MIG 21 JE OTIŠAO U ISTORIJU

SSSR je otpočeo serijsku proizvodnju legendarnog lovačkog aviona presretača MiG-21 davne 1959. godine. Već 1962. godine našao se u sastavu Ratnog Vazduhoplovstva JNA.  SFRJ je za svoju armiju nabavljala najbolje.Posle 58 godina letenja MiG-21 je završio svoj radni vek u Vojsci Srbije. Srpske vlasti se danas hvale kupovinom 30 godina starih remontovanih aviona MiG-29 koji se više i ne proizvode. SFRJ je prva evropska zemlja koja je kupila nove MiG-29 avione, koji su već 1987. godine bili u sastavu Ratnog Vazduhoplovstva JNA.. Moramo potsetiti javnost da je SFRJ bila jedna od pet država u svetu koja je proizvodila i izvozila borbene avione.Primera radi  Švedska je prekinula proizvodnju svog borbenog aviona pošto švedska ekonomija tu proizvodnju nije mogla da izdrži. Vojna tehnika je izuzetno važna u savremenim armijama ali je i dalje najvažniji dobro obučen i školovan oficir i vojnik. Danas Srbija svake godine iškoluje 6 pilota, dok je nekad SFRJ iškolovala 60 pilota godišnje. Odlazak aviona MiG-21 u istoriju i to na nekadašnji Dan RV i PVO 21. maja koristimo kao povod da ukažemo koliko su male odbrambene snage državica na teritoriji bivše Jugoslavije ako ih uporedimo sa snagom JNA u SFRJ.

Filed Under: Актуелно

ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА КОМУНИСТИЧКИХ И РАДНИЧКИХ ПАРТИЈА КОЈОМ СЕ ОСУЂУЈЕ НАСТАВАК КРВОПРОЛИЋА И ОКУПАЦИЈЕ ОД СТРАНЕ ИЗРАЕЛА

Ми, комунистичке и радничке партије које потписујемо ову изјаву, снажно и недвосмислено осуђујемо израелску агресију на Палестинце у Јерусалиму – као и континуирано војно бомбардовање Газе које је резултирало убијањем мноштва палестинских цивила и осакаћивањем  више стотина, међу њима и деце.

Израелско дрско кршење међународног хуманитарног права уз примену силе наставља се већ деценијама, потпомогнуто и подржавано од империјалистичких снага и без било какве значајне интервенције међународних институција да се прекине са тим кршењима или да  се осуди споља .

Захтевамо:

  • Непосредни престанак бомбардовања и опсаде Газе;
  • Крај напада на Палестинце и кршења њихових права на и око места џамије Ал Акса и свих других светих места;
  • Заустављање немилосрдних напада и застрашивања израелских власти и досељеника на становнике Палестине у Источном Јерусалиму, наиме покушаји потоњих да деложирају породице из насеља Схеикх Јаррах у оквиру настављене кампање етничког чишћења.

Изражавамо своју пуну и непоколебљиву солидарност с праведном борбом палестинског народа да оконча окупацију и успостави независну државу, у признатим границама какве су биле 4. јуна 1967. године, са Источним Јерусалимом као главним градом и правом повратка за све палестинске избеглице у складу са релевантним резолуцијама УН.

Позивамо све напредне и мирољубиве људе да подигну свој глас и придруже се овом позиву.

