KO JE STJEPAN STEVAN FILIPOVIĆ?

Novinarka Blic televizije Milana Pejić pre dve godine postavila je to pitanje ljudima na ulicama. Od 15 pitanih samo su dvoje znali, otprilike, odgovor.
Znate li vi ko je Stjepan Stevan Filipović? I otkud da mu je ime i Stjepan i Stevan?
Ne znate? Ne, nije iz Farme, Zadruge, Parova.. Pa znali biste. Fudbaler, glumac, kontroverzni biznismen, pevač, vladika, političar.. Ne. Pa znali biste. Ne prave se o njemu filmovi, serije, kao što se nagoveštava da će se snimati o Arkanu, Slobi i Miri, tajkunima, knjazu ovom ili onom, kriminalcima… Za pomenuta imena danas ne treba objašnjavati ko su. To i deca znaju. Ali možda pitanje koje liči na zagonetku i nije neka zagonetka kada vidite fotografije koje vam otkrivaju o kome je reč. Ali ima znatan broj onih koji ni po fotografiji ne bi prepoznali o kome se radi. Pretežno su to mlađi ljudi. Ali ne može im se to zameriti. Zameriti se može samo onima koji odlučuju kakvo će potomcima biti znanje, i sećanje.
Na naslovnim stranama novina nema ni pomena godišnjice njegove smrti.
Ko je zaboravio Stjepana Stevana Filipovića?
Iako je fotografija Stjepana Stevana Filipovića u holu Ujedinjenih nacija. I, kažu, poznata širom sveta. Nismo sigurni. Poznata je retkima, ogromnoj većini ne. Jer više nisu u modi junaci koji život daju za ideale. Isplivala su bića iz podzemlja, na visoko se popeli sutereni.
Zato i neznatan broj ljudi zna ko je i šta simboliše mladić koji je obešen u 26 godini. I ko ga je obesio, zbog čega?
22. maja 1942. godine, u 11 sati, na pijaci, u Valjevu, obešen je Stjepan Stevan Filipović. Prošlo je 78 godina.
Rođen je u Opuzenu 27. januara 1916. godine, bio je partizanski komandant i politički komesar i tokom Drugog svetskog rata pripadnik NOV i POJ. Zbog izuzetne hrabrosti za narodnog heroja Stevo Filipović proglašen je 14. decembra 1949. godine.
Sada postaje jasno dvojstvo njegovog imena. Kršten je kao Stjepan, a drugovi u Srbiji prekrstili su ga u Stevan, iliti Stevo Kolubarac.
Stjepan Stevan Filipović izdat je u decembru 1941. Nije poznato ko ga je izdao. Njega i još dvojicu zarobili su četnici. Kad je počelo mučenje njegovog kurira, rekao je: Ja sam taj Steva Kolubarac!
Onda su u Šapcu i njega mučili, natenane. Pa kad nisu ništa izvukli, predali su ga školovanim majstorima, gestapovcima, na intezivno saslušavanje, kako su to fašisti službeno nazivali. I oni ga mučiše koji mesec, da otkrije saradnike, veze, planove…
Na kraju preko njegovog dosijea glavni gestapovac crvenom olovkom( postoji faksimil) napisao je: Nemoguć slučaj.
Na smrt vešanjem osuđen je početkom maja. U zatvoru, potom, govorio je drugovima: ,, Nemojte se ničemu nadati. Ovde neće zalutati dobro. Budite hrabri kad vas budu streljali. Nemojte pokazati da naša smrt znači njihovu pobedu!”
Dan pred vešanje pitali su ga za poslednju želju. Njegova želja ne liči na neku koja bi se očekivala od nekog heroja iz filmova i legendi. Poželeo je porciju pasulja.
Sutradan, Srpska državna straža (nedićevci) sprovela ga je na vešanje ulicama Valjeva, od zatvora, do pijace. Zapisano je da je na pijaci bilo oko tri hiljade ljudi. I deca su iz škola dovedena. Pod vešalima, pre nego mu se izvuče klupa ispod nogu, imao je pravo na sveštenika, cigaretu i da kaže ako šta ima.
