KO JE STJEPAN STEVAN FILIPOVIĆ?

Novinarka Blic televizije Milana Pejić pre dve godine postavila je to pitanje ljudima na ulicama. Od 15 pitanih samo su dvoje znali, otprilike, odgovor.
Znate li vi ko je Stjepan Stevan Filipović? I otkud da mu je ime i Stjepan i Stevan?
Ne znate? Ne, nije iz Farme, Zadruge, Parova.. Pa znali biste. Fudbaler, glumac, kontroverzni biznismen, pevač, vladika, političar.. Ne. Pa znali biste. Ne prave se o njemu filmovi, serije, kao što se nagoveštava da će se snimati o Arkanu, Slobi i Miri, tajkunima, knjazu ovom ili onom, kriminalcima… Za pomenuta imena danas ne treba objašnjavati ko su. To i deca znaju. Ali možda pitanje koje liči na zagonetku i nije neka zagonetka kada vidite fotografije koje vam otkrivaju o kome je reč. Ali ima znatan broj onih koji ni po fotografiji ne bi prepoznali o kome se radi. Pretežno su to mlađi ljudi. Ali ne može im se to zameriti. Zameriti se može samo onima koji odlučuju kakvo će potomcima biti znanje, i sećanje.
Na naslovnim stranama novina nema ni pomena godišnjice njegove smrti.
Ko je zaboravio Stjepana Stevana Filipovića?
Iako je fotografija Stjepana Stevana Filipovića u holu Ujedinjenih nacija. I, kažu, poznata širom sveta. Nismo sigurni. Poznata je retkima, ogromnoj većini ne. Jer više nisu u modi junaci koji život daju za ideale. Isplivala su bića iz podzemlja, na visoko se popeli sutereni.
Zato i neznatan broj ljudi zna ko je i šta simboliše mladić koji je obešen u 26 godini. I ko ga je obesio, zbog čega?
22. maja 1942. godine, u 11 sati, na pijaci, u Valjevu, obešen je Stjepan Stevan Filipović. Prošlo je 78 godina.
Rođen je u Opuzenu 27. januara 1916. godine, bio je partizanski komandant i politički komesar i tokom Drugog svetskog rata pripadnik NOV i POJ. Zbog izuzetne hrabrosti za narodnog heroja Stevo Filipović proglašen je 14. decembra 1949. godine.
Sada postaje jasno dvojstvo njegovog imena. Kršten je kao Stjepan, a drugovi u Srbiji prekrstili su ga u Stevan, iliti Stevo Kolubarac.
Stjepan Stevan Filipović izdat je u decembru 1941. Nije poznato ko ga je izdao. Njega i još dvojicu zarobili su četnici. Kad je počelo mučenje njegovog kurira, rekao je: Ja sam taj Steva Kolubarac!
Onda su u Šapcu i njega mučili, natenane. Pa kad nisu ništa izvukli, predali su ga školovanim majstorima, gestapovcima, na intezivno saslušavanje, kako su to fašisti službeno nazivali. I oni ga mučiše koji mesec, da otkrije saradnike, veze, planove…
Na kraju preko njegovog dosijea glavni gestapovac crvenom olovkom( postoji faksimil) napisao je: Nemoguć slučaj.
Na smrt vešanjem osuđen je početkom maja. U zatvoru, potom, govorio je drugovima: ,, Nemojte se ničemu nadati. Ovde neće zalutati dobro. Budite hrabri kad vas budu streljali. Nemojte pokazati da naša smrt znači njihovu pobedu!”
Dan pred vešanje pitali su ga za poslednju želju. Njegova želja ne liči na neku koja bi se očekivala od nekog heroja iz filmova i legendi. Poželeo je porciju pasulja.
Sutradan, Srpska državna straža (nedićevci) sprovela ga je na vešanje ulicama Valjeva, od zatvora, do pijace. Zapisano je da je na pijaci bilo oko tri hiljade ljudi. I deca su iz škola dovedena. Pod vešalima, pre nego mu se izvuče klupa ispod nogu, imao je pravo na sveštenika, cigaretu i da kaže ako šta ima.
