CRVENA RADNIČKA LEVICA-PROGRAM PARTIJE KOMUNISTI SRBIJE ZA REŠAVANJE KRIZE U DRŽAVI

Partija Komunisti Srbije predstavlja program političkog delovanja u uslovima medijskog mraka i pritiska vladajuće interesne grupacije na radničku klasu. U daljem tekstu iznosimo naše zahteve i predlažemo mere za ostvarivanje zajedničkih ciljeva i pozivamo na organizovanje sve pripadnike radničke klase.
1. Hitna reformu pravosuđa, sa naglaskom na tužilaštvo i procesuiranje ljudi na ključnim pozicijama, koji su svojim štetnim delovanjima branili antinarodni režim i uz pomoć organa represije sproveli niz nelogičnih hapšenja za vreme protesta.
2. Procesuiranje svih pripadnika policije, žandarmerije, SAJ i ostalih službi koji su brutalno pretukli veliki broj građana koji su mirno protestovali.
3. Ostavke i procesuiranja pripadnika Kriznog štaba i ministra zdravlja zbog manipulacije i prikrivanja podataka u vezi epidemije, kojima su doveli u opasnost čitavo stanovništvo i direktno izazvali smrt mnogih sugrađana zarad održavanja nelegitimnih lokalnih i parlamentarnih izbora.
4. Poništavanje rezultata nelegitimnih izbora, ostavka premijerke i kompletne vlade i stvaranje prelazne vlade, sačinjene od nepartijskog stručnog kadra, sve do momenta dok se mediji ne oslobode i stvore uslovi za demokratičnost predizborne kampanje i izbornog procesa.
5. Ukidanje tzv. „reprezentativnih“ i obojenih sindikata, sa naglaskom na samoorganizovanje radnika u sindikate, prema njihovoj volji i potrebama, po principima direktne demokratije.
6. Hitno donošenje novog zakona o radu, koji će braniti prava radnika i istraživanje i poništavanje svih štetnih privatizacija i vraćanje kontrole nad sredstvima za proizvodnju u ruke radnika.
7. Progresivno oporezivanje krupnog kapitala i kapitalista i nacionalizacija imovine izgubljene štetnim privatizacijama ili akumulacijom krupnog kapitala.
8. Uvesti sistem od narodnih, umesto partijskih delegata na mestu poslanika u skupštini. Ograničiti primanja za poslanike i ostale zaposlene u državnim institucijama. Maksimalna zarada i dozvoljena samo jedna funkcija po osobi. Tako se izbegava bogaćenje i trgovina položajem i koncentriše se znanje i radna energija na jednom mestu. Dodatna angažovanja partijskih i javnih funkcionera po raznim odborima trebaju biti isključivo volonterska.
9. Ekološke takse i strožiji zakoni o zaštiti životne sredine. Potpuno ukidanje izgradnje MHE i vraćanje na stanje pre ekološke katastrofe koja je zadesila oblasti oko MHE, uz obavezno procesuiranje svih odgovornih. Otvaranje instituta i potrebnih službi za kontrolu kvaliteta vode i vazduha u svim regionima.
10. Ukidanje izvršnih odbora svih javnih preduzeća, kako bi se sprečilo manipulisanje cenama i rejtingom javnih dobara i preduzeća, te manipulacije podacima koje bi pogodovale nepovoljnim zaduživanjima i rezultovale privatizacijama.
11. Hitno stavljanje moratorijuma na zakon o izvršenju, praćeno ukidanjem institucije izvršitelja. Ovaj zakon se mora promeniti u što skorijem periodu, a svim pojedincima koji su ostali bez krova nad glavom pod prinudom toga zakona obezbediti povratak u otete domove, ili adekvatnu privremenu zamenu za otetu nekretninu.
12. Obezbeđivanje solidarne pomoći u hrani, odeći, lekovima i medicinskoj nezi, kao i u vidu krova nad glavom najugroženijima, siromašnima i invalidima, kao i osobama sa specijalnim potrebama. Ova tačka mora da bude uvod u jedan ozbiljan socijalni program, koji će za cilj imati postepeno ukidanje siromaštva uz uključivanje najugroženijih kategorija u političke i društvene tokove, kako bi ravnopravno odlučivali o svim bitnim društvenim pitanjima.
13. Hitno ukidanje finansiranja SPC iz budžeta i uvođenje kontrolisanih i transparentnih donacija od strane građana. U susret donošenju novog zakona o organizovanim religijama je potrebno naglasiti i činjenicu da svaka usluga, proizvod ili donacija u okviru religioznih preduzeća moraju biti uvedeni u legalne tokove, da moraju posedovati jedinstveni cenovnik usluga i robe, i da moraju biti progresivno oprezovani i bez beneficija. Potrebno je ispitati tokove i plansko, odnosno neplansko trošenje svih donacija, naročito iz budžetskih rezervi u toku prethodnih dvadeset godina i procesuirati sve nepravilnosti. SPC, kao predstavnik nečega što je opciona stvar u životu pojedinca ne sme biti obavezno finansirana iz budžeta u koji ulažu i građani koji ne vide nikakvu dobrobit od ove institucije. Sekularna država podrazumeva potpuno uklanjanje klera svih konfesija iz političkog života i političkog odlučivanja. Čvrsto verujemo da bi se tako i vernici našli u boljoj poziciji, s obzirom da bi se na taj način korupcija u crkvenim krugovima svela na minimum.
14. Ukidanje komunalne i celokupne državne policije i organizovanje narodne milicije, koja bi na sebe preuzela sve odgovornosti dosadašnje policije. Policija je instrument prisile u rukama države i samim tim nije narodna i ne radi za narod, već za državu. Bivša komunalna policija može biti samo komunalna služba za održavanje reda na otvorenim tržnicama i drugim javnim površinama, sa veoma ograničenim ovlašćenjima, inače prerasta u paravojnu formaciju.
15. Smanjivanje državnog aparata na optimalnu meru, tj. otpuštanje svih koji su nestručni za svoja radna mesta, ili zaposleni direktno po partijskoj liniji.
16. Ukidanje svih štetnih modela subvencionisanja stranih investitora, kojima se prazni državna kasa i poklanjaju javna dobra u bescenje. Bogaćenje tajkuna i partijskih kardova ovom merom mora biti potpuno ukinuto. Subvencije moraju biti dodeljivane isključivo u interesu naroda i treba da štite novootvorena radna mesta, a ne da služe za isisavanje novca iz budžeta i dalje porobljavanje radnika. U tom smislu, svaka privatizacija koju nije moguće ukinuti se treba preinačiti u program usvajanja i razmene nove, ili visoke tehnologije i tretirati u odnosu na rezultate u domenu usvajanja i primene stečenih znanja i veština.
Filed Under: Актуелно