Prema svedočenju naroda kazao je šta ima:
,, Nemojte samo gledati, ubijte gadove! Vadite zarđale puške! Ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati! Dole Hitler! Dole fašizam! Živeo SSSR! Živela Crvena armija!”
Podignutih pesnica vikao je ,, Živela Komunistička partija Jugoslavije! Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”
Stjepan Stevan Filipović borio se za radnike zlopaćene u kapitalizmu, za viziju da će doći vreme kad će radnici odlučivati o svom radu. I protiv okupatora.
Nisu ga obesili Nemci. Oni su presudili. Stevu Kolubarca obesili su Srbi. Jer sada je moderno govoriti šta je ko po naciji. Tada – nazivali su se slugama okupatora. Nije zapisano ko mu je izmakao klupicu, ko mu je stavio omču oko vrata. Imena su nevažna. Na fotografiji, samo jedan Nemac stoji sa strane. Svi drugi su Valjevci. Preciznije, pripadnici Srpske državne straže, iliti Nedićevci. Nije nemoguće, danas, da će i neko od potomaka tih Nedićevaca, ako se odvaži, podstaknuti novonastalom praksom, zatražiti da se i ulica nazove po izvršiocu vešanja komunističkog rodoljuba.
U Beogradu ima nekoliko, istina obodnih, ulica nazvanih po Stjepanu Stevanu Filipoviću. Da li je slučaj ili ne, ne znamo, ali prošle godine jedna od njih, u Beogradu, prekrštena je u Emila Perška, jednog od pripadnika ustaškog pokreta. Pa je posle povika to ispravljeno. Zasad.
U Hrvatskoj, u rodnom Opuzenu, hrvatski nacionalisti su mu srušili spomenik, škola se više ne zove po njemu. U Valjevu, veličanstveni spomenik Vojina Bakića nije srušen ali je tokom devedesetih godina prošlog veka skrnavljen raznim grafitima i gadostima.
Ne zna se gde mu je grob. Niti ga neko traži. Niti pravi novinske serije i feljtone koji vode do otkrivanja gde je zakopan, jedne noći, u potaji.
Tri dana visio je na omči, na valjevskoj pijaci, glave ukošene, ne mogavši išta da kaže, osim što je obešenim, mrtvim telom kazivao. A dok je bio živ, pred smrt, rekao je: ,, Nemojte samo gledati, ubijte gadove, vadite zarđale puške, a ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati. Dole Hitler! Dole fašizam! Živeo SSSR i Komunistička partija Jugoslavije!
Od tada, Nemci, fašisti, nisu dozvoljavali poslednje reči na smrt osuđenog.
Pored njega i dva Stevina rođena brata poginula su tokom NOB-a. Stariji Šimun, streljan je zajedno sa 2700 građana Kragujevca, oktobra 1941. godine iako je mogao da se izvuče posle poziva okupatora da građani druge nacionalnosti izađu iz mase. Mlađi brat Nikola, kao borac Kragujevačkog bataljona a kasnije proleterskih brigada poginuo je na Zelengori, tokom bitke na Sutjesci.
Danas je teško mladima ( u godinama koje je imao Stevan u trenutku smrti ) prikazati, objasniti da su postojali ljudi koji su se borili za ideju bratstva i jedinstva, jednakosti i da su, verujući u pobedu za to ginuli.
Pročitao sam ovo devojci koja baš ima 26 godina. Uz smeh, rekla je: Budala! Šta je time postigao?
Tekst preuzet od dnevnog lista ,, Danas “
Autor: Slobodan Stojićević
Filed Under: Актуелно

