МАЈКА ХРАБРОСТ И ЊЕНА ДЕЦА

Дана 18. августа 2021. године делегација партије Комунисти Србије положила је венац на гробове народног хероја Даринке Радовић и њених кћери Радмиле и Станке као и на спомен обележје где су им слуге окупатора одузеле живот.
Даринка и њене ћерке Радмила и Станка биле су жртве црног терора равногорских четника Драже Михаиловића. Као припаднице Народноослободилачког покрета Југославије заклане су пред зору 24. маја 1943. године у сеоској порти у селу Рајковцу, општина Топола.
Злочин су извршили припадници Југословенске војске у отаџбини ЈВуО, чији је врховни командант био Краљ Петар II Карађорђевић, а начелник штаба Врховне команде ЈВуО био је армијски ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић. Клање је извршио познати четнички кољаш из Опленачке бригаде Горске гарде Кузељевић кога је правда стигла августа 1944. године на Копаонику у борби против партизана.
Вечито је питање каква је то краљевска војска, какви су то команданти, какви су то војници и на крају какви су то људи који су донели смртну пресуду и који су у глуво доба ноћи, када је село спавало дубоким сном, истерали из куће мајку Даринку и њене ћерке: девојку Радмилу и тринаестогодишњу девојчицу Станку и зверски их заклали у сеоској порти.
ЈВуО чији су војници и старешине вршили овакве злочине, буржоаска власт, Скупштина Србије законом је изједначила са Народноослободилачком војском Југославије, партизанима које су Даринка и њене ћерке помагале. У Србији је на делу ревизија историје, у ту сврху укључени су многи квази историчари, непоштена интелигенција па чак и поједини уметници попут режисера и глумца Радоша Бајића који од државних пара ствара лажна,,дела” која немају историјску потпору већ величају оне који су отворено и беспоштедно служили фашистичком окупатору, организовали црне тројке и клали сопствени народ.
Кућа Даринке Радовић је била кућа ходочашћа све до доласка ,, демократске” власти 2000. године. Срамота је да кућу хероине Даринке која је претворена у музеј у време СФРЈ, данас нико не одржава.
Даринка Радовић гледала је својим очима смрт својих ћерки, тринаестогодишње Станке и деветнаестогодишње Радмиле и ни по цену свог живота, ни живота своје деце није хтела да ода рањеног партизана који се налазио у земуници њене куће.
Чувени песник Добрица Ерић посветио им је песму:
,, Била једном једна Даринка
сељанка, мајка Шумадинка
која се попут чудесне птице
вину међ звезде бесмртнице.
Сад често, јутром или с вечери
Три беле птице небом се вију:
То Даринка и њене кћери
Надгледају Шумадију…”
Вечна слава и хвала Даринки, Станки и Радмили
Filed Under: Актуелно

KO СЕ БОРИ, ТАЈ МОЖЕ И ИЗГУБИТИ, АЛИ КО СЕ НЕ БОРИ, ТАЈ ЈЕ ВЕЋ ИЗГУБИО

Четнаестог августа 1956. године преминуо је Бертолт Брехт, највећи немачки драмски писац и немачки комунистички песник, оснивач Епског позоришта званог Дијалектичко позориште. Био је марксиста, па су му из тог разлога у нацистичкој Немачкој дела била забрањивана и спаљивана а пошто су претње постале учестале морао је у егзил у САД. Због марксистичких идеја морао је да напусти Америку 1947. године да би се дефинитивно настанио у Демократској републици Немачкој 1949. године. Током овог периода написао је доста драма а најпознатије су Галијев живот и Мајка храброст и њена деца. Критичарима са запада је поручивао ,, Ако народ лоше мисли, промените народ“. Био је велики пријатељ Валтера Улбрихта. Носилац је Лењинове награде за мир 1955. године.
Брехт је описивао своје представе као ,,колективне политичке састанке“ у којима учествује и публика.
Бертолт Брехт је био уверен да позориште и поезија могу да помогну у промени света, користио је уметност као оружје масовне свести да ослаби буржоазију. Бертолт Брехт се гадио уметности која у први план ставља уметникову економску корист, он је ставио позориште и поезију на услугу радничкој класи како би јој омогућио да види тегобе и несреће које морају да претрпе. Тиме би пролетерско стања учинио видљивим па би самим тим могло да се почне са радом на реалној промени која обезбеђује све што радницима и сељацима треба.
′′ Ратом се повећава имање капиталиста, повећавајући беду бедног, повећавајући говор генерала и повећавајући ћутање човека “.
Filed Under: Актуелно