Prema svedočenju naroda kazao je šta ima:
,, Nemojte samo gledati, ubijte gadove! Vadite zarđale puške! Ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati! Dole Hitler! Dole fašizam! Živeo SSSR! Živela Crvena armija!”
Podignutih pesnica vikao je ,, Živela Komunistička partija Jugoslavije! Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”
Stjepan Stevan Filipović borio se za radnike zlopaćene u kapitalizmu, za viziju da će doći vreme kad će radnici odlučivati o svom radu. I protiv okupatora.
Nisu ga obesili Nemci. Oni su presudili. Stevu Kolubarca obesili su Srbi. Jer sada je moderno govoriti šta je ko po naciji. Tada – nazivali su se slugama okupatora. Nije zapisano ko mu je izmakao klupicu, ko mu je stavio omču oko vrata. Imena su nevažna. Na fotografiji, samo jedan Nemac stoji sa strane. Svi drugi su Valjevci. Preciznije, pripadnici Srpske državne straže, iliti Nedićevci. Nije nemoguće, danas, da će i neko od potomaka tih Nedićevaca, ako se odvaži, podstaknuti novonastalom praksom, zatražiti da se i ulica nazove po izvršiocu vešanja komunističkog rodoljuba.
U Beogradu ima nekoliko, istina obodnih, ulica nazvanih po Stjepanu Stevanu Filipoviću. Da li je slučaj ili ne, ne znamo, ali prošle godine jedna od njih, u Beogradu, prekrštena je u Emila Perška, jednog od pripadnika ustaškog pokreta. Pa je posle povika to ispravljeno. Zasad.
U Hrvatskoj, u rodnom Opuzenu, hrvatski nacionalisti su mu srušili spomenik, škola se više ne zove po njemu. U Valjevu, veličanstveni spomenik Vojina Bakića nije srušen ali je tokom devedesetih godina prošlog veka skrnavljen raznim grafitima i gadostima.
Ne zna se gde mu je grob. Niti ga neko traži. Niti pravi novinske serije i feljtone koji vode do otkrivanja gde je zakopan, jedne noći, u potaji.
Tri dana visio je na omči, na valjevskoj pijaci, glave ukošene, ne mogavši išta da kaže, osim što je obešenim, mrtvim telom kazivao. A dok je bio živ, pred smrt, rekao je: ,, Nemojte samo gledati, ubijte gadove, vadite zarđale puške, a ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati. Dole Hitler! Dole fašizam! Živeo SSSR i Komunistička partija Jugoslavije!
Od tada, Nemci, fašisti, nisu dozvoljavali poslednje reči na smrt osuđenog.
Pored njega i dva Stevina rođena brata poginula su tokom NOB-a. Stariji Šimun, streljan je zajedno sa 2700 građana Kragujevca, oktobra 1941. godine iako je mogao da se izvuče posle poziva okupatora da građani druge nacionalnosti izađu iz mase. Mlađi brat Nikola, kao borac Kragujevačkog bataljona a kasnije proleterskih brigada poginuo je na Zelengori, tokom bitke na Sutjesci.
Danas je teško mladima ( u godinama koje je imao Stevan u trenutku smrti ) prikazati, objasniti da su postojali ljudi koji su se borili za ideju bratstva i jedinstva, jednakosti i da su, verujući u pobedu za to ginuli.
Pročitao sam ovo devojci koja baš ima 26 godina. Uz smeh, rekla je: Budala! Šta je time postigao?
Tekst preuzet od dnevnog lista ,, Danas “
Autor: Slobodan Stojićević
Filed Under: Актуелно