  1. Communist Party of Albania
  2. Communist Party of Australia
  3. Party of Labour of Austria
  4. Democratic Progressive Tribune, Bahrain
  5. Communist Party of Bangladesh
  6. Workers Party of Belgium
  7. Communist Party of Belgium
  8. Brazilian Communist Party
  9. Communist Party of Brazil
  10. Communist Party of Britain
  11. New Communist Party of Britain
  12. Communist Party of Canada
  13. Communist Party of Chile
  14. Socialist Workers’ Party of Croatia
  15. Communist Party of Cuba
  16. AKEL, Cyprus
  17. Communist Party of Bohemia and Moravia
  18. Communist Party in Denmark
  19. French Communist Party
  20. German Communist Party
  21. Communist Party of Greece
  22. Hungarian Workers’ Party
  23. Communist Party of India [Marxist]
  24. CP of India
  25. Iraqi Communist Party
  26. Tudeh Party of Iran
  27. Workers Party of Ireland
  28. Communist Party of Ireland
  29. Communist Party of Israel
  30. Party of the Communist Refountation (PRC)
  31. Jordanian Communist Party
  32. Socialist Movement of Kazakhstan
  33. Communist Party of Luxembourg
  34. Communist Party of Malta
  35. Communist Party of Mexico
  36. Communist Party of Norway
  37. Communist Party of Pakistan
  38. Palestinian Communist Party
  39. Palestinian People’s Party
  40. Philippines Communist Party [PKP 1930]
  41. Communist Party of Poland
  42. Portuguese Communist Party
  43. RussianCommunist Worker’s Party – CPSU
  44. New Communist Party of Yugoslavia
  45. Communists of Serbia
  46. South African Communist Party
  47. Communist Party of the Workers of Spain (PCTE)
  48. Communist Party of the Peoples of Spain (PCPE)
  49. Communist Party of Spain
  50. Communists of Catalonia
  51. Communist Party of Sri Lanka
  52. Sudanese Communist Party
  53. Syrian Communist Party
  54. Syrian Communist Party [Unified]
  55. Communist Party of Swaziland
  56. Communist Party of Turkey
  57. Communist Party of Ukraine
  58. Union of Communists of Ukraine
  59. Communist Party USA

Other Parties

  1. Party of Communists USA
  2. Galician People’s Union
  3. Communist Front (Italy)

 

Изјава је отворена за даља одобрења

Filed Under: Актуелно

NEKI OSNOVNI PROBLEMI PRI DEFINISANJU POJMA RADNIČKE KLASE U NAS

Unutar radničkog,kao i unutar komunističkog pokreta nastajao je i nastaje niz teorija o tome šta predstavlja pojam radnička klasa. I dok jedni podvaljuju buržoaske teorije o nestanku radničke klase i nepostojanju klase radnika u XXI veku (desne socijaldemokrate, (neo) liberali i sl), dotle drugi zastupaju dve teorije, od kojih je jedna išla , a i danas ide na to da maltene sve pripadnike društva proglašava radnicima (najčešći slučaj u sadašnjim socijalističkim zemljama, naravno, ne u svim u istoj meri, ali i u nesocijalističkim zemljama), a koja se naziva teorijom „radnog naroda“, i to ih svrstava na osnovu toga što se ideološki i politički deklarišu da su za istorijske i neposredne interese radničke klase, bez uvida u njihov realan društveni položaj, dotle druga teorija zastupa tezu da u radničku klasu spadaju isključivo industrijski manuelni, odnosno fizički radnici. Sve ove teorije imaju zajednički sadržilac: jednostrane su.

Zbog čega su one jednostrane? Prva teorija, teorija o nepostojanju klase radnika, svojim prećutkivanjem postojanja iste idu na ruku krupnom kapitalu i njegovim interesima, doprinoseći u praksi međusobnim sukobljavanjima radnika državnog i privatnog sektora, kao i unutar samih sektora,što bitno slabi razvoj međusobne solidarnosti radničke klase, ne dozvoljavajući joj da napravi korak napred iz položaja klase po sebi (nesvesne svojih interesa i realnog položaja) prema klasi za sebe (klase svesne svojih interesa i svog položaja u društvu). Druge dve teorije takođe nanose štetu: I dok jedna ne vodi računa o stvarnom društvenom položaju svih onih koje uključuje u pojam radnog naroda, dotle druga svodi radničku klasu na manuelne radnike, i proglašava iste jedino proizvodnim i u kapitalističkom  i socijalističkom društvu, svodeći problematiku proizvodnosti ili neproizvodnosti na opipljivu materijalnost, čime se vraćaju na pozicije vulgarnog materijalizma,jer se proizvodnost ili neproizvodnost rada ne meri na osnovu te i takve materijalnosti, već na osnovu društvenog odnosa, u slučaju kapitalizma na osnovu toga da li proizvodi višak vrednosti; povećava udeo u višku vrednosti stvorenom u industriji ili ne. Zadnje dve teorije nisu karakteristične samo za razne otvoreno dogmatske i sektaške struje u međunarodnom komunističkom pokretu (etatističko-birokratske), njima su opterećeni i delovi onih pokreta i partija koji se otvoreno zalažu za samoupravljanje.

