Шпанска држава је годинама прогањала и малтретирала друга Пабла Хасела, често га тужила, оптуживала и хапсила.

Оптужбе против њега укључују подстицање тероризма и добро познате „увреде круне“. Међутим, знамо да га држава гони због његовог рада као доследног комунисте, због његове подршке политичким затвореницима и због извештавања о систематском уништавању који трпе у шпанским затворима.

28 Јануара, Пабло Хасел је добио налог од Високог националног суда у којем се тражи да добровољно оде у затвор у наредних 10 дана. Једини злочин антифашисте Пабла је ништа друго него јавно пријављивање истинитих чињеница, попут огромне корупције у шпанској монархији, а посебно проневера краља Хуана Карлоса, као и фашистичка природа шпанске државе.

Правосуђе шпанске државе и даље се контролише истим породичним именима као и док је диктатор живео, а његове доминантне структуре су исте, с „демократским“ лаком, као на пример франкистички Суд за јавни поредак који је за један дан постао Национални виши суд.

Потера на Пабла Хасела још једном јасно показује труљење монархије која је у своје време била начин на који је франкистички режим користио опстанак франкизма и привилегије монополске буржоазије.

Шпанска држава, је део финансијске олигархије која широм света намеће своју диктатуру, има дубоку антидемократску, антикомунистичку, шовинистичку и криминалну суштину. Као што је Лењин говорио: „Политичка надградња ове нове економије, монополског капитализма (империјализам је монополски капитализам) је промена из демократије у политичку реакцију. И у спољној и у унутрашњој политици империјализам тежи ка кршењу демократије, ка реакцији. У том смислу империјализам је неспорно негација демократије уопште.”

Осуђујемо суштинску репресивну политику шпанске државе која директно указују на сарадњу социјалдемократије, која је данас инкарнирана као коалиција ПСОЕ-Унидас Подемос, која се не устручава да се прикаже као лево крило фашизма и био, јесте и биће саучесник у репресији, експлоатацији и фашизму.

Изражавамо своју апсолутну солидарност са другом Паблом Хаселом и његовом антифашистичком борбом, и осуђујемо терор који спроводи шпанска држава.

Солидарност са Паблом Хаселом!

Слобода и амнестија за све политичке затворенике!

Коментари

Povodom 42.godišnjice smrti druga Edvarda Kardelja:

Pre svega, valja nam znati šta je ono osnovno što se smatra Kardeljevim doprinosom na polju marksizma?

Treba istaći da niti jedna socijalistička revolucija prije jugoslovenske nije imala prilike da na duže staze razvija samoupravljanje kao bitnu i neodvojivu komponentu socijalizma.Primera radi, Pariska komuna je trajala kratko (72 dana) i bila je ugušena u krvi, dok je Oktobarska revolucija silom prilika bila prinuđena na izvesna odstupanja od samoupravljanja koje je započela 1917.godine,a na šta su je najviše nagonili kako opšta ekonomska zaostalost, koja je produbljena građanskim ratom, tako i politička kriza i nizak stepen svesti, čije su tekovine bile ozbiljno narušene jačanjem i osamostaljivanjem vlasti državno-partijskog birokratskog aparata, naročito Staljinovom pobedom na kormilu sovjetske države.