СНАГА ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ KOРEJE

 

Пратећи догађаје одржане у част прославе 75. годишњице оснивања Радничке партије Кореје, која је привукла пажњу целог света, међународна заједница била је задивљена.

Упечатљиво је било видети колоне јединица, наоружања, служби и корпуса, колоне тенкова, самоходне топове различитих калибара и вишецевне ракетне бацаче. Али оно што је највише привукло пажњу света биле су колоне Стратешких снага; ИЦБМ-ови и друго најсавременије стратешко оружје, ношени на различитим врстама војних возила,који су учинили да људи поново осете велику војну способност земље.

То није била једина снага ДНРК коју су људи у свету осетили.Били су изненађени, због лажних клеветања светских империјалистичких центара, када су видели народ и учеснике параде, који су у сузама клицали и хорски узвикивали слоган: „ Бранимо Ким Џонг Уна по цену наших живота“, велико поштовање за њиховог вођу, поворке младих људи које су марширале са бакљама у рукама осветљавајући небо над Пјонгјангом одлучне да следе само Радничку партију Кореје и чаробне, непрестано променљиве сцене које је десетине хиљада ученика приказало у позадини великих и масовних гимнастиких и уметничких сцена и перформанса. Не могу се видети људи – млади и стари, мушкарци и жене – који обожавају свог вођу и тако ватрено подржавају само једну партију. Ово снажно јединство лидера, партије и народа је „посебно оружје“ ДНРК, које ниједна друга држава или било која друга партија, данас, не може имитирати или измислити.Захваљујући овој снази, Радничка партија Кореје је постигла победу и славу током последњих 75 година. Неустрашив због многобројних изазова и недаћа, корејски народ сада напредује јединим путем изградње моћне социјалистичке државе под мудрим вођством РПК.Свет је још једном схватио да нико не може провоцирати ДНРК и да ништа не може да угрози њен напредак.

Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN OSLOBOĐENJA BEOGRADA

Delegacija partije Komunisti Srbije položila je venac na spomen obeležje Oslobodiocima Beograda u Drugom svetskom ratu. Zajedno sa nama počast herojima Beograda odala je i marksistička organizacija Crveni.
Borbe za oslobođenje Beograda od fašističkog okupatora i domaćih izdajnika vođene su od 14 do 20 oktobra 1944. godine. Prva armijska grupacija NOV i POJ, pod komandom generala Peke Dapčevića podržana od strane sovjetskog Četvrtog mehanizovanog korpusa, pod komandom generala Vladimira Ždanova oslobodila je Beograd 20. oktobra 1944. godine.
Za oslobođenje Beograda živote je dalo 2944 pripadnika Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije i 960 Crvenoarmejaca. Nemci su imali 16800 mrtvih i 8739 zarobljenih vojnika.
Uprkos ovome današnja pročetnička vlast u Srbiji, pokušava da umanji tekovine Narodnooslobodilačke borbe i uspehe NOV i POJ, koja je pod vođstvom Maršala Tita oslobodila zemlju od fašista i domaćih izdajnika svih boja. Od raspada SFRJ, sramno je rehabilitovano oko 2000 četnika koji su otvoreno sarađivali sa okupatorom.
Nije primereno da predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, na današnji dan odaje počast na spomeniku Neznanom junaku koji je spomenik posvećen herojima iz Prvog svetskog rata. Pitamo se da li je u pitanju neznanje ili namera da se marginalizuju pobednici iz Drugog svetskog rata.
Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti herojizam i patriotizam partizana i crvenoarmejaca.
Smrt fašizmu – sloboda narodu!
Filed Under: Актуелно

101 GODINA OD OSNIVANJA SKOJ-a

10. oktobra 1919. godine u Zagrebu je održana konferencija, na kojoj je osnovan Savez komunističke omladine Jugoslavije ( SKOJ ). Konferencija je odlučila da SKOJ bude potpuno samostalan i nezavisan, ali da ide uporedo sa Socijalističkom radničkom partijom Jugoslavije ( komunista ).
Kao revolucionarna politička organizacija komunističke omladine- u vreme snažnog poleta revolucionarnog radničkog pokreta 1919. godine razvio je značajnu aktivnost među omladinom, naročito radničkom, i ostvario znatan uticaj u njoj. To se manifestovalo u mnogim štrajkovima, demonstracijama i drugim oblicima revolucionarne borbe.
Zaplašena velikim uspehom Komunističke partije na skupštinskim i opštinskim izborima, i jačanjem revolucionarnog pokreta u zemlji, buržoazija je zavela najbrutalniji teror i bezakonje. Takozvanom Obznanom zabranjen je rad organizacijama Komunističke partije, SKOJ-a i klasnih sindikata te oni prelaze u ilegalu.
I pored Obznane SKOJ početkom 1929. godine ima već oko 3000 članova.
Uvođenjem šestojanuarske diktature 1929.godine buržoazija prelazi na fizičko uništavanje KPJ i SKOJ-a. Veliki broj članova proganjan je i hapšen, a među mnogim rukovodiocima i aktivistima palo je i sedam sekretara SKOJ-a: Pajo Marganović, Mijo Oreški, Janko Mišić, Josip Debeljak, Josip Kolumbo, Pero Popović i Zlatko Šnajder. Njihovo herojsko držanje pred klasnim neprijateljem postaje svetli primer na kojem su se vaspitavale generacije komunista i omladinaca.
Od samog početka narodnooslobodilačke borbe SKOJ nastoji da što doslednije i uspešnije ostvari zadatak jedinstvenog omladinskog pokreta te 75 % boraca NOVJ čini omladina. Tokom NOR-a SKOJ se neprekidno omasovljavao i razvijao. U njegove redove primani su najhrabriji i najaktivniji omladinci iz jedinica i sa terena a hiljade skojevaca postali su članovi KPJ.
Predvođen KPJ, SKOJ je u NOR-u i revoluciji časno izvršio svoj dug prema domovini. U borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika palo je preko 100.000 članova SKOJ-a. Među njima su Ivo Lola Ribar sekretar CK SKOJ-a i član Vrhovnog štaba NOVJ i četiri člana CK SKOJ: Joža Vlahović, Đoko Stanisavljević, Đorđe Zličić i Budo Tomović.
Veliki broj skojevaca proglašen je narodnim herojima, SKOJ i USAOJ su bili nosioci bratstva i jedinstva među mladim generacijama Jugoslavije.
Komunisti Srbije nikad neće zaboraviti njihove žrtve u predratnom periodu i NOR-u te njihov doprinos u posleratnoj izgradnji zemlje.
Filed Under: Актуелно

