Када млади урлају на стадионима и дивљају на концертима – онда је то „у реду“. Када бесомучно пију Kока-Kолу и ждеру Мекдоналдс сурогате – онда је то „у реду“. Када дано-ноћно буље у мобилне телефоне и ТВ и компјутерске екране – то је „у реду“. Када се напијају и дрогирају – и то је „у реду“… Али када се појаве на улицама и захтевају од капиталистичких монструма да престану да уништавају живот на Земљи – изложени су најгорим погрдама. Грета Тунберг је „ментално поремећена“, „лажљива“, „параноична“, „размажена“… Грета Тунберг доживљава судбину Асанжа и Сноудена…

Наравно, не ради се о Грети Тунберг. Ради се о томе да је све већи број младих спреман да изађе на улице и бори се за опстанак живота на Земљи. Капиталисти су свесни да су млади гневни људи потенцијална политичка снага која може да уништи капитализам и створи нови свет. Оно што плаши капиталисте није Грета Тунберг, већ опасност да ће све већи број младих одбацити „потрошачко друштво“ и на тај начин довести у питање опстанак капитализма.

Окосницу Гретиних наступа чини став, да живот не сме да буде подређен стицању профита, већ да економски развој мора да буде подређен опстанку живота на планети и добробити човечанства. Ради се о идеји која је одавно присутна у радикалној левичарској мисли која капитализму, који се заснива на потрошачком стандарду, супродставља идеју друштва које се заснива на животном стандарду.

Фанатици капитализма покушавају да створе илузију да развојем технике, на темељу развоја капитализма, може да се санира све драматичнија еколошка криза. Техника постаје „чаробни штапић“ који ће, у рукама капиталиста, решити све наше невоље. Уистину, еколошка криза само је саставни део опште егзистенцијалне и друштвене кризе коју ствара капитализам. Капитализам је, у виду „потрошачког друштва“, постао глобални и тоталитарни поредак деструкције. Све што постоји на Земљи, укључујући човека, постало је средство за капиталистичку репродукцију и на тај начин средство за уништавање живота.

Покрет Fridаys For Future заснива се на новом начину мишљења и на новом односу према свету и будућности. На тој основи развија се нова – животворна и слободарска самосвест младих. Оно што је највећи квалитет покрета младих је то, што је усмерен ка будућности. Он је супротност капиталистичком деструктивном безумљу и тоталитарној позитивистичкој мисли која прикива младе за постојећи свет. Млади широм света показали су да су у стању да препознају праве животне проблеме и да су спремни да преузму одговорност за опстанак човечанства. Очигледно је да капитализам, упркос његовој тоталитарној природи, није успео да од младих створи лојалне идиоте које ће моћи вечно да држи у концентрационом логору „потрошачког друштва“.

Оно што даје историјску посебност покрету Fridаys For Future је то, што се заснива на све драматичнијој егзистенцијалној кризи која погађа све већи број људи. То је оно што политизује све већи број младих које капиталисти по сваку цену настоје да деполитизују и маргинализују. Владајућим капиталистичким клановима стало је да млади остану приковани за ТВ и комјутерске екране и да се хране духовним ђубретом које им они сервирају у виду show-businessa. Уколико се буду борили, млади су на путу да се ослободе духовног ропства – што је основна претпоставка да се ослободе робовања капитализму и створе хумани свет.

Излазак на улице указује на то да су млади у стању да изађу из својих усамљеничких јазбина, да се уједине и постану ангажована друштвена бића. Показало се да је борбена друштвеност једини начин на који човек у данашњем свету, који је на ивици провалије, може да се реализује као истинско људско биће.

Постоји реална опасност да Грета Тунберг и други млади људи који симболизују покрет Fridаys For Future буду усисани у владајући поредак – имајући у виду једну од најпогубнијих особености капитализма, да негацију претвара у своју афирмацију. То је прави разлог што Грети нуде Нобелову награду и друга „признања“ која су, у коначном, симболи вредносног свода на коме се заснива капитализам.

Оно што пружа могућност опстанку и развоју покрета младих је њихово непосредно ангажовање и то ван институција владајућег поретка. Грета Тунберг има значај само као припадник покрета младих који се боре за нови свет. Уколико се буде, због личних интереса, одвојила од покрета и постала „звезда“ – неминовно ће завршити у смрдљивој мочвари „светске политике“.

Жалосна је истина да у нашој земљи далеко већи значај има неки тениски меч, фудбалска или кошаркашка утакмица, отрцана задњица пијане певаљке или ужегли тестиси неког јадника из „ријалитија“ – него опстанак живота на Земљи.

Да ли тако мора да буде? Наш народ је у најдраматичнијим историјским тренуцима био на страни оних који су се борили за слободу и опстанак човечанства. А данас? Да ли ћемо дозволити капиталистичким монструмима да нас претворе у пацове, а нашу земљу у европско ђубриште?