Osnovni Kardeljev doprinos jeste nastavak Marks-Engels-Lenjinove linije, gdje je u duhu iste vodio računa o tome da se spontani i organizovani pokret, na bazi proleterskog stanovišta, marksistički osvetljava, da se vodi računa o odnosu teorije i prakse, a to jeste da se celokupni teorijski rad, u okviru tog pokreta i izvan njega, posmatra i proverava sa stanovišta njegove korespondencije sa pozicijom proletarijata.U svetlu toga, odnosivši se prema svim društvenim problemima i problemima revolucije konkretno-istorijski,dijalektički, iznosi svoje analize o nacionalnom pitanju (Razvoj slovenačkog nacionalnog pitanja, borba za konstituisanje druge Jugoslavije, te ravnopravnost svih naroda i narodnosti u novoj federativnoj zajednici – kocept socijalističkog jugoslovenstva), pitanjima organizacije narodne vlasti (narodnoslobodilački (narodni) odbori),te privrednom sistemu u celini;problematici razvoja socijalističkih odnosa na selu – agrarno pitanje,kao i o problemima borbe za samoupravljanje (pojave grupnog vlasništva, neformalnih centara društvene moći), a sa kojima je povezana problematika samoupravnog planiranja, sporazumevanja i društvenog dogovaranja. Pored problema na polju ekonomskih odnosa, bavio se i poljem političkih odnosa, gdje se žestoko obračunavao sa svim onim tendencijama koje su imale za cilj otuđivanje radnikovog viška rada (tehnokratsko-birokratske,etatističke i anarholiberalističke tendencije). U skladu sa tim, razvijao je i aktivno se borio za smenu klasičnog predstavničkog sistema, koji je počivao na partijskom monopolu, delegatskim sistemom, u kojem bi, umesto poslanika imali delegacije i delegate, od radnih, prosvjetno-kulturnih, obrazovnih, zdravstvenih do delegacija društveno-političkih organizacija, od komune do federacije, o čijem radu bi baza koja ih je izabrala bila aktivno informisana, te bi bile njoj odgovorne i u svako doba smenjive, a što je bilo poznato pod pojmom pluralizma samoupravnih interesa. U skladu sa tim pored kritike i aktivne borbe protiv birokratizma, tehnokratizma i anarholiberalizma, nije ostao dužan ni raznim ultralevičarskim shvatanjima, već ih je podvrgao oštroj kritici, dokazavši da negiranje uloge tržišta („Tu svoju „teoriju“ ultralevičari zasnivaju na neodrživoj tezi da su tržište i robna proizvodnja sami po sebi izvor nejednakosti i čak kapitalističkih odnosa. Međutim, specifični oblici tržišta i robne proizvodnje pratili su sve društvene sisteme otkad je čovek postao sposoban da proizvodi ne samo za sebe, nego i za druge. I nije tržište određivalo karakter proizvodnih odnosa, nego obrnuto, proizvodni, odnosno klasni odnosi određivali su karakter tržišta“) u teorijsko-praktičnoj borbi za socijalizam i zagovaranje administrativne prinude na duge staze ima za posledicu povratak na državnosvojinski monopol, sistem birokratskog etatizma, a što predstavlja varijantu staljinističkog dogmatizma,što bi bitno dovelo u pitanje borbu za samoupravljanje radničke klase i socijalističku raspodjelu prema rezultatima rada. U skladu sa tim, razrađivao je ulogu subjektivnih faktora društva: Saveza komunista,Socijalističkog saveza,Saveza sindikata, SUBNOR-a, Saveza socijalističke omladine, udruženja građana i td. S obzirom na svoj revolucionarno-kritički,dijalektički pristup, Kardelj nije smetnuo s uma da mnoga teorijska rešenje neće prolaziti bez problema prilikom njihove praktične realizacije, a što je, u još jednom od primera, pokazao prilikom donošenja ZUR-a (Zakona o udruženom radu) 1976.godine: „ Zakon o udruženom radu predstavlja, tako reći, samo osnovni pravac izgradnje sistema samoupravnog udruženog rada. U praksi će se društvo, u ostvarivanju tog sistema, susretati sa nizom otvorenih problema za koje se moraju potražiti kako demokratska tako i naučna i stručna rešenja i opredeljenja. Jer ne mogu se, da tako kažem, paragrafima davati rešenja za svakodnevne otvorene probleme u praksi.“

Njegov stvaralački pristup marksizmu ostaće jednim u nizu jugoslovenskih marksista čije će djelo ostati trajna inspiracija novim generacijama marksista i komunista koje dolaze.

V.P.

Клевете и претње против Комунистичке партије Венецуеле су неприхватљиве

Солидарност са народом, радничким покретом и КП Венецуеле

Партије које потписују ову заједничку изјаву чврсто су стале на страну народа Венецуеле и више пута су осудиле  империјалистичку агресију Сједињених Држава, Европске уније и њихових савезника у Латинској Америци против Венецуеле и покушаја пуча да се свргне са власти изабрани председник Николас Мадуро. Неприхватљиво је мешање империјалистичких влада у унутрашњу политику Венецуеле као и напади на народ Венецуеле и народе света.

На основу принципа пролетерског интернационализма, одржавамо топле другарске односе са Комунистичком партијом Венецуеле (КПВ), која брани интересе радничке класе и радног народа Венецуеле, како против империјалиста, тако и против локалних капиталиста који експлоатишу људе и газе њихова права и стога захтева револуционаран излаз из капиталистичке кризе у својој земљи. Бранимо право Комунистичке партије Венецуеле, на основу њене идеолошке, политичке и организационе независности, да се дистанцира од владајуће странке ПСУВ, да се кандидује на изборима, да критикује владу и да се супротстави њеној политици, будући да влада намеће мере које утичу на права и достигнућа људи. Пре избора у децембру 2020, ПСУВ је започео покушај клевете и искључења КПВ. У почетку је покушано да се ућутка и прикрије кандидатура КПВ искључивањем њеног гласа из јавних и приватних медија. Сада се КПВ покушава уценити да се приклони једној од две већинске парламентарне групе (власти или десничарској опозицији) као предуслов за право да говори у Народној скупштини. Недавно је напад на КПВ ескалирао када је председник Мадуро више пута наговестио да је КПВ део „дуге руке америчког империјализма“. На основу ове клевете покрећу се претње антикомунистичким прогоном, криминализацијом и репресијом над борбом и организацијама радничког народа. Ова оптужба је неприхватљива и клеветничка, о чему сведочи дуги ток и херојска борба КПВ-а против империјализма, за права венецуеланског народа. Осуђујемо сваку помисао на прогон против КПВ-а и других организација народно-револуционарног покрета у Венецуели.

