ĐORĐIJE ĐOKO PAVIĆEVIĆ NAJSTARIJI NARODNI HEROJ JUGOSLAVIJE

Književnik Vladimir Nazor nazvao ga je najstarijim partizanom Jugoslavije..
Đorđije Đoko Pavićević (Do Pješivački, kod Danilovgrada, 6. maj 1872 — Nikšić, 4. jun 1970) bio je oficir Crnogorske i Jugoslovenske vojske, učesnik Prvog svetskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, pukovnik Jugoslovenske armije i najstariji narodni heroj Jugoslavije.
U toku Trinaestojulskog ustanka, zajedno sa četvoro dece — dva sina i dve ćerke, u svojoj 69. godini stupio je u borbu. Kao stari ratnik posebno se istakao u jesen 1941, kada je nakon splašnjavanja ustanka pozivao narod da se priključi Narodnooslobodilačkom pokretu (NOP). Bio je zamenik komandanta Trebješkog bataljona Nikšićkog odreda, sa kojim je učestvovao u borbama tokom Treće neprijateljske ofanzive. Juna 1942. je postao član Štaba Pete crnogorske brigade sa kojom je učestvovao u pohodu u Bosansku krajinu, a potom u borbama na Neretvi i Sutjesci. Od kraja 1942. bio je savetnik komandanta Treće udarne divizije, kao i većnik na Prvom zasedanju AVNOJ-a i član ZAVNO Crne Gore i Boke. U članstvo KP Jugoslavije primljen je septembra 1943. godine.
Nakon završetka rata demobilisan je u činu pukovnika, a izvesno vreme bio je predsednik Sreskog odbora NOF u Nikšiću i član Glavnog odbora NOF Crne Gore. Biran je za narodnog poslanika Narodne skupštine Crne Gore. Stariji sin Vojislav mu je poginuo u ratu, a mlađi Branko bio je prvi predsednik Crnogorske akademije nauka i umetnosti. Nosilac je Partizanske spomenice 1941, a Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine u svojoj 81. godini, kao najstariji nosilac ovog odlikovanja.
Kao najstariji partizanski borac, ali i veoma snažna ličnost koja je u potpunosti bila predana borbi i patriotizmu, Đoko Pavićević je ostavio utisak na sve ličnosti sa kojima se upoznao u toku Narodnooslobodilačkog rata, a neki od njih su u svojim ratnim dnevnicima ostavili zabeleške o njemu.
O susretu sa Đokom književnik Vladimir Nazor je 15. februara 1943. u svom ratnom dnevniku, koji je nakon rata objavio pod nazivom S partizanima, ostavio sledeći zapis:
„ Našao sam se ovdje s onim partizanom iz Crne Gore koji je stariji od mene. To je drug Đoko. Kakav li je da od boga nađe! Jedva je nešto krupniji i viši od mene, ali kakva glava! Još bujne vlasi; bijela rudasta brada pokrila mu gotovo čitavo lice bakarne boje, čvrsta nosa, debelih brkova i dubokih bora. Čime ona najviše sjeća na Zevsovu glavu, jesu Đokove obrve, duge, guste i crne. Uvjeren sam da bi se od njih mogla potresti gora Olimp smo kad bi Crnogorac znao zatreptati s njima kao Hromosov sin… Da sam slikar, crtao bih svakako tu bradu, taj nos i te obrve, od kojih se oči jedva vide.”
Književnik Mirko Banjević, koji je u toku rata uređivao partizansku štampu, krajem 1942. godine je u listu Partizanska riječ, koji je bio organ Pete proleterske brigade, objavio reportažu o Đoku Pavićević, u kojoj je napisao par reči o njegovom izgledu i životnom putu
“Gusta sjeda brada, koščato mrko lice Đoka Pavićevića, slika je starijeh junaka kakvi su bili hajduci-osvetnici raje… Kao mrki orle, danas stari Đoko gazi bosanske planine i ne ustupa. Na maršu je često nosio i ranjenike u najtežim trenucima i time davao rijedak primjer mlađima. A gde je bilo zasjede i tu se pokazivao s puškom u staroj ruci. On voli da ide sa bataljonom.
— Samo ovakva vojska, samo ovakva borba može izvesti narod iz muka na pravi put za bolji život. Ovakvima treba da pripada budućnost. Dosad, sinko, nije bilo pravde! Ne, ne!
Tako i danas naglašava ovaj junak starog kova. On i danas misli kako bi pomogao našoj borbi gde god može. On misli i na povratak u zavičaj. Pouzdan je da će njegovi plemenici ponovo ustati.”
Filed Under: Актуелно

