http://www.komunistisrbije.rs/3237-2/

Поводом 46 година од посете Великог Ким Ил Сунга Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Маршалу Титу, објављујемо његов говор у Љубљани.

ЗАХВАЛНОСТ ДЕЛЕГАЦИЈЕ РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ  КОРЕЈЕ  И ВЛАДЕ ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КОРЕЈЕ  ЗА ДОБРОДОШЛИЦУ

9. јун 1975

Уважени друже Јосип Броз Тито и другарице Јованка Броз,

Поштовани друже Тоне Ковић, градоначелниче Љубљане,

Другови и пријатељи,

Желели бисмо да изразимо дубоку захвалност грађанима Љубљане на топлој добродошлици коју сте нам указали данас. Дозволите да такође изразим захвалност другу Јосипу Брозу Титу што нас је све време пратио, иако се не осећа добро. Топла добродошлица коју су нам данас приуштили грађани Љубљане у граду, дуж улица и на овом тргу, јасан је знак чврстог пријатељства и солидарности југословенског народа према корејском народу.

Веома смо срећни што смо упознали вас грађане Љубљане и што сте нас дочекали са оволиким одушевљењем. Током данашње посете овде постали смо потпуно свесни чињенице да су током Другог светског рата радничка класа и патриотски народ Словеније, заједно са свим југословенским народима, водили мукотрпну оружану борбу против нациста и извојевали велику победу и национално ослобођење.

Бесмртни подвизи југословенских комуниста и родољуба за ослобођење отаџбине и народа засјаће заувек.

Желимо југословенским народима још више бриљантних успеха у борби за чврсту одбрану револуције и изградњу социјализма под мудрим вођством Савеза комуниста Југославије на челу са другом Јосипом Брозом Титом.

Корејски и југословенски народи већ су давно успоставили пријатељске везе кроз антиимперијалистичку и антифашистичку оружану борбу, које су недавно додатно ојачане у многим сферама.

Наша данашња посета Југославији постаје прекретница у развоју пријатељских односа између партија, влада и народа наше две земље до нових висина; веома смо задовољни овим.

Наш народ, који негује пријатељство са југословенским народом, наставиће да улаже све напоре да ојача и развије добре односе пријатељства и сарадње између два народа.

Када се вратимо кући, рећи ћемо корејском народу о топлим пријатељским осећањима које је према њима изразио југословенски народ.

Живело братско пријатељство и јединство корејског и југословенског народа!

Живела Социјалистичка Федеративна Република Југославија!

15. и 16. маја ове године, народ Чилеа започео је поступак за укидање готово 50-годишњег прекида социјалног и економског развоја ове Латиноамеричке земље. Избором представничког тела за предстојећу Уставну конвенцију, чилеански гласачи могу се коначно потпуно одвојити од кошмара који је наметао војно-фашистички режим Аугуста Пиночеа.

Пуч чилеанске војске 1973. прекинуо је тада најдужи низ формалне парламентарне владавине у било којој јужноамеричкој земљи. Међународна левица на владу коалиције Народно јединство, коју су водиле Социјалистичка и Комунистичка партија , а која је изабрана 1970. године, посматрала је као експеримент који тестира одрживост парламентарног пута ка социјализму. Чилеанска владајућа класа и америчка влада такође су то схватили на исти начин и били су одлучни да је сломе.

Са социјалистичким експериментом, уништеним пучем и инсталираном фашистичком владавином, Чиле је постао лабораторија за најагресивнију политику тржишног фундаментализма: приватизацију, дерегулацију и апсолутно управљање економским животом по профитабилности. Под руководством такозване чикашке школе политичке економије, Чиле је постао сан тврдоглавог слободног тржишта: права хобеска држава природе.

Експеримент је пропао под  буржоаским мерама, чак и више мерено свим индексима беде и благостања људи.

Трагично је да је дуг настао у одмотавању најгорих аспеката катастрофалне политике буржоазије те је премашио дуг који је влада Аљендеа повећала  због социјалних  користи људи у периоду 1970-1973.

Од Пиночеовогг одласка, Чиле је у неизвесности између ограничења промена које је наметнуо недемократски устав Пиночеа из 1980. године и притиска за демократију и друштвени напредак који су притискали друштвени покрети.

