Već peti dan, u Moskvi traje opsada redakcije novina “Komunisti Rusije” i Centralnog komiteta partije Komunisti Rusije od strane policije i specijalnih snaga. U zgradi redakcije opkoljeno je deset novinara i lider partije Komunisti Rusije Maksim Surajkin koji je ujedno i zamenik predsednika Zakonodavne skupštine oblasti Uljanovsk.
Snage bezbednosti i dalje pokušavaju da napadnu redakciju, predlažući opkoljenima da “dobrovoljno” izađu iz prostorija, kako bi im se napisale prijave za “učešće na neodobrenom mitingu”, koji nazivaju “narušavanjem mera samoizolacije”. Novinari to izričito negiraju. Razlog za blokadu je skromno puštanje u nebo crvenih balona za Praznik rada od strane novinara koje ne predstavlja nikakav miting. Nije bilo parola, niti ozvučenja. Samoizolaciju i mere za zaštitu od epidemije Kovid-19 oni nisu narušili pošto su svi opkoljeni zaposleni u redakciji novina “Komunisti Rusije” koja radi u režimu neprekidnog rada.
Pored toga, tokom puštanja balona u vremenu od tri minuta novinari su nosili zaštitnu masku i zaštitne rukavice i na propisanoj distanci od 1,5 metra.
Opkoljeni su nastavili sa odbranom, ne žele da budu figure protokola o narušavanju mera bezbednosti, koji oni nisu počinili. Novinari su izneli stav da je ovo narušavanje slobode štampe i nezakoniti napad na opoziciju.
Smatramo da je ovo hrabar čin novinara i komunista u borbi za radnička prava. Za razliku od ruskih drugova kod nas ima mnogo udruženja sa komunističkim predznakom koja sarađuju ili bi da sarađuju sa buržoaskim partijama a pre svega sa Socijalističkom partijom Srbije ne vodeći računa o interesima radničke klase.
NAPAD NA SLOBODU
KRAJ DRŽAVNOG UDARA U SRBIJI
Na današnji dan, pored toga što je partija Komunisti Srbije obeležila četrdeset godina od smrti maršala Tita, desile su se još neke, veoma zanimljive stvari. Naime, Vlada Srbije, predsednik i premijerka su dali predlog da se od četvrtka ukine vanredno stanje. Saopšteno je da će konsultovati Narodnu skupštinu, isti onaj vrhovni organ koji su zaobišli i napravili državni udar, po školskoj definiciji. Kako se takav način ophođenja sa najvišim telom u državi više i ne spominje i nekako se prećutno podrazumeva da je to zato što „mu se može“, možemo biti sigurni da će se pozivanjem na taj nepisani princip ovaj predlog svakako usvojiti, bez mnogo problema. Jer, sve što predsednik najavi, makar i u šali, državni organi sprovode na najvišem nivou, ukoliko se radi o dobrobiti vladajuće partije i predsednikovog klana. I sama premijerka, ne razumevajući baš u potpunosti da je njena funkcija daleko odgovornija i sa mnogo više ovlašćenja od predsednikove, jednostavno u tim trenucima služi da popuni prazninu između dva gostovanja šefa države, kada on nije u stanju da se pojavi. Tako da, imamo jednu najavu od strane dve ključne osobe u državi, koja nam ukazuje da se vanrednom stanju približio kraj.
Šta to znači i kako tumačiti ovakvu najavu, jer, navikli smo da u najmanju ruku ne verujemo izjavama aktuelnog predsednika i njegovih ljudi? Takozvana struka nam kaže da broj mrtvih na dnevnom nivou ne pada (naravno, poverenje u takvu struku je prva stvar koju racionalni um mora da dovede u pitanje), ali da je epidemija u potpunosti stavljena pod kontrolu i da smo se konačno izborili. Broj zaraženih jeste u blagom padu (opet, ako je verovati struci), ali i dalje ne postoje indicije da je virus iščezao. Kako smrtnost ne jenjava, sasvim je u redu zapitati se koji su razlozi za brzinsko donošenje ovakve odluke. Da li je virus postao manje smrtonosan, bez obzira na skoro pa jednak broj umrlih po danu, prema zvaničnim izveštajima? Da li smo se, odjednom, kolektivno našli usred predsednikove milosti, pa naprasno doživljavamo sve blagodeti njegovih alturističkih izliva?