VLADIMIR MAJAKOVSKI-10 RAZLOGA ZA POČETAK REVOLUCIJE

REVOLUCIJA POČINJE – kada ljudi više ne prihvataju nezadovoljstvo kao normalno stanje, a vi ćutite, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad se bes gladnih ne može kupiti novcem sitih, a vi ste gladni, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad radnici odbiju da budu robovi i otmu ono što im pripada, a vi ćutite, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad moralni zakon ne postoji, a pisani zakoni se primenjuju samo na sirotinji, a vi ste sirotinja, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad država ponižava stare, a hapsi ili proteruje mlade, a vi ćutite, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad vlast služi narodu, a ne narod vlasti, a vi služite, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad umetnici prestanu da budu kukavice i progovore na sav glas, dok vi ćutite, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad su zabranjeni slobodna reč i slobodna misao, a vi ste zabranjeni, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kada posla i hleba ima samo za one koji cara slave i hvale, a vi ćutite, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad policija, vojska i službe bezbednosti nisu čuvari slobode, već okupatori sopstvenog naroda, a vi ste okupirani građani!

Narode, izvoli…

 

Filed Under: Актуелно

POVODOM UKIDANJA MONARHIJE

Objavljujemo govor popa Vlade Zečevića, pukovnika Jugoslovenske armije 29.11.1945. godine na dan proglašenja Republike.
,, Ako pregledamo našu istoriju i istoriju vladara od Nemanjića do Karađorđevića, uočićemo nepobitnu istinu: narod srpski se borio za svoju nezavisnost i slobodu, a izvojevane pobede prisvajali su vladari, župani, carevi i kraljevi za sebe i svoje najbliže, dok je narod i dalje ostajao verni podanik svoga gospodara. Narod je imao obavezu da daje sve ljudske i materijalne žrtve u borbi za svoj opstanak, a nikakva prava da odlučuje o svojoj sudbini. To pravo zadržavali su vladari za sebe.
U nedavnoj prošlosti Aleksandar Karađorđević je, na solunskom procesu Apisu i ostalim nevino optuženim, rekao: ,, Sve što štrči-glavu dole!” On se toga pridržavao i sistemski ga sprovodio…I da su svi borbeni sinovi srpskog, hrvatskog, slovenačkog, makedonskog, crnogorskog naroda imali jednu glavu, ona bi otišla dole. Više od dvadeset godina stvarala su se dva fronta. Prvi je bio front dvorskih ubica, pljačkaša, ulizica, migovođa čitave grupe najposlušnijih slugu dvora i monarhije Karađorđevića, od predsednika vlade i ministra do poslednjeg žandarma i pandura; svi su se oni utrkivali ko će više opljačkati i grublje obespraviti narod za svoj račun i račun kuće Karađorđević…Drugi front bio je front naroda: najboljih sinova i kćeri Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca. Do sukoba između ta dva fronta dolazilo je više puta i u raznim oblicima, sve do 1941. godine. Ti sukobi su plaćani krvlju i životima najbrojnijih sinova naroda Jugoslavije – članova Komunističke partije i progresivnijih pojedinaca i grupe pripadnika ostalih političkih stranaka.
U tome i jeste značaj predloga da se monarhija, kralj Petar i svi članovi kuće Karađorđević jednom za svagda svrgnu s vlasti i skinu sa narodnih leđa i da se proglasi republika.
To pravo stekao je srpski narod svojom herojskom borbom od 1941. godine, od početka ustanka do pobede u ratu. Baš na srpskom narodu i leži dužnost da iz svog spiska izbriše najsramnija imena kralja Petra i ostalih Karađorđevića. Srpski narod okrenuo je list sopstvene istorije i ispisuje ga krvlju, snagom i voljom najboljih svojih sinova i kćeri i zato je srpski narod u ogromnoj većini za narodnu vlast, za republiku.