ДРУГА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА ТЕОРЕТИЧАРА И ИДЕОЛОГА ЛЕВИЧАРСКИХ ПАРТИЈА И ПОКРЕТА

Партија Комунисти Србије једина са простора бивших република екс Југославије, те једина уз КП Грчке и Албаније са простора Балкана, учествовала је на II Међународном скупу теоретичара и идеолога левичарских партија и покрета, који је одржан у Хавани од 12-14. фебруара 2024. године. Састанку су присуствовале делегације из 37 земаља.
Првог дана панел 1 сублимирана је тема Јединство левог крила: Како превазићи замке доктрине без напуштања теорије? Како да се артикулишемо, а да не изгубимо свој идентитет или се изгубимо у разликама?
Током другог дана одржане су радионице – прва о акционом плану под називом Шта радити у сусрет изазовима који намеће медијски рат империјализма и друга на тему – Уређивачке акције у одбрани историјског памћења и револуционарне теорије, националног суверенитета и социјалне правде наших народа, те Како се супроставити културном национализму?
Током догађаја другог дана присутним делегатима се лично обратио председник Кубе Мигел Дијаз Канел Бермудез, а између осталих током Сусрета, смењивали су се и министар спољних послова Бруно Родригез Париља; Емилио Лосада Гарсија, шеф Одељења за међународне односе Централног комитета КПК; Ејлин Алварез Гарсија, први секретар ОЈЦ; Алпидио Алонсо Грау, министар културе; Фернандо Гонзалез Љорт, председник Кубанског института за пријатељство са народима; Енрике Убијета Гомез, координатор догађаја; Абел Прието Хименез, председник Коморе Америке; и Едуардо Торес Куевас, председник Академије кубанске историје.
Трећег, завршног дана, у оквиру панела 2 присутни делегати бавили су се следећим темама: Бити млад левичар у временима неофашизма и ратова различитих мишљења и ставова. Стратегије за победу
На основу иступања различитих представника са различитих континената може се закључити да ситуација на нашој Планети постаје све опасније и приближава се критичној тачци, свуда вребају и угрожавају нормалног, радног човека различитији –изми – као што су империјализам, повампирени национализам, шовинизам, бирократизам, нарастајући конзумеризам, који поништава хуману црту човекове личности и своди је на неумереног потрошача, и томе слично.
Задатак присутних и осталих левичарских снага је да користећи искуства XX века и нова технолошка и свекукупна сазнања из XXl века, предузму све расположиве ресурсе и алгоритме да би живот на Земљи (п)остао безбедан, стабилан, предвидљив, да се непрестано не покрећу нови и нови погубни и агресивно-разарајући ратови.
Доста нам је доминације једне војно-политичке силе, једне идеологије, агресивног поробљавајуће капитализма, који је већ одавно прерастао у марширајући империјализам,
Зато је и овај форум, одржан у Хавани, био од великог значаја ради консолидације и усаглашености деловања левичарских партија и покрета, који немају већих диференцијалних разлика . На њему је вођен продуктиван дијалог, који нас оснажује и обједињује, повезује кроз интеграционе процесе, независно од искључујућих алијанси као што су НАТО или ЕУ, и у догледно време би могли да им равноправно парирају и остваре одавно нарушену равнотежу.
Filed Under: Актуелно