DAN USTANKA NARODA HRVATSKE I BOSNE I HERCEGOVINE

Komunisti Srbije čestitaju drugovima iz Socijalističke Radničke Partije Hrvatske, drugovima iz Saveza Komunista BiH, kao i svim progresivnim građanima u Hrvatskoj i BiH Dan ustanka. Dana 27. Jula 1941. godine partizanski odredi, predvođeni članovima KPJ izveli su oružani napad na Srb I zauzeli ga. Već istog dana ustanak se proširio po selima Nateka, Suvaja, Dobroselu prema severu i Gornji Srb, Osredak Kunovac i Zavlaka prema jugu. Taj datum se obeležava kao Dan ustanka naroda Hrvatske.

Istog dana partizanski odredi pod vođstvom članova KPJ napali su i zauzeli Drvar i Bosansko Grahovo, uništili žandarmerijske stanice Oštrelj, Manastir Rmanj, Potoke, Grkovice i razbili odrede ustaša, žandarma i domobrana. Taj datum se obeležava kao Dan ustanka naroda BiH. Oružani ustanak protiv fašističkih okupatora i njihovih slugu proširio se i na ostale krajeve.

Komunisti Srbije uporno podsećaju javnost da je u isto vreme sa antifašističkom borbom vođena i oružana revolucija koja je na kraju dovela do rušenja kapitalizma i izgradnje socijalističke Jugoslavije. Nikada nećemo zaboraviti, heroizam, moral, hrabrost i žrtve komunista i partizana iz Hrvatske i BiH.

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Filed Under: Актуелно

SOCIJALISTI, NE BLATITE TITOVO IME

Prenosimo tekst Saveza antifašista Srbije.
Pokušaj Socijalističke partije Srbije i njenog lidera Ivice Dačića da u svoje politikanstvo i predizbornu kampanju uvuku ime Josipa Broza Tita i tako prevare birače, naročito mlade ljude koji ne pamte ni Tita ni Jugoslaviju, predstavlja primer političke krađe kojoj će se Savez antifašista Srbije odlučno suprostaviti.
Neverovatno je da partija koja je najzaslužnija što je Titovo ime izbrisano sa ulica, trgova, gradova, škola, koja ga je proterala iz celokupnog javnog prostora i kolektivnog sećanja i koja je, sve namigujući, omogućila rehabilitaciju četništva i njihove parole da je Tito ,, najveći neprijatelj srpskog naroda”, sada pokušava da se zakiti njegovim dostignućima.
To što ste vi, gospodo, uspeli da nekim koristima privučete Titovog potomka kafedžiju ne daje vam ni pravo ni mogućnost da jašete na njegovom imenu jer je ono suviše veliko za vas.
Vreme vladavine vašeg osnivača Slobodana Miloševića i njegovih radikalskih saradnika, čije ideje vi i vaši koalicioni partneri i danas ljubomorno čuvate i ostvarujete, ostaće upamćeno kao vreme razaranja svega onog što je stvoreno u Titovo doba.
Vaša politika uništila je jednu uglednu državu, unesrećila milione ljudi, nanela Srbiji i drugima nemerljive materijalne štete i postavila svetski rekord u inflaciji.
Za Tita je najveća vrednost bila bratstvo i jedinstvo naroda, a vaš aktuelni lider, takmičeći se sa ultranacionalistima iz drugih stranaka, koristi svaku priliku da kaže nešto ružno na račun susednih naroda i država. On će ostati zapamćen kao jedini ministar spoljnih poslova koji misli da je njegova dužnost svađanje sa drugima a ne izgradnja uzajamnog razumevanja i poštovanja.
Za Tita su nacionalne manjine bile most prijateljstva i saradnje sa drugim državama, a vi, vaš lider i stranke sa kojima sarađujete gledate na Srbe u susednim državama kao na Sudetske Nemce i kao sredstvo za teritorijalne aspiracije i agresiju.
U tom naopakom poslu vi ste se udružili sa klerofašističkim Demokratskim frontom u Crnoj Gori i njegovim duhovnim vođom Amfilohijem Radovićem, koji kaže da je ,,bolje podići spomenik Musoliniju nego Titu”.
Eto, to je pravo lice vaše , kako kažete, patriotske, nacional (ističke) socijalističke partije.
Zbog svega ovog, nastavite vi da veličate i slavite Slobodana Miloševića, a Tita ostavite na miru.
Filed Under: Актуелно