Zašto smo mi za republiku, a protiv monarhije? Zato što su se još od Nemanjića naši vladari svađali između sebe oko prestola. Sveti Sava je morao da iskopa telo Nemanjino kako bi nad njim izmirio braću zavađenu oko prestola. Miloš je Karađorđa ubio zbog prestola, Aleksandar Karađorđević je podvalio svom rođenom bratu oko prestola, knez Pavle je pokušao da podvali kralju Petru.
Stara Jugoslavija je bila zemlja pljačke, u nju su svi lopovi upirali oči i nastojali da je opljačkaju i pokradu. Jugoslavija 1945. godine, pak, uživa veliki ugled u svetu. Taj ugled ne ide u račun onima koji ne mogu da se pomire sa gubljenjem vlasti u zemlji i nemogućnošću pljačke. Narodna vlada izlazi na izbore sa ekonomskim teškoćama koje su posledica rata, ali ona zna da iza nje stoji narod, a svi smo dužni da zajednički snosimo teškoće, za dobro zemlje, naroda i domovine. Ja lično nisam kandidat Demokratke stranke, već Narodnog fronta nove Jugoslavije, jer me 1941. godine nije u ustanak protiv porobljivača i borbu za slobodu uputila Demokratska stranka nego Narodni front i to na poziv Komunističke partije Jugoslavije.
29.11.1945.
Dan proglašenja Republike
Pop Vlado Zečević
Filed Under: Актуелно

RAT ZA PLANINSKI CRNI VRT

Dok se borbe za Nagorno- Karabah uveliko vode, do Srbije su još u julu stigle vesti o umešanosti naše zemlje u izvoz naoružanja za potrebe Jermenske armije. Vlasti Azerbejdžana utvrdile su da minobacačke granate koje su korišćene tokom četvorodnevnih sukoba u julu dolaze iz Srbije. Zbog toga je ambasadorka Srbije pozvana na razgovor, a azerbejdzanske vlasti su zamerile srpskim vlastima na izdatim dozvolama. Mediji u Azerbejdžanu su pisali i da je vlada u Bakuu među prvima poslala pomoć tokom poplava u Srbiji 2014 godine. Ostaje nepoznanica da li je trgovac bio bivši kondukter a sada glavni u ovom prljavom poslu Slobodan Tešić koji je najveći finansijer vladajuće Srpske napredne stranke ili GIM koji finansira porodice funkcionera.
Zašto se vode borbe za Nagorno-Karabah?
Nalazi se na području Južnog Kavkaza, u okviru azerbejdžanskih granica koji velikom većinom naseljavaju Jermeni. Nagorno- Karabah je spoj ruskih i turskih reči i znači ,, planinski crni vrt”. U vreme socijalizma i Sovjetskog Saveza nije bilo sukoba sve do 1988. godine kada je skupština Nagorno- Karabaha glasala da postane deo Jermenije a 1991. godine na referendumu doneta je odluka o nezavisnosti od Azerbejdžana. Krvavi rat trajao je od 1991 do 1994. godine kada je potpisan mirovni sporazum. Treba istaći i da se na teritoriji Jermenije nalazi eksklava Nahčiven koju naseljavaju uglavnom Azeri te je to bio razlog da Azerbejdžan pristane na status kvo.
Teritorija Nagorno- Karabaha dragocena je i zbog toga što se u njegovoj blizini nalaze dva velika naftna cevovoda koji iz Azerbejdžana sprovode naftu kroz Kavkaz. Samim tim i velike države Turska i Rusija imaju svoj interes. Posle poziva da se situacija smiri, odabrale su svoju stranu. Rusija podržava Jermeniju a Turska Azerbejdžan.
Iz Jermenije i Rusije optužuju Tursku da je angažovala islamske borce teroriste i Tursku muslimansku miliciju za borbe protiv Jermena dok Turska i Azerbejdžan optužuju Jermeniju da je angažovala borce Kurdistanske radničke partije.
Nema sumnje da Turska i Rusija koriste situaciju za jačanje svog uticaja na Južnom Kavkazu a netreba isključiti ni svetskog policajca SAD.
Narodi Azerbejdžana i Jermenije kao i radnička klasa u ove dve kavkaske zemlje, ne sme dozvoliti da nacionalisti i buržoaske vlade dovedu do još većih razaranja i žrtava.
Filed Under: Актуелно