Šta onda čini radničku klasu? Radničku klasu čine svi oni koji prodaju svoju radnu snagu, sposobnost na tržištu u zamenu za najamninu, platu, svi oni koji proizvode višak vrednosti ili pak povećavaju udeo učešća svojih pretpostavljenih u višku vrednosti stvorenom u industriji, nevezano od toga kakva je priroda njihovog posla, odnosno, nevezano da li su umni ili fizički radnici, dakle svi oni koji dele sudbinu radničke klase.

 

V. P.

Filed Under: Актуелно

USTAŠKI DERNEK PROTERAN IZ AUSTRIJE

Nekako u isto vreme, kada ceo progresivni svet slavi pobedu nad fašizmom a mi se prisećamo 15. maja kada je fašizam konačno slomljen na jugoslovenskim prostorima, baštenici dva izdajnička i bratska pokreta, ustaški ( nekada Blajburg ) i četnički ( Ravna Gora ) održavaju komemorativne skupove fašističkim slugama.
Objavljujemo tekst druga Vladimira Kapuralina iz SRP Hrvatske.

 

Ustaški dernek koji se sredinom maja održavao na Bleiburgu pod pokroviteljstvom Sabora, a kojemu je svrha bila oplakivat poraz NDH, koji se na tom mjestu dogodio tjedan dana nakon završetka rata i kapitulacije njihovog mentora nacističkog Trećeg Reicha, ostao je tako bez svoje supstance i izazvao šok i nevjericu hrvatske klero-fašističke desnice. Ali ne gubi se vrijeme, traže se rješenja, nalaze se supstituti. Predstava se prebacila u Macelj, a ove godine se vraća u Hrvatsku. Ako realizacija ideje poluči dobar rezultat, onda bi sljedeći korak mogao biti Jelačić Plac u Zagrebu, što bi predstavljalo zatvaranje kruga i povratak na mjesto odakle je sve i krenulo pred 80 godina.

Pred dvije godine, konačno se i Katolička crkva u Austriji, odnosno njen koruški dio odlučio distancirati od zadnjih fašističkih rudimenata u ovom dijelu Evrope, odbivši izdati dozvolu za služenje mise hrvatskim biskupima na bleiburškom polju, na način kako je to organizirano prethodnih godina. Analiza dotadašnje prakse događanja na Bleiburgu, dala je dovoljno argumenata za zaključak, da bi to moglo biti kompromitirajuće za austrijsku Katoličku crkvu, austrijsku državu i naročito za sam Bleiburg, slovenski Plibek, koji se percipira kao posljednje masovno javno okupljanje fašista u Evropi, u njihovoj ustaškoj inačici. Austrija koja je već godinu ranije pojačala nadzor nad događanjem i izrekla prve sankcije za isticanje ustaških simbola i parola donesla je zakon kojim se na njenom teritoriju zabranjuje isticanje ustaških simbola, uniformi i poruka, čime ih je svrstala tamo gdje i spadaju, uz  bok nacističkih i fašističkih.

Hrvatska autistička politika, nije prepoznala signal koji joj je upućen iz Austrije, koji joj je nastojao pomoći da se očisti od najsramnije epizode svoje povijesti, nakon što su to davno učinili njeni nekadašnji mentori, već je pokušala otvorit polemiku po tom pitanju i „uputit“ domaćine što im je činiti. Demonstrirajući pritom egzemplarno nepoznavanje etike uređenih društava, koja ne licitiraju sa svojim odlukama, koje ne donose na prečac, već ih dobro pretresu prije nego sa njima izađu u javnost.

Ustaški dernek koji se sredinom maja održavao na Bleiburgu pod pokroviteljstvom Sabora, a kojemu je svrha bila oplakivat poraz NDH, koji se na tom mjestu dogodio tjedan dana nakon završetka rata i kapitulacije njihovog mentora nacističkog Trećeg Reicha, ostao je tako bez svoje supstance i izazvao šok i nevjericu hrvatske klero-fašističke desnice. Ali ne gubi se vrijeme, traže se rješenja, nalaze se supstituti. Predstava se prebacila u Macelj, a ove godine se vraća u Hrvatsku. Ako realizacija ideje poluči dobar rezultat, onda bi sljedeći korak mogao biti Jelačić Plac u Zagrebu, što bi predstavljalo zatvaranje kruga i povratak na mjesto odakle je sve i krenulo pred 80 godina.