„Nit je snijeg, nit su labudovi“, već predizborna kampanja našeg predsednika, to je i više nego jasno. Pored očigledno preispoljne hirovitosti i izražavanja samovolje i nebrige za sopstveni narod u vreme nelegitimno uvedenog vanrednog stanja, nakon državnog udara, bili smo svedoci njegove beskrupulozne kampanje na svim nivoima. Pokazao je da on nije predsednik svih građana, već samo članova svoje partije i sumnjivih, militantnih grupa navijača, koje su grubo kršile odredbe vanrednog stanja i policijski čas i zastrašivali svoje sugrađane bakljadama sa krovova, neretko uz prećutno podrazumevanje, čak i pratnju policije.
Međutim, pored toga što je vladajuća partija uvek u predizbornoj kampanji i što se nikada ničim osim kampanjom nisu ni bavili, uvođenje vanrednog stanja ih je duboko pogodilo. Ekonomija je stala, slamarice su skoro potpuno ispražnjene, ako je verovati ljudima koji tvrde da im je kupovna moć nikada gora. Ljudi su prevareni neracionalnim i potpuno suludim uvođenjem arbitrarnih mera, tako da su i najmirniji i najmanje uplašeni pojedinci bili primorani da stvaraju zalihe i čekaju veštački stvorene redove ispred prodavnica.
Predsednik nema više vremena, ekonomija mora da krene, jer, biće haosa ako se nastavi sa otpuštanjem i obespravljivanjem radnika, to mu je i više nego jasno, a poverenje u njega i njegova lažna obećanja nikada nije bilo na nižem nivou i u samoj interesnoj grupaciji, koja se predstavlja kao partija na vlasti.
Takođe, šta je izgubljeno – izgubljeno je, ali i dalje ima prostora za kalkulacije, jer predsednik svakako neće propustiti šansu da dodatno profitira na račun muke koja je snašla građane. Nikada se njegovo ime nije više provlačilo po svim medijima, u najrazličitijim kontekstima, a ako predsednik nešto voli, onda su to svakako pažnja i popularnost. Sada je popularan. Barem on tako misli.
Sad će protesti, žurke, kafane… pa novi talas zaraze, pa vakcine. Čuveni doktor, koji je na čelu kriznog štaba takozvane struke za borbu protiv epidemije je već pustio vampirske zube i trlja ruke dok čeka da mu novi biznis krene, ko onomad za vreme svinjskog gripa. Za vikend u kafani, dogodine u modernom konc-logoru…
40 GODINA OD SMRTI MARŠALA TITA
Na današnji dan pre 40 godina umro je predsednik SFRJ i SKJ, Maršal Jugoslavije Josip Broz Tito. Sem što je to bio tužan trenutak jer nas je napustio vođa revolucije i čovek koji je Jugoslaviji obezbedio dug period prosperiteta, na žalost pokazalo se da je to bio i trenutak koji je presudno uticao i na događaje koji su doveli do razbijanja SFRJ. Kao i svake godine, od osnivanja pa do danas, delegacija partije Komunisti Srbije je položila venac na grob druga Tita. Imajući u vidu okolnosti vezane za primenu mera za sprečavanje širenja epidemije naša delegacija je ovog puta položila venac i u ime Koordinacionog odbora komunističkih i radničkih partija sa prostora SFRJ.
Zabrinjava činjenica da je samo partija Komunisti Srbij odala počast Maršalu Titu dok druge partije i organizacije sa komunističkim predznakom to nisu učinile.
Članovi naše delegacije su dali izjavu za Frans pres, TV Pink, TV Kurir i Rojters.
Komunisti Srbije će i dalje ostati dostojni u borbi za stvaranje boljeg sveta vođeni idejama KP Jugoslavije i Maršala Tita.
