Стогодишњица КПК велики је празник читавог кинеског народа. После деценија огорчених борби против кинеских реакционара и јапанских освајача, КПК је однела одлучујућу победу и успоставила Народну Републику Кину. Током година изградње социјализма са кинеским карактеристикама, НР Кина под вођством Комунистичке партије Кине постигла је огроман успех у свим сферама живота земље – у  индустрији, науци, истраживању свемира, развоју савремених технологија, образовању и култури, сврставши се у првом плану међу водеће државе света.

Прави пробој догодио се и у социјалној сфери. Од земље у којој је владало огромно сиромаштво, Кина се претворила у земљу са високим животним стандардом која је потпуно искоренила апсолутно сиромаштво.

Памтимо речи великог револуционара Мао Це Тунга : ,, Једина ми је жеља да сваки Кинез има шаку пиринча дневно”, што довољно говори о беди у царској Кини. Данас је социјалистичка Кина друга економија света са тенденцијом да у скорије време постане прва.

Народна Република Кина с правом ужива заслужени престиж у светској арени, игра важну улогу у решавању хитних међународних проблема и развија нове, обећавајуће облике међудржавне сарадње.

Jасно je да, америчка капиталистичка елита растуће успехе и моћ Народне Републике Кине види као претњу њеном једнополном, неолибералном светском поретку. Током администрације Доналда Трампа, америчка влада је постала све агресивнија у својој антикинеској и антисоцијалистичкој политици и многи су почели да говоре о „новом хладном рату“. Спољна политика председника Бајдена на много је начина појачала непријатељство према Кини и њеном највећем стратешком савезнику, Русији. На најновијем састанку лидера НАТО савеза – савеза који цело своје постојање дугује политикама антикомунистичке агресије – реторика „новог хладног рата“ била је обилна. Генерални секретар НАТО-а Јан Столтенберг чак је рекао да „успон Кине“ представља безбедносну претњу за НАТО. Зашто највећа држава света која се извукла из сиромаштва представља безбедносну претњу НАТО снагама? Одговор је да НР Кина представља претњу хегемонији САД-а и капиталистичкој добити.

Кинеском народу желимо срећу и просперитет, нове успехе  на путу трансформације НРК у богату и моћну, демократску и цивилизовану, модернизовану социјалистичку државу.

У име  Централног комитета и у име свих чланова и присталица Партије Комунисти Србије, срдачно честитамо свим кинеским комунистима стогодишњицу Кинеске комунистичке партије.

Dragim drugovima iz Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia – JUGOCOORD čestitamo dvadesetu godišnjicu od osnivanja sa željom da nastave sa uspešnim radom i širenjem istine o Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

U Bologni je 1. jula 2001. godine osnovana Nacionalna koordinacija za Jugoslaviju Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia – JUGOCOORD.                                                                                                     Bio je to rezultat procesa nastalog ranih 90-ih, nakon kontrarevolucije i secesionističkih ratova na području Jugoslavije, kada je veći broj aktivističkih grupa i pojedinaca koristio svaku priliku, da bi što širi auditorj upoznali sa svojim viđenjem događaja na jugoslavenskom prostoru. Koristili su tribine, predavanja, prezentacije i niz drugih manifestacija, na koje bi dolazili, govorili o Jugoslaviji i iznosili svoje stavove.   Prve klice organiziranosti pojavile su se ranih 90-ih u emisiji Jugoslavenski glas – Voce Jugoslava, emitiranog na Radio slobodan grad Radio Città Aperta. 1994. godine u upotrebi je naziv Pokret za istinu o jugoslavenskim ratovima – Movimento per la verità sulle guerre jugoslave. 1996. godine nakon dvodnevne debate na Fakultetu za fiziku pokret se naziva Rimska koordinacija za Jugoslaviju Coordinamento ROMANO per la Jugoslavia, Da bi na osnivačkom kongresu u Bologni usvojili današnje ime. Udruga je 2007godine registrirana kao nevladina neprofitna organizacija ONLUS.

Osnivači su, ljudi angažirani oko problematike koja se odnosi na geografski, kulturni i politički jugoslavenski prostor. To su Talijani, jugoslavenski emigranti koji žive ne samo u Italiji, nego i drugdje u Evropi, ali i pojedinci koji i dalje žive na ovom prostoru.
Aktualni predsjednik je puljanin Ivan Pavićevac, koji živi i radi u Rimu. Sekretar je nuklearni fizičar Andrea Martochia, čovjek zaljubljen u Jugoslaviju, govori naš jezik.                                                                                     Motiv za osnivanje bila je želja i potreba određenog intelektualnog, znanstvenog  i kulturološkog kruga ljudi, koji su nakon raspada Jugoslavije na osnovi svog porijekla, posla, ili neke druge sklonosti vezanih uz Balkan, odlučili prikupljat, analizirat i distribuirat informacije nezavisno od uobičajenih službenih stereotipa. Drugi motiv bio je potreba upućivanja pomoći civilnom stanovništvu ratom  stradalih područja.
O njihovom radu više od onoga što je  vrlo detaljno dato na web stranicama, skoro da se i  nema što reći, organiziraju forume, tribine, izdaju knjige, imaju impozantan fundus jugoslavenske literature, organiziraju tečaj srpsko-hrvatskog jezika. Analiziraju i komentiraju  relevantne događaje vezane uz Jugoslavenski prostor, a značajni segment aktivnosti odnosi se na prikupljanje i distribuiranje pomoći stanovništvu ratom stradalih područja, sve do obnove cijelih škola.