ДАН СЈАЈНЕ ЗВЕЗДЕ У ДНРК

Дан блиставе звезде проглашен је 2012. године, када се обележава 70 година од његовог рођења. Квангмионгсонг (Сјајна звезда) је надимак Ким Џонг Ила из детињства.
У периоду оружане борбе за ослобођење земље од јапанске војне окупације (1905-1945), Ким Џонг Ил је рођен у Светом логору Паектусан, бази оружане борбе, 16. фебруара 1942. године.
Од својих раних дана имао је велику амбицију да прослави Кореју како би постала просперитетна народна земља.
Његова изузетна лидерска способност показала се у потпуности у тешким данима када је земља пролазила кроз суморна искушења крајем прошлог века.
У то време тешкоће и искушења са којима се суочавао корејски народ били су неописиви – смрт председника Ким Ил Сунга, колапс социјализма у источноевропским земљама, интензивне шеме изолације и гушења од стране САД и њихових вазалних снага које су имале за циљ да истребе социјализам, природне непогоде које су погађале земљу неколико година узастопно и потешкоће у привреди и озбиљне несташице хране.
У тим тренуцима, Ким Џонг Ил се борио са својим народом да савладају потешкоће са подигнутом заставом Сонгуна.
Максимално је ојачао одбрамбене капацитете државе тако што је редом проверавао јединице Корејске народне армије и обилазећи различите секторе чврсто учврстио темеље независне националне привреде.
У тим данима, војна и техничка моћ Корејске народне армије је значајно ојачана и поседовала је моћно средство одвраћања од рата, разбијајући планове непријатељских снага да угуше ДНРК на комаде. Под његовим мудрим вођством, ДНРК је превазишла искушења у економији и обезбедила одскочну даску за изградњу напредне социјалистичке земље; традиционално јединство корејског народа подигнуто је на виши ниво.
Улазећи у нови век, енергично је водио спољне активности, посећујући Русију и Кину неколико пута. Ово је задало озбиљан ударац дрскости и самовољи империјалистичких снага, што се показало важном приликом за стављање светског политичког тренда на путању независности.
Захваљујући његовом вођству у Сонгуну, ДНРК је однела победу за победом у дуготрајној конфронтацији са непријатељским снагама, а многе земље, које су биле непријатељски расположене према ДНРК, успоставиле су дипломатске односе са њом .
Изванредни подвиг Ким Џонг Ила је у томе што је водио своју земљу не само да постигне статус нуклеарне државе, већ и да направи и лансира сателите.
Његова каријера и подвизи ће заувек сијати у срцима корејског народа и светских прогресивних народа заједно са Даном сјајне звезде
Filed Under: Актуелно

POČELO SUĐENJE KOMUNISTIMA SRBIJE

U svetlu svih dogadja koji se smjenjuju velikom brzinom dešava se nešto što vlasti i mediji koji im služe sakrivaju od očiju javnosti. Brojne afere , rasprodaja zemlje i njenih prirodnih bogatstava su već više od tri decenije svakodnevna pojava u našem društvu. O tome se obično piše kad je već sve završeno i kad se već broje pare dobijene od provizije za izvršen prljavi posao, izdaje zemlje i naroda . U tom izdajničkom poduhvatu učestvuju zajedno aktuelna vlast i njen protiv teg opzicija . Jedni koji su ostali verni narodu i antifašizmu su komunisti u