TITO O REVOLUCIJI
Naša revolucija nije bila samo borba za oslobođenje od okupatora, već revolt protiv jednog nakaradnog društvenog sistema. To je našoj revoluciji dalo najširu masovnu bazu. Ukoliko je šira masovna baza revolucije utoliko je potrebno manje krvi. Mi smo imali masovnu bazu, ali naš rat je bio krvav pošto je naša zemlja bila okupirana. Da nije bilo okupacije, ne bi bilo kvislinga, Pavelića, Nedića, Mihailovića niti drugih izdajnika i za revoluciju bi trebalo još manje krvi. Kad se rat završio, imali smo ogromnu masovnu bazu za revoluciju i klasni neprijatelji se nisu usudili odupreti se; mi smo nacionalizovali njihovu imovinu i oni nisu maknuli prstom ili opalili metak. Problem nacionalizacije industrije u Jugoslaviji 1945. bio je relativno lak. Vlasnici fabrika i preduzeća nisu se mogli odupreti kao što su učinili za vreme Oktobarske revolucije pošto je ogromna većina jugoslovenskog stanovništva bila potpuno svesna da bi poredak koji je postojao u Jugoslaviji pre rata bio prepreka daljem postojanju nacije. U Jugoslaviji, zbog njenog zakasnelog razvoja, buržoazija nije mogla odigrati objektivno progresivnu ulogu. Drugim rečima, klasa vlasnika nad sredstvima za proizvodnju nije razvijala produktivne snage zemlje već je predstavljala aparat pomoću kojega su ekonomski razvijene zemlje držale Jugoslaviju u polukolonijalnom statusu, u statusu polurazvijene zemlje kao izvor sirovina za razvijene zemlje.
Za vreme rata najvažniji deo industije bio je nacionalizovan budući da su vlasnici dobrovoljno pristali da njihove fabrike doprinose ratnom potencijalu okupatora. Nakon rata, nacionalizacija je u potpunosti sprovedena uz odobravanje velike mase stanovništva. Nije neobično u Jugoslaviji da nekadašnji vlasnik nacionalizovane fabrike danas radi kao inženjer ili službenik u svojoj staroj firmi ili u drugom preduzeću.
НАПАД НА КУБАНСКУ АМБАСАДУ У ВАШИНГТОНУ- САОПШТЕЊЕ КП САД
Дана 30.04.2020. godine oko 2 сата ујутро нападнута је кубанска амбасада у Вашингтону, дистрикт Колумбија, САД из аутоматског оружја.
Прошле године је Трампова администрација подстрекивала и завештала се на илегалном преузимању венецуеланске амбасаде у америчкој престоници.
Комунистичка партија САД осуђује не само овај напад на амбасаду, већ и смер који америчка политика води ка социјалистичкој Куби. Захтевамо да градске власти у Вашингтону Д.Ц. темељно и транспарентно истраже пуцњаву у амбасади. Америчкој и светској јавности потребан је потпуни приступ свим чињеницама.
Позивамо наше пријатеље широм света да осуде ову ситуацију и да се обрате амбасадама и конзулатима Сједињених Држава у њиховим земљама како би се осврнули на напад на амбасаду и бурну антикубанску политику Трампове администрације. У четвртак у два сата ујутро, догодио се насилни напад на кубанску амбасаду у Вашингтону. Према раним извештајима из кубанских извора и од општинске полиције Вашингтона, нападач се одвезао до амбасаде која је смештена у северозападном делу престонице САД-а и из ватреног оружја отворио ватру на зграду Амбасаде. Суседи, пробуђени хицима, позивају полицију која је ухапсила осумњиченог чије име још није објављено у јавности. Иако нико није повређен, на згради амбасаде је дошло до оштећења: погођено је стакло изнад главног улаза, а стубови који подржавају трем зграде били су избушени мецима.