Parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori su završeni, reklo bi se potpuno očekivanim rezultatom. Međutim, treba sumirati događaje i razdvojiti žito od kukolja, budući da smo svedoci tepih-bombardovanja aferama i informacijama, koje su sve predstavljene kao da su od primarnog značaja za građane Srbije.
U vezi prljave predizborne kampanje je pričano mnogo i zaista je degutantno da se ponavljamo u vezi toga. Usred nerešenog statusa epidemije, sa potpuno blokiranim medijskim prostorom i rekordno malim vremenom za kampanju, šansu su imali samo oni koji su se unapred dogovorili. Ne zaboravimo i činjenicu da je za vreme vanrednog stanja vladajuća partija bila sve vreme u brutalnoj kampanji, koja je sve vreme izgledala kao predsednička, a ne kampanja za parlamentarne izbore. Jer, partija – to sam ja. Isto važi i za državu, dokle god ga puštamo.
Pre svega, imali smo partije koje učestvuju, koje aktivno bojkotuju i koje apstiniraju, najprostije rečeno. Od partija koje su učestvovale, nije bilo nikakvog iznenađenja. Vladajuća partija je odnela dvotrećinsku pobedu na ovim neregularnim i nelegitimnim izborima, većim delom i zbog toga što se deo tzv opozicije u zadnjem momentu predomislio i rešio da izađe, pravdajući to izbornom trkom za interese svojih birača. Kapitalističkoj himeri u lakrdijaškom kostimu socijalista, SPS-u je pripalo njihovih, kako se čini, neuništivih 10-11% glasova. SPAS prelazi cenzus i to je nekima delovalo kao iznenađenje, ali zapravo nije. Šapić je bio tu za predsednika kad god je trebalo, pokorio je opštinu Novi Beograd i takoreći je predao u ruke krvnicima. Iako je lokalne izbore u toj opštini dobio, SPAS će imati jednog, ili dva odbornika više od SNS-a na Novom Beogradu. Pirova pobeda, plus najava koalicije SNS-SPAS.
U samom foto-finišu je malo falilo da POKS pređe cenzus. Ta interesna grupacija je čitavu svoju kampanju bazirala na zabranama i pričama o tome šta bi kome zabranili. Borili su se protiv migranata i strašno opasnih freekvencija 5G mreže, čije su antene bukvalno sve što štrči i deluje sumnjivo prosečnom POKS-ovcu. Ali, znajući da njih gura veoma važna osoba, te da u Srbiji oduvek ima monarhista, našoj partiji njihov uspeh nije nimalo neočekivan. Na radaru su nam odavno, a sada ćemo ih gledati u lokalnim parlamentima mnogih gradova.
Sergej Trifunović je, nakon proglašenja izborne pobede častio narod blagom izjavom da se iz ovih izbora može naučiti kako ne treba raditi i kako u njegovom pokretu nema mnogo ljudi koji se razumeju u politiku. Zaista, takvo unižavanje sopstvenog kadra i nonšalantno priznavanje pobede nije ubedljivo od strane poznatog glumca. Moglo je to i bolje, uverljivije. Naročito ako uzmemo u obzir činjenicu da je, prema budžetskoj projekciji za ovu godinu, svaka od dvadeset i jedne izborne liste dobila oko šezdeset hiljada evra za kampanju, pošto su skupili potpise i predali liste. Poznato je da oni koji pređu 1% ne moraju da vraćaju sredstva u budžet, a da se onima koji pređu cenzus ostatak (osamdeset posto od budžeta za izbor) deli proporcionalno broju osvojenih glasova. Tako ni Sergej nije ostao „kratak“, a odradio je veliki posao u davanju legitimiteta ovim izborima, a SNS je inkasirao preko tri miliona evra, samo za pobedu, plus novac za kampanju. Toliko nas košta izborni dan. Zvanično…
Bojkot opozicija, koju nazivamo apstinentima je radila baš to – apstinirala. Pre svega mislimo na SZS koaliciju, koja je pravljena na preširokom i ideološki teško održivom kalupu. Osim ljudi iz Narodne stranke, predstavnika desnog centra, nije viđeno mnogo aktivnosti u predizbornoj kampanji, ako ne računamo predugačke govorancije Đilasove udarne igle, Marinike Tepić. Njeni nastupi, iako obogaćeni njenom elokvencijom i solidnim poznavanjem materije zapravo nisu delovali drugačije do pokušaja da se SSP nekako održi na apratima dok izbori ne prođu.
Od partija koje su bile u aktivnom bojkotu, a tom bloku (ne nužno i ideološkom bloku) pripada i partija Komunisti Srbije, viđene su akcije po ulicama, deljenje letaka i informisanje i edukovanje građana u vezi razloga za bojkot, te jedno TV gostovanje u duel-emisiji na uživo kanalu Južnih vesti. Smatramo da smo uspeli da spustimo izlaznost i niko od nas ne može reći da poznaje mnogo ljudi koji su išli da glasaju, ali svi poznajemo puno njih koji su bojkotovali.
