Gotovo svi mi koji koristimo društvene mreže smo imali prilike upoznati se sa raznim sadržajima koje nude društvene mreže tipa fejsbuk,instagram i sl, a koji redovno odvlače običnog radnika i radne ljude uopšte od svakodnevnih socijalnih problema i pomažu održavanje socijalnog mira. Nedovoljno upoznatim korisnicima može se učiniti kako se radi o neutralnoj sferi društvenih aktivnosti u kojoj svi mogu izneti ono što misle. Da je to stvar privida pokazaće sledeći navodi.
Naime, da bi se neki sadržaj mogao objaviti, a da ga pri tom vidi što više korisnika, društvene mreže to uslovljavaju ponudom kredita izraženim u dolarima, otprilike 10-15$, čime zapravo pokazuju da im je motiv zarada, profit. U skladu sa tim, politika cenzure je izražena na ne tako primetan način. Cenzura se katkad zna i otvoreno ispoljiti, primerice u slučaju da komentarišete recimo društvenu situaciju i odnose, i takav komentar se ne svidi onome ko je za opstanak postojećeg, te vas prijavi recimo zbog govora mržnje, naklonost društvenih mreža snagama koje su za opstanak postojećeg kapitalističkog režima ispolji se na način da se antirežimski komentar ukloni, a dotični komentator prijavi i blokira na 24,48 ili 72h. Ukoliko pak dođe do prijavljivanja jednog komentara koji jasno i glasno iznosi pretnje u smislu: „napićemo vam se krvi“ i sl, ako je po ostalom sadržaju režimski podoban, prijava protiv istog ne vredi i društvena mreža vam šalje odgovor u kojem navodi kako „nema ničeg uvredljivog u navedenom tekstu.“
Društvene mreže, što se iz priloženog da videti, pretežno su oružje klasnog neprijatelja, ali ih i revolucionarne snage mogu i trebaju iskorištavati,no da bi ih efikasno mogli iskorištavati, ne možemo i ne smemo nastupati kao izolovani pojedinci, već iza nas mora stajati društveno-politička organizacija. Zato zbijmo svoje redove i ne dopustimo da pojedinci koji zastupaju napredne, socijalističke društvene odnose ostanu blokirani, povežimo se i delujmo!

Након смрти председника Ким Ил Сунга (1912-1994) социјалистичка Кореја доживела је најтежа искушења. Искористивши пропаст социјалистичких земаља Источне Европе, коалиционе снаге империјализма усмериле су копље својих антисоцијалистичких напада на Демократску Народну Републику Кореју, а њу су у то време редом погађале природне катастрофе (суше и поплаве). И још нешто: непријатељске снаге су стегле прстен економске блокаде против ове земље, с једне стране, а с друге стране, непрекидно су изводиле војне вежбе, довлачећи огроман контингент оружаних снага на Корејско полуострво, што је довело до крајњег заоштравања ситуације у овом региону. Сврха таквих махинација била је или приморати ДНРК да сама подигне белу заставу, или да је заузму војне снаге империјализма. У то време је председник Државног одбора за одбрану ДНРК Ким Џонг Ил (1942 – 2011) изабрао пут Сонгуна (приоритет јачања војних ресурса). Он је, континуирано проверавајући јединице Корејске Народне Армије, посебну пажњу посветио јачању идеолошког и политичког образовања народне војске, тако да имају непоколебљиву вољу да се боре на живот и смрт, за Отаџбину, социјализам и народ, да КНА трансформишу у моћну војску са модерним оружјем кроз приоритетни развој одбрамбене индустрије. И ево резултата: под његовим вођством КНА је постала моћна војска са потпуном спремношћу и у офанзивне и у одбрамбене сврхе. Народну војску је дефинисао као водећи одред не само у одбрани матице, већ и у изградњи социјализма. Несебични борбени дух војника, који су показали у изградњи велике хидроелектране, назива се „револуционарним војним духом“ и постао је заједничко власништво. Тако се у ДНРК брани социјализам. Не само одбрана система, већ је  корејски народ ушао у потпуно ново доба изградње моћне социјалистичке државе. Сада корејски народ самоуверено гледа у будућност такве државе. Историја је доказала да је избор Ким Џонг Ила био апсолутно исправан.