DESET MILIONA RAZLOGA PROTIV ANTINARODNE SPC

Odavno je postalo pravilo u praksi da se, u situacijama kada većinski deo stanovništva prolazi kroz krizu, buržujska manjina beskrupulozno bogati na njegov račun. Gotovo da nije bilo svetske, ili lokalne krize koja u sebi nije uključivala makar prećutnu saradnju državnih i verskih institucija. Ni kod nas nije drugačiji slučaj. Naime, pokazalo se da je jedan od najpodmuklijih subverzivnih elemenata, prerušen u humanizam i altruizam upravo najperfidniji od svih narodnih neprijatelja – predatorska institucija zvana SPC.
Da bi SPC funkcionisala neometano i lagano vampirisala budžet u koji svi mi ulažemo svakog meseca, jako je bitno da postoji prećutni konsenzus nemešanja u crkvene poslove. Još uvek nije viđen vernik koji će javno napasti beskrupuloznu krađu budžetskih sredstava i rezervi (sem sporadičnih slučajeva koji samo potvrđuju pravilo), a to naročito nije slučaj sa javnim ličnostima i organizacijama. Dakle, SPC je uspela da ubedi sve da je greh pričati o njenim prljavim malverzacijama i tako zauvek sebi izgradila odstupnicu za sva nepočinstva, kojima je itekako sklona, od ratnohuškačkih aktivnosti, pa sve do zavlačenja ruku u svačiji džep.
I ove godine bi to prošlo relativno neopaženo, da se nekoliko stvari nije poklopilo. Pandemija, osiromašivanje budžeta za vreme vanrednog stanja, kolaps zdravstvenog sistema na svim nivoima i namešteni izbori praćeni brutalno razbijenim narodnim protestom su svima dali do znanja u kakvom sistemu živimo. Država nema odgovor na epidemiju, ne ume da se snađe sa merama koje sama donese, šalje batinaše da biju nedužne građane, najavljuje otpuštanje preko 300 000 radnika na jesen, usled recesije u svetu koja će se tek osetiti.
U čitavom tom haosu, svi uobičajeni spinovi i teorije zavere postaju irelevantni kada u prvi plan izbije informacija da je SPC-u opredeljeno, u nekoliko donacija, nešto više od deset miliona evra za završne radove na hramu Svetog Save, u momentu kada se nema za plate, dodatke, dovoljnu solidarnu pomoć i kada izvršiteljska mafija intenzivnije nego ikada radi na otimanju nekretnina od građana. Loš tajming, zaista. Drugim rečim, SPC je opet uhvaćena sa prstima u medu, a država nema adekvatno objašnjenje za dodeljivanje ovih čudnih donacija.
Da stvar bude gora, ne postoji zvanični zapisnik, niti bilo kakav regulatorni dokument-uredba o tome kako treba trošiti opredeljena sredstva. Drugim rečima, ne zna se na šta će tačno otići novac, a po svemu sudeći neće se ni saznati.
Prema istraživanjima nekih potrala koji se bave istraživačkim novinarstvom, ovakav trend svakako nije akutna pojava i skoro svake se godine iz budžeta SPC-u jednoglasnim odlukama dodeli ogromna svota narodnog novca, po raznim osnovama. Što je najgore, ova sredstva se često dodeljuju iz tekućih budžetskih rezervi, iz kojih je donacije moguće pravdati skoro pa iskuljučivo ukoliko se radi o neplaniranim troškovima. Ne vidimo šta je toliko neplanirano u višedecenijskoj izgradnji jednog od objekata koji je posisao više novca poreskih obveznika od omanjeg oružanog sukoba.
Zli jezici bi rekli da se radi o mitu države, kako SPC ne bi reagovala na oštre odluke, mere i akcije koje su neustavno i antiustavno sprovedene protiv građana, te da se ne bi mešala u potencijalno jako štetne odluke vlade, čije se donošenje očekuje u narednom periodu. Sve i da je ovo tačno, ovakve donacije nisu viđene samo ove godine, već su postale pravilo, a ćutnja SPC se debelo plaća iz državnog budžeta već godinama i decenijama.
Partija Komunisti Srbije apeluje na vladu Srbije da transparentno objavi sve stavke štetnog ugovora o donaciji SPC-u i da smesta poništi odluku o doniranju, te da oteti novac vrati u budžet i preusmeri na zaštitu zdravlja stanovništva i unapređenje uslova rada radničke klase.
Ponovo pozivamo sve simpatizere da nam se pridruže u ovoj klasnoj borbi, da zajedno zbijemo redove i stvorimo jaku i stabilnu radničku partiju, koja će raditi u interesu naroda i društvene imovine, a protiv kapitalističke represije i buržoazije.
SF/SN!
Filed Under: Актуелно