MITRA MITROVIĆ PRVA MINISTARKA U SRBIJI

Nakon perioda mraka tokom Kraljevine Jugoslavije gde žene nisu imale pravo glasa a kamoli mogućnost obavljanja značajnijih funkcija u društvu, nakon oslobođenja i pobedom socijalističke revolucije dolazi do korenitih promena u jugoslovenskom a samim tim i srpskom društvu. Na čelu Ministarstva prosvete od 1945. do 1953. biila je Požežanka Mitra Mitrović.
Mitra Mitrović prva žena ministar u Srbiji je rođena u Požegi 1912 godine u siromašnoj porodici, a ipak je uspela da završi užičku gimnaziju kao jedna od najboljih u toj školi, nakon čega je 1934. godine diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U studentskim danima privukle su je komunističke ideje, u kojima je, uz ostalo, prepoznala novi horizont tumačenja borbe za ženska prava i slobode. Po završetku studija zaposlila se u Biblioteci Skupštine Kraljevine Jugoslavije, ali su je ubrzo otpustili iz službe. Razlog je što se udala za Milovana Đilasa, strastvenog zanesenjaka komunističkom idejom koga je upoznala tokom studija, a koji je bio pod prismotrom specijalne policije.
Mitra je kao aktivistkinja Komunističke partije Jugoslavije učestvovala u organizovanju štrajkova u nekoliko beogradskih fabrika. S drugim komunistkinjama osnovala je 1936. časopis za žensku emancipaciju ” Žena danas” koji su buržoaske vlasti zabranile cenzurom 1940. godine. Kad su Nemci okupirali Jugoslaviju, Mitru su uhapsili i odveli u Banjički logor. Krajem leta 1941. godine uspela je sa još dve zatvorenice da pobegne iz zatvorske bolnice, pa se u jesen te godine priključila partizanima. U doba Užičke republike bila je u Agitpropu, kasnije jedan od delegata Drugog zasedanja AVNOJ-a, aktivna u Antifašističkom pokretu žena.
Posle rata učestvovala je u radu Međunarodne demokratske federacije žena, na prvoj konferenciji 1945. u Parizu gde je izabrana za člana Izvršnog odbora.
Po oslobođenju zauzimala je najviše partijske i državne funkcije. Na izborima krajem 1945. izabrana je za narodnog poslanika u Skupštini SR Srbije. U Narodnoj vladi SR Srbije bila je ministar prosvete, prva žena na toj funkciji još od nastanka srpske državnosti ( u dva navrata: od 1945 do 1949. i od 1951 do 1953).
Podržala je i pomogla grupu mladih novinara da 1951. ponovo pokrenu časopis NIN. Podržala je i Zakon o zabrani nošenja zara i feredže.
Poljski filmski režiser Andžej Vajda primetio je da je jedna od najmudrijih žena koju je u životu sreo.
Bila je komunista, revolucionar, partizanka, narodni poslanik, ministar, rezervni pukovnik JNA, prevodilac, pisac, novinar, borac za ženska prava..
Filed Under: Актуелно

SREĆAN DAN USTANKA NARODA SRBIJE

Svim progresivnim građanima Republike Srbije čestitamo Dan ustanka u Drugom svetskom ratu, jedan od najznačajnih datuma u srpskoj istoriji.

Filed Under: Актуелно

КИМ ИЛ СУНГ ХУМАНИСТА

Поводом 29 година од смрти Ким Ил Сунга 08. јул 1994 године.

