ENGELS O LUMPENPROLETARIJATU

Lumpenproletarijat, ta bagra sastavljena od demoralizovanih elemenata svih društvenih slojeva i koncentrisana pre svega u velikim gradovima, najgori je otpad u venama. Kada su francuski radnici tokom revolucije pisali parole po zidovima kuća ,, Smrt lopovima” a streljali su veći broj njih, to nisu uradili zbog izliva oduševljenja privatnim vlasništvom. Bili su potpuno svesni da je prva stvar koju moraju da urade, da se reše lopova, te bande.
Fridrih Engels: ,, Predgovor seljačkom ratu u Nemačkoj” 1850. godina

 

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ ОБЕЛЕЖИЛИ ДАН УСТАНКА НАРОДА СРБИЈЕ

Прошло је осамдесет година од великог 07. јула 1941. године, тог великог датума из историје Србије који је Србе сврстао међу антифашисте а представља почетак борбе против окупатора и домаћих издајника, борбе која је донела епохалну победу, рушење труле монархије и на крају период социјалистичке изградње и највећег просперитета у историји Србије.
После контрареволуције и доласка на власт тзв ,, демократске” поданичке власти, све оно што подсећа на овај величанствени датум, ниподоштава се и полако потискује из сећања. Одавно се више не празнује 7. јул јер представља трн у оку буржоаској и прочетничкој власти. Иако се званично изјашњавају као антифашисти, нове буржоаске власти афирмишу квислинге који су активно сарађивали са фашистима. Када званично треба споменути неки датум из НОБ-а, организаторе борбе и победнике то им изазива нелагоду. Не спомињу се ни славна КПЈ ни Маршал Тито.
Укинута је и Седмојулска награда која се традиционално додељивала најзаслужнијим ствараоцима из области науке, културе…
Улица Седмог јула у Београду сада носи назив краља Петра.
Прочетнички настројен председник Републике Србије Александар Вучић избегава да се појављује на обележавањима великих датума из НОБ-а, осим ако није присутан Владимир Владимирович. Није га било ни данас на осамдесету годишњицу од почетка отпора окупатору у Другом светском рату. Није било ни министара из његове владе, послали су трећег секретара из неког кабинета. На крају зашто би и долазио, он баштини поражене банде које су служиле Трећем рајху као што и он служи данас четвртом рајху. Њему је мио Дража Михаиловић који се успешно крио по Равној Гори а чије су злогласне црне тројке масакрирале недужан народ. Није било данас у Белој Цркви ни квази левичара из Владе републике Србије Ивице Дачића и Александра Вулина.
Из школских уџбеника одавно су избрисани хероји из НОБ-а или их стидљиво спомену ,,историчари” који предају ученицима по новом ревизионистичком програму.
Али Жикицин пуцањ ипак не могу сакрити, као и херојизам Рађевске партизанске чете и свих бораца НОР-а. Жикицин пуцањ није био само почетак борбе прогресивних снага под вођством КПЈ и Маршала Тита, већ и почетак социјалистичке револуције која је еманциповала српски народ и довела до највећег благостања у историји Србије.
Смрт фашизму – слобода народу!