DAN USTANKA NARODA SLOVENIJE

Članovi partije Komunisti Srbije čestitaju drugovima iz Kulturno Političnog Društva Komunist, kao i svim progresivnim građanima Slovenije, jedan od najznačajnijih datuma u njihovoj istoriji Dan ustanka naroda Slovenije. Na proširenoj sednici Politbiroa CK KPJ 4. Jula 1941. godine, kada je donet Proglas o opštenarodnom ustanku, ujedno je zadužen Edvard Kardelj da izvrši pripreme za podizanje ustanka u Sloveniji. Tako je 22. Jula 1941. godine Rašička partizanska četa izvela oružanu akciju protiv fašističkog okupatora kod mesta Tacin blizu Ljubljane čime je otpočeo oružani ustanak u Sloveniji. Ustanak se brzo širio pa je za samo nedelju dana u Gorenjskoj formirano 7 partizanskih četa, u Štajerskoj 4 čete, u Notrnjskoj i Dolenjskoj 12 četa a u Prekomurju su formirane oružane grupe.

Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti heroizam slovenačkih komunista i partizana koji su porazili fašističkog neprijatelja i domaće izdajnike i ujedno oružanom revolucijom srušili kapitalizam zajedno sa ostalim narodima i narodnostima u Jugoslaviji.

 

Filed Under: Актуелно

VLADA OBJAVILA RAT RADNIČKOJ KLASI

Današnji dan bi veoma lako mogao da ostane upamćen kao jedan od presudnih na putu Srbije ka najgoroj kapitalističkoj provaliji, u koju je gura vladajuća partija na čelu sa nelegitimno izabranim predsednikom i njegovom bandom.
Jorgovanka Tabaković, osoba sa zvanično najvišim legalnim primanjima u zemlji (oko šest hiljada evra mesečno, neto), koja je , između ostaloga i na funkciji guvrenera NBS se oglasila i u ime NBS, jednog od organa represije interesne grupacije na vlasti, donela nove mere.
Projekcija posledica galopirajuće recesije i bespotrebno uvedenog vanrednog stanja za naredni period je takva da se samo na jesen očekuje otpuštanje oko 300 000 radnika. Ovo je gruba procena, ali kada dolazi od strane vlasnika krupnog kapitala, možemo im verovati na reč, naročito kada surovo brane svoje investicije.
Bankama su date odrešene ruke da, prema sopstvenim potrebama, povećaju kreditno zaduženje i na preko 60% od primanja, te da dodaju rate obuhvaćene moratorijumom (za vreme vanrednog stanja) na glavnicu, što će dovesti do povećanja rate. Prosto rečeno, moguće je da cela plata postane rata, a da se ljudi u panici i strahu od izvršiteljske mafije prepuste štetnim dogovorima sa bankama. Država se neće mešati u rešavanje sporova između banaka i klijenata, osim ukoliko dođe do izvršenja, što znači da je ovim ukazom radnička klasa i zvanično „puštena niz vodu“, kako se čini iz izjave.
Pritom je država još jednom smanjila period otplate keš kredita, ovog puta na sedam godina (od sledeće godine na šest), a banke zadužila za prekoračenje perioda, što će reći da će banke morati maksimalno da pritisnu klijente, ukoliko žele da ostanu likvidne i u tržišnoj trci, pod čizmom NBS. Kapitalisti se ponovo bore i u toku je nova preraspodela krupnog kapitala na tržištu, koja će se odbiti o leđa, pre svega, radničkoj klasi.
Mere su napravljene tako da, na prvom mesu, privrednicima omoguće ostanak i opstanak na tržištu, uz odrešene ruke za smanjenje radne snage i korekciju plata i uslova rada.
Izvršitelji će pokucati na mnoga vrata, a mnogi će ostati bez sredstava za život i krova nad glavom. To bi ujedno mogao biti i izgovor da se izvršiteljska mafija pojača u ljudstvu i opremi, a da se policija i para-policija nelegitimnog predsednika i vlade koja je otela državu pripremi za nove krvave sukobe sa narodom, jer će nekretnine, taj jedini kapital koji i dalje mestimično kontroliše radnička klasa biti prvi na udaru.
Partija Komunisti Srbije upućuje poziv radničkoj klasi na ujedinjenje i odbranu radnih mesta i uslova rada od kapitalističkih krvopija. Čeka nas veoma burna i turbulentna jesen i valja zbiti redove, bez obzira na koronu (uz sve mere zaštite, koje se podrazumevaju) i ujediniti se u ovoj klasnoj borbi koja, iz ugla kapitalista, ima za cilj jedino dalje tlačenje i porobljavanje radničke klase.
Radnik nema šta da izgubi osim okova!