 

Vladimir Kapuralin

Socijalistička radnička partija Hrvatske

Filed Under: Актуелно

НИКАДА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ

,, Ако бих, као дечак Коља, могао да говорим у Бундестагу, вероватно бих рекао следеће речи:
– Драги посланици, данас сам видео чудо. И ово чудо се зове Немачка. Корачао сам према вама и гледао прелепе берлинске улице, људе, дивне споменике архитектуре, а сада стојим овде и гледам вас. И разумем да је све ово чудо. Да сте сви рођени и живите у Немачкој. Зашто тако мислим? Јер с обзиром на то шта су ваши војници урадили код нас, на окупираним територијама, војници Црвене Армије имали су пуно морално право да униште цео немачки народ. Оставити на месту Немачке спаљена поља, рушевине и само пасуси у уџбеницима напомињали би о томе да је постојала некад таква држава.
Вероватно се не сећате свих детаља ваше окупације, али то и није нужно. Подсетићу вас само на то шта су војници Вермахта и СС радили са совјетском децом. Стрљали су их. Често пред родитељима. Или обрнуто, прво су пуцали на тату и маму, а затим на децу. Ваши војници су силовали децу. Децу су спаљивали живу. Слали су их у концетрационе логоре, где су им узимали крв да направе серум за ваше војнике. децу су спаљивали живу. децу су морили глађу. Децу су ваши вучјаци уједали до смрти. Деца су коришћена као мете. деца су брутално мучена само из забаве. Дојенче је ометало сан официра Вермахта, узео га је за ногу и разбио му главу на углу пећи. Ваши пилоти су на станици Личково бомбардовали воз којин су децу покушавали да одведу у позадину, а затим су ваши војници гонили уплашену децу, пуцајући на њих ма отвореном пољу. Две хиљаде деце је убијено. Само за то што сте радили са децом, понављам Црвена армија је могла потпуно уништити Немачку. Имала је пуно морално право. Али није. Да ли се кајем? Наравно да не. Клањам се пред челичном вољом својих предака, који су у себи пронашли невероватну снагу да не постану исте животиње као што су били војници Вермахта. На копчама немачких војника писало је ,, Бог је с нама ”. али они су били производ пакла и донели су пакао у нашу земљу. Војници Црвене армије били су припадници Комсомола и комунисти, али испоставило се да су совјетски људи били много већи и срдачнији људи од становмика просвећене религиозне Европе. И нису се осветили. Били су у стању да схвате да пакао не може бити поражен паклом. Не бисте требали тражити од нас опроштај, јер ви лично нисте ни за шта криви. Не можете бити одговорни за своје дедове и прадедове. Али бићу искрен- за мене су Немци заувек туђи. То није зато што сте лично лоши. У мени вришти бол деце коју је спалио Вермахт. И мораћете да прихватите да ће вас, бар моја генерација- за коју су успомене на рат награде њихових дедова, њихови ожиљци, њихови фронтовски пријатељи- доживљавати на овај начин. Шта ће бити даље, не знам. Свакако морамо сарађивати, Руси и Немци. Морамо заједно решавати проблеме. Борити се против ИСИС-а и градити гасоводе. Али мораћете да прихватите једну чињеницу: никада се нећемо покајати за наш Велики рат. Јер тада смо спасили не само себе. Спасили смо вас од вас самих. И ја чак не знам, шта је важније”.
Андреј Медведев
новинар ВГТРК
Filed Under: Актуелно