Кубански министар спољних послова Бруно Родригез одмах је подсетио Трампову администрацију на своје обавезе према међународном праву да пруже потпуну заштиту од таквих напада свим дипломатским објектима страних држава у Сједињеним Државама. Ово је важан подсетник, јер је прошле године Трампова администрација подстакла и завела илегално преузимање венецуеланске амбасаде, такође у северозападном делу главног града САД-а. Још није познато ко стоји иза напада 30. априла. Али клеветнички напади Трампове администрације и њених савезника достигли су температуру која је довела до напада. Пропагандистички напади на социјалистичку Кубу тренутно су усмерени на покушај дискредитације Кубе изузетно поштованог међународног здравственог солидарног рада. Земље којима Куба помаже у борби против пандемије КОВИД-19, укључујући оне велике као Јужноафричка Република, такође су биле мета љутитих напада актуелне америчке владе. Трампова администрација укинула је готово сав напредак у односима САД-Кубе који је постигнут након заједничке изјаве тадашњег америчког предсједника Барака Обаме и тадашњег кубанског председника Раула Кастра Руса у децембру 2014. године. Још увек постоје дипломатски односи, али већину особља Кубанске амбасаде у Вашингтону протерала је Трампова администрација. Економски напади чији је циљ да на Куби изазову максималне потешкоће од 11 и по милиона људи такође се интензивирају. Комунистичка партија САД осуђује не само напад на амбасаду, већ и целокупну америчку политику која се води ка социјалистичкој Куби. Захтевамо да власти у Вашингтону Д.Ц. темељно и транспарентно истраже инцидент велепосланства и почну тражити све појединце и организације које су у томе учествовале. Америчкој и светској јавности потребан је потпуни приступ свим чињеницама. Али то није довољно. Осуђујемо Трампову / Помпеову политику економских, политичких и пропагандних напада на Кубу који су под великим утицајем крајње десних елемената у старој кубанској егзиланској „дијаспори“ и фашистичком обрубу америчке политике. Молимо наше чланове и све наше пријатеље да одмах контактирају Белу кућу, амерички Стејт Департмент и општинску владу и полицију Вашингтон Д.Ц., да затраже прекид свих подстицања, провокација и напада на амбасаду и особље Кубе. Позивамо наше пријатеље широм света да осуде ову ситуацију и да се обрате амбасадама и конзулатима Сједињених Држава у њиховим земљама како би се осврнули на напад на амбасаду и бурну антикубанску политику Трампове администрације.
PRVOMAJSKO SAOPŠTENJE ZA JAVNOST KOMUNISTA SRBIJE KOMITET SUBOTICA
UGS „Solidarnost“ Komunisti Srbije Centar-Tito-Központ
Gradski odbor Gradski komitet Gradski odbor
Svim sredstvima javnog informisanja
Poštovana-i,
Prvi maj dan radničke borbe ne smemo zaboraviti ni sada kada se vodi borba protiv korona virusa. Poštujući mere stručnjaka i vlasti u Srbiji u borbi protiv kovid 19 ove 2020. godine neće biti javnih skupova za 1. maj, već će svako onaj ko poštuje žrtve večite radničke borbe u svom domu obeležiti ovaj naš praznik: sećajući se aktuelnosti tri osmice, solidarnosti, kujući planove za budućnost kako da se izborimo da se poštuju obaveze i prava radnika kao Čoveka, jer on nije broj.
Iz dosadašnje borbe protiv korona virusa moraju se izvući pouke. Iza broja žrtava, preminulih su ljudi. Naša tri udruženja građana upozoravaju sve one koji su na vlasti, da je veći i tragičan broj preminulih od kovida 19 u tim državama sveta u kojima čovek nije tretiran kao stvaralac i resurs države i u kojima zdravstvo nije razvijano u službi građanina, već za elitu. Solidarnost kao delo i humanitarni čin ne može ostati samo na rečima, već se mora pokazati i ostvariti kad je najteže prema svakom kome je pomoć najpotrebnija. Profit ne može i ne sme nadvladati solidarnost kad se vodi borba za život čoveka. U proteklim mesecima lažna demokratija je otkrila svoje lice. Takođe u razvoju industrije, zdravstva, obrazovanja i celog društva u Srbiji moramo imati kapacitete koji obezbeđuju oslonac na sopstvene snage i obezbeđuju da se kao država sistemski izborimo sa svim nedaćama koje donosi vanredno stanje (na primer: oprema za zdravstvo, hipohlorit, kvasac, alkohol, itd.). Mi znamo i tvrdimo da smo ovih meseci imali Sever i EI Niš u Srbiji su mogli biti proizvedeni respiratori.