I beše izborni dan. I beše krađa i pumpana izlaznost, i izosta reakcija sve opozicije. I pored rekordno niske izlaznosti i gomile neregularnosti na biračkim mestima (o tome je pisano naširoko ovih dana), nismo primetili neku racionalnu reakciju opozicije. Niti one koja je ušla u izbornu trku, niti bojkot-opzicije. Kao epilog ovog i ovakvog izbornog rezultata, zauvek su sa političke scene nestali ljudi poput ratnog zločinca, Vojislava Šešelja, koji je konačno morao u penziju.
Zaključak u vezi opozicije je takav da je narod i njih bojkotovao, pre svega. Niko više nikada neće glasati Jeremića, Čomićku, Čedu, Tadića (koji je predlagao da se bojkotuje tako što će se napraviti koalicija za bojkot i tako izaći na izbore. Mi čvrsto vreujemo da je ovo bio samo test inteligencije, a ne i ozbiljan predlog) i sve te ljude koji su odavno izgubili svaki legitimitet u predstavljanju naroda, boreći se pre svega za privatizacije i odborničke i poslaničke fotelje, što je i na ovim izborima bio slučaj.
Tri dana nakon izbora već imamo dešavanja koja su zabrinjavajuća.
-Cela Evropa govori o nelegitimni i nameštenim izborima u Srbiji. U Srbiji se niko ne buni. IPSOS i CESID, na kraju, ipak nisu nezavisna tela, već obični najamnici koji rade za one koji ih više plate.
-Pojavljuju se nove informacije o epidemiji i saznajemo da postoji poseban izveštaj za Vladu, koji govori o tome da je broj zaraženih i umrlih višestruko veći, te da su se brojke sve vreme „štelovale“. Ovome u prilog ide i markacija Srbije kao najvećeg žarišta od strane EU.
-Derbi je, sada je to već i više nego očigledno, održan da bi nam zatvorili granice i zadržali ljude u zemlju tokom izbornog dana. Što se mora, nije teško.
-Kiše su krenule da padaju i za par dana smo se približili katastrofi, sa vanrednim stanjem u jednoj i vanrednim situacijama u desetak opština. Reakcija nadležnih organa je izostala, jer je predsednik užurbano otišao u Moskvu, kako bi se bolje pripremio za predstojeći odlazak u Vašington.
-Narodna stranka se izdvojila iz SZS tri dana nakon izbora, što je i bilo očekivano, jer je to nova i relativno potentna stranka, sa dobrim finansijama i promenjenim kadrovima, pa je za očekivati da krenu u solo ofanzivu na političkoj sceni, koja je najavljena podizanjem tužbe protiv ministra zdravlja i premijerke.
-Finale fudbalskog kupa je odigrano na Čairu, u Nišu, pred prepunim tribinama. Zamenica instituta „Batut“ je već sutradan rekla da su ljudi krivi, jer su previše vremena provodili po noćnim klubovima. Ne zaboravimo ni dirljive snimke iz SNS štaba, kada je proglašena pobeda. Svi ti trubači, grljljenja, ljubljenja, čestitanja… ljudi su ekstroverti i ne veruju u socijalnu distancu, a i groze se maski i rukavica. Bitno je da su krivi oni koji s društvom odu na pivo, da ne kažem – narod.
Šta je urađeno povodom svega:
-Uvedene su nove mere nakon hitnog sastanka Kriznog štaba. Rečeno je da ipak moraju da se nose maske u zatvorenim prostorijama. To je najveće postignuće Vlade za sada, koja nije ni Vlada u pravom smislu te reči, jer joj je mandat isteko pre tri nedelje. U rukama smo ljudi koji više nemaju imunitet i nelegalno vode zemlju, na „polu-crno“, što bi rekao predsednik.
Šta je ono što niko, niti slovom nije spomenuo u toku ove kampanje i nakon toga? Radnička klasa, drugovi i drugarice! Vlast i opozicija su pokazali još jednom da su samo buržujske tvorevine koje kao jedinu nepravdu vide uskraćivanje partijske, ili moći pojedinaca koji vode partiju. Koji jedinu borbu vide u borbi za odborničke i poslaničke fotelje, a na višem nivou i za zemljište na atraktivnim lokacijama, udeo u raznim mutnim radnjama, kao i u vrhunskoj igri buržoazije – privatizaciji.
Svi su oni izneverili radničku klasu i svoj narod i svima im je mesto na đubrištu istorije! Ne padajte na priče o ujedinjenu i kako nije bitno pod kojim principima se ujedinjujemo. To je najbitnije od svega! Partija Komunisti Srbije ponovo poziva sve radnike i ljude koji su nam ideloški bliski da nam se priključe, kako bi nastavili sa zbijanjem redova u borbi protiv kapitalitičkog zla, koje će nas uskoro još više stegnuti i unesrećiti na svim nivoima.
SF/SN