 

 

05.11.2019. godine navršilo se 30 godina od pada Berlinskog zida i nestanka DDR.Često se može naići na tezu da se u gradovima nekadašnjih socijalističkih država danas mogu videti bleštavi tržni centri i molovi,u izlozima francuski parfemi i najskuplja garderoba,da mladi nose ajfone ali da je to fasada neuspele tranzicije koja je dovela do odliva mlade snage,penzionera koji jedva sastavljaju kraj sa krajem,do siromaštva koje rađa nostalgiju za stabilnošću koju je nosio socijalizam.
DDR je država koja nikada nije učestvovala u ratu,u kojoj nije bilo nezaposlenosti,u kojoj nije bilo beskućnika i gde je porodica bila na prvom mestu.
Pad Berlinskog zida pogodio je i državice sa prostora SFRJ a pogotovu Srbiju koja spada među pet država koje su najgore prošle.Srbija je doživela ekonomsku katastofu,veliki broj ljudi je stradao nasilnom smrću,masovna emigracija,siromaštvo,organizovani kriminal,rastuća nejednakost a ekonomski pad Srbije u periodu od 1990 do 2018.godine iznosi minus 11 odsto.
Pad Berlinskog zida je bio dobar za neke ,a loš za mnoge.

Njegoš je tvorac te slobodarske i magične reči JUGOSLAVIJA.

Na današnji dan 13. Novembra pre 206 godina rođen je Petar II Petrović Njegoš, vladar, vladika, pesnik i filozof. U svom pismu Medu Puciću 23. 04. 1849. godine pored ostalog piše: “ Ja sam se u početku nešto nadao, nego danas vidim da je za sad  jugoslavenstvo idealna riječ koja samo praznijem glasom lijepo zveči. Što je Banovina ( Trojedna Kraljevina ) I Vojvodstvo? To su mrtve istorijske riječi, drugo ništa. Jugoslaveni sile svoje ne poznaju, pa i zasluge svoje ne vide . Stoga oni sebe i predaju slijepo u bezuslovno ropstvo tuđinu “.

Povodom proslave stogodišnjce štampanja Gorskog vijenca Maršal Tito je napisao organizatorima : U ime Vlade FNRJ i u svoje ime pridružujem se proslavi stogodišnjice spjeva za slobodu Južnih Slovena – Gorskog vijenca – velikog pjesnika Južnih Slovena, sina Crne Gore, Njegoša, koji je odigrao krupnu ulogu u podizanju svijesti Južnih Slovena u borbi za svoju nezavisnost, slobodu i napredak.

Njegoš I njegovo delo će ostati večna inspiracija svih progresivnih i slobodoljubivih ljudi, ne samo naših jugoslovenskih protorara, već i cele planete.

“Vuk na ovcu svoje pravo ima,

Ka tirjanin na slaba čovjeka;

Al tirjanstvu stati nogom za vrat,

dovesti ga k poznaniju prava,

to je ljudska dužnost najsvetija.”

Pre 102. godine 6. novembra Vladimir Iljič Lenjin sa svojim drugovima boljševicima i drugim progresivnim snagama krenuo je u revoluciju u Petrogradu protiv Privremene vlade Aleksandra Kerenskog, zauzimajući u toku dana mnogobrojne vladine institucije. Pucanj sa krstarice Aurora u 21:45 označio je početak konačnog juriša na Zimski dvorac, koga su branili Kozaci, Ženski bataljon i kadeti vojne akademije. Dvorac je zautet oko 2 časa posle ponoći 7. novenbra i to je zvamični datum Oktobarske revolucije. U toku revolucije niko nije poginuo i to je dokaz da se oružana revolucija može sprovesti bez prolivanja krvi. Velika Oktobarska Socijalistička Revolucija je najznačajniji  događaj u istoriji civilizacije pošto je posle nekoliko hiljada godina ukinuta klasa eksploatatora i formirano pravedno društvo jednakoh ljudi. Zato je vođa revolucije Lenjin najveća istorijska ličnost.

Komunisti Srbije su na Svečanoj sednici obeležil 102. godišnjicu Velike Oktobarske Socijalističke Revolucije.

 

У Измиру (Турска) од 18-20. октобра одржан је XXI Међународни сусрет комунистичких и радничких партија.  На Сусрету је присуствовало 150 делегата из више од 70 комунистичких и радничких партија света. По први пут две партије су организовале Међународни сусрет – Компартија Турске и Компартија Грчке.

ХХI сусрет је био посвећен 100-годишњици од оснивања  Коминтерне, што је у знатној мери и одредило избор теме: 100 година од оснивања Комунистичке интернационале. Уосталом, савременост и актуелност теме условљени су не само јубилејем, већ и динамиком развоја међународне ситуације.

Заоштравање међуимперијалистичких противуречности, антагонизма између рада и капитала, које је закономерна последица савременог империјализма, додатно погоршано политиком глобализма, довело је до ко зна којег по реду прегруписања капиталистичког света, распиривања нових војних конфликата и свеопштом инвазијом капитала на права радника.

У овим сложеним условима као никад раније неопходни су пролетарска солидарност и максимална међународна координација делатности марксистичко-лењинских партија, објективна размена информација, а такође размена мишљења о положају радничке класе, развоју класне борбе, задацима комунистичких и радничких партија.

Ради решавања ових актуелних питања међународног комунистичког покрета сврсисходно је да се комунисти окрену историјском искуству III међународног удружења револуционара-марксиста – Комунистичкој Интернационали – организацији, која је створена на иницијативу бољшевика у својству реалне снаге, способне да обједини све борце за права радничке класе.

Допринос наше Партије овом Сусрету огледа се у реферисању о нашем погледу на светску геополитику у новом веку, али у далеко неповољнијим околностима за наше деловање него ономад. Осим билатералног састанка са КП Турске, обављени су и разговори са КПРФ и