Председник Ким Ил Сунг (1912-1994), вечити вођа корејског народа, био је неупоредиво велики човек који је привукао свет својом оплемењујућом наклоношћу према човечанству и врлинама. Током живота упознао је преко 70 000 странаца, укључујући политичке и друштвене личности. Привукао је све оне који су га упознали без обзира на њихове идеологије, политичке ставове, националност и верска уверења. Бивши министар правде Аустрије је рекао: Председник Ким Ил Сунг поседује топлу наклоност према човеку и хумана осећања због којих га корејски народ следи. Великодушно се Ким Ил Сунг сусрео са личностима из свих друштвених слојева широм света, укључујући америчког јеванђелисту Билија Грејама, немачку књижевницу Луиз Ринзер и тако даље. Његова хумана осећања изазвала су многе анегдоте: Када је Емил Томпапа, генерални директор радио-дифузне станице у Гвинеји, био на ивици смрти током посете ДНРК, обезбедио је да се организује хитан медицински третман како би га вратили у живот ; када је Бруно Крајски, бивши аустријски премијер, доживео проблеме у ногама, послао је групу ефикасних лекара ДНРК у земљу да излече његову болест. Много је људи које је његова велика великодушност вратила у живот. На основу принципа да је човек најдрагоценије и најмоћније биће на свету, председник Ким Ил Сунг је аутор идеје џучеа која осветљава пут независном човеку да обликује своју судбину и назначио је пут који предстоји напредним људима. Привучен својом идеологијом и хуманим осећањима, Такаги Такео, познати јапански новинар, Канемару Шин, бивши потпредседник јапанске владе, и многи други људи направили су драматичан преокрет у свом животу. Његов оплемењујући осећај обавезе досезао је ван националних граница. Бринуо се о породици Џанга Вејхуа, свог кинеског саборца, и његовом потомству чак и након што је прошло десетине година откако је Џанг умро; када је Џоу Енлаи, бивши кинески премијер, преминуо, обезбедио је да се у ДНРК по први пут постави бронзана статуа Џоа као статуа странца. У данима антијапанског рата за ослобођење своје домовине, Ким Ил Сунг је предводио корејске револуционаре да бране кинеску револуцију и Совјетски Савез по цену своје крви. Током операција ослобађања североисточне Кине, старао се да велике количине ратних залиха буду послате у Кину иако је његова земља била у тешкој ситуацији јер је недавно ослобођена од јапанске колонијалне власти. Кинески лидери као што су Мао Цедунг и Џој Енлаи рекли су да је црвена застава Народне Републике Кине са пет звездица повезана са црвеном крвљу коју су пролили корејски револуционари. Многи људи широм света успоставили су јединствено пријатељство са њим, а ова веза је произвела многе анегдоте о његовој љубави према човечанству. Међу тим људима били су Хо Ши Мин из Вијетнама, краљ Нородом Сиханук из Камбоџе, Че Гевара, чилеански председник Салвадор Аљенде, председник Међународне светске групе Италије Ђанкарло Елија Валори и Новиченко, бивши војни официр СССР-а. Дао је изузетан допринос самосталном развоју земаља у њиховој изградњи новог друштва. Када су Вијетнам, Камбоџа, Лаос, Алжир, Ангола, Мозамбик, Зимбабве, Намибија и друге земље доживљавале тешкоће у изградњи новог друштва, обезбедио је да се у ове земље пошаљу ефикасни стручњаци и техничари, како би пружили искрену помоћ развоју разних сектора, од изградње партије, државе и оружаних снага до развоја индустрије, пољопривреде, образовања, јавног здравства, спорта и тако даље. Због свог оплемењујућег осећаја интернационалистичке обавезе, уживао је велико поштовање и поверење многих политичких лидера широм света, укључујући Тита, Стаљина, Мао Цедунга, Сукарна и других познатих личности 20. века. Привлачност према његовим личностима и хуманим осећањима срушила су чак и баријере непријатељских односа. Бивши амерички председник Џими Картер рекао је да је председник Ким Ил Сунг већи од тројице америчких председника, који су представљали изградњу нације и судбину Сједињених Држава – Џорџа Вашингтона, Томаса Џеферсона и Абрахама Линколна заједно. Бивши заменик премијера Јапана Канемару Шин рекао је да на свету не постоји друга оплемењујућа личност равна председнику Ким Ил Сунгу и да ће остатак живота посветити испуњавању својих очекивања. Како је рекао бивши португалски председник Гомеш, Ким Ил Сунг је био велики човек који је својом хуманошћу покренуо свет.