BESMRTNI RATNIK VALJEVSKOG KRAJA

Luka Stević narednik srpske vojske, nosilac je srebrne medalje za hrabrost Miloš Obilić, Zlatnog vojničkog ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordena Takovskog krsta, Ordena bratstva i jedinstva I reda, Ordena zasluga za narod I reda, Albanske spomenice, Partizanske spomenice 1941 i većnik AVNOJ-a.
Stević S. Luka rođen je 10. oktobra 1887. godine u Mojkoviću kod Krupnja. Kao najbolji vojnik u divizionu upućen je u pukovsku podoficirsku školu, nakon čega je proizveden u čin podnarednika.
Učestvovao je u četiri rata. Prvo vatreno krštenje imao je u novembru 1912. godine kod Merdara, a ubrzo se istakao kao topovođa IX baterije III diviziona Brdsko artiljerijskog puka pa je odlikovan Srebrnom medaljon za hrabrost Miloš Obilić. Tokom Drugog balkanskog rata naročito je bio zapažen u borbi na Bregalnici. Učestvovao je i u suzbijanju arbanaške pobune, kada je u poteri za Albancima, sa ratnim drugovima zauzeo Elbasan.
Tokom I svetskog rata ponovo se istakao u najkrvavijim borbama na Mačkovom kamenu od 16 do 23. septembra 1914. godine kada je i pored naređenje komandanta da izvadi zatvarač topa i da odstupi, nanišanio neprijatelja i direktno ga pogodio. Na predlog svojih ratnih drugova kao najhrabriji vojnik u bateriji odlikovan je 26. juna Zlatnim vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Kao narednik srpske vojske učestvovao je u povlačenju preko Albanije i borbama na Solunskom frontu.
Po povratku u rodno mesto aktivnije se uključuje u politički život. Zbog indolentnog odnosa države prema ratnicima, ratnim invalidima i deci palIh boraca sve češće napada dvor i dinastiju.
Od početka oružanog ustanka 1941. godine pomagao je partizanski pokret. U jesen 1941. godine izabran je za predsednika Narodnooslobodilačkog odbora u Mojkoviću. Nešto kasnije postavljen je za komandanta partizanske komande mesta u Zavlaci. Potom stupa u Rađevski bataljon Valjevskog partizanskog odreda gde je vršio dužnost komandira II i IV čete. Početkom marta 1942. godine prešao je u Bosnu i stupio u Prateću četu Vrhovnog štaba NOV i POJ. Učesnik je sva tri zasedanja AVNOJ-a. Na završetku Drugog svetskog rata imao je čin majora Jugoslovenske armije. Posle rata biran je za poslanika u više saziva.
Po ličnoj želji sahranjen je u Beloj Crkvi kod Krupnja uz najviše vojne i državne počasti.
Filed Under: Актуелно