KUD JE NESTALA POBJEDA

Prošla je još jedna godišnjica obilježavanja kapitulacije Njemačke 1945. godine, čime je završen II sv. rat na tlu Evrope, datuma koji je ustanovljen kao Dan pobjede. Pri tome je potpuno nevažno, obilježava li ga netko 8., ili 9. maja, jer je razlika u tome što je pobjednički front bio razvučen, preko više vremenskih zona. Ono što je bitno, to je činjenica, da je pobjeda izvojevana nad fašizmom i nacizmom, do tada najopasnijim protivnikom ljudskoga roda, koji je izazvao najveće ljudske i materijalne gubitke u povijesti ratovanja i za čije slamanje su podnesene najveće ljudske žrtve, koje u punom smislu riječi zaslužuju da im se zahvalimo i poklonimo. „Kod nas“, odnosno u bivšoj zajedničkoj državi Jugoslaviji, taj se dan sa ponosom obilježavao 9. maja.
Danas se sa razlogom moramo upitat, dali je Pobjeda još uvijek među nama.
9.maja 1950. godine francuski ministar vanjskih poslova Robert Schuman, predstavio je svoj prijedlog Evropske zajednice za ugljen i čelik, taj je dokument nazvan Schumanova deklaracija. Vijeće Evropske unije 1985. godine u Milanu donijelo je odluku da se 9. maj obilježava kao Dan Evrope. Znači imamo dva događanja istog datuma.
Jačanje liberalno kapitalističkih struja u Evropi i svijetu i vremenski odmak i blijeđenje sijećanja na ratne strahote i žrtve, bili su plodno tlo, na kojemu je novokomponirani naziv permanentno istiskivao onaj prethodni. Dan Evrope korišten je češće i glasnije, a Dan pobjede sve manje i tiše.
Dodatno narušavanje digniteta Pobjede i uvreda žrtava dogodila se 90-ih, nakon kontrarevolucije u istočnoj Evropi i secesionističkih ratova u Jugoslaviji. Na dijelu je revizija povijesti i uspon sljedbenika poraženih ideologija, koji bez otpora stupaju u javni prostor.
Posebno je ponižavajuće stanje na jugoslavenskom prostoru. Po brojnosti pripadnika NOV, po brojnosti vezanih okupacionih jedinica na terenu, po organizacijskoj razini i po vojnom doprinosu zajedničkoj borbi, Jugoslavija je svrstana kao peti čimbenik antifašističke koalicije, ravnopravno uz bok SSSR-a. SAD-a, Velike Britanije i Francuske. Nosioci vlasti u novonastalim vazalnim tvorevinama, se danas ne ponose tom činjenicom, ona im stvara nelagodu, revidiraju ju i nisu iskreni kad se je protokolarno moraju dotaknut.
U Hrvatskoj je porušeno između 3 i 4 hiljade artefakata koji su obilježavali događaje iz tog razdoblja, iz stradarija su uklonjena imena istaknutih pojedinaca i događaja iz NOB-a i revolucije. Ime i obilježje Josipa Broza Tita opstalo je tek u nekim sredinama. NOB i socijalizam se stigmatiziraju, pobjednici žigošu i nazivaju zločincima, a poraženi domaći kvislinzi proglašavaju pravednicima. To zorno pokazuje koliko je Hrvatskoj „draga“ Pobjeda.
U Sloveniji se širi tumačenje, da je otpor neprijatelju bio potreban i kao takav prihvatljiv, ali nije prihvatljiva organizacija vođenja borbe. Pri tome naravno ne govore kako bi taj otpor polučio rezultat kakav je, da organizacija vođenja nije bila takva kakva je.
Sa izuzetkom Rusije, gdje Dan pobjede i dalje zauzima mjesto koje mu pripada i gdje je obilježavanje tog događaja na razini žrtve koju su narodi SSSR-a podnijeli na oltar slobode sviju nas i ono se u proteklom razdoblju nije mijenjalo, u ostalim dijelovima Evrope i ex jugoslavenskog prostora, tog se dana prisjećaju i dostojanstveno obilježavaju uglavnom pripadnici klasno diferenciranog spektra.
Vladimir Kapuralin
Socijalistička radnička partija Hrvatske
Filed Under: Актуелно