ДЕЛХИ – У четвртак, 26. новембра, Индија је била сведок највећег организованог штрајка у историји човечанства. Преко 250 милиона радника и пољопривредника, заједно са студентским групама, учествовало је у штрајку широм земље. Сада, недељу дана касније, пољопривредници настављају да заузимају главни град, а вође радничких снага обећавају да је ово само почетак.Заустављање рада поклопило се са  Даном устава Индије, којим се обележава усвајање устава 1949. године, и дошло је као одговор на невиђени напад на права радника и пољопривредника од стране десничарске владе премијера Нарендре Модија.

KОВИД-19 гурнуо је Индију у праву рецесију, погоршавајући постојеће неједнакости. Бруто домаћи производ (БДП) земље опао је за рекордних 23,9%, док је незапосленост порасла на невиђених 27%.Усред такве свеколике кризе, десничарска влада предвођена странком Бхаратииа Јаната донела је нове амандмане на законике о раду којима су драстично уманјена права радника.

Радници и пољопривредници који су протествовали наишли су на жестоку репресију полиције у Делхију, која је више пута користила блокаду, палице и водене топове да заустави марш.Организатори су изјавили да је штрајк наставак предстојећих борби у земљи.„Радници и сељаци неће мировати док се катастрофалнa политикa владе БЈП не прomeni. Овај штрајк је само почетак. Уследиће много интензивније борбе “, рекао је Тапан Сен, генерални секретар Центра индијских синдиката (ЦИТУ), једне од синдикалних конфедерација која учествује у штрајку.

Поводом предстојећих парламентарних избора у Румунији, који се одржавају у недељу 06. децембра партија Комунисти Србије даје пуну подршку братској Румунској социјалистичкој партији. Капитализам и буржоазија у Румунији као и у свим другим земљама је све деструктивнији а своју природу показао је и током пандемије Ковид-19.   Како је борба за интересе експлоатисане радничке класе Румуније и свих обесправљених слојева друштва у бити РСП, надамо се да ће Румунски народ највећим делом препознати ко се истински бори за њихова права.

Драги другови желимо вам пуно успеха на наступајућим изборима!

Живела братска Румунска социјалистичка партија!

Пре скоро тачно једног века, 1921. године Комунистичка партија Југославије је цео свој идејни циљ исказала у овој Декларацији о смислу и циљу свога деловања.

Живећи у данашњици обликованој лоповском транзицијом тржишта и људских права, овај текст, часно и поштено исказан, има за циљ да социјалну правду понуди најширем слоју становништва.

ПРЕДЛОГ КОМУНИСТА У РАСПРАВИ О УСТАВУ ИЗ 1921. ГОДИНЕ

На 31. седници Уставотворне скупштине која је одржана 22.04.1921. године, комуниста-посланик Триша Кацлеровић, прочитао је само једну серију захтева комуниста. Комунисти нису поднели самосталан предлог устава.

Ти захтеви обухватају:

1. Поништавање свих концесија,
2.  Национализацију шума, руда и саобраћаја,
3.  Радничку контролу у свим предузећима,
4.  Предају секвестрираних предузећа радничко-сељачким већима,
5.  Експропријацију свих феудалних поседа без икакве накнаде,
6.  Експропријацију црквене имовине,
7.  Опште и обавезно осигурање радника и њихових породица,
8.  Државну заштиту рада- осмочасовни радни дан, скраћено радно време за време беспослице, обезбеђени рад и накнада за живот за време беспослице, неограничено право слободног удруживања и обавезно подизање радничких станова,
9.  Пуно осигурање незапослених,
10.  Право на штрајк,
11.  Самоуправа осигураника у социјалном осигурању,
12.  Право коморе на иницијативу за референдум у питању доношења социјално-економских закона,
13.  Пуну привредну инспекцију,
14.  Установљавање обавезних берзи рада,
15.  Обавезно и бесплатно радничко школовање,
16.  Увођење прогресивних пореза са ослобођењем егзистентне- минимума од пореза,
17.  Укидање монопола, такси и трошарина, сем на луксуз,
18.  Укидање монопола на спољну трговину,
19.  Максимирање цена у случају скупоће.