Коначно, избором за уставну скупштину 15. и 16. маја и могућношћу да се конструише нови, прогресивни Устав и помери даље од 48 година успореног развоја и заосталости, будућност Чилеа изгледа  светлија.  На овим изборима посебно је био значајан наступ коалиције предвођене чилеанском комунистичком партијом, прикупивши други по броју делегата на конвенцији.

Иако је ово корак напред, никада се не сме заборавити катастрофални ефекат фашистичке репресије и неспутане економске експлоатације над чилеанским народом од скоро пола века.

И никада се не сме заборавити ружна, брутална улога америчке владе у уништавању Народног јединства, улогу коју САД настављају да играју у подривању независног развоја у Венецуели, Куби, Боливији, Еквадору, Бразилу и практично у свим другим земљама Латинске Америке.

Недавно је подсетник на брзу, одлучну и несавесну интервенцију америчке владе и америчких институција у Чилеу дошао из евиденције партизана чилеанске демократије, посматрача из прве руке и жртава махинација срамних слуга америчког империјализма .

Након чишћења левице од синдикалног рада у САД и протеривања синдиката предвођених левицом, радничко руководство десног центра пристало је на несвети савез са америчком владајућом класом. У замену за ропско праћење, чак и промовисање америчке спољне политике, шефови рада су настојали да постигну еру сарадње између капитала и рада. Била је мала цена за капитал који је одобрио номинална повећања плата и накнада, док је радна снага била подређена угушењу побуна у раду у другим регионима света. Борбеност и солидарност предани су за радни мир, резултат задовољавајући и самозадовољним радничким вођама и чуварима.

Чешће су то били бивши комунисти или троцкисти, који су имали велика незадовољства против Комунистичких партија и њихових левих сарадника. Могли би се поуздати у њих да будно стављају вето чак и на шапат критике америчке империјалистичке политике.

Најозлоглашенији од њих био је Џај Ловестон, бивши комуниста који је свој антикомунизам претворио у водећег саветника за спољну политику десног центра у радничком покрету и који је био његов проводник за ЦИА. Није претерано гледати на њега као на водећег организатора хладног рата и  улоге америчког радничког покрета у његовом саучесништву са ЦИА-ом у пружању отпора левичарским радничким покретима широм света.

Тако се АФТ ( амерички савез учитеља ) придружио, без знања својих чланова, у подржавању фашистичке диктатуре и заузимању става на погрешној страни историје радничког покрета. Није се могло веровати члановима да се сами одлуче о месари у Чилеу. Уместо извештаја који позива на солидарност са радницима у другој земљи, припадници АФТ-а добили су још једну хладноратовску сагу о Александру Солжењицину, совјетском дисиденту. Годинама касније, након што Солжењицин више није био користан службама безбедности, сазнали смо за његов ултраконзервативизам, презир према демократији и антисемитизам. Истина је жртвована у интересу америчких империјалних циљева.

То није подсећање на прошлост; него разоткрива невиђене механизме који се непрестано спајају и окрећу, уништавајући лажни приказ америчке спољне политике, истовремено подривајући везе прогресивног дела човечанства. Исте институције које су предале своју независности, продале свој интегритет на прихватање у владајућим круговима и умрљале међународну солидарност, данас делују омогућавајући америчким владарима да подривају друштвени напредак од Венецуеле до Авганистана и многих места између и после. Неискреност и идеолошка корупција због којих је Ловентал служио снагама које су уништавале Чиле након 1973. године још увек контаминирају медије, невладине организације, фронт организације које финансира ЦИА, јавне интелектуалце, службе безбедности, спољне послове и, на жалост, раднички покрет.