СВЕ ВЕРСКЕ СЕКТЕ СУ ШТЕТНЕ- ПОДРШКА БРАТСКОЈ ТУРСКОЈ КОМУНИСТИЧКОЈ ПАРТИЈИ

 

У недељу, 4. Октобра 2020. године, у Истанбулу се догодио физички обрачун између чланова Турске комунистичке партије (ТКП) и неких елемената верске секте. Напетости коју су подигле верске секте почела је оног тренутка, када су  чланови ТКП пре неколико недеља дистрибуирали недељник Боиун Егме, који је носио наслов „Све верске секте су штетне“.

Злонамерни напад реакционара одбијен је захваљујући сили и контроли активиста ТКП, али је резултирао повредама на обе стране. О томе се широко извештавало у националним медијима, што је изазвало бројне реакције политичара и јавности. Учестали су и напади на реонске домове ТКП?На својој конференцији 2018. ТКП је донео далекосежну одлуку о облику своје структурне организације: да уведе „реонске домове“ широм земље. Традиционално, политичке странке у Турској – укључујући ТКП – организовале су се у складу са давно успостављеном унутрашњом административном поделом земље: партијски уреди у провинцијама и општинама. Међутим, размера би могла бити превелика да би имала стварни политички утицај на локалитет.Тако је ТКП донео одлуку о покретању Реонских домова, које сада броје изнад 60 у целој земљи. Окружне куће су мале, приземне, транспарентне и гостољубиве канцеларије у квартовима радничке класе – насељима од неколико хиљада људи. Промена скале паралелна је са променама у многим аспектима партијског рада: Заједница се упознаје лично и са члановима ТКП-а. У овим квартовима не постоје друге канцеларије политичких партија или друштвене / културне институције, па су Реонски домови такође центар окупљања заједнице, где се одвијају образовне активности, попут курсева језика или музике, становници заједно гледају филмове, деца учествују у друштвене активности итд. Реонски домови, такође су постале места за комуницирање и успостављање колективне борбе у многим квартовима радничке класе. Људи разговарају о сиромаштву и радним условима; и угњетавању са којим се жене суочавају. Радници се састају на тим местима како би организовали борбу у суседствима и на радним местима. У ове две године реонски домови постали су места просвећености и солидарности радничке класе. То је разлог зашто изазивају незадовољство реакционарних силаНа овом нивоу локалитета, политичку снагу Ердоганове АКП представљају различите међусобно повезане верске секте – пресудна тачка за разумевање моћи АКП коју многи политички аналитичари или превиде или намерно игноришу. Ове секте су процветале од државног удара 1980. године, али посебно откако је АКП преузела власт с циљем да трансформише структуру друштва и наметне своја правила. Они су у основи улична милиција владе. Иако између њих можда постоји неко ривалство, што је изложено покушајем пуча 2016. године, заједничко им је њихово снажно повезивање са капиталистичком класом и антикомунизам. Оно што се овог викенда догодило у Бахчелиевлеру, предграђу на европској страни Истанбула, био је директан резултат ове ситуације. Пре годину дана у суседству је покренута „Кућа округа Јаила“. Од тада је ТКП постао саставни део локалитета не само својим редовним радом, већ и посебним догађајима, укључујући масовно окупљање за време Међународног дана жена 8. марта.Оваква врста политичког утицаја на таквом локалитету директно је у супротности са интересима АКП и њених парохијских елемената. Први знак напетости био је када су се неки људи из верске секте покушали супротставити активистима ТКП-а који су дистрибуирали издање Боиун Егме-а, недељника партије, који је носио наслов „Све верске секте су штетне!“ Почетну агресију пратиле су претње, посебно према женским члановима странке. У недељу, 4. октобра, бројни активисти и симпатизери ТКП-а изашли су на улицу у суседству да би се бранили и супротстављали нападима. Напад је превазиђен одлучношћу активиста ТКП. Полиција је интервенисала, само да би поступила онако како им је наложено. Покушај насилника и верских фанатика да шири гласину по суседству говорећи: „ТКП прави демонстрације да подржи Јерменију у рату“ или „Они пале националну заставу“ брзо је нестао, јер су људи већ знали да је то лаж.Оно што се догодило овог викенда још једном је потврдило правац Боиун Егме. Све верске секте су штетне!

