Decembra prošle godine, kada je u Kini zvanično proglašena epidemija koronavirusa, čitav se svet suočio sa svim skrivenim manama kapitalizma, koji se transparentno pokazao u svom destruktivnom i autodestruktivnom obliku, počevši od sistematskog uništavanja malih i srednjih preduzetnika uvođenjem niza mera koje upravo njih pogađaju, a u korist velikih kapitalističkih korporacija, pa sve do potpunog urušavanja sistema zdravstvene zaštite u nekim zemljama.
Virus se brzo proširio i ubrzo je postalo i više nego jasno da određeni broj zemalja ne poseduje dovoljan broj bolničkih kreveta, respiratora i medicinske opreme, te da su se zdravstveni radnici našli prvi na udaru. Kako smo i sami imali prilike da vidimo, sve pogođene zemlje su imale makar nekakav odgovor na stanje koje ih je zadesilo i u odnosu na vlastitu situaciju, kreirale metode odbrane od malo poznate bolesti.
U svakom scenariju prisutnom u svetu, tehnologija je maksimalno korišćena, kako bi se do krajnjih granica pojačala efikasnost u sprovođenju mera kriznih štabova. Može se reći da je dar tehnologije u novom veku, za koji su se naučnici toliko borili decenijama, zaista našao svoju primenu u direktnom obračunu sa pretnjom koja se nadvila nad čovečanstvom. Međutim, teško je ne primetiti na koji se način tehnologija koristila u Srbiji, od samog početka i proglašenja epidemije i vanrednog stanja, a tome se još uvek ne nazire kraj.
Da se ne bi previše bavili prošlošću, samo ću podsetiti da smo svi svesni da je trenutno vladajuća partija u srpskom parlamentu, koja je iz svojih redova dala i ljude poput aktuelnog predsednika, premijerke i manje-više suverene vladaoce svih ključnih pozicija u zemlji, jedino telo u zemlji koje se zaista pita za sve. Bukvalno za sve. Budući da je njihova infrastruktura razgranata i zahtevna, neminovno su izuzetni stručnjaci iz njihovih redova morali da se pozabave i tehnološkim aspektima pomoći stanovništvu za vreme trajanja vanrednog stanja.
Tako se neko mudro dosetio da je moguće komunicirati preko platformi koje inače služe za komunikaciju, pa je po hitnom postupku stigao ukaz vlade o odobravanju korišćenja aplikacije „Skajp“ u svrhe obezbeđivanja uslova za suđenje u vanrednom stanju. Dakle, uspostavi se grupni poziv, optuženi je kući, ili bilo gde odakle je u mogućnosti da uspostavi vezu, a na drugim linijama su članovi suda i ostali službenici. Deluje kao prilično zgodno rešenje, ne mora da se ide iz kuće, a i brzo se završi i svi budu zadovoljni. Osim što je to najgrublje moguće kršenje ustavnih odredbi, koje se direktno odnose na prava okrivljenog na pravično suđenje. Svaka odluka vlade koja se odnosi na kršenje ljudskih i manjinskih prava za vreme trajanja vanrednog stanja prestaje da važi već posle prvog zasedanja Narodne skupštine. Šta to tačno znači? Jasno je da su lica sumnjivih diploma i upitnih namera ponovo umešala prste u struku o kojoj baš i ne znaju mnogo i pokušala da na brzinu sažvaću materiju koju ljudi studiraju godinama i usavršavaju decenijama. Krajnji ishod, osim potpunog gubitka kredibiliteta našeg pravnog sistema pred kolegama iz sveta može biti i masovno tuženje oštećenih u nelegitimnom postupcima i traženje odštete od države, već nakon prvog zasedanja Narodne skupštine, nakon prestanka vanrednog stanja.
Zašto je ovo bilo potrebno? Razlog je jako jednostavan. Pre nego što su uopšte proglasilil vanredno stanje (kasno, dosta vremena nakon registrovanog nultog pacijenta, zbog predizborne kampanje vladajuće partije), članovi vlade su uspostavili cenovnik kaznenih mera u doba trajanja policijskog časa. Puno je opasnih ljudi na ulicama, koji od samog početka grubo krše sve mere propisane od strane vlade, a uz potpis i svesrdnu podršku predsednika. Drakonske kazne nisu tu samo da bi zastrašile građane, već i da bi se beskrupulozno napunila državna kasa. Na primer preduzeća poput Parking servisa rade i pišu kazne punom parom, iako je saobraćaj maksimalno redukovan, ali se stiče utisak da su oni tu kako bi jurili i ono malo ljudi koji koriste sopstveni prevoz, ne bi stigli do prodavnice ili apoteke. Situacija na terenu govori o tome da i ovom slučaju građani maksimalno poštuju odredbe vlade.