Filed Under: Актуелно

OVAKO ĆE PROĆI SVI ONI KOJI DIGNU RUKU NA SVOJ NAROD

U Beloj Crkvi, pod istorijskom lipom, pre osamdeset dve godine 7. jula 1941. godine Srbija je rekla- SLOBODA! Planuli su prvi hici u borbi za narodno oslobođenje od fašizma. Bio je to poklič narodnog heroja Živorada Jovanovića Španca, novinara iz Valjeva, doktora Miše Pantića iz Valjeva, učitelja Čede Milosavljevića i opančara Bogoljuba Rakića iz Bele Crkve.
Akciju u Beloj Crkvi, koja je obeležena u našoj istoriji kao početak ustanka u zemlji, izvršila je Rađevska partizanska četa pod rukovodstvom Žikice Jovanovića.
Štabovi četa su u to vreme razvili ogromnu političku aktivnost. Držali su javne zborove po selima, objašnjavali narodu situaciju i mobilisali ga u borbu protiv okupatora. Posle svakog takvog zbora uvek je po nekoliko mladića prilazilo odredu.
Tog 7. jula 1941. godine deo Rađevske partizanske čete uputio se ka Beloj Crkvi. Napred je išao Žikica Jovanović Španac, odeven građanski, noseći siv, dugački kaput na ramenu. Nije imao pušku. Nikada je nije ni nosio. Obično je nosio samo revolver. Za njim je nastupao doktor Miša Pantić. Bio je u seljačkom odelu i na nogama je imao opanke. Nosio je pušku. Čeda Milosavljević bio je takođe u seljačkom odelu i nosio je pušku. Kosta Andrić je nosio puškomitraljez. Poslednji je išao Tatomir Soldatović, s puškom. Ušli su među narod, koji je oko njih odmah počeo da se zbija. Borci su išli dalje, pravo, odsečno, sve do lipe ispred kafane Milosava Nedeljkovića. Tu je održan zbor. Prvi je govorio Žikica Jovanović Španac a nakon njegovog poziva na borbu protiv okupatora prisutni građani sa odobravanjem i ushićenjem uzvikivali su ,, Živeo Sovjetski Savez! Živela Rusija! Dole fašizam!”
Još vatreniji govor održao je učitelj Čeda Milosavljević da bi na kraju, držeći pušku pored noge, govorio i doktor Miša Pantić. On je bio veoma poznat u ovom kraju, jer su se kod njega lečili mnogi seljaci, pa čak i besplatno.
Borci su posle održanog zbora napustili Belu Crkvu ali ih je ubrzo sustigao Vladan Bojanić i izvestio da su došla dva žandarma i da bahato razgone narod, neke odvode u opštinu na saslušanje a neke i hapse. Deo čete, vratio se nazad da bi sprečio žandarme da vrše teror nad narodom. Oni su pripucali na Žikicu i drugove ali je Žikica bio brži i oborio oba žandarma iz svog pištolja.
Žikica je tom prilikom rekao okupljenima: ,, Ovako će proći svi oni koji dignu ruku na svoj narod!”
To su bili prvi hici koji su planuli u Srbiji. Nisu to bili hici kojima je Srbin ubio Srbina kako to predstavljaju baštinici kolaboracionista iz Drugog svetskog rata, već hici kojima je borac protiv okupatora usmrtio dvojicu izdajnika.
Odmah posle toga sledila je čitava serija uspešnih akcija na žandarmerijske stanice. Nije prošlo ni petnaest dana, a gotovo sve opštine bile su paralizovane, arhive spaljene, a do polovine avgusta nije se održala ni jedna žandarmerijska stanica. To vreme bio je period ogromnog porasta partizanskih četa. Kolubarska četa je već brojala 100 boraca. Tada su počeli i napadi na Nemce.
Hici u Beloj Crkvi označili su ne samo početak borbe protiv okupatora nego i početak socijalističke revolucije.
Danas sa ove vremenske distance i u uslovima u kojima živi većina srpskog naroda, nameće se zaključak da je potreban novi Žikica Jovanović Španac.
Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN BORCA

Dana 04. jula 2023. godine delegacija Komunista Srbije položila je venac na spomenik Poziv na ustanak.
Na sastanku proširenog Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije 4. jula 1941. godine u kući Ribnikara doneta je istorijska odluka o dizanju oružanog ustanka naroda Jugoslavije, protiv okupatora. To je bio znak za početak Narodnooslobodilačkog rata i narodne revolucije, čijim završetkom 1945. godine su narodi Jugoslavije pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije izveli zemlju na pobedonosni put izgradnje socijalizma.
Pored naše delegacije obeležavanju ovog velikog datuma iz istorije jugoslovenskih naroda, prisustvovale su i delegacije SUBNOR-A, Društva za istinu iz NOB-a, sekcija Šeste ličke i drugi.
Pročetnička vlast u Srbiji godinama ignoriše pobednike a afirmiše gubitnike i domaće izdajnike iz perioda Drugog svetskog rata što predstavlja sramotu za državu. Lažima i prikrivanjem istorijskih činjenica decenijama od kontrarevolucije do danas, obmanjuju i zaglupljuju narod, omladinu i radničku klasu svesni da njihov antinarodni režim može da sruši samo socijalistička revolucija.
Komunisti Srbije ostaće verni idejama za koje su se izborili članovi slavne KPJ sa Maršalom Titom na čelu.
Filed Under: Актуелно