Губици Чилеа били су несагледиви. Сада, можда, народ Чилеа може поново кренути напред.

http://www.komunistisrbije.rs/3221-2/

25. maj slovio je kao datum na koji se službeno obilježavao rođendan Josipa Broza Tita, mada je on rođen 7. maja 1892. godine u Kumrovcu. Tog je dana predsjedniku SFRJ Josipu Brozu Titu bivala uručivana na završnoj priredbi, na stadionu JNA u Beogradu štafetna palica, uz prigodne čestitke za dobro zdravlje i dug život. Štafeta je trčana i dočekivana masovno tokom cijelog svog puta kroz Jugoslaviju. Završna priredba bila je koncipirana i izvedena, kao slet velikog broja omladinaca, djevojaka i vojnika. Manifestacija je nazvana Dan mladosti, naziv je u potpunosti opravdan obzirom na dob sudionika i dinamiku izvođenja, upotpunjeno estetikom godišnjeg doba, nakon što se priroda probudila iz zimskog mirovanja i našla u punom cvatu. Nakon odlaska Josipa Broza sa životne scene, manifestacija je održavana do 1987. godine.

Nakon kontrarevolucije i secesionističkih ratova 90-ih, prestalo je svako javno masovno obilježavanje Dana mladosti. Reformističke vlasti u novonastalim vazalnim tvorevinama nisu žalile truda, da okaljaju sjećanje na Tita, uklanjane su, ili oštećivane njegove biste, mijenjani nazivi ulica i trgova, po njemu imenovani, prefiksi u nazivu gradova, a najsramotniji dio reformističke kampanje odnosi se na negiranje uloge i doprinosa Josipa Broza u pobjedi nad okupatorom i njegovim domaćim pomagačima, kao i postignućima u toku poslijeratne izgradnje i emancipatorskom programu implementiranom putem uvođenja modela samoupravljanja. Tome valja dodati i zaista impozantan ugled koji je Jugoslavija pod Titovim vodstvom uživala na međunarodnom planu, provođenjem politike miroljubive koegzistencije i nesvrstanosti. Taj trend je bez skrupula, bez graničnih okvira i negira svako činjenično stanje.

Međutim pojedinci, obitelji i manje skupine spontano su dolazile posjetiti, ili položiti cvijeće na spomenik Josipu Brozu u Kumrovec, ili na mjestu njegovog posljednjeg počivališta u „Kući cvijeća“ u Beogradu i nakon 90-ih, o čemu svjedoče upisi u knjigama posjeta.

Nakon osnivanja Društva Josip Broz Tito 1996. godine u Hrvatskoj, Kumrovec postaje mjesto masovnog organiziranog okupljanja pristaša lika i djela Josipa Broza, povodom njegovog rođendana. Protivnici te pojavnosti osporavali su okupljanja u Kumrovcu, tražili njihovu zabranu, iznosili kritiku, da je to skup anakronih nostalgičara poodmakle dobi, koji veličaju „jednog od deset najvećih svjetskih zločinaca“, prema njima relevantnim rang listama. Usprkos njima okupljanje je opstalo, ono je raslo, mijenjala se dobna struktura prisutnih, promijenjen je naziv manifestacije iz „Dan mladosti“ u „Dan mladosti-radosti“. U protekla dva desetljeća do pojave COVID-19 pandemije u Kumrovec je dolazilo iznad 10.000 ljudi sa jugoslavenskog prostora, ali i iz inozemstva, pa čak i prekomorskih zemalja. Okupljanje je redovito obilježavano na dostojanstven način, bez incidenta, uz poneku izoliranu provokaciju. Opći utisak ne remeti ni sajamski element, kao sastavni dio veselja koji je prisutan. Isto tako ni folklorne ni emotivne slike, koje su u granicama prihvatljivog.

Autor Vladimir Kapuralin- SRP Hrvatske

Izvor- Tacno.net

Дана 25. маја 2021. године, делегација партије Комунисти Србије, положила је венац на гроб Маршала Јосипа Броза Тита.

Док се у СФРЈ обележавао Дан младости, млади нису бежали из земље као данас.

Младима у Србији поручујемо, да само у социјализму имају једнаке шансе на достојанствен и перспективан живот. У данашњој, капиталистичкој Србији, привилегована је само шачица младих из богатих породица. Осталу омладину чека судбина јефтине робовске радне снаге код домаћих газда и страних инвеститора. Док се млади масовно не укључе у комунистички покрет њихов друштвени положај биће све гори и гори.

Слобода и једнако право свих младих на образовање, лечење, запошљавање као и на организовање летовања, зимовања и доступност свим активностима које су у спектру интересовања младих, могуће је само у социјализму.