ovom društvu. To već uveliko počinje da smeta vlastima te su iskoristili jedan datum bitan za sve antifašiste i da Komuniste Srbije izvedu pred sud.Prigodom proslave Dana oslobođenja Beograda održan je veličanstven koncert sa nazivom Bez dileme antifašizam. Koncert je održan u velikoj sali Doma omladine u Beogradu u organizaciji Socijal demokratske partije . Izvodjači programa su bili Kic pop hir iz Crne Gore, Žarko Dančuo , Dado Topić i mnogi drugi naši poznati umetnici. Velika sala Doma omladine bila je pretesna da primi sve zainteresovane Beogradjane i njihove goste koji su želeli da pokažu kako je antifašistički i slobodarski duh još uvek jak u narodu.
Članovi partije Komunisti Srbije također su bili pozvani da prisustvuju koncertu od strane organizatora. Isto veče 20. oktobra jedna delegacija Partije Komunisti Srbije, koju su činili drugovi Predrag Jovanović i Dejan Jovanović, bila je na medjunarodnom kongresu komunističkih i radničkih partija u gradu Izmiru. Takodje isto veče 20. oktobra naš član drug Zlatoje Krčedinac bio je na svečanom prijemu u ambasadi Narodne republike Kube.
Ovo pišemo da bi čitaoci stekli uvid o tome koliko je jaka aktivnost naše partije.
Pred sam početak koncerta u Domu omladine aktivisti naše partije primetili su grupu od desetak mladjih ljudi koji su se približavali ulazu u Dom omladine noseći jedan transparent i pokušavajući da pridju što bliže ulazu. Prošli su neometano pored pridnika policije JRM ( jedinica Javni red i mir ) i popeli su se na plato ispred ulaza . Podigli su transparent na kome je pisalo: Josip Broz je ratni zločinac
Član naše partije je reagovao i strgnuo im transparent na dole. U tom trenutku bio je odgurnut od strane provokatora i pao niz stepenice. Provokatori su pokušali i da ga udare ali su tad reagovali drugi naši članovi i došlo je do sukoba izmedju dve strane. Sa jedne članovi Partije Komunisti Srbije a sa druge pripadnici neofašističke , ljotićevske organizacije.
Tek kad je došlo do direktnog sukoba umešala se policija koja je mogla sve to da spreči zaustavljanjem provokatora, jer su po rečima jednog prisutnog inspektora policije imali i dojavu da će se provokatori pojaviti.
Razvoj događaja bio je sledeći.
Uzeti su podaci od aktera dogadjaja i članovi naše partije su mirno ušli na koncert.
Dva meseca posle toga član naše partije, drug Dragan Ivić dobio je poziv od prekršajnog suda u Beogradu da se kao okrivljeni pojavi 31. 01. 2024. godine.
Na teret mu se stavlja nasilničko ponašanje i učešće u tuči.
Kako se vidi iz svega navedenog vlasti u Srbiji štite pripadnike neofašističkih organizacija koje su inače zakonom zabranjene u našoj zemlji i pokušava da krivicu prebaci na komuniste . Nije prvi put da su komunisti u Srbiji izloženi represiji od strane kapitalističkih vlasti u Srbiji. Srpske neokolonijalne vlasti pokušavaju da na svaki način suzbiju delovanje Partije Komunisti Srbije.
Možemo im samo poručiti da ni mnogo jači od njih to nisu uspeli pa tako neće ni oni . Komunisti Srbije ostaju na prvoj liniji borbe protiv kapitalizma i nema odstupanja!
Izvršni sekreterijat Partije Komunisti Srbije.
Filed Under: Актуелно