POBEDILI SMO DOMAĆU DIKTATURU, AMERIČKE PIONE I ŠPIJUNE

Revolucija, Fidel Kastro, legende poput Če Gevare, Kamila Semfiegusa ostaće nepobitna kategorija. U njima se oseća jedan prkos prema Americi.
Velika pobeda nad najbližim komšijom koji je ujedno i najveća vojna i ekonomska sila na svetu, vredi svih odricanja, nestašica, blokada i izolacija.
Kubanci su pobedili domaću diktaturu, Kubanci su pobedili američke pione i špijune. To je vrednije od svega. Reči su velikog Fidela.
A sve je počelo 1953. godine, šest godina je trajala oružana borba protiv vojno dobro opremljenog režima Fulhensia Batiste, za koga su i Amerikanci govorili da je korumpiran i nemilosrdan diktator ali su mu u sukobu sa Kastrovim gerilcima ipak držali stranu. Jer kad su Amerikanci pomagali bilo koji oslobodilački pokret. Nakon Kastrove pobede Prvog januara 1959. godine, SAD koje su uvele zabranu prodaje oružja Kubi dok su se Kastrovi geriljerosi još okupljali po planinama, uveli su 1960. godine embargo na svu robu osim hrane i lekova. Bila je to odmazda, tačnije izgovor jer je Kastrova vlada nacionalizovala bez odštete američke naftne kompanije na Kubi.
Oktobra 1961. godine u Zalivu svinja, 1500 kubanskih emigranata koje je vojno obučila i spremila CIA u pratnji ratnih aviona i brodova probali su srušiti Kastrovu Kubu. Doživeli su fijasko, a Kenedijeva administracija veliku sramotu. Kastrova vojska već je brojala 200.000 vojnika.
Podsećamo na reči velikog španskog pesnika Rafaela Albertija: ,, Ideje poput onih koje je Fidel Kastro branio nikada ne zastarevaju. Fidel je svetlo koje se nada solidarnijoj i pravednijoj budućnosti”.
Filed Under: Актуелно

ПОБЕДА КОРЕЈЕ У РАТУ ПРОТИВ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКОГ ЈАПАНА

Петнаести август је дан од посебног значаја у историји Кореје. На данашњи дан пре 76 година престала је јапанска војна окупација Кореје, што је резултирало њеним ослобођењем. Другим речима, ово је био дан када је Корејска народна револуционарна армија КНРА однела победу у рату против јапанског империјализма. Који су фактори утицали да корејски народ оствари победу?

Први разлог је идеолошка и ментална супериорност Корејске народне револуционарне Армије КНРА и њена вешта стратегија и тактика. Када је започео оружану борбу против Јапана под заставом идеје Џуче, генерал Ким Ил Сунг, командант КНРА-е, веровао је да ће идеолошка и ментална надмоћ војске бити одлучујућа за победу или пораз у рату. Од првих дана рата он је примарну пажњу обраћао на то да своју војску учини групом људи јаке идеологије и вере и навео их је да дају све од себе и да искажу херојску  храброст у великом народноослободилачком рату. Оружана борба против Јапана дала је многе примере који илуструју колико су војници КНРА били јаки у идеологији и вери. Један од бораца је својим телом блокирао непријатељску кутију са експлозивом да отвори пут својој  јединици, а други је себи пресекао језик током непријатељског мучења како би одржао своје револуционарне принципе. Постојала је и једна жена борац која је, иако су јој Јапанци ископали очи током непријатељског мучења, непосредно пре њеног погубљења повикала „Видим победу у револуцији!“ .

Генерал Ким Ил Сунг уложио је велике напоре да ојача КНРА у војску која је била супериорна у погледу стратегије и тактике. Током оружане борбе против Јапана створио је различите герилске тактике-операције узнемиравања иза непријатељских линија, тактику изазивања на истоку и напад на западу, ‘тактику телескопа’ навођења непријатељских јединица на међусобну борбу, концентрацију и расипање снага, концентрисани напад велике јединице и изненадни напад малих јединица, брзи маневар, тактику намамљивања и тактику заседе. Непрестано узнемираван суптилном тактиком корејске герилске војске, непријатељ се жалио да таквих примера борбе  нема у књигама њихове војске о војним вештинама или тактикама.