http://www.komunistisrbije.rs/3317-2/

OVAKO ĆE PROĆI SVI ONI KOJI DIGNU RUKU NA SVOJ NAROD

U Beloj Crkvi, pod istorijskom lipom, pre osamdeset godina 7. jula 1941. godine Srbija je rekla- SLOBODA! Planuli su prvi hici u borbi za narodno oslobođenje od fašizma. Bio je to poklič narodnog heroja Živorada Jovanovića Španca, novinara iz Valjeva, doktora Miše Pantića iz Valjeva, učitelja Čede Milosavljevića i opančara Bogoljuba Rakića iz Bele Crkve.
Akciju u Beloj Crkvi, koja je obeležena u našoj istoriji kao početak ustanka u zemlji, izvršila je Rađevska partizanska četa pod rukovodstvom Žikice Jovanovića.
Štabovi četa su u to vreme razvili ogromnu političku aktivnost. Držali su javne zborove po selima, objašnjavali narodu situaciju i mobilisali ga u borbu protiv okupatora. Posle svakog takvog zbora uvek je po nekoliko mladića prilazilo odredu.
Tog 7. jula 1941. godine deo Rađevske partizanske čete uputio se ka Beloj Crkvi. Napred je išao Žikica Jovanović Španac, odeven građanski, noseći siv, dugački kaput na ramenu. Nije imao pušku. Nikada je nije ni nosio. Obično je nosio samo revolver. Za njim je nastupao doktor Miša Pantić. Bio je u seljačkom odelu i na nogama je imao opanke. Nosio je pušku. Čeda Milosavljević bio je takođe u seljačkom odelu i nosio je pušku. Kosta Andrić je nosio puškomitraljez. Poslednji je išao Tatomir Soldatović, s puškom. Ušli su među narod, koji je oko njih odmah počeo da se zbija. Borci su išli dalje, pravo, odsečno, sve do lipe ispred kafane Milosava Nedeljkovića. Tu je održan zbor. Prvi je govorio Žikica Jovanović Španac a nakon njegovog poziva na borbu protiv okupatora prisutni građani sa odobravanjem i ushićenjem uzvikivali su ,, Živeo Sovjetski Savez! Živela Rusija! Dole fašizam!”
Još vatreniji govor održao je učitelj Čeda Milosavljević da bi na kraju, držeći pušku pored noge, govorio i doktor Miša Pantić. On je bio veoma poznat u ovom kraju, jer su se kod njega lečili mnogi seljaci, pa čak i besplatno.
Borci su posle održanog zbora napustili Belu Crkvu ali ih je ubrzo sustigao Vladan Bojanić i izvestio da su došla dva žandarma i da bahato razgone narod, neke odvode u opštinu na saslušanje a neke i hapse. Deo čete, vratio se nazad da bi sprečio žandarme da vrše teror nad narodom. Oni su pripucali na Žikicu i drugove ali je Žikica bio brži i oborio oba žandarma iz svog pištolja.
Žikica je tom prilikom rekao okupljenima: ,, Ovako će proći svi oni koji dignu ruku na svoj narod!”
To su bili prvi hici koji su planuli u Srbiji. Nisu to bili hici kojima je Srbin ubio Srbina kako to predstavljaju baštinici kolaboracionista iz Drugog svetskog rata, već hici kojima je borac protiv okupatora usmrtio dvojicu izdajnika.
Odmah posle toga sledila je čitava serija uspešnih akcija na žandarmerijske stanice. Nije prošlo ni petnaest dana, a gotovo sve opštine bile su paralizovane, arhive spaljene, a do polovine avgusta nije se održala ni jedna žandarmerijska stanica. To vreme bio je period ogromnog porasta partizanskih četa. Kolubarska četa je već brojala 100 boraca. Tada su počeli i napadi na Nemce.
Hici u Beloj Crkvi označili su ne samo početak borbe protiv okupatora nego i početak socijalističke revolucije.
Danas sa ove vremenske distance i u uslovima u kojima živi većina srpskog naroda, nameće se zaključak da je potreban novi Žikica Jovanović Španac.

GOVOR ŽIKICE JOVANOVIĆA ŠPANCA

7. jul 1941. godina, Bela Crkva
,, Drugovi, neprijatelj je porobio našu zemlju. Na sve strane otima ono što je naše, pleni naše žito, našu stoku, naše mašine i rudna blaga. Fašisti žele da unište naš narod. Oni su počeli da hapse rodoljubive ljude, da ih premlaćuju u zatvorima i odvode u logore. Neprijatelji se neće zadržati samo na tim nasiljima, on želi da istrebi naš narod. Mi nikada nismo bili roblje, i sada nećemo trpeti teror. Komunistička partija Jugoslavije pozvala je narod da ustane u borbu protiv okupatora. I mi smo došli na ovaj zbor da bismo obavestili o odluci Komunističke partije Jugoslavije da povede narod u oružani ustanak. Mi vas pozivamo da pođete s nama, da se borite za svoju slobodu. Mi u toj borbi nećemo biti sami. S nama je veliki Sovjetski Savez, bratski ruski narod koji su Nemci mučki napali. Smrvićemo neprijatelja, ali treba da uložimo sve svoje snage da neprijatelj što pre bude uništen i tako dočekamo slobodu, bez koje nam nema opstanka i života.
Ne sme se ništa davati okupatoru, niti za njega raditi! Napred, u borbu protiv okupatora!”