REVIZIJA ISTORIJSKIH DOGAĐAJA IZ PERIODA DRUGOG SVETSKOG RATA

Lako je napadati ratne zločince iz redova drugih naroda jer te činjenice niko neće osporavati dok sa druge strane u toku je rehabilitacija i veličanje ratnih zlikovaca iz sopstvenih redova. Kao primer nedavno je u Srbiji, rehabilitovan dokazani ratni zločinac Nikola Kalabić a pre njega još dve hiljade ratnih zločinaca na čelu sa komadantom izdajničkih četničkih snaga Dražom Mihailovićem.

Tvorca izreka ’’ Jevrejsko, ni malo ni veliko ne zaslužuje samilost’’, “ Molimo se bogu, da Hitler uništi crvenu neman“ Nikolaja Velimirovića, antinarodna vlast u Srbiji proglasilla je za sveca. Ovim činom obmanjuje se srpski narod i javnost. Ove izreke dokaz su da Nikolaj Velimirović nije nikakva sveta ličnost, već poštovalac lika i dela Adolfa Hitlera. U isto vreme Nikolaj Velimirović je bio duhovni otac Dimitrija Ljotića fašističkog ideologa i vođe srpskih fašista iz redova Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Nad grobom izdajnika Dimitrija Ljotića, Nikolaj Velimirović je izvršio opelo nazvavši ga najvećim Srbinom i evropejcem. Zbog ovih činjenica, jasno je da je Srpska pravoslavna crkva napravila ogromnu grešku proglašavanjem ovakve ličnosti za sveca.

Nažalost, Srbija je danas sekularna država samo na papiru. Kao dokaz je zloupotreba Vojske Srbije u religiozne svrhe. Državni i vojni vrh iskoristili su i ujedno ponizili vojsku koja je učestvovala u ceremoniji prenošenja posmrtnih ostataka ovog nečoveka. Žalosna je da je Vojska Srbije upotrebljena kao kakva krstaška vojska da drži stražu ispred truleži ovakve ličnosti.

Ističemo da je Nikolaj Velimirović, danas, uzor mnogim „velikosrbima“ a među njima i onima koji rukovode Srbijom posle 2000 godine.

Danas je Srbiju zapljusnuo veliki talas revizije istorije iz perioda Drugog svetskog rata koji u suštni sramoti srpski narod i obmanjuje javnost a naročito generacije koje dolaze. Obmanom i lažima, veličanjem saradnika okupatora prećutkuje se istina ko su bili jedini, pravi borci protiv fašizma.

Svedoci smo da se istinskim borcima protiv fašizma oduzimaju nazivi ulica a da se ista preimenuju na one koji to nikako nisu bili.

Nažalost, danas je na vlasti grupa ljudi, sledbenika i potomaka saradnika okupatora bez ikakvog morala koja samo ponižava srpski narod.

Samo istina i istina može da pomire srpski narod, nikako laži i obmane.

Jedina istina je da su istinski i jedini borci protiv fašističkog okupatora u Drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije a samim tim i u Srbiji, bili pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije na čelu sa Josipom Brozom Titom i Komunističkom partijom Jugoslavije.

Podsećamo na čuvenu rečenicu Josipa Broza Tita: „ Sve ovo što smo postigli u Narodnooslobodilačkoj borbi, nismo mogli postići bez srpskog naroda“.

Filed Under: Актуелно

PONOVNI SUSRET SA PREDSEDNIKOM KUBE

Dana 21. juna 2023. godine, delegacija Komunista Srbije prisustvovala je sastanku sa predsednikom Republike Kube, Migel Diaz Kanelom koji je održan u ambasadi Republike Kube u Beogradu. Ovo je drugi put da se predstavnici naše partije sastanu sa predsednikom Republike Kube i Prvim sekretarom Komunističke partije Kube, nakon prošlogodišnjeg susreta u Havani.
Sastanak je upriličen za predstavnike svih organizacija prijatelja Republike Kube u Srbiji i građanima Republike Kube koji žive i rade u Srbiji.
Naša delegacija upoznala se i sa Dr. Anabely Estévez García jednom od najpoznatijih lekara onkologa sa Kube.
Ovom prilikom, naša delegacija je za druga Migela Diaza-Kanela predala prigodan poklon – mini pirotski ćilim, A-3 formata, za koji se nadamo da će ga podsećati na boravak u Srbiji.
Komunisti Srbije će uvek podržavati hrabri kubanski narod i njegovu pravednu borbu za odbranu tekovina kubanske revolucije.
Filed Under: Актуелно