SARADNICI FAŠISTA NA KALENDARU MUP-a REPUBLIKE SRBIJE

Na kalendaru za 2024. godinu koji je izdao MUP Republike Srbije nalaze i slike sa pripadnicima Srpske državne straže Milana Nedića kvinsliške formacije za vreme Drugog svetskog rata. Šta li nam to srpska policija poručuje tim slikama? Možda poručuju da su naslednici onih koji su se za redovnu platu stavili u službu okupatora, onih istih koji su hapsili svoje sugrađane Rome,Jevreje i antifašiste i predavali ih gestapou na ispitivanje i streljanje. Srpska državna straža, formacija koja je čuvala stražu oko koncentracionih logora Banjica, Niš, Kraljevo revnosno pazeći da neko ne pobegne. To su izgleda uzori današnjoj policiji koja za istinu i ne odstupa mnogo od metoda koje su koristili njihovi idoli sa pomenute slike. Odavno oni nisu više u službi naroda kako su nekad ponosno otpozdravljali komandantu na smotri. Oni su u službi novoformirane kapitalističke elite u Srbiji i služe za disciplinovanje slobodoumnih ljudi. Služe da asistiraju izvršiteljima dok izbacuju na ulicu samohrane majke ili porodice sa malom decom iz stanova koji su im na prevaru oduzeti. Poslednjih trideset godina jedna časna profesija je ukaljana i svedoci smo da je pošteni pojednci iz njenog sastava napuštaju. Takodje vidimo da je sve više pripadnika policije umešano u protivpravne radnje, od zaštite teških kriminalaca do direktnog učešća u vršenju krivičnih dela.
Sad je opet državna straža Srbije i služe vlastima a mi, to jest narod se sećamo naše Narodne milicije koja je sa ponosom uzvikivala SLUŽIMO NARODU!
Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE U POSETI AMBASADORU KUBE

