovom skupu. Pored komiteta naše partije iz Beograda, Subotice i Lajkovca, prisutni su bili i Udruženje Jugoslovena iz Lajkovca, Centar Tito iz Subotice, organizacija Most iz Bosne i Hercegovine, organizatori iz Mini Jugoslavije kao i više pojedinaca jugoslovenske orijentacije. Skup je protekao u drugarskoj atmosferi i iskorišćen je za bolje upoznavanje prisutnih kao i za produbljivanje kontakata u budućoj saradnji.
Članovi naše partije su afirmisali čvrste revolucionarne marksističko lenjinističke – stavove, koje su podržali skoro svi učesnici skupa. Drugovi iz organizacije Most su nas upoznali sa svojim aktivnostima u Bosni i Hercegovini, gde okupljaju građane svih naroda koji se protive višegodišnjoj pljački i ponižavanju od strane buržoaske vlasti.
Drugovi iz Mini Jugoslavije su apelovali, da se na teritoriji Srbije formira što više Mini Jugoslavija u cilju afirmacije Jugoslavije.
Zaključano je na kraju da se što skorije opet sastanemo i konkretizujemo zajedničke aktivnosti koje afirmišu jugoslovensku ideju.

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ОД АВГУСТОВСКОГ ПУЧА У СССР-у

Преносимо текст првог секретара КПСС Сергеја Скворцова
Прошло је тридесет година од како се, ,,августовски пуч” неславно завршио предајом ,, завереника” од којих је наводно био угрожен Михаил Горбачов. Иако је тај пуч по много чему имао карактер фарсе, његов резултат је био савршено озбиљан: власт у СССР-у припала је ,,демократским снагама” које данас називају либералима.
Тако се догодио државни преврат, али не тада, тада је то формулисано као оснивање Државног комитета за ванредно стање ГКЧП, већ када је ово чудно тело претрпело пораз. Име за овај догађај је пузећа капитализација државе, коју је спровео препорођени врх партијске државне номенклатуре и који је под маском ,, перестројке” прешао у стадијум отворене рестаурације капитализма.
Данас, неки називају чланове ГКЧП, гле чуда херојима, други – гнусним каријеристима, који су због очувања својих позиција били спремни да пролију туђу крв. Кредити које су узели довели су до распада државе који се догодио само неколико месеци касније, а мора се признати, да су чланови ГКЧП радили неодлучно и неефикасно, притом су решавали важне друштвене проблеме без учешћа народа. Будући да је већина чланова ГКЧП делила мишљење Горбачова о неопходности преласка на ,,тржишну економију”, то јест капитализам, нико од њих није имао храбрости да се отворено супростави иницијатору ,, перестројке “. Сам ГКЧП је био састављен од људи који нису имали капацитет да гурају Горбачова ка бољим решењима већ су у сагласности са њим спроводили ,,антидемократске мере” диктиране из иностранства. Отуда, очевидна је и сва њихова необјашњива плашљивост.
Какве год да су биле субјективне намере чланова ГКЧП, фактички они су својим деловањем само помогли оном кога су хтели да разобличе. Године које су уследиле после контрареволуције, једне су од најтрагичнијих периода у историји Русије и других бивших совјетских република. Немаштина, ширење криминала, локални грађански ратови који су однели стотине хиљада живота – то је цена коју је платио совјетски народ због делатности,,реформатора”.
Историја не познаје субјективно расположење, не може се преокренути. Догађаји из трагичног августа 1991. године морају послужити неопходним часом за све комунисте и све припаднике левих снага- часом који помаже да се одржи победа у тешким биткама.
Сергеј Скворцов
Први секретар КПСС

БИТКА ЗА СТАЉИНГРАД

На данашњи дан, 23. августа 1942. године, почела је Стаљинградска битка коју су нацисти звали,,рат пацова” и сматра се најкрвавијом битком у историји због огромног броја жртава на обе стране. Међутим, немачка офанзива за заузимање Стаљинграда, данашњег Волгограда, почела је још 17. јула 1942. године. Нацистичке снаге су избиле на реку Волгу 22. августа, одакле су угледале Стаљинград. Наредног дана, 23. августа, Луфтвафе је започео масовно бомбардовање града, разоривши га у потпуности уз велике цивилне жртве. После три месеца борбе, нацисти су успели да контролишу 80 посто територије града али нису успели да скрше отпор Совјета..
После седам месеци тешких борби фашистичке Немачке и њених савезника: Италије, Мађарске, Румуније и Независне државе Хрватске против Црвене армије, Совјети су успели да униште нацисте. Хитлер је очекивао да ће заузети Стаљинград за неколико недеља, највише месец дана, међутим доживео је највећи Ватерло у Другом светском рату. Немачки пораз код Стаљинграда био је прекретница Другог светског рата, јер су силе осовине кренуле у повлачење са Источног фронта а Црвена армија у контраофанзиву са циљем да заузме Берлин. Више од два милиона војника погинуло је на обе стране и више од 40.000 цивила.
Стаљинградска битка има велики историјски значај јер да није било величанствене победе Црвене армије и исход Другог светског рата можда би био другачији.

ПОДРШКА ИРАЧКОЈ КОМУНИСТИЧКОЈ ПАРТИЈИ

У недељу, 22. августа 2021. у два сата ујутру, канцеларија Ирачке комунистичке партије у граду Најаф била је изложена кукавичком нападу бензинским бомбама. Починиоци су имали илузију да би ово кривично дело могло застрашити комунисте, поткопати њихову немилосрдну и несебичну борбу у интересу ирачког народа и обесхрабрити их у борби против корупције и корумпираних.
Комунисти Србије осуђују ово кукавичко дело, истичемо да се оно догодило само као резултат константног неуспеха ирачке буржоаске владе да заштити грађане уопште, а посебно канцеларију Ирачке комунистичке партије. Неуспех у прогону починилаца и њиховом извођењу пред правду погоршаће кризу и довести земљу до још већег хаоса и уништења, те ће изгубити стварне могућности за изградњу демократског система који осигурава миран пренос власти.
Уверени смо да ће Ирачка комунистичка партија наставити своју одлучну борбу заједно са ирачким народом и патриотским снагама за промене, рушење капитализма и постизање социјалне правде.