Други разлог је јединство гериле и народа и дух самопоуздања.  Ким Ил Сунг је слоган „Како рибе не могу без воде, тако ни герилци не могу без народа“ дефинисао као начин постојања и принцип деловања герилске војске. Кад је његова војска ушла у једно село, увек је делила муку и горчину са сељацима, говорећи да је и он син народа – понекад  је цепао  дрво за огрев, а други пут доносио воду за сељане. Сви официри и борци КНРА -е вредност свог постојања повезивали су с народом. Особина јединства војске и народа била је фактор који је омогућио корејским герилцима да изађу као победници у борби чак и без икакве подршке из иностранства. Заповедник Ким Ил Сунг охрабрио је своје људе да сами реше све проблеме настале у герилском рату, подржавајући слоган остваривања корејске револуције властитим напорима. Корејски герилци поправљали су различите врсте оружја и сами су производили бомбу Јонгил и дрвене пушке за арсенале наоружања у шуми.

Дух самопоуздања увео је ново доба стварања нечега из ничега у историји борбе корејског народа за националну независност и представљао је главни духовни фактор у великој победи у њиховом рату против Јапана.

Подвизи Ким Ил Сунга и његових борацау победи над  јаким јапанским империјализмом у тешким условима у 15-годишњем крвавом герилском рату и испуњење циља националног ослобођења Кореје сијаће вечно у историји.

Filed Under: Актуелно

POD CRVENIM OBELEŽJIMA U KAPITALIZAM

Karakteristična crta Socijalističke partije Srbije, oportunističke, revizionističke i otpadničke partije koja je izdala komunističku ideju, kao i drugih kvazi levičarskih partija, je proglašenje parlamentarnog oblika narodne vlasti u politici, čime se radnička klasa odstranjuje od realne političke borbe. Strategija pobede takvih oportunističkih partija svodi se na obećanja radnicima i narodu o boljem životu u slučaju njihove pobede na izborima, dok ih sa druge strane ograničavaju od iskrene borbe za boljitak. Za takvo zamajavanje radničke klase SPS i druge kvazi levičarske partije su odlično finansirane iz državnog budžeta.
Druge oblike vanparlamentarne klasne borbe ovakve partije ne priznaju ili ih priznaju samo na rečima, ne i na delu. U Srbiji, dakle, takvu ulogu nastavlja kontrarevolucionarna oportunistička linija Slobodana Miloševića koju danas igra SPS na čelu sa Ivicom Dačićem.
Bitne tačke njihove otpadničke politike su:
– proglašenje iscrpljenog limita na revoluciju
– odustajanje od diktature proletarijata i praktične organizacije klasne borbe
– priznavanje parlamentarizma kao vlasti naroda
– podrška pravoslavnoj crkvi i priznavanje njene navodno pozitivne uloge u razvoju duhovnosti društva
– omogućavanje tajkunskih privatizacija, itd..
Nekoliko stotina izdajnika iz njihovih redova prešlo je krajem osamdesetih godina prošlog veka na stranu buržoazije kompromitujići komunističku ideju.
Ovde moramo spomenuti i partiju Joške Broza koju je stvorila i registrovala SPS. Koristeći slavno ime svog dede, ovaj lažni komunista obmanjivao je i još uvek obmanjuje narod. Na kraju je prešao u SPS zbog poslaničkog mandata a njegova partija, nezadovoljna što više njih nije selo u poslaničke klupe, raspala se na tri dela. Pitamo se da li zbog nezadovoljstva ili po nečijim instrukcijama. Sada te tri frakcije unose zabunu među građane koji su skloni socijalizmu, predstavljajući se borcima za radnička prava a u stvari u pitanju je samo borba za finansiranje iz budžeta i poslanička mesta.
Danas Socijalistička partija Srbije ima ulogu prigušivača pri kapitalističkom režimu, oduzimajući protestnu energiju masa, utopivši se u srpski parlament i poput desničarskih stranaka pljačkajući budžet naroda i Republike Srbije.
Možemo zaključiti da se neskriveni otpadnici i iskreni oportunisti predstavljaju zaštitnicima radnog naroda ujedinjeni sa buržoazijom.
Filed Under: Актуелно