Kad se dobije bitka protiv korona virusa, našoj privredi, građanima Srbije će biti teško i predstoji nam da odgovorimo na složene izazove, da bi nadoknadili gubitke i normalno živeli. Moraju svi da imaju u vidu da će radniku stvaraocu od onog na liniji, do inženjera i IT stručnjaka biti najteže zbog njegovog položaja i prava koje valja unaprediti i izmenama Zakona o radu. Ako tog radnika u Srbiji tretiramo kao čoveka i kao resurs razvoja onda ćemo lakše i brže ići napred i uspeti prevazići posledice nanete pandemijom korona virusa.
Smrt koroni – Sloboda narodu!
Živeo 1. maj , radnički praznik!
S poštovanjem, za 1. majski proglas:
Vanja Dragojlović
Jo Ištvan
Olajoš Nađ Eržebet
Subotica, 28.04.2020. godine
KOMUNISTI SRBIJE IPAK OBELEŽILI PRAZNIK RADA
Aktivisti partije Komunisti Srbije i pored zabrane okupljanja i policijskog časa obeležili su Međunarodni praznik rada 1. Maj. Srećan Praznik rada želimo svim članovima naše partije, radničkoj klasi i svim građanima Srbije i eks SFRJ.
Prvi maj i Kovid – 19
U Srbiji je 1. maja na snazi policijski čas zbog epidemije Kovida 19 tako da radničkih protesta neće biti. Protest a ne roštiljanje je poziv koji je partija Komunisti Srbije svake godine upućivala radnicima. Odziv radnika je bio katastrofalan. Dok su stotine hiljada radnika roštiljali na izletištima, u centru Beograda je protestovalo par hiljada radnika, a bilo je godina kad se skupilo samo nekoliko stotina radnika. Pozivom na protest smo samo ponavljali odluku koju je na Engelsovu inicijativu 1889. godine doneo Prvi Kongres Druge Internacionale da se svakog 1. maja održavaju demonstracije dok god radnici ne izbore pravo na dostojanstven život i rad. Takođe na svim međunarodnim skupovima, Komunisti Srbije afirmišu stav da datume iz revolucionarne prošlosti imaju pravo da proslavljaju samo komunisti iz zemalja socijalizma, dok komunisti iz kapitalističkih država imaju obavezu da te datume obeleže protestima. Nikada nećemo zaboraviti 40 000 hrabrih radnika Čikaga koji su u maju 1886. godine demonsrtrirali revoltirani malim nadnicama, smenama od 12 do čak 18 sati i životom na ivici egzistencije.
Neverovatno je da je svest radničke klase pre 130 godina bila na daleko višem nivou nego danas. Radnička klasa je bila revolucionarna. Razlog je jednostavan, iako su radnici bili neobrazovani imali su revolucionarnu avangardu. Samo 31 godinu posle demonstracija u Čikagu boljševici su u Rusiji izvojevali Veliku Socijalističku Oktobarsku Revoluciju. Danas u Srbiji 30 godina posle rušenja Samoupravnog socijalizma radnička klasa je integrisana u kapitalistički sistem. Radnici su podlegli antikomunističkoj histeriji i propagandi, uplašeni za svoju egzistenciju, bespogovorno izvršavaju naloge svojih gazda.Ipak budimo samokritični glavni razlog što radnička klasa nije revolucionarna je nepostojanje snažne revolucionarne avangarde. Komunistički pokret nije masovan i karakteriše ga nejedinstvo. Sve je više organizacija sa komunističkim predznakom, koje postoje samo na društvenim mrežama čime se stvara konfuzija među radnicima i ostalima građanima. Neke su čak napustile revolucionarni Marksizam- Lenjinizam i zagovaraju pravoslavlje i saradnju sa buržoaskim partijama, dok su neke oportunističke i žele da učestvuju na buržoaskim izborima iako je Lenjin govorio da pravi komunisti moraju da se oslobode parlamentarnih iluzija. Komunisti Srbije kao sledbenici KPJ, koja je sa Maršalom Titom na čelu oružanom revolucijom srušila kapitalizam, afirmisaće kod radničke klase kao i do sada, pozivajući se na Marksa i Lenjina, revolucionarni metod kao jedini način za rušenje kapitalizma.