КРВАВИ ТЕРОР НА БЛИСКОМ ИСТОКУ

Осуђујемо експанзионистичку политику израелске владе која представља окупацију а чији напади имају за циљ насилно расељавање палестинског народа. Расистичко насиље над палестинским народом, про-мировним активистима, женама и децом, које Израелци покушавају насилно иселити из својих домова и насеља у источном Јерусалиму, нехумано је. Од прошле недеље, десетине Палестинаца рањено је у насилним нападима израелске полиције на насељенике. Ескалацијом сукоба више од 20 Палестинаца, од којих деветоро деце, умрло је у израелским ваздушним ударима на Газу. Забрињавајуће је да се напади неће овде зауставити.
Подсетимо и да је, док је израелска влада вакцинисала велики део становништва, врло мало Палестинаца који живе под опсадом у истој регији имало приступ вакцинама или лековима и они и даље пате од пандемије КОВИД-19 под изузетно тешким условима. Израелске власти затвориле су очи пред овом великом неједнакошћу и мирно гледале како Палестинци умиру од корона вируса иако се то могло спречити.
Упркос свим тим губицима, чињеница је да САД, које су највећа подршка Израелу и чија се амбасада и даље нелегално налази у Јерусалиму ( што је срамотно подржао и председник Србије Александар Вучић), масакр који је израелска влада спровела означава као „одбрану“, чиме је јасно показала да смелост иза бруталности насилника долази из неофашистичких САД. Империјализам покушава да уништи палестински народ.
Не чуди ни, да је, ,,Фејсбук” забранио службену страницу Либанске комунистичке партије због подршке борби палестинског народа против окупације „Фејсбук“ је јуче забранио службену страницу Либанске комунистичке партије под изговором кршења њених „стандарда заједнице“, тврдећи да објаве и вести које објављује страница подржавају терор и подстичу убијање. Ова одлука донесена је због пристрасности Фејсбука према ционистичкој агенди која делује да утиша све гласове противљења и подршке покрету отпора и палестинској побуни против окупације, те их класификује као терористичке. Либанска комунистичка партија је у непрекидној конфронтацији са окупацијом Палестине, ционизмом и империјализмом на све могуће начине, а медијски рат је само компонента ове конфронтације.
Партија Комунисти Србије, подржава вишедеценијски праведан отпор палестинског народа и њихове легитимне захтеве за независност и суверенитет.
Солидаришемо се и са Либанском комунистичком партијом.
Filed Under: Актуелно