 

Filed Under: Актуелно

VIDLJIVA I NEVIDLJIVA OSVETA DIKTATORA ZA GRAĐANSKU NEPOSLUŠNOST

Protest naroda Srbije protiv ugnjetavalačkog režima apsolutističkog diktatora, čoveka kome je istekao mandat i koji ne poseduje imunitet, nelegitimno izabranog predsednika Srbije i njegovih privatnih policijskih i para-policijskih jedinica je ušao u još opasniju fazu. Posle inicijalnog divljanja prorežimskih i ultradesničarskih grupa huligana, nacista iz Levijatana i policijskih provokatora u civilu i iz antinarodne službe, krenula su i hapšenja. Nasumična i planirana, nasilna lišavanja slobode građana i antirežimskih aktivista, praćena nelogičnim i brutalnim prebijanjima mirnih grupica građana.
Kao da scene juriša kordona Žandarmerije, SAJ-a, Interventne jedinice i ostalih organa represije u ulozi kapitalističke gvozdene pesnice nisu bile dovoljne, i kao da se već nismo zapitali zbog čega to tačno imamo i plaćamo pomenute jedinice, koje bi trebalo da su antiterorističke po osnovnoj funkciji, usledili su novi šokovi za građane, u vidu brutalnih i nasilnih hapšenja nevinih pojedinaca, a da pritom nismo zabeležili niti jednog procesuirnog huligana, sve do ovog trenutka.
Pre nekoliko dana je odjeknula vest da je uhapšen Miran Pogačar, jedan od aktivista pokreta Krov nad glavom, koji za cilj ima borbu protiv izvršiteljske mafije, koja je, kao puštena s lanca, nastavila da divlja neometano i za vreme vanrednog stanja i da ljudima usred epidemije otima nekretnine i ostavlja ih na ulici, a sve uz pomoć policije i sumnjivog privatnog obezbeđenja. Pritom se Pogačar obratio prisutnim građanima, ne kao predstavnik svoje organizacije, već kao rezignirani pojedinac. Sve je to praćeno pažljivo iz mase, od strane ubačenih antinarodniih elemenata i Pogačar je ekspresno uhvaćen pod sumnjivom optužbom da poziva ljude na nasilje, te mu je određeno zadržavanje od 48 sati.
Od toga momenta su po društvenim mrežama krenule da kruže priče i svedočenja i o drugim hapšenjima za vreme, ili neposredno nakon protesta, a prilikom procesuiranja je postupak uglavnom bio isti. Retki su dobili dodeljenog advokata, nisu im dozvoljavani pozivi, a osuđeni su samo na osnovu svedočenja policajaca, po tzv. skraćenom postupku. Radi se o nepravilnom i nepotrebnom postupku pripadnika policije, a pravo svakog građanina jeste da pozove svog advokata i odabranog lekara odmah po hapšenju ili zadržavanju, pa tek ako su ovi nedostupni, može zatražiti nekoga po službenoj dužnosti. Telefoni su pročešljavani, što je takođe prekršaj od strane represivnih organa, jer je za tako nešto potreban poseban nalog za pretres elektronskih uređaja. Ne pristajte na preki sud, imate sva ustavom zagarantovana prava!
U svetlu svega toga, partija Komunisti Srbije apeluje na narod da se od toga zaštiti uklanjanjem identifikacije otiska prsta i lica sa svojih mobilnih telefona, te da ostave samo šifru za otključavanje telefona, kako ne bi iz straha, ili prinude odali sadržinu organima represije. Nemaju pravo da vam diraju telefone bez posebnog naloga i ne morate da pristanete na informativni razgovor. Možete i imate prava da odmah pozovete advokata.
Molimo vas da svaku nepravilnost pri hapšenju, svom ili tuđem, smesta prijavite nadležnom pravnom timu i podelite na društvenim mrežama, kako bi se istina o prirodi ovog režima i njegovih represivnih organa što brže širila.
Uhapšen je i dr. Vladimir Mentus, član Instituta društvenih nauka, kao i Igor Šljapić, još jedan aktivista pokreta Krov nad glavom. Pored njih, uhapšeno je i još oko sto pedeset građana, a desetak je već osuđeno, uglavnom po skraćenom postupku, bez prisustva advokata.
Jasno je da se diktator neće predati bez borbe i da će sve uraditi da se osveti narodu zbog građanske neposlušnosti. Partija Komunisti Srbije ponovo poziva ljude da paze na svoje zdravlje, pre svega, kao i jedni na druge, jer je natežim slučajevima skoro pa nemoguće da dođu na vreme do adekvatne lekarske pomoći, zbog kolapsa zdravstvenog sistema. Zatim, pozivamo sve simpatizere i ljude kojima je naša ideja bliska, na ujedinjenje, kako bi zbili redove i sklonili diktaturu koja nas sve guši.
SF/SN
Filed Under: Актуелно

БРАЗИЛ- КРИЗА И ЋОРСОКАЦИ

Преносимо став Комунистичке партије Бразила поводом ситуације у Бразилу.