ИСТОРИЈА ВЕЛИКОГ ВОЂЕ СЕ НАСТАВЉА

Широм света су бројне личности оставиле траг у историји због својих подвига, племенитих врлина и  политике коју су успешно водили у корист свог народа. Након њихове смрти, међутим, њихови циљеви и подвизи били су готово заборављени; мало њих ужива толико поштовања као за живота. Без обзира на похвалу, њихова достигнућа памте се само као историјска прича након што су умрли. Укратко, сећања на познату особу с временом нестају.

Али то није случај са председником Ким Ил Сунгом. У првој половини 20. века, када је Кореја била колонија Јапана, водио је дугу, крваву борбу за повратак свог националног суверенитета. Након ослобођења земље 15. августа 1945. године, основао је Демократску Народну Републику Кореју и развио је у истинску народну независну државу. Био је светски признати државник који је пружао материјалну и моралну подршку земљама трећег света у изградњи новог друштва и дао је велики допринос борби за независност, укључујући покрет несврстаних. Преминуо је 8. јула 1994. године, али се његова историја  и даље наставља. ДНР Кореја  још увек примењује идеју Џучеа чији је аутор управо Сунг и његове теорије у својој изградњи и активностима;  његове књиге читају сви грађани. Његов животни мото био је наклоност према народу и дух независности. Верујући у људе, посветио им  је све своје добробити до последњег тренутка свог живота. Држећи се принципа независности у изградњи државе и њеним активностима, одбацио је доминационизам и дао бесмртни допринос у изградњи независног, новог света.

Данас ДНРК ради све како је предвидео председник. Начело „Прво људи“ је политички идеал државе; земља одржава принципе независности у политици, економији и  у националној одбрани. Високо га поштују као вечитог вођу и добродушног оца корејског народа. Мозаичке фреске на којима је приказан насмејани вођа и куле посвећене његовој бесмртности виде се широм земље. Уз безграничну чежњу за њим, Корејанци посећују његове статуе и фреске на његов рођендан и друге значајне прилике.

Његово дело са успехом су наставили његови потомци. Као признање за његов изузетан допринос политичкој историји света и његове интернационалистичке активности, многе земље су му додељивале ордене и медаље чак и након његове смрти. Подвизи које је извео Ким Ил Сунг остали су запамћени и 27 година након његове смрти.

Никада нећемо заборавити велико пријатељство Маршала Јосипа Броза Тита и Ким Ил Сунга и њихову заједничку борбу за јачање интернационалне сарадње и комунистичког покрета уопште.

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN BORCA U CREPAJI

Aktivisti partije Komunisti Srbije iz Crepaje obeležili su 04. Jul Dan Borca polaganjem venaca ispred spomenika poginulim borcima u Drugom svetskom ratu. Ispred naše partije govor je održao član CK Zlatoje Krčadinac. Tom prilikom naglasio je da je partizanski pokret pod vođstvom slavne KPJ bio jedini antifašistički pokret na teritoriji Jugoslavije.

Komunisti Srbije na lokalu, kao i na celoj teritoriji Republike Srbije nastaviće da šire istinu o Narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji.