А ЗА ДАН ПОБЕДЕ – ФАШИСТИЧКА КОРАЧНИЦА

Све слободољубиве снаге у свету, укључујући и Србију, ишчекивале су Девети мај, Дан победе над фашизмом, како би још једном показале да није заборављена велика победа човечанства над силама зла, оличеним у фашизму и нацизму.
Да би у Србији све било другачије него у осталим земљама победницама, побринула се актуелна буржоаска поданичка власт Александра Вучића. Наиме, у земљама победницама се величају антифашистички борци, одаје им се заслужено признање и почаст и оживљава сећање на њих. У Србији, поред полагања венаца и цвећа на спомен обележја посвећена борцима НОР-а, одржана је и тзв. “Свечана академија”, којој је присуствовао државни врх Србије, Вучићев кућни љубимац Милорад Додик, четворо преживелих бораца НОР-а и представници СУБНОР-а (или како ли се ова организација већ сад зове). Међутим, тај скуп нити је био свечан, нити је био академија. Много је више личио на комеморацију.
Стварно смо у великој дилеми којим редоследом да укажемо на све што је урушило смисао овог догађаја, али кренимо редом.
Ако знамо, а знамо, да је једина ослободилачка снага у овој земљи била НОВЈ, коју је предводила КПЈ на челу са Титом, за очекивати је било да буде отпевана или рецитована бар једна песма која велича НОР, али то се није десило. Отпевано је неколико руских песама, као што смо већ навели далеко примеренијих комеморативном скупу, него свечаној академији. Црвена армија је свакако дала велики допринос ослобођењу Београда и у борбама на Сремском фронту, али земљу је ослободила НОВЈ, која је крајем рата прерасла у Југословенску армију и која је у свом саставу имала 800.000 бораца.
Једина смо земља у свету у којој се за Дан победе на свечаном скупу рецитује песма која је била корачница фашистичке организације у тој земљи за време Другог светског рата. Конкретно, у питању је песма “Мртви нисте” која је била корачница фашистичке организације “Збор” Димитрија Љотића и њене војне формације – Петог српског добровољачког корпуса, познатог по злочинима над сопственим народом.
Светла тачка овог срамотног скупа било је обраћање председника СУБНОР-а, друга генерал-мајора у пензији Видосава Ковачевића. У свом говору указао је на чињеницу да се српски народ, као и остали југословенски народи, одазвао позиву КПЈ и друга Тита на устанак и да је у тој борби дао велики допринос. Националистима и национал-фашистима који су присуствовали скупу посебно је засметало што се генерал Ковачевић, поред осталог присутнима обратио и са “другарице и другови”. На то је отворено, на ружан и примитиван, али њему свакако својствен начин, реаговао Вучићев кућни љубимац, Милорад Додик. Да не би било двоумљења, на њега се односи одредница национал-фашиста.
После генерала Ковачевића, мада никоме од нас који не припадамо владајућем режиму није јасно по ком основу, скупу се обратио поменути Додик. У свом примитивном маниру, да би максимално омаловажио догађај и присутне борце НОР-а и чланове СУБНОР-а, није нашао за сходно да има припремљен, односно написан говор. Позант по својој елоквенцији и високим интелектуалним способностима, он је говор одржао, што би наш народ рекао, “из главе”. Сем негирања чињенице да су партизани на челу са Титом једини ослободиоци, јер тобоже они нису били Срби (да је бар нешто прочитао вероватно би знао да су преко две трећине састава НОВЈ чинили Срби), он је изнео нову историјску “чињеницу” да Тито није хтео да прихвати збег српске нејачи који је био прогањан од Францетићеве усташке “Црне легије”, и да је тај невини народ после тога тешко страдао (убијено је око 6.000 жена, деце и стараца). Овај страшан злочин се стварно десио, али то да Тито није хтео да прихвати збег је “податак” до кога су дошли само Додик и његови четници. Тиме се ставио у ред “значајних” историчара, где му друштво први пре свега Вук Драшковић, познат по својим никада потврђеним изворима. Суштина остатка његовог говора се свела на подсећање на злочин усташа у Јасеновцу, где је свакако и недосвимслено почињен геноцид над српским народом и што никад не сме да се заборави, нити опрости починиоцима, али није јасно због чега није ни једном речју поменуо борбу против немачких и италијанских окупатора. То за председавајућег Председништва Босне и Херцеговине није било битно нити важно, важно је “ударити” по Хрватима и Муслиманима (наравно, ни представници хрватских и муслиманских националистичких партија у БиХ нису ништа бољи од Додика, њима је једино важно да “ударају” по Србима). Он је истину за вољу на овај дан требао да буде у Сарајеву и тамо обележава Дан победе, а не у Београду да дели лекције како је постојао још један антифашистички покрет на територији Југославије. Још само да нам је рекао где су се то четници после новембра 1941. године и споразума Немаца и пуковника Михаиловића у селу Дивцима о заједничкој броби против партизана, борили против Немаца или Италијана, и ми бисмо употпунили своја знања о Другом светском рату. Наравно, Вучићев кућни љубимац то није могао да нам каже из простог разлога – тако нешто се није десило. Једино што су они радили је да су клали и убијали голоруки народ, како Хрвате и Муслимане, тако и Србе. Велики поткозарски четник (вероватно води порекло од оних који су убили др Младена Стојановића, чувеног “команданта Козаре”) нас није подсетио на “херојска” четничка дела у Србији – покоље у Вранићу и Друговцу, као ни на Даринку из Рајковца и њене две малолетне ћерке, које су заклали “храбри” припадници Горске гарде Николе Калабића. Он нас није подсетио, али ми се сећамо и подсетићемо ми њега када буде дошло време, а доћи ће сигурно, нека не брине.
Наравно, ништа не би имало смисла да се скупу није обратио и Александар Вучић. Као и његов претходник, и он је своје обраћање далеко више посветио дневно политичким потребама и обрачунавању са Зораном Милановићем и властима у Хрватској (свакако и не помишљамо да бранимо Милановића, јер неко ко изјави да су Срби сами криви за оно што им се десило у НДХ јер су се супротстављали усташама, не само да заслужује сваку моралну осуду већ треба одмах да буде суспендован са функције на којој је). О Другом светском рату је много опрезније говорио од свог кућног љубимца, чак се у знак поштовања поклонио присутним борцима НОР-а. Наравно, знамо да је Александар Вучић један од највећих глумаца у Србији, тако да смо свесни и чињенице да је све ово била глума. То пре свега јер је пореда НОП-а он помињао још неке ослободилачке покрете на тлу Југославије (знамо да је сигурно мислио на четнике, којима и сам припада, али стварно нам није јасно који су то још покрети били), чијим припадницима се такође поклонио.
На крају, да резимирамо. Нити је скуп који је требао да буде свечана академија случајно омаловажен, нити је случајно рецитована фашистичка корачница, нити је случајно Милорад Додик причао то што је причао, а свакако није случајно то што је Вучић изнео у свом обраћању. Све је то још један од веома добро осмишљених поступака снага поражених у Другом светском рату, којима желе да докрајиче посао на потпуној ревизији историје и негирању истине о ослободилачкој борби на тлу Југославије у Другом светском рату.
У Србији је левица, укључујући и комунисте, у потпуној дефанзиви у дужем периоду. Екстремна десница све више узима маха и постоји велика бојазан да ће фашистичке организације све више бити заступљене на нашој политичкој сцени. Актуелна власт овај тренд свесрдно потпомаже, јер је у складу са њеним циљевима.
Уколико ускоро прогресивне снаге у Србији не предузму значајне и одлучне кораке, будућност земље и нових нараштаја је под великим знаком питања. Идуће године ће можда на свечаној академији поводом Дана победе над фашизмом почасно место да заузимају фотографије Милана Недића, Димитрија Љотића и Марисава Петровића. Крајње је време да се освестимо!
СМРТ ФАШИЗМУ И ФАШИСТИМА – СЛОБОДА НАРОДУ
ЖИВЕЛА СОЦИЈАЛИСТИЧКА РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE ODALI POČAST POBEDNICIMA NAD FAŠIZMOM