Da to nije dovoljno, pokazano nam je već nekoliko dana kasnije. Naime, svi korisnici MTS mreže su u toku jednog dana dobili sms poruku krajnje uznemirujuće sadržine, koja se može višestruko protumačiti, ali je najčešće tumačenja kao širenje panike, čak i pretnja. Beskrupulozno pominjanje scenarija zemalja koje su u tom trenutku bile najžešće pogođene pandemijom je nemoralno i prema tim zemljama, koje i dalje sve rade da suzbiju širenje zaraze i teško da se pravljenje bauka od njih može shvatiti gestom dobre volje, kao i prema samim korisnicima MTS mreže. U momentu kada su se ljudi sami zatvorili u svoje domove i u najvećoj mogućoj meri poštovali sve preporuke kriznog štaba, kao i pravila kretanja i ponašanja pre i za vreme policijskog časa, su dodatno opterećeni pritiskom od strane vladajuće partije.
Sporni sms je prvo pravdan izjavama kako vladajuća partija nema ništa s tim, da bi se na kraju i otvoreno i nonšalantno priznalo da to upozorenje jeste došlo iz kriznog štaba, tako nesrećno i provokativno sročeno, da je izazvalo više panike nego bilo šta u tom trenutku. Kao što smo u stanju da vidimo, nekih petnaest dana nakon toga, još uvek nemamo niti približan scenario koji bi podsećao na katastrofu, ako ne računamo katastrofu kao posledicu donošenja krajnje pogrešnih odluka od strane nestručnih pripadnika vladajuće partije.
Nakon toliko pogrešnih odluka i transparentno pokazanog diletantizma u korišćenju tehnologije, te krajnje malicioznih namera koje se kriju iza toga, vladajuća partija nije stala. Naprotiv, stiče se utisak da pokušavaju bukvalno sve što bilo kome padne na pamet, a predsednik odobri, ne bi li ostali u kampanji. Tako imamo i skorašnji presedan u vezi odluke o zabrani prisutva predstavnika medija za vreme redovnih konferencija za štampu kriznog štaba, svakoga dana u 15h. Rečeno je da se prisustvo predstavnicima medija ukida, zbog formata konferencije, a obrazloženo je time da je mnog lakše ako se pitanja pošalju putem email-a, pa će se na njih odgovoriti. Zapravo, daće sve od sebe da na svako pitanje koje stigne u dogledno vreme odgovore u toku konferencije pred praznom salom. Ne bih komentarisao očigledne mogućnosti manipulacije koje se ovakvim tretmanom bitnog događaja otvaraju, kao ni više nego provokativno vređanje inteligencije građana i predstavnika medija, od strane kriznog štaba.
Po receptu predsednika, koji vodi duele sa političkim neistomišljenicima u emisijama u kojima je jedini gost, na prorežimskim televizijama i struka je odlučila da se posluži oprobanim receptom i maksimalno smanji prisustvo provokatora, a takvim se može smatrati svako ko je politički neistomišljenik.
Iz svega priloženog se može mnogo toga zaključiti, ali pre svega da je jasno na koji će se način koristiti čak i najmodernija tehnologija u vreme takozvane borbe protiv epidemije, koja se sve transparentnije pretvara u beskompromisnu i brutalnu kampanju vladajuće partije pred predstojeće izbore. Ipak, pomalo teši činjenica da je većina njihovih kadrova u potpunosti nesposobna za korišćenje i najprostijih aplikacija i načina komunikacije, ali verujem da nije daleko vreme kada će platiti nekoga da odradi posao i u vladajuću partiju uvede tehnologiju koja je na višem nivou od goluba pismonoše i da ih nauči da se u komunikaciji odavno odmaklo od dimnih signala i da je tehnološka revolucija još u prošlom veku dala značajne plodove.
Do tada, ostajte zdravi i čuvajte se oba virusa. Onoga koji je obuzeo svet, ali i onog koji hara našom zemljom već dugo.
Smrt fašizmu – sloboda narodu!
Kajzer Soze.