Одбацујемо сваки покушај подривања политичких права КПВ-а и радничке класе. У том смислу захтевамо да влада председника Николаса Мадура заустави нападе и клевете усмерене на поштену борбу КПВ-а и радника Венецуеле.

Партије чланице СолидНета још једном изражавају своју солидарност са народом Венецуеле, који је жртва империјалистичких напада и анти-популарног управљања капиталистичком кризом.

Посебно изражавамо подршку поштеној борби Комунистичке партије и Комунистичке омладине Венецуеле, која у свим околностима брани интересе радничке класе и народа.

Солидарност са Комунистичком партијом Венецуеле! 

Пролетери свих земаља уједините се!

СолидНет партије потписнице:

1. Communist Party of Albania
2. Communist Party of Armenia
3. Communist Party of Australia
4. Party of Labour of Austria
5. Progressive Tribune-Bahrain
6. Communist Party of Bangladesh
7. Communist Party of Belgium
8. Brazilian Communist Party
9. Communist Party of Bohemia and Moravia
10. Communist Party of Bulgaria
11. Party of the Bulgarian Communists
12. Communist Party in Denmark
13. Communist Party of El Salvador
14. German Communist Party
15. Communist Party of Greece
16. Hungarian Workers’ Party
17. Communist Party of Kurdistan-Iraq
18. Tudeh Party of Iran
19. Socialist Movement of Kazakhstan
20. Socialist Party of Latvia
21. Communist Party of Luxembourg
22. Communist Party of Malta
23. Communist Party of Mexico
24. New Communist Party of the Netherlands
25. Communist Party of Norway
26. Communist Party of Pakistan
27. Palestinian Communist Party
28. Palestinian Peoples Party
29. Paraguayan Communist Party
30. Philippine Communist Party [PKP 1930]
31. Romanian Socialist Party
32. Russian Communist Workers Party
33. Union of Communist Parties-CPSU
34. New Communist Party of Yugoslavia
35. Party Communists of Serbia
36. Communist Party of the Workers of Spain
37. Communist Party of the Peoples of Spain
38. Sudanese Communist Party
39. Syrian Communist Party
40. Communist Party of Swaziland
41. Communist Party of Sweden
42. Communist Party of Turkey
43. Communist Party of Ukraine
44. Union of Communists of Ukraine
45. Communist Party of Venezuela

Other Parties

1. Union of Communists in Bulgaria
2. Communist Worker’s Party – For Peace and Socialism (Finland)
3. Communist Revolutionary Party of France
4. Fronte Comunista (Italy)

” KADA  KAPITALISTI SVESNO PRISILJAVAJU RADNIKE NA RAD U USLOVIMA KOJI VODE U SMRT, TO TREBA NAZVATI ONIM ŠTO  I JESTE: UBISTVO.

.”

Поводом Дана блиставе звезде, 79. годишњице рођења великог комунисте друга Ким Џонг Ила (16. фебруара), објављујемо чланак „Хумане особине Ким Џонг Ила“.

Ким Џонг Ил (1942-2011), доживотни председавајући Националне комисије за одбрану Демократске Народне Републике Кореје, свету је познат као снажан државник који је чврсто бранио суверенитет и достојанство своје земље против бескрупулозних напада и самовоље такозване једине суперсиле на свету.

Међутим, он није био само снажан и строг вођа; многи га памте као човека нежног срца, човека са топлим хуманим осећањима.

Ево неколико примера.

У јулу 1981. године, када се тадашњи генерални директор Азијског регионалног института идеје Џуче вратио кући након посете ДНРК, разболео се. Дакле, пребачен је у болницу у другој земљи. Када је био на лечењу у болници, лекар из ДНР Кореје посетио га је на његово велико изненађење. Након што је примио извештај о његовој хоспитализацији, Ким Џонг Ил му је послао лекара специјалисту и многа лекова. Такође је осигурао да га посети син из Индије, рекавши да би му могао недостајати током дана проведених у болници у страној земљи.