Dana 02. februara 2024. godine delegacija Komunista Srbije posetila je ambasadu republike Kube. U prijatnoj atmosferi naša delegacija je provela nekoliko časova u razgovoru sa ambasadorom republike Kube drugom Leyde Ernestom Rodrigezom Hernandezom.
Naša partija imaće predstavnika na Drugom međunarodnom skupu teorijskih publikacija levice koji će biti održan u Havani od 12-14 februara 2024. godine.
Tim povodom održane su konsultacije sa ambasadorom republike Kube.
Komunisti Srbije nastavljaju jačanje saradnje sa ambasadorom republike Kube i Komunističkom partijom Kube.
Filed Under: Актуелно

80 ГОДИНА ТУГЕ

У среду, 20. децембра 2023. године, навршава се тачно 80 година од стравичног злочина који су монструми оличени у припадницима Првог батаљона четничког Авалског корпуса починили у селу Вранић, којом приликом су заклали 71 особу, од чега 68 из Вранића и тројицу из суседних места. Међу закланима је било и двоје деце у колевци, од којих је Катарина Илић имала пет месеци, а Љубомир Пантић годину дана. Ово је био само још један од многих злочина које је разуларена четничка банда Драже Михаиловића починила над својим народом на територији Србије, али свакако је најмонструознији због чињенице да су поред двоје деце у колевци, заклали још деветоро деце до 15 година старости. Поред тога више девојака је силовано пред члановима породице, а онда заклано, док је један млађи мушкарац прво кастриран, па онда заклан.
На овај начин су се четници борили „за слободу српског народа“, овако су ти „дични синови српског рода“ (како их називају поједини самозвани публицисти, као што је Милослав Самарџић и назови историчари окупљени у четничком удружењу под називом Институт за савремену историју – Немања Девић, Бојан Димитријевић, Срђан Цветковић и наравно, њихов директор Предраг Ј. Марковић, иначе подпредседник СПС) уништавали окупатора. Давно је речено да су од злочинаца гори само они који злочин негирају или га оправдавају. Управо горе поменута булумента је део пројекта прекрајања историјских чињеница и представљања четничких злочинаца као некаквих ослободилаца, а минимизирања значаја и улоге народноослободилачког покрета. То су исти они који команданта четничког батаљона који је извршио покољ у Вранићу, Спасоја Дрењанина званог Зека, уместо злочинцем који је добио заслужену казну, проглашавају тзв. „жртвом комунистичког режима“.
О почињеном злочину у Вранићу и о отпаду људског рода, наведеном у загради у предходном пасусу, више пута смо писали. Сада бисмо желели да укажемо на неке нове моменте и на још неке индивидуе које заслужују да буду поменуте у овом контексту.
Сведоци смо да се поводом филма „Хероји Халијарда“ (који представља класични фалсификат и произвољно тумачења историјских чињеница) у режимским медијима огласио се Радош Бајић (штета што правопис налаже да се имена и презимена пишу великим почетним словом, иначе би у конкретном случају требала да буду употребљена мала слова), којом приликом се жалио – скоро заплакао, како су му приликом снимања претходног филма на тему „добрих четника“ претили смрћу. Још је изјавио како је он у ствари за помирење између четника и партизана. По питању помирења немамо шта да додамо ономе што је рекао др Миливој Бешлин у емисији „24 минута са Зораном Кесићем“, док по питању фамозних претњи смрћу које је кобајаги добијао можемо само да кажемо да од контрареволуције 1991. године до данас ни један насилни чин у Републици Србији нису извели припадници комунистичких организација, односно левичари уопште, већ искључиво припадници четничких или других десничарских организација, тако да је наведено искључиво у циљу добијања медијске пажње и додатног популарисања његових филмова на тему четништва међу неупућеним аудиторујмом, док са реалношћу то нема никакве везе. Такође, ако је напред поменути стварно посвећен помирењу међу Србима, позивамо га да у среду дође у Вранић и ода почаст невиним жртвама четничког дивљања. Пошто је, очигледно, забринут за своју безбедност, ми му гарантујемо да га нико неће ни попреко погледати, а камоли му нешто ружно рећи.
Догађај који је изазвао огромно незадовољство свих нормалних људи у Србији је отварање музеја посвећеног Дражи Михаиловићу, које се десило 17. октобра ове године у Београду, у Брегалничкој улици. Иницијатор и оснивач овог тзв. музеја је Игор Брауновић, члан ужег руководства СПС и народни посланик (каква држава, такви и посланици). Оснивање музеја посвећеног доказаном и осуђеном ратном злочинцу је чин који Србију ставља у ред земаља губитница у Другом светском рату, јер се тиме славе поражене снаге које су биле на страни окупатора, немачких нациста и италијанских фашиста, снаге које су починиле невиђене злочине, како на територији Србије, тако и у другим деловима Југославије.
На отварању музеја је говорио нико други, него осведочени ултранационалиста, мрзитељ свега што није српско, или је српско а левичарско, Матија Бећковић. Један од члнова нео четничке тројке (Драшковић – Шешељ – Бећковић) која је четништвом додатно загадила ионако загађену српску политичку сцену.
Комунисти Србије су намерни, уколико сагласност за то добијемо од удружење „20. децембар“ из Вранића, да овом музеју поклонимо реплику колевке у којој је заклана мала Катарина Илић из Вранића, јер сматрамо да ће то најбоље осликати четничког вођу који је наредио извршење злочина у Вранићу и других злочина почињених у том периоду на територији Србије од Космаја до Београда, четничког вођу који је петнест дана након овог стравичног догађаја, због „заслуга“ у спровођењу његове наредбе, унапредио у виши чин команданта Авалског корпуса Свету Трифуновића. Музеј Драже Михаиловића треба да буде музеј четничких злочина, а експонати који то документују треба да чине његову сталну поставку. Искрено се надамо да ће уручењу реплике колевке, поред Игора Брауновића, присуствовати и Ивица Дачић, Предраг Ј. Марковић, Славица Ђукић-Дејановић, као и други чланови руководства СПС, јер су они неоспорно заслужни за отварање овог ругла које називају музејом.
Сви који су од другог пасуса па надаље наведени у овом тексту, представљају велику срамоту за српски народ и вређају сећање на невине жртве четничког терора, како у Вранићу и другим местима у Србији, тако и на читавом простору Југославије. Имајући у виду да су симпатизери четника већински непросвећени, као да су и они мало образованији вероватно заборавили, свима њима препоручујемо да прочитају песнички опус Косте Абрашевића. Може да буде веома поучно.
НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА НЕВИНИМ ЖРТВАМА ИЗ ВРАНИЋА!
СМРТ ФАШИСТИМА И ЊИХОВИМ СЛУГАМА – СЛОБОДА НАРОДУ!
Filed Under: Актуелно