 

Бразил је умешан у озбиљне догађаје. Темељни тренд је стратегија председника Болсонара за промовисање институционалних руптура и промену политичког, економског и социјалног режима који је укључен у Устав.

Централна платформа за то је напад на демократску владавину закона, промовисање политичке поларизације и друштвеног хаоса, усклађивање Бразила са америчком стратегијом изоловања од мултилатералних односа са народима, укључујући Латинску Америку и Кину. Данас, под опсадом, пролази кроз нову диктатуру, неофашистички ауторитаризам, као у сенци садашњег устава, да би концентрисао власт с циљем спречавања укидања његовог мандата и његовог поновног избора 2022. године.

Ситуација је врло динамична и нестабилна, скупљају се чињенице и контрадикције. Прво, у свету постоји контекст брзих и дубоких промена. Једна од најважнијих промена је прелазак из хегемоније који је у току на међународном нивоу. Свет више не живи под знаком униполарности и тренутне кризе пандемије и капиталистичке економије, ставио је још један ексер у тај сандук. Способност Сједињених Држава да води свет више није толико велика, његова хегемонија више није неспорна, упркос свим снагама; Кина расте економски и технолошки, повећавајући своју улогу у међународном сценарију и свој глобални морални утицај за заједничку судбину човечанства. Мултилатерализам достиже јаче основе. Ова тенденција коју треба истаћи: Бразил је председавао Болсонароом, у потпуности је заокупљен овом нездравом динамиком америчке стратегије.Други тренд у бразилској ситуацији је спајање и погоршање три велике кризе. У пандемији земља води, иза само Сједињених Држава, развој КОВИД-19 са више од 800.000 заражених и преко 40.000 губитака људских живота. То је више од остатка Латинске Америке и Кариба, иако имамо нешто више од трећине укупног становништва. Још нисмо достигли максимум болести, процењује се да ће то бити јул-август. Здравствени показатељи показују да ће бити више од 100 хиљада мртвих. Међу неколико фактора који шире ову подмуклу инфекцију, један од њих је и то што је у Бразилу савезна влада јасно промовисала саботажу против социјалне изолације, генерализованим прописивањем хлорокина, потичући лажну супротност између спашавања економије а не живота. Болсонаро је већ отпустио два министра здравља и сада је Министарство војно, без титуле. Увело је нову методологију (не) информисања броја случајева и смрти од стране КОВИД-19, са циљем да се смањи утицај болести и промовише крај друштвеног затвора. Попут Трампа, и Болсонаро се заклео да ће да избаци земљу из СЗО-е. Друга велика криза је економија и њене дубоке социјалне последице. Пандемија је довела до наглог шока понуде и потражње, превазилазећи постојећу економску депресију, са три године рецесије и стагнације. Постоји 8,6 милиона нових незапослених који су чинили више од 40% радне снаге у незапослености или несигурним ситуацијама. БДП је пао за 1,5% у кварталу, са процењеним – 5,7% до 9% у години. Поред тога, додаје се још једна критична ситуација на политичком и институционалном нивоу. То је узроковано сталним политичким сукобима Болсонароа против других сила Републике и Федерације, против левице и против националног интереса, у правцу отвореног проповедања институционалних руптура. Његови сарадници тврде да Устав наводно покрива улогу умирујуће моћи оружаних снага, што је очигледан и изричит правни апсурд. У овој политичкој и институционалној сфери можемо говорити о трећем тренду који јача у земљи. Болсонаро трпи све већу политичку изолацију, одлазећи до угла ринга, истовремено појачавајући своју агресивну реакцију типичну за оне који су углављени, а његова политичка техника да се никада не повлачи, увек бежи напред, удвостручујући улоге за претњу.