Комунисти Србије подржавају братску ТКП у њиховој одлучној борби да радничку класу очисти од ових реакционарних елемената. На стоту годишњицу оснивања ТКП, најстарије и најдинамичније политичке партије у Турској, Комунисти Србије су уверени да било која врста претњи или напада не могу зауставити нашу браћу из редова ТКП. Ни пандемија, ни било који други узрок не могу спречити комунисте да бране своја права на политичке активности.

Реакционари неће постићи своје циљеве!

ТКП ће наставити своју борбу!

Filed Under: Актуелно

SRAMNO PREKRAJANJE ISTORIJE U JAJINCIMA

Obeležavanju Dana sećanja na stradanje Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu u spomen kompleksu Jajinci, 04.10.2020. godine prisustvovali su  pored predstavnika stranih ambasada, Vojske Srbije, verskih zajednica i predsednik Vlade Srbije Ana Brnabić a u ime grada Beograda zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Tokom same komemoracije govornici su prećutali neke istorijske činjenice a polupismeni voditelj je izneo i jednu laž.

Podsećamo da je na stratištu Jajinci pobijeno  80.000 muškaraca, žena i dece  od strane fašista uz pomoć domaćih izdajnika, te predstavlja mesto najveće egzekucije na teritoriji okupirane Srbije. U Jajincima su streljani ljudi zbog svoje etničke pripadnosti, srpski ustanici iz redova Narodnooslobodilačkog pokreta, ideološki protivnici- komunisti, beogradski ilegalci, nasumično uhapšeni civili kao deo odmazde nemačkih okupatorskih vlasti. Glavne žrtve masovnih pogubljenja su bili Srbi komunisti i antifašisti, Jevreji i Romi.

Sramotno je da, tokom svog govora predsednica Vlade Ana Brnabić i zamenik gradonačelnika Goran Vesić nijednom nisu spomenuli komuniste patriote koji su nakon svirepih mučenja od strane Gestapoa i srpske izdajničke specijalne policije Milana Nedića i pripadnika Ljotićevog fašističkog Zbora streljani na stratištu Jajinci.

Antifašistima ne mogu se nazvati pripadnici četničkog ,,pokreta” Draže Mihailovića pošto su otvoreno sarađivali sa nacistima i izdajničkom vladom Milana Nedića, koji su nebrojeno puta, pored toga što su se aktivno borili protiv NOVJ, predavali zarobljene pripadnike partizanskog pokreta kao i njihove simpatizere i članove porodica fašistima koji su ih streljali upravo na stratištu Jajinci.

Treba naglasiti da je egzekucije u Jajincima pored Vermahta i nemačkog 64 policijskog bataljona( sastavljenog od folksdojčera) vršila i Srpska državna straža na čijem čelu je bio Milan Nedić.