DANICA DRAŠKOVIĆ PRIMA PLATU 771.000 DINARA

Danica Drašković, supruga propalog političara i istoričara u pokušaju Vuka Draškovića ponovo je imenovana na funkciju u Odboru direktora Naftne industrije Srbije (NIS). Na ovoj funkciji nalazi se od 2014. godine i nastaviće da prima platu u iznosu od 771.000 dinara. Gotovo je neverovatno, da u situaciji kada pošten narod u Srbiji jedva sastavlja kraj sa krajem postoje i oni sa ovolikim primanjima.
I pored toga što Danica Drašković nije stručna, niti se iole razume u naftnu industriju, apetiti porodice Drašković zadovoljavaju se zbog odanosti predsedniku Aleksandru Vučiću.
Ovo predstavlja samo jedan od primera kako funkcioniše sistem koji je uspostavio političar kome je najveći uzor prevarant i špekulant Milan Stojadinović.
I dok se Danica Drašković osigurala na visoko profitabilnoj funkciji, Vuk Drašković piše novu istoriju Srbije i Jugoslavije sa samo njemu znanim istorijskim činjenicama.
Nekada veliki komunista i šef kabineta kod predsednika CK SKJ Mike Špiljaka, poznat po feljtonima o izdaji četnika tokom Drugog svetskog rata, Drašković krajem osamdesetih godina prošlog veka menja šinjel te osniva danas marginalni Srpski pokret obnove ( pristalice ideja kvislinga Draže Mihailovića). Zajedno, sa ostalim oportunistima, nacionalistima i šovinistima sa prostora SFRJ aktivno radi na kontrarevoluciji i razbijanju socijalističke Jugoslavije te širenju i raspirivanju mržnje među narodima. Kako su mu pozicije na vlasti i benefiti koje one sa sobom nose u prvom planu, nije bio gadljiv ni na ministarsko mesto u Vladi njemu ,,omrznutog” Slobodana Miloševića.
Bračni par Drašković nikada nisu interesovali problemi radnika i svih obespravljenih, već samo kako se prodati svakom režimu i time zauzeti što bolje pozicije i uvećati kapital stečen na lažima i mahinacijama.
Vuk dlaku menja a Drašković i ćud.
Jadan ja narod kome Vuk Drašković piše istoriju.
Najsmrtonosniji i najopasniji virus je kapitalizam!

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN BORCA

Povodom osamdesete godišnjice od poziva Komunističke partije Jugoslavije na ustanak naroda i narodnosti Jugoslavije protiv fašističkog okupatora, delegacija partije Komunisti Srbije položila je venac na spomenik Borcu ispred kuće Ribnikar.
Zbog jubilarne godišnjice manipulatorska pročetnička vlast uzela je učešće u obeležavanju ovog velikog datuma iz istorije jugoslovenskih naroda iako je izbrisala 4. juli kao državni praznik. U svom sramnom govoru, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić kao organizatora ustanka nije spomenula slavnu KPJ i Maršala Tita.
Najveći aplauz dobio je narodni heroj Petar Matić Dule koji je dobrog zdravlja i u 101 godini.
Na skupu su preovlađivale komunističke i jugoslovenske zastave.
Od komunističkih partija i udruženja prisustvovali su samo Komunisti Srbije.
Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti slavnu KPJ, koja je bila jedini organizator antifašističke borbe na tlu Jugoslavije. Nije to bio samo početak ustanka protiv okupatora nego i početak revolucije i rušenja monarhije i kapitalizma.

ŠEST DECENIJA OD PRVOG LETA JUGOSLOVENSKOG GALEBA

Pre 60 godina, 03.07.1961 poleteo je prvi jugoslovenski školski mlazni avion, čuveni Galeb. U socijalističkoj Jugoslaviji bila je razvijena avio industrija te je ona bila među nekoliko zemalja u Evropi koje su proizvodile i izvozile avione.
Galeb G-2 proizvodio se od 1964 do 1983 godine u fabrici,,Soko” u Mostaru. Ukupno je proizvedeno 248 primeraka a u službenoj upotrebi u JNA je bilo 132 letelice dok su ostale izvezene u inostranstvo. Upravo je na njemu obučen najveći broj jugoslovenskih pilota a u upotrebi u Srbiji nalazi se i danas.
Ovo je samo jedan od pokazatelja koliko je progresivna i razvijena bila SFRJ, dok je danas u novonastalim državicama nastalim posle kontrarevolucije i razbijanja Jugoslavije tako nešto nezamislivo i ravno naučnoj fantastici.