OLUJA

 

Prenosimo tekst druga Vladimira Kapuralina iz Socijalističke radničke partije Hrvatske, preuzet sa portala Tačno.net

 

U Hrvatskoj se opetovano patetično obilježava, slavi, uzdiže događaj od 5. augusta 2000. godine, službeno zvani Oluja, koji iza sebe povlači krvave tragove i tragična događanja. Sa druge strane oni koji su bijegom uspjeli sačuvati žive glave, napuštajući vjekovna ognjišta oplakuju svoju sudbinu i svoje najmilije, kojima to nije uspjelo, daleko od svojih domova. Stavovi jedne i druge strane idu u prilog izjavi jednog poznatog političara iz Srbije, koji je pred koju godinu izjavio, da o građanskom ratu postoji onoliko istina, koliko je strana u njemu učestvovalo. I oni koji slave i oni koji oplakuju nekad su bili susjedi, doduše različite nacionalne i konfesionalne pripadnosti, koja je stoljećima bila prisutna. Kontrarevolucija i secesija 90-ih narušila je nacionalnu i konfesionalnu ravnotežu i bila „inicijalna kapisla“, za pokretanje građanskog sukoba, obje strane su se odlično razumjele i bez prevodioca.

Pobjednička strana pobjedu tretira kao čistu i bez mrlje, ali počinjeni su teški zločini, ubistva civilnog stanovništva, pljačke, palež, iseljavanja potrajali su još dugo nakon akcije. Konvoji opljačkanih dobara kretali su se prema hrvatskim gradovima, a na tržištima antikviteta i dan danas nudi se široka lepeza opljačkanih predmeta koji potiču iz tih krajeva. Civilno stanovništvo, pripadnici srpske nacionalnosti, obmanuti su iz najvišeg državnog vrha, od strane Franje Tuđmana, koji ih je putem radija pozivao da ne napuštaju svoje domove, garantirajući im tobože sigurnost. Nažalost neki su mu povjerovali, zaboravljajući pritom da mu je jedan od ciljeva pri pokretanju sukoba 90-ih bio upravo etničko čišćenje područja naseljenog većinski pripadnicima srpske nacionalnosti. Notorno je da Hrvatska nastoji relativizirati počinjene zločine, oni nisu istraženi niti počinioci osuđeni.

Sa vremenske distance postavlja se pitanje, dali je „pobjednička“ strana pobjednik. Ne bi se moglo reći. Iako službena nacionalistička Hrvatska ne žali za pobijenim i protjeranim pripadnicima svojih građana srpske nacionalnosti, počinjena je velika materijalna šteta, popaljen je ili porušen veliki broj stambenih i gospodarskih objekata na njenom teritoriju, opustošeni su i veliki dijelovi njenog teritorija, opljačkani su i podijeljeni privredni objekti podobnima. Iseljavanje mlađih generacija, kao posljedica prisutne besperspektivnosti je trajno prisutan proces, koji zajedno sa protjeranim stanovništvom vodi ka demografskom slomu. Tome treba dodati i visoku stopu razočaranja ali i suicidnosti među pripadnicima koji su učestvovali u sukobima 90-ih. Dakle realno, prisutni su elementi koji pozivaju na kritičko preispitivanje tog dijela nedavne prošlosti, umjesto euforičnog i patetičnog slavljenja, nečega što se nema što slaviti.

Filed Under: Актуелно

USTAVNI SUD ODBACIO OPTUŽBE NA RAČUN DKP

Уставни суд одбацио је нападе на ДКП. Савезни уставни суд уважио је жалбу  Немачке комунистичке партије због забране учешћа на изборима за Бундестаг који ће бити одржани у септембру и покушаја буржоазије да ДКП  лиши  статуса политичке партије.