Unutar organizacione sheme imaju znanstveni komitet, tijelo koje bi odgovaralo našim forumima. Surađuju sa srodnim organizacijama sa jugoslavenskog prostora, sa kojima se susreću i na drugim međunarodnim skupovima. Od istaknutih pojedinaca izdvojio bih uz spomenute, predsjednika Pavićevca i tajnika Martochia:
Andrea Catone, profesor iz Barija, povjesničar radničkog pokreta; Enrico Vigna, esejist;  nedavno preminuli Gilberto Vlaic, docent Tršćanskog univerzitetu, koji je narušenog zdravlja učestvovao u organizaciji i distribuciji humanitarne pomoći do gornje granice fizičke izdržljivosti; Klaudija Cernigoj i Peter Berens iz Trsta, nezamjenjivi kad je potrebno tumačiti zbivanja za vrijeme fašizma na tzv. istočnoj granici, uključujući i pitanje fojbi.
Od inozemnih autoriteta, koji održavaju dinamičku surađuju sa CNJ trebalo bi svakako spomenuti:
Michel Collona iz Belgije, novinar, pisac, filmski autor, vanjskopolitički analitičar, član antiimperijalistične konferencije “Os za mir”, kao dijela “Volterove mreže”.
Jürgen Elsäessera, novinara, pisaca, vanjskopolitičkog analitičar iz Njemačke; Dianu Jonston, publicistkinju iz Kanade, ovime svakako niz nije konačan.

https://www.tacno.net/kultura/20-godisnjica-coordinamento-nazionale-per-la-jugoslavia/

1. jul 2021.

Vladimir Kapuralin

Друг Ким Џонг Ун, председник Државних послова ДНРК, током петогодишњег мандата успешно је извео подухвате као што су јачање партије и државе, онако како су то пре њега чинили председник Ким Ил Сунг (1912-1994) и генерал Ким Џонг Ил (1942-2011); непоколебљив је у спровођењу њихових планова и упутстава без имало скретања.

После смрти генерала Ким Џонг Ила 17. децембра 2011. године, друг Ким Џонг Ун прогласио је за крајњи програм РПК моделовање читавог друштва на кимилсунгизму-кимјонгилству и осветлио пут ка коначној победи револуционарне ствари Џучеа. Чинећи то, отворио је нову фазу у спровођењу разлога овековечења вођа и побринуо се да се историја великих вођа наставља читаву вечност.

Изнео је слоган „Велики другови Ким Ил Сунг и Ким Џонг Ил биће увек са нама!“ и осигурао да бронзане статуе генерала Ким Џонг Ила и мозаичне фреске на којима су приказани велике вође буду постављени на различитим местима у земљи.

Такође је организовао и водио рад на бољем уређењу Сунчеве палате Кумсусан и околине како и приличи светом месту Сунца.

У свом делу под називом Узрок успеха велике партије другова Ким Ил Сунга и Ким Џонг Ила  је увек победоносан, објаснио је да је РПК партија другова Ким Ил Сунга и Ким Џонг Ила , и да спровести револуционарни циљ Џуче-а под заставом кимилсунизма-кимјонгилства је историјска мисија и непоколебљива воља РПК-а.

Након подизања статуса земље на статус стратешке државе, напредовао је у новој стратешкој линији концентрисања свих напора за економску изградњу.

Он развија партију у моћну авангарду која напредује трунком идеологије и јединства. Оштрим увидом у моћ идеологије, чврсто се држао идеолошке теорије – дајући дефинитиван приоритет идеолошком раду – како су то расветљавале велике вође; он води све секторе и све јединице да своје проблеме решавају снагом идеологије.

Империјалисти се држе непријатељске политике и оштрих санкција против ДНРК у покушају да је изолују и угуше.  ДНРК остаје неометана, чврсто бранећи свој социјалистички систем и започиње процват изградње социјалистичке моћи. То је захваљујући идеолошком јединству читавог друштва, које се може назвати најјачим оружјем земље.

Ким Џонг Ун развија РПК у партију која одржава принцип првенствено за људе и улаже несебичне, велике напоре за њихове интересе. Сматрајући овај принцип својом првом и основном политичком доктрином, он формулише све линије и политике у складу са тежњама и захтевима људи;  никада не дозвољава било какво кршење њихових интереса. Он инсистира од званичника да постану истинске слуге народа, који залазе дубоко у масе, слушају њихова мишљења и предано раде за њих, подржавајући слоган „Све за људе и све ослањајући се на њих!“

Упркос најгорим искушењима са којима се земља суочавала у последњих неколико година, он је уздигао достојанство и војну снагу нације на највиши могући ниво и увео златни дан у све секторе националне економије, захваљујући моћи  и самосталном развојуу.

Дуж широке авеније коју је отворио, земља сада брзо напредује. Савремени камиони, трактори, возови у подземној железници, тролејбуси и трамваји производе се ослањањем на домаће ресурсе, а базе за узгој рибе и сточарства никле су широм земље, што је допринело побољшању животног стандарда људи.

Вођен Ким Џонг Уном, корејски народ  ће  постићи циљ изградње социјалистичке моћи.