Danas u jeku epidemije Kovida – 19, svedoci smo da su radnici najugroženiji. Ugroženo je njihovo zdravlje, uslovi rada, njihove plate. Svedoci smo kako su kvalitetno i besplatno zaštićeni poslanici u Skupštini Srbije, dok običan narod opremu za zaštitu teško i veoma skupo plaća. Kako li je bilo na početku epidemije lekarima i medicinskim sestrama koji su lečili zaražene kada nisu imali adekvatnu opremu. U riziku su bili i prodavci u marketima, policija, vojska i svi koji su bili na poslu u protekla dva meseca. Država je demonstrirala svoju nesposobnost pošto je imala vremena da se kvalitetno pripremi. Istina je da su samo socijalističke države bile dobro pripremljene i da su adekvatno zaštitile stanovništvo. Danas je u Srbiji oko 120 000 radnika na prinudnom odmoru a hiljade radnika je ostalo bez posla. Tačan broj se ne zna zbog ogromnog broja radnika koji rade na crno i onih kojima je istekao ugovor o radu. Komunisti ne smeju da ćute, moraju da budu glasni i da reaguju na svaku nepravdu prema radnicima.
Partija Komunisti Srbije kao pripadnik Svetskog komunističkog pokreta na Međunarodni Praznik Rada solidariše se sa radničkom klasom celog sveta ne zaboravljajući sećanja na dostignuća a naročito žrtve koji su pripadnici komunističkog i radničkog pokreta podneli u borbi za vlast radničke klase.
КОМУНИСТИ СРБИЈЕ ПОТПИСАЛИ ЗАЈЕДНИЧКУ ИЗЈАВУ КОМУНИСТИЧКИХ И РАДНИЧКИХ ПАРТИЈА СВЕТА ПОВОДОМ 150. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ЛЕЊИНА
Заједничка изјава комунистичких и радничких партија
поводом 150. годишњице рођења В.И. Лењина
Поштујемо великог револуционарног вођу В.И. Лењин, ми смо му посвећени, настављамо његово дело!
Комунистичке и радничке партије, које су потписале ову Заједничку изјаву, желе да на овај начин одају почаст великом револуционару и теоретичару научног социјализма, Владимиру Иљичу Лењину, 22. априла обележава се 150 година од његовог рођења.
Нарочито у тренутним условима, док се пандемија COVID-19 шири, трагично показујући велики недостатак здравствених система у капиталистичким земљама као и антисоцијалну и паразитску природу капиталистичког система, пред новом кризом, чији ће се терет поново свалити на рамена радника, агресивна природа капитализма и ескалација империјалистичких такмичења, представља нову опасности за мир и народе, осећамо још већу потребу да се упућујемо на историјску физиономију В.И. Лењин. Личности која је свој живот посветила радничкој класи и другим обесправљеним слојевима, у борби за укидање експлоатације и изградњу социјалистичког друштва.
Поштујемо В.И. Лењин као оснивача савремене партије радничке класе, „партије “ новог типа “, која је била чврсто одвојена од опортунизма и отпадништва старе социјалдемократске странке. Таква је била бољшевичка партија, која је била на челу класне борбе пролетаријата и других потиснутих слојева Русије. Лењинова партија је водила Руску радничку класу до победе свргавањем класе експлоататора и успостављањем диктатуре пролетаријата, радничке и сељачке владе, у служби интересе многих, експлоатисаних и потлачених. Лењин је дефинисао и потврђивао водећу улогу Комунистичке партије, не само у успостављању моћи радника, већ и у изградњи социјализма.
Поштујемо В.И. Лењин као теоретичара који је, водећи рачуна о конкретној стварности, даље развио саставне делове марксизма, тј. филозофију, политичку економију, и научни комунизам. Био је противник било каквог опортунистичког и ревизионистичког скретања револуционарне теорије и праксе, догматизма, секташтва и парламентарне илузије. Његови радови, попут “Ко су пријатељи народа и како се борити против Социјал-Демократије “,„ Развој капитализма у Русији “,„ Шта треба учинити “,„ Две тактике социјалдемократије у демократској револуцији”, “Материјализам и емпиријска критика”,„Марксизам и ревизионизам“, „Колапс друге интернационале“, „социјализам и рат“,”На слогану за Сједињене Државе Европе”, “Империјализам, највиша фаза капитализма “, “Држава и револуција”, “Априлски тезе”, “Левичарски комунизам: Анинфантилни поремећај “,” Непосредни задаци совјетске владе ” и ” Велика иницијатива ” је прекретница у ширењу и развоју марксизма и револуционарне борбе. Лењиново драгоцено теоријско дело је још увек актуелно и служи као светиња за идеолошко-политичко образовања и акције сваке нове генерације револуционара широм света.