Delegacija Komunista Srbije položila je venac na Spomen obeležje Oslobodiocima Beograda u Drugom svetskom ratu, uz vojne počasti i prisustvo diplomata iz Rusije, Kazahstana i Ukrajine, kao i poštovaoca antifašističke borbe.
Interesantno je napomenuti da oficiri Ruske armije i dalje sa ponosom nose crvenu petokraku za razliku od oficira naše vojske.
U borbi protiv fašizma živote je dalo 8,5 miliona Crvenoarmejaca i 305.000 Jugoslovenskih partizana, 300.000 američkih i 270.000 britanskih vojnika.
Predstavnici američkih i britanskih diplomata nisu bili prisutni iako su pobednici u Drugom svetskom ratu.
Uprkos pokušajima revizije istorije i tendencije da se četnički kolaboracionistički pokret prikaže kao antifašistički, danas su se desničari sakrili u mišju rupu, svesni da su oni koje baštine zajedno sa Nemcima i ustašama bežali pred ofanzivom Titovih partizana i Crvenoarmejaca.
Svim komunistima i progresivnim građanima čestitamo 09. maj, Dan pobede nad fašizmom.
SLAVA POBEDNICIMA!
Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE UČESTVOVALI NA MEĐUNARODNOJ ANTIFAŠISTIČKOJ VIDEO KONFERENCIJI

Komunistička partija Donjecke republike bila je 08. 05. 2021. godine organizator međunarodne antifašističke video konferencije povodom godišnjice pobede nad fašizmom. Učestvovale su komunističke partije iz celog sveta. Sa jugoslovenskog prostora pored naše partije učestvovala je i SRP Hrvatske. Sve partije dale su podršku drugovima iz Donjecka u njihovoj borbi za slobodu protiv ukrajinskog neofašizma. Komunisti Srbije u svom referatu pored ostalog ukazali su na značaj jugoslovenskih partizana u borbi protiv fašizma, na SAD i EU kao nosioce neofašizma danas, i uputile poziv svima na neophodnost formiranja nove Komunističke internacionale.

 

 

 

Filed Under: Актуелно