GLAS ZA KAPITALIZAM NIKADA

Još jednom se pokrenula izborna mašinerija u zemlji Srbiji. Opet su se sukobile sile kojima je sveta dužnost da pomognu narodu i da izvedu zemlju iz dubokih podela i ekonomske krize .
Kad pogledamo ponudu na političkoj sceni odmah se može primetiti da glavnu reč vode već više puta recikllirani kadrovi koji su debelo ogrezli u lopovluku i korupciji.
Vlast, trenutna koja sebe predstavlja kao jedinu sposobnu da vodi zemlju je sastavljena od onih koji su već po nekoliko puta promenuli politička ubedjenja zarad dobro plaćenih pozicija u državnoj upravi. Veliki deo te vlasti čine i oni koji su pre nekog vremena bili žestoka opozicija toj istoj vlasti. U jednom trenutku je ponestalo sredstava za luksuzan život i čvrsti politički stavovi su poklekli pred tim argumentima.
Opoziciju čine oni koji nisu na vreme stigli da se preregrutuju u redove vlasti ili su se već obezbedili dok su i sami bili na pozicijama gde se odlučuje o tokovima našeg novca.
Nema tu razlike izmedju neke nazovi patriotske i neke opozicije koja se zalaže za priključenje EU.
Radi se težnji da se ubace u Parlament jer svaki poslanik prihoduje mesečno oko 500 000 din . Čini vam se mnogo ali treba znati da se pored poslaničke plate dobro plaćaju i mesta u skupštinskim odborima kao i pozicije u upravnim odborima javnih preduzeća.
Takođe ,niko više i ne pominje sporne privatizacije i pljačku društvene imovine jer su u njoj podjednako učestvovali lideri opozicije kao i pripadnici vladajućih partija.
Znači da smo dovedeni u situaciju da treba birati izmedju dve loše opcije i tim činom dati saglasnost na krađu i pljačku.
Postoji jedna stvar koja čvrsto povezuje i vlast u Srbiji i opoziciju. To je ANTIKOMUNIZAM.
Paničan strah od buđenja svesti naroda i povratka pravih komunista na veliku političku scenu.
Čak i oni koji sebe nazivaju baštinicima ideje komunizma zaziru od njega jer znaju da će se prvi naći na udaru kad se komunisti vrate na vlast. Tu na prvom mestu mislimo na SPS kao i na ostale levičare koji su se stavili u službu kapitalizma. Pokret socijalista , levica koju vodi Borko Stefanović a koja se u utopila u najveću opozicionu stranku SSP.
Osobe koje se nude u ovom političkom cirkusu, kao lideri partija u vreme SFRJ ne bi mogle biti ni treći sekretari obične mesne zajednice.
Sve u svemu u posljednjih trideset i nešto godina ovo smo videli već mnogo puta i nikad posle izbora nije bilo bolje.
Partija Komunisti Srbije i dalje zadržava mišljenje da su socijalistička revolucija i preraspodela imovine unutar društva jedina prihvatljiva rešenja.
Filed Under: Актуелно

ДВАНАЕСТ ГОДИНА ОД СМРТИ КИМ ЏОНГ ИЛА

Почетком јануара 1995, следеће године након што је председник Ким Ил Сунг (1912-1994) преминуо, социјалистичка Кореја је доживљавала најтежа искушења.

Империјалистичке савезничке снаге су, искористивши крах социјализма у источноевропским земљама, окренуле врх своје антисоцијалистичке офанзиве на ДНРК. Што је још горе, разорне природне катастрофе погађале су земљу неколико узастопних година. Непријатељске снаге су појачале економску блокаду против ње и послале војна појачања да изводе ратне пробе на Корејском полуострву, што је погоршало ситуацију до крајности. Њихова намера је била да ДНРК натерају да поклекне или је заузму силом оружја.

Да би се изборио са преовлађујућом ситуацијом, председник Комисије за националну одбрану ДНРК Ким Џонг Ил (1942-2011) изабрао је пут Сонгуна. Током својих непрекидних теренских инспекција јединица Корејске народне армије (КНА), посебну пажњу је посветио интензивирању политичко-идеолошког образовања припадника КНА како би их прожео чврстом вољом да се боре за земљу, социјализам и народ по цену живота. Такође је посветио велику пажњу развоју одбрамбене индустрије на преференцијалној основи и на тај начин изградио КНА у моћну војску опремљену модерним војним хардвером. Под његовим руководством КНА је развијена у војску која је потпуно спремна и за офанзиву и за одбрану.

Поставио је КНА као покретачку снагу не само националне одбране већ и социјалистичке изградње. Борбени дух који су војници показали приликом изградње велике електране назван је револуционарним војничким духом и раширио се по целом друштву.

Као резултат тога, ДНРК је сачувала свој социјализам и ушла у нову еру изградње моћне социјалистичке земље.

Сада је корејски народ уверен у будућност моћне социјалистичке земље. Историја је доказала да је опција председника Ким Џонг Ила била исправна.

Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE PROSLAVILI DAN REPUBLIKE

Povodom 80 godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a, delegacija Komunista Srbije položila je cveće na grob Maršala Josipa Broza Tita.
Ovaj datum predstavlja jedan od najznačajnijih datuma u istoriji Srbije i Jugoslavije jer su tog dana postavljenii temelji republikanskog uređenja što predstavlja ogroman civilizacijski iskorak u odnosu na monarhiju.
Živeo 29. novembar Dan Republike.
Filed Under: Актуелно