Поштујемо В.И. Лењин као вођу Велике октобарске социјалистичке револуције, која је пре једног века потресла свет. Победничка револуција осветлила је снагу класне борбе, снагу искориштаваних и потлачених – кад се заузму за своје интересе и преузму ствари у своје руке и окрену точак историје напред у правцу социјалног ослобођења. Октобарски пламен водио је и убрзао оснивање великог броја комунистичких и револуционарних радничких партија. Лењин је имао увид у стратешке способности и вешто руковање савезима, способностима које је посветио социјалистичкој револуцији.
Поштујемо В.И. Лењин као вођу прве социјалистичке државе на свету, која је на почетку успостављања радничке моћи заснована на новим револуционарним институцијама, попут Совјета, који су омогућили економско функционисање друштва на новој основи, основи задовољења потреба савремених људи и вишеструки слободни развој свих људи, а не профитабилност неколицине. СССР, прва социјалистичка држава на свету, која је створена уз посебан допринос В.И. Лењина, ставила је у први план нова невиђена економска, социјална, политичка и културна достигнућа радничке класе и шире слојеве који су имали дубок утицај на историјска прогресивна дешавања широм света. Била је то подршка народима у борби за социјализам и мир.
Поштујемо В.И. Лењин као великог интернационалисту, вођу који је подигао заставу пролетерског интернационализма против издајничког става Друге интернационале, током империјалистичког светског рата супротстављао се буржоаском национализму и другим буржоаским погледима као што је космополитизам престонице што је довело до формирања Треће Комунистичке Интернационале, која је дала велики допринос међународној радничкој снази и Комунистичком покрету и данас је основни извор извлачења корисних поука из искуства које се нагомилало њеним деловањем. Лењинове ставове о колонијализму следили су Комунисти који су схватили питање колонија и инспирисали их да предводе антиколонијалну борбу, како у колонијалним земљама, тако и у колонијама.
Поштујемо В.И. Лењин као неуморног и доследног противника империјалистичких ратова, бранитеља борбе народа за национално и социјално ослобођење, социјалну правду, мир и социјализам. Контрареволуција и капиталистичка обнова не могу прикрити достигнућа Социјализма. Катастрофе и неправде које доживљавамо, акутни проблеми и патње радничке класе, малих и средњих слојева, сељаштва и народа свеукупно узрокованих капиталистичком експлоатацијом и угњетавањем, наглашавају нужност и благовременост социјализма широм света. Комунистичке и радничке партије осуђују талас ћутања, као и реакционарна и антикомунистичка изобличења која су широм света ослободиле политичке снаге које служе интересима капитала против В.И. Лењин, радника и омладине. Боримо се за наставак његовог дела, посвећени смо томе да наставимо бранећи и пропагирајући његово наслеђе и позивамо раднике и људе да уче од њега.