Патрик Кобел, председник ДКП -а, поводом тога рекао је следеће: „Савезни уставни суд одбацио је  покушај да се бирократским средствима угрози постојање Немачке комунистичке партије (ДКП) и забрани јој наступ на изборима за Бундестаг. Образложење пресуде је шамар за савезног изборног комесара и такође потврђује да је ДКП активна политичка партија, на пример, позива се на скуп ДКП-а поводом 80-годишњице напада на Совјетски Савез. Ова одлука није само резултат наше правне и политичке аргументације, већ је пре свега резултат велике националне и међународне солидарности коју смо добили и она је  премашила сва наша очекивања. Више од 50 комунистичких и радничких партија, Светски савет за мир, Светска федерација демократске омладине и многе прогресивне организације показале су солидарност с нама. Ово је била велика демонстрација интернационализма. Свуда је овај покушај реакционарних снага објављен у јавности. Посланици сестринских партија искористили су Европски парламент да подрже ДКП. Поносни смо што смо део ове интернационалистичке заједнице. Од срца вам захваљујемо! Овај пример показује колико је солидарност важна и шта може постићи. За нас су ова солидарност и успех мандат да свим снагама уђемо у предизборну кампању, да се боримо за своје политичке садржаје и за јачање ДКП – сада више него икад.

 Победа ДКП -а је такође мала етапна победа у борби против укидања демократских права, против реакционарног реструктурирања државе – против тога морамо да се боримо заједно.

Живео пролетерски интернационализам! ”

Filed Under: Актуелно

FIDEL KASTRO – NIKAD NE ODUSTAJ

,, Revolucija je proces u kojem se može ići napred ili se povući i propastii. Komunista pre svega mora biti hrabar i revolucionaran. Dužnost komuniste je da se bori u svim okolnostima, bez obzira koliko su one nepovoljne. Pariski komunari su se borili i ginuli za svoje ideje. Zastava revolucije i socijalizma se ne podiže bez borbe. Predaja je osobina kukavičkog, demoralizovanog, nekomunističkog i nerevolucionarnog čoveka.
Iz govora Fidela Kastra, 7. decembar 1989. godine.
Filed Under: Актуелно

DAN USTANKA NARODA BOSNE I HERCEGOVINE I HRVATSKE

Komunisti Srbije čestitaju 27. jul Dan ustanka drugovima iz Saveza komunista Bosne i Hercegovine i Socijalističke radničke partije Hrvatske kao i svim progresivnim građanima BiH i Hrvatske.

Pre tačno osamdeset godina narodi BiH i Hrvatske odazvali su se pozivu Politbiroa CK Komunističke partije Jugoslavije na ustanak protiv fašističkog okupatora i domaćih izdajnika. Time je počela Narodnooslobodilačka borba i socijalistička revolucija na prostorima Hrvatske i BiH koja je rezultirala epohalnom pobedom nad fašizmom kojoj se i danas divi ceo svet. U SFRJ ovaj praznik se proslavljao na čitavoj teritoriji Hrvatske i BiH. Posle razbijanja SFRJ i kontrarevolucije ovaj veliki praznik je ukinut od strane kapitalističkih vlasti koje su sledbenici poraženih snaga iz Drugog svetskog rata.

U borbama za oslobođenje Jugoslavije najveće žrtve su podneli komunisti. Oko 70 % poginulih partizana bili su članovi partije, skojevci i kandidati za partiju.

Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti herojsku borbu naroda BiH i Hrvatske koji su zajedno sa ostalim jugoslovenskim narodima oslobodili zemlju, srušili kapitalizam i monarhiju.

SMRT FAŠIZMU – SLOBODA NARODU !

Filed Under: Актуелно