Мирослав Никићевић

Iako je jedno vrijeme nastupao na političkoj sceni čisto s liberalnim, buržoasko-reformističkim stavovima u skladu sa programom PDP-a, uvidjevši da sve više gubi na značaju kao politička figura u Republici Srpskoj, Stanivuković postaje kaplarom srpskog nacionalizma iz redova opozicije, nadmećući se kako sa svojom stranačkom koleginicom Jelenom Trivić, tako i sa ostalim liderima unutar pozicije i opozicije. Dok je ona organizovala projekciju o Draži Mihailoviću, koji je po njoj „prvi gerilac i antifašista u okupiranoj Evropi“, dotle je Stanivuković pozirao ispred četničke zastave i učestvovao u crkvenim litijama po Crnoj Gori, ne bi li na tome dobili političke poene od nacionalistički orijentisanih dijelova radničke klase i ostalih radnih ljudi. Od samog početka nije teško uočiti kome on kao političar služi, odnosno čije klasne interese zastupa.
Kao i pozicija, i opozicija nastupa sa parolama o apstraktnom političkom građaninu, vješto skrivajući prave interese koje zastupa iza te kategorije, uključujući tu i kategoriju „narod.“
Govoreći u javnim nastupanjima o reformama, stranim ulaganjima i privlačenju „stranih investitora“ i sl, njegov politički program sam po sebi je buržoasko-reformistički, kojem je, istina, dodao nacionalizam, koji samo na prvi pogled izgleda nespojiv sa liberalizmom. Jer dok liberalizam služi tome kako bi svi dijelovi, sve frakcije unutar buržoazije kao klase ispoljile svoje posebne interese, koji razumije se ne odstupaju od njihovog zajedničkog klasnog interesa, dotle se nacionalizam u ovom slučaju javlja kao ideologija podređena liberalizmu, nastupajući onoga trenutka kada „čisti“ liberalizam zakaže u maskiranju klasnih interesa kapitalističke klase i njezinih slugu.
Razmatrajući iskustvo višepartijskog sistema na ovim prostorima, može se konstatovati da isti služi isključivo za osiguravanje opstanka diktature kapitala, uzimajući u obzir da je isti odigrao ključnu ulogu u rastakanju društvene svojine i svega što je vezano sa samoupravnim socijalizmom kao društvenim poretkom, uključujući tu i izazivanje građanskog rata i raspada SFRJ, čime se uloga višepartijskog sistema na ovim prostorima može opisati kao reakcionarna i kontrarevolucionarna.
Po svemu gledajući, radnička klasa u BiH nema svoju političku opciju, a čega postaje svjesna, što pokazuje izlaznost na lokalnim izborima, čime se potvrđuje Engelsova konstatacija kako su „izbori mjerilo zrelosti radničke klase.“
Jedna radnička, komunistička organizacija u BiH, Savez Komunista BiH, čija je programska orijentacija samoupravni socijalizam, kadrovski jer to zahtjevaju uslovi, još uvijek nije jače aktivna na prostoru BiH.
No,kako god bilo, nacionalisti, liberali, desno-centraški socijaldemokrati neće više proći. Njima će se na tlu BiH kad-tad aktivno suprotstaviti komunisti u savezu sa svim ostalim naprednim, socijalističkim snagama. Da li će do toga doći prije ili kasnije zavisi ne samo od objektivnih okolnosti, već i od komunista samih, njihovih moralno-političkih kvaliteta, potkovanosti i akcione sposobnosti.

NACIONALISTI. LIBERALI, SOCIJALDEMOKRATE I OSTALI NEPRIJATELJI NARODA, NEĆETE PROĆI! NO PASARAN!