22/04/2020
SolidNet Партије које су потписале заједничку изјаву
- Communist Party of Albania
- PADS, Algeria
- Communist Party of Argentina
- Communist Party of Armenia
- Communist Party of Australia
- Party of Labour of Austria
- Communist Party of Azerbaijan
- Democratic Progressive Tribune of Bahrain
- Communist Party of Bangladesh
- Communist Party of Belarus
- Communist Party of Belgium
- Brazilian Communist Party
- Communist Party of Britain
- New Communist Party of Britain
- Communist Party of Bulgaria
- Party of Bulgarian Communists
- Communist Party of Canada
- Communist Party of Chile
- Socialist Workers’ Party of Croatia
- AKEL, Cyprus
- Communist Party of Bohemia-Moravia
- Communist Party of Denmark
- Communist Party in Denmark
- Force of the Revolution, Dominican Republic
- Communist Party Ecuador
- Communist Party of El Salvador
- Communist Party of Finland
- United Communist Party of Georgia
- German Communist Party
- Communist Party of Greece
- Hungarian Workers Party
- Communist Party of India
- Communist Party of India (Marxist)
- Communist Party of Kurdistan – Iraq
- Tudeh Party of Iran
- Workers’ Party of Ireland
- Communist Party of Ireland
- Communist Party of Israel
- Communist Party, Italy
- Italian Communist Party
- Jordanian Communist Party
- Socialist Movement of Kazakhstan
- Workers’ Party of Korea
- Party of the Communists of Kyrgyzstan
- Lebanese Communist Party
- Socialist Party of Latvia
- Socialist Party, Lithuania
- Communist Party of Luxembourg
- Communist Party of Malta
- Communist Party of Mexico
- Communist Party of Norway
- New Communist Party of the Netherlands
- Communist Party of Pakistan
- Palestinian Communist Party
- Palestinian People’s Party
- Paraguayan Communist Party
- Peruan Communist Party
- Communist Party of Poland
- Portuguese Communist Party
- Philippine Communist Party (PKP-1930)
- Communist Party of Ukraine
- Union of Communists of Ukraine
- Communist Party of the Russian Federation
- Communist Workers’ Party of Russia
- Communist Party of the Soviet Union
- Union of Communist Parties – CPSU
- New Communist Party of Yugoslavia
- Communists of Serbia
- Communist Party of Slovakia
- South African Communist Party
- Communist Party of Spain
- Communist Party of the Workers of Spain
- Communist Party of the Peoples of Spain
- Communists of Catalonia
- Communist Party of Sri Lanka
- Communist Party of Swaziland
- Communist Party of Sweden
- Sudanese Communist Party
- Syrian Communist Party
- Communist Party of Turkey
- Communist Party of Venezuela
Друге партије које су потписале заједничку изјаву
- Union of Communists in Bulgaria
- Communist Revolutionary Party of France
- Pole of Communist Revival in France
- Shiso-Undo, Japan
- Communist Party of Puerto Rico
- Galizan People’s Union
- Communist Party, Switzerland
- Party of Communists, USA
PROBOJ LOGORAŠA IZ USTAŠKOG LOGORA JASENOVAC
Vladimir Jagar – Proboj logoraša iz zloglasnog ustaškog logora Jasenovac izvršen je 22.04.1945. godine, Ova objava posvećena je svim učesnicima herojskog proboja i žrtvama ustaškog terora u Jasenovcu. Strahotama zločina Jasenovca se manipuliše, Jednima je “mnogo”, a drugima je “malo”…fujjjj sramota-bruka. Trebate vi novokomponovani historičari imati bar malo poštovanja i pijeteta prema žrtvama, preživelima kao i njihovim članovima porodica. Svi logori po NDH sačinjavali su fabriku smrti zvanu Jasenovac, a njima je zajednički imenitelj bila ta GENOCIDNA tvorevina NDH. Često se prisećam razgovora sa ocem kada mi je prićao o tim stradanjima i šta je sve video svojim očima od hapšenja, ulaska, pa sve do tog čuvenog proboja logoraša 22.aprila 1945. Samo dan pre ustaše su pobili oko 700 žena, a pre toga jedan dan decu otimali majkama iz naručja i poklali jedan deo ispred barake i u Gradini pobacali na lomaču. Zatim kako su imali u logoru oko 50 komunista i da se nisu medjusobno poznavali jer im je najbolji saveznik bila konspirativnost zbog ustaških doušnika koji si bili ubačeni medju logoraše. Sam proboj opisao mi je više puta detaljno pošto je i sam bio u organizaciji. Bila je to jedna mešavina straha, bezizlazne situacije i posle svega što su prošli u Jasenovcu večita želja za slobodom. Otac je bio ubedjen da se prava istina o Jasenovcu nikada nebi saznala da nisu komunisti (njih 50-ak) na čelu sa Antom Bakotićem organizovali pripreme i izvršili sam proboj. Jedan deo oko organizovanja proboja dao sam u prilozima u sklopu ove objave.
SF/SN!