СЈАШИ КУРТА ДА УЗЈАШЕ МУРТА

Након стравичних злочина који су почетком маја потресли Србију, почели су оправдани протести грађана незадовољних стањем у земљи, пре свега незадовољних бахатим и безобразним понашањем власти на челу са „великим вођом“, Александром Вучићем.
Нажалост, протести нису усмерени ка правом циљу, тј. рушењу нечовечног и антинародног друштвеног уређења, оличеног у либерално-капиталистичком моделу организације државе и друштва. Уместо тога, испостављени су захтеви ограниченог дејства, који не могу ништа посебно да промене. Ако се укине национална фреквенција двема телевизијама, власт ће наћи друге преко којих ће пласирати своје ретроградне идеје, ако се смене садашњи чланови РЕМ-а, поставиће друге који ће служити њиховим интересима, ако смените једног или два министра, поставиће друге, који ће можда бити још лошији од садашњих.
Не, суштина није у парцијалним захтевима и потезима, суштина је у коренитим променама, које ће као резултат имати стварну владавину народа. То се не може постићи пуким променама буржоаских структура на власти. Сада је на власти СНС, која суштински представља „пресвучене“ Шешељеве радикале и која је у периоду иза нас показала да је потпуно неспособна да влада. Ослања се искључиво на Вучићеве манипулације широким народним масама, које он вешто користи за спровођење партикуларних интереса релативно уског круга људи. Они се богате спровођењем махинација и отворених криминалних радњи. Пошто је покрадено све што је могло да се покраде, на ред су дошла јавна предузећа, а прва на реду је ЕПС. На сцени је приватизација наведеног јавног предузећа, чији епилог ће бити његов прелазак у власништво династије Вучић. То је само почетак. Уследиће сличне приватизације јавних предузећа, за које се процени да ће донети профит садашњој владајућој гарнитури.
Са друге стране, већ су на сцени захтеви да пуно и отворено руковођење протестима преузме у своје руке тзв. „проевропска“ опозиција, што ће се сигурно и десити. Шта можемо да очекујемо у том случају? Мишљења смо, ништа суштински добро. Доћи ће друга буржоаска гарнитура, која ће наставити да се, као и СНС, бори за своје партикуларне интересе. Извршиће одређене козметичке промене, чисто да би „замазали очи“ народу, а уствари ће се наставити пљачка. Подсетимо се чињенице да СНС на власт није дошао због тога што је претходна власт, на челу са Демократском странком, ваљала. Напротив. Такође, сведоци смо да се део те опозиције назива „зелено-лева коалиција“. Ко су међу њима ти тзв. „зелени“ ми не знамо, али одлично знамо да левих сигурно нема. И то је само једна од манипулација којом се служе буржоаске партије. Једину праву леву снагу у Србији представљају партије и организације комунистичке орјентације, а оне нису нити ће икад бити у савезу са партијама и организацијама које заступају интересе либералног капитализма.
Да закључимо. Ако садашња власт буде замењена влашћу тзв. „проевропске“ опозиције, имаћемо на сцени сутуацију коју најбоље описује народна изрека „Сјаши Курта, да узјаше Мурта“. То значи да широким радним слојевима неће бити ништа боље. Окористиће се само мали круг, који ће слепо спроводити интересе крупног капитала. Неће се ништа променити ни када је у питању вршњачко насиље, као и насиље у друштву уопште, јер капитализам је сам по себи насилан. Само збацивање капитализма, система заснованог на профиту и поновно успостављање социјалистичког уређења може донети праве разултате – стварање хуманог друштва по мери човека и за човека. Дрштва у коме је човек врховна вредност, а не новац.
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ
ЖИВЕЛА СОЦИЈАЛИСТИЧКА РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Извршни секретаријат
Партије Комунисти Србије
Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE NA GROBU SAVE KOVAČEVIĆA

Povodom 80 godina od pogibije slavnog komandanta delegacija Komunista Srbije položila je venac na grob Save Kovačevića.
Predvodeći svoje brigade ovde je u poslednjem jurišu za proboj neprijateljskog obruča na Sutjesci 13. juna.1943. godine poginuo komandant Treće udarne divizije, narodni heroj Sava Kovačević Mizera.
Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti znamenitog komandanta, komunistu, revolucionara i narodnog heroja Savu Kovačevića.
Filed Under: Актуелно