Laž je i da nema preživelih logoraša  iz Banjičkog logora odakle su žrtve odvožene na streljanje u Jajince, verovatno iz razloga da se sakrije istina i da se ne bi govorilo o masovnim zločinima Milana Nedića, Dimitrija Ljotića i Draže Mihailovića nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Pošto je jednu veliku neistinu izrekao i polupismeni voditelj programa na komemoraciji u Jajincima, da je dugo u SFRJ potiskivano sećanje na ovo stratište, napominjemo, da je prvo obeležje kojim su komemorirane žrtve ubijene i sahranjene u Jajincima postavljeno 07. jula 1951. godine u okviru obeležavanja desetogodišnjice ustanka u Srbiji. Okolni prostor je uređen i svečano otvoren 20. oktobra 1964 godine, u vreme proslave dvadesetogodišnjice oslobođenja Beograda. Spomen park u Jajincima je postao jedno od centralnih mesta komemoracije žrtava Drugog svetskog rata u Socijalističkoj Srbiji i Beogradu. Preuređen je 1988 godine, kada je u njegovom centralnom delu, na mestu najveće grobne rake, postavljen spomenik Vojina Stojića.

Naglašavamo da je u vreme SFRJ spomen park Jajinci bio mesto komemoracija i stalnih poseta učenika osnovnih i srednjih škola i javnih časova istorije. Danas je to mesto za roštiljanje.

Stop lažima, stop reviziji.

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Filed Under: Актуелно

POP VLADO ZEČEVIĆ O IZDAJI ČETNIKA

Naglašavajući potrebu da se, radi pouke i poruke, sve zna i ništa ne zaboravi, pop Vlada je avgusta 1942. godine, u članku koji je napisao za ,, Vojno-politički pregled” Vrhovnog štaba izneo prljavu ulogu četnika u Srbiji koju je lično doživeo kao pripadnik jedinica Draže Mihailovića kao i svoja razmišljanja o ciljevima četnika, o tome za koga se oni bore:
,, Ne govorim i ne pišem o četnicima iz lične mržnje, već radi potrebe da široke narodne mase saznaju pravu istinu. Od početka ustanka, kao pristalica vojno-četničkog odreda u Podrinskom okrugu, a naročito u Rađevini, bio sam u mogućnosti da pratim rad četnika i da saznam ono što su radili i uradili.
Gotovo svi oficiri s Ravne Gore imali su izričito naređenje Draže Mihailovića da ne stupaju u otvorenu borbu s okupatorom i da ni za živu glavu ne treba sarađivati s partizanima u zajedničkoj borbi protiv Nemaca. Takvo naređenje doneo nam je lično Dražin predstavnik Toma Maksimović, kasnije komesar za izbeglice pri Nedićevoj vladi. Tada se Maksimović pohvalio da novac za četnike, Draža dobija lično od Milana Nedića.
Poslednjih dana oktobra 1941. nakon sporazuma Draže Mihailovića s Nemcima i Nedićem, Georgije Bojić nam je doneo naredbu u kojoj je Draža objavio rat komunistima i da je svojim odredima naredio da protiv njih stupe u akciju.
Za kakve se ideale i ciljeve bore četnici i protiv koga se bore? Vele: bore se za kralja i otadžbinu, za svoju veru. Bore se za kralja koga su iz zemlje prognali četnički saveznici: Nemci, Italijani i ustaše. Bore se za otadžbinu koju su njihovi saveznici porobili, opljačkali, popalili i nevino stanovništvo pobili. Bore se za veru, a njihovi saveznici pobili su i prognali srpske sveštenike, a crkve porušili, opoganili i popalili.
Ta bratoubilačka borba, započeta od četnika, nastavlja se. Samo, mi umemo da delimo zavađeni narod od četničkih propalih vođa. Četnicima koji nisu okrvavili svoje ruke o braću partizane ima mesta kod nas i mi ih primamo i primaćemo ih u redove Narodnooslobodilačke vojske.
Isto onako kao što nemilosrdno uništavamo mrske okupatore i ustaše, tako ćemo uništiti i sve četničke vođe, pa i glavne kolovođe, Dražu, Pećanca i druge. A londonska izbeglička vlada, koja je zlonamerno doprinela da se poveća mera prolivene krvi našeg naroda, neće smeti da se vrati u Jugoslaviju ni sa belom zastavom. Izrodima i izdajnicima nema niti će biti mesta u Jugoslaviji. Mi neštedimice lijemo krv u ovoj borbi u kojoj pada cvet jugoslovenske omladine, ali ne za velikosrpstvo, ni za velikohrvatstvo kako žele ustaše, već za ravnopravnost i slobodu svih naroda Jugoslavije. Mi ćemo pobediti!”
Filed Under: Актуелно