Међу онима који су упознали хуманог Ким Џонг Ила нису само одрасли, већ и деца, укључујући и Азалеју. Њени родитељи, отац је био палестински дипломата са пребивалиштем у Пјонгјангу, дуго нису успевали да добију дете, али након лечења у породилишту у Пјонгјангу, његова супруга је родила девојчицу.Родитељи су Ким Џонг Илу послали захвалницу и замолили га да да име њиховој ћерки. Срећан због овог догађаја, Ким Џонг Ил ја је назвао Азалеја по прелепом цвету у Кореји. На њене рођендане слао би јој поклоне.Једног дана, Азалеја му је послала писмо да помогне једној њеној пријатељици, која се осећала потиштено док је губила косу. Потпуно свестан њених унутрашњих мисли, предузео је детаљне мере како би њену пријатељицу довео у Пјонгјанг и пружио јој посебан медицински третман. Њен изглед претворио се у лепу девојку бујне косе, а блистави осмеси засјали су јој на лицу.Чињенице говоре: Председавајући Ким Џонг Ил био је човек хуманих осећања са којима је приступао свим људима, ма ко они били, с топлом и искреном наклоношћу.

Указ председника Зеленског и одлука Савета за националну безбедност и одбрану да зауставе емитовање ТВ канала 112 Украјина, Вести 1 и ЗИК усвојени су да удовоље САД и под контролом су Вашингтона, а на основу санкција које је Бела кућа увела против појединаца, представља грубо кршење Устава Украјине, људских права и слобода. Ове санкције су против народа Украјине, чији је циљ сузбијање неслагања, њихово право на добијање поузданих и независних информација о стварном стању у земљи и сакривање злочина власти. Лидер Комунистичке партије Украјине Петро Симоненко поменуо је ово, оцењујући декрет Зеленског.

„Ово је наставак политике декомунизације, услед чега се уништава истина и фалсификује историја, веза међу генерацијама се прекида. Ово је курс ка делегитимизацији Украјине као суверене државе, укључујући најстрожу цензуру у информационој сфери, прогоном и терором над новинарима и свима онима који се не слажу са анти-популарном политиком марионетског режима олигарх-нациста у Украјини “, уверен је Петро Симоненко.

Према Петру Симоненку, декрет који је Зеленски потписао на основу одлуке НСДЦ, а који игра улогу политичког Гестапоа, нема никакве везе са заштитом националних интереса. „Под изговором америчких санкција против  грађана Украјине и„ безбедносне забринутости “ земље успоставља се новчана диктатура“, поменуо је Петро Симоненко. „Били смо сведоци како је Гама ТВ канал забрањен због речи истине, а најстарији у Украјини Радничка Газета који је истицао стварне проблеме и потребе радних људи је затворен. Како се прогони новинска агенција „Голос.уа“ због мојих честитки ветеранима поводом 75. годишњице победе совјетског народа над нацистичком Немачком “, подсетио је лидер Комунистичке партије Украјине.

Лидер Комунистичке партије Украјине нагласио је да су владајући режим и читав систем моћи, као резултат оружаног пуча у фебруару 2014. године, коначно банкротирали. Најновије одлуке режима Зеленског односиле су се на забрану истинитих информација усмерених на величање нацистичких злочинаца и Хитлерових саучесника, понижавање совјетских војника и радника  који су исковали велику победу, одбијање украјинских грађана да удовоље транснационалној фармаколошкој мафији и вакцинација против коронавируса за „мали удео“ оних лекови који су показали своју ефикасност, увођење неприступачних царина у позадини оскудних плата и пензија са вишемилионским приходима званичника – све је ово безусловни геноцид. Ово је злочин против народа Украјине, против садашњих и будућих генерација.

„Стога су диктатура и рат,„ пушке уместо путера “, физички и морални терор једини, како им се чини, начин сопственог спасења. Али ово је илузија. Чим стенд ап комичари из председничког кабинета одиграју представу постављену преко океана и униште остатке совјетске економске, културне и духовне баштине, и врате Украјину у стање „дивљег поља“, биће избачени као непотребни, попут политичког смећа “, рекао је Петро Симоненко.

Петро Симоненко је такође позвао све снаге украјинског друштва да покажу солидарност у борби за реч истине, а такође је апеловао на прогресивну светску заједницу коју су представљали представници левице и радничких партија у Европском парламенту, ПАЦЕ, и националне парламенте других држава да подрже украјински народ у праву на добијање поузданих и истинитих информација.