Опште отуђење владе у односу на пандемију, рушилачко управљање државом, потпун недостатак декорума на власти, без чврстог политичког упоришта у Конгресу (сада без странке), укорили су га. Учешће његове деце у канцеларијама за мржњу које су промовисале машине за ширење лажних вести (чак и током изборне кампање) уз недозвољено финансирање, нападе на правосуђе и смену министра Серђа Мороа, чине га метом све већег одбацивања и суздржавања политичким системом и разним правним истрагама. Импецијација председника, или чак империјалитет карте, укључујући потпредседника, је на хоризонту. Међутим, Болсонаро, његов клан и чланови владе не могу се потценити у стварној намери да проузрокују рушење у институцијама. Државна полиција је готово доказ. Јаје фашистичке змије већ је присутно у активностима милиције, у проповиеди за наоружавање становништва и пуштање оружја и муниције која припада оружаним снагама; такође у мобилизацији ниског и средњег нивоа војне полиције, као и у паралелном информационом систему који пружају припадници Савезне полиције. То се не може сматрати пуким прорицањем. На основу тога је успостављен четврти тренд у тренутној ситуацији. Важна је промена у коњунктури: дефинитивно је успостављена широка заједница демократских, прогресивних и народних снага како би се рекло „Доста!“ влади Болсонара. Овај покрет укључује већину цивилног друштва, као и популарне организације и политичке странке. Манифестације и артикулације свих врста, састављене од сила сваке од њих са својом визијом будућности у земљи, окупљају се истим темпом, ефикасним фронтом који није нотар, за демократију и демократску владавину закона, за живот и за социјална права. Ово такође укључује очигледну поделу политичког система и интересе владајућих класа, које се желе ослободити председника и ставити своје снаге на терен. То је органски покрет у овим секторима, од демократске деснице до правог центра. Боље је опремљен својим институционалним овлашћењима, као што су главни медији (готово једногласно против Болсонара), свете институције попут Савезног врховног суда, па чак и у деловима група економских моћи, чије је размишљање изричито подељено око прописивања политика штедње и фискалног  раста привлачећи страни капитал – што је и даље лудачка оријентација министра економије. Четири наведена тренда тренутно воде у застој. Болсонаро не намеће жељене институционалне руптуре, које је одбацила већина друштва, савезни врховни суд и већи део националног конгреса. За то би било потребно повући оружане снаге као институције, што није излаз, јер би их деморализовала ситуација без славе пред целим друштвом. Међутим, они воде рачуна о томе јер је то од виталне важности за њихову хијерархију и дисциплину (против партизанства у њиховим трупама) и, пре свега, гарантовање монопола над оружјем, над оружјем, како би становништво формирало милиције. Други застој је да демократски покрет и даље треба да акумулира веће политичке, економске и социјалне снаге за процес импичмента. Очигледно да нису окупили снаге неопходне за коначно изоловање и пораз Болсонара – данас нисмо успели да дођемо до 172 потписника у Представничком дому да затражимо парламентарни истражни одбор; имамо нешто попут 130 чланова, али им је потребно више од 300 за постизање империјама. Требало би узети у обзир да још увек проучавамо одговарајуће начине да потврдимо могућност изласка на улице и дајемо политичкој борби масовну димензију, нашем генетском наслеђу.  Антирасистички и антифашистички покрети расту, жене и млади су супер активни, као и социјални фронт и синдикални центри. Питање је како сачувати дискурс друштвене изолације да би се спасили животи и сам економски опоравак, суочавајући се са пандемијом која се још интензивира и далеко је од врхунца криве. Суочена с тим елементима, дебата укључује наше снаге левог и левог центра, напредних уопште, посебно популарних организација – шта је срж политичког деловања у овом тренутку? Јединствени и кохерентан одговор још увек се гради. Сматрамо да је пресудно борити се за централни живот и демократију, за широко уједињење снага како би се држава спасила од понора. Потребно је у политичкој акцији окупити све оне који су у овом тренутку спремни да се боре против главног непријатеља, болсонаризма, да бране демократију, без обзира на њихов претходни положај, идеологију и будући политички пројекат. Ово одражава да ми ни на који начин не потцењујемо непријатељеву стратегију и да не сматрамо болсонаризмом без Болсонара.Демократске снаге не могу бити подељене према интересима на будућим председничким изборима 2022. Јасно је да они који чине шири савез тих снага имају различите перспективе за пост-пандемски пројекат и за национални пројекат. Дакле, истовремено је очигледно да најнапредније снаге морају да изграде народно јединство новим пројектом ради уклањања земље са тренутног стања и развоја, у складу са националним, демократским и популарним интересима. Два задатка – широки демократски фронт и народно јединство – делују у два комплементарна и комбинована, али различита распона, са различитим политичким временима и ритмовима. Али тренутно и прво питање за наше напредне снаге је демократски фронт да обнове демократски пакт разбијен државним ударом 2016., као први услов легитимне борбе за пројекат за земљу и, једнако тако, уједињавање и глас међу њима тако шире снаге за решење кризе у земљи. Лево крило се мора припремити да води демократски фронт, а не да се макне од њега, и да схвати да је у таквим ситуацијама неразумно проширити спектар истодобних непријатеља, да би био непажљив према главном непријатељу. Укратко, широки демократски фронт тренутно је највећи од наших задатака. За закључак у овом тренутку, агонија земље може се продубити дуже, истрајајући у рату опсадних покрета, повећавајући изолацију и гушење од владе, све до рата позиција за дефинитивну победу над Болсонаровом стратегијом и окончања његове председничке моћи. Одлучујућа варијабла биће народно незадовољство. Кључно је да ће решења бити политичка. Још се нису искристалисали, било у смислу начина да се Болсонаро збаци са власти, било у смислу сутрашњег дана. Као што је случај са политиком као науком и уметношћу, и ове конструкције укључују пактове да би се створиле могуће конвергенције у одговарајућем оквиру корелације снага. Доћи ће време када импичмент може постати центар непосредне политичке акције.

Аутор: Валтер Соррентино *

Потпредседник и секретар за међународне односе Комунистичке партије Бразила

 

Filed Under: Актуелно

DAN USTANKA REPUBLIKE CRNE GORE


Narodu Crne Gore čestitamo Dan ustanka 13. jul. Pre 79 godina, 13.07.1941. godine crnogorski narod rekao je odlučno ne fašističkom okupatoru. U borbi protiv italijanskog i nemačkog porobljivača živote je dao veliki broj boraca Crnogorskih brigada a veliki je i broj narodnih heroja koji su ostali upamćeni po svom junaštvu diljem Jugoslavije.
Uprkos pokušaju pojedinaca u Crnoj Gori, koji baštine nedela poraženih kvislinga, a posebno klera da prikažu borce NOV i POJ kao antinarodne, progresivna Crna Gora uvek će biti na strani pobednika iz Drugog svetskog rata.
Još jednom, čestitamo Dan ustanka građanima Crne Gore i našoj bratskoj Jugoslovenskoj Komunističkoj Partiji Crne Gore.

Filed Under: Актуелно

НАЈДРАГОЦЕНИЈЕ НАСЛЕЂЕ КИМ ИЛ СУНГА

 

Џуче идеја, водећа идеологија социјалистичке Кореје и узрок глобалне независности, има велики утицај на еру у развоју и обликовање судбине људских бића изван граница времена и простора. Ово идеолошко и практично богатство може се назвати најдрагоценијим наслеђем Ким Ил Сунг (1912-1994), вечног председника Демократске Народне Републике Кореје, завештеном корејском народу и прогресивним народима света. Џуче идеја, на основу научног расветљавања да је човек господар света и да игра одлучујућу улогу у преображавању света, показује пут масама људи, мотив историје, да обликују сопствену судбину сопственим напорима. Ким Ил Сунг је написао идеју Џуче током практичне борбе за вођење корејске револуције, а не током чистог академског истраживања за стварање идеолошког и теоријског система. Средином 1920-их, када је Кореја била под јапанском војном окупацијом (1905-1945), Ким Ил Сунг, који је у тинејџерским годинама кренуо на пут револуционарне борбе за своју земљу и своје људе, аутор је идеје Џуче током одређивања курса за пут корејске револуције. И потпуно је применио ову идеју на корејску револуцију на дуготрајан начин у дуготрајном току револуције. Под знаком Џуче идеје, корејски народ се појавио као господар независне земље из колонијалног ропства и изградио је социјалистичку државу која је независна у политици, самостална у економији и поуздана у одбрани државе. Суштинска компонента идеје Џуче је теорија и метода вођења које би масе требало да подржавају у револуционарној борби и пост револуционарној изградњи. До сада су дела Ким Ил Сунг-а, библиотека Џуче идеје, преведена на преко 60 језика и дистрибуирана у више од сто земаља света. И проучавање ове идеје је постало тренд садашње ере. Бројне истакнуте личности капиталистичких земаља, очаране енциклопедијским мислима садржане у његовим делима, постале су велики заговорници Џуче идеје. Shuhachi Inoue, бивши генерални директор Међународног института за Џуче идеју и добитник Међународне награде Ким Ил Сунг,  објашњавао је јавности Џуче идеју и стварност ДНРК. Када су га неки критиковали да он проучава само ДНРК, а не Јапан, рекао је: Ти људи нису забринути због Јапана и његове судбине. Зашто они мисле да је идеја Џуче ограничена на ДНРК? Она је аутор те идеје али се она може користити у сваком хуманом друштву.

Став заговорника Џучеове идеје је да је идеја енциклопедијска идеологија, применљива на све старосне векове. Већина идеологија које су се појавиле у историји људских мисли изгубиле су на виталности и нестајале су како време пролази. Међутим, идеја Џуче, због своје универзалне истинитости и потпуности, ужива све већу подршку и наклоност прогресивних народа света. У лето 1985. у Француској је објављена књига под називом Речник филозофске критике. Ова књига анализира и процењује идеологије које превладавају у неколико земаља света у складу са мишљењем писаца. Међутим, само унос повезан са идејом Џуче не садржи ништа што критикује ову идеологију. Заправо, свет већ дуго симпатише идеју Џуче. На Дан сунца (15. априла) 2012. године, поздрављајући стогодишњицу рођења председника Ким Ил Сунга, у Пјонгјангу, главном граду Демократске Народне Републике Кореје, одржан је Светски конгрес о идеји Џуче. Џуче идеја је препозната као најутицајнија идеологија данашњице. Групе за проучавање идеје Џуче проактивно проводе своје активности у оквиру добро уплетеног система, у распону од националних група до континенталних организација, усредсређених на Међународни институт Џуче идеје, а број заговорника идеје расте како дани пролазе. Истакнута личност научних и културних кругова Европе рекла је: Ако ме неко пита шта бих бранио у ризници људске цивилизације, одговорит ћу без устручавања да не бирам ништа осим Џуче идеје.Џуче идеја, најдрагоценије наслеђе Ким Ил Сунга, блистаће заувек заједно са победоносним напретком узрока глобалне независности.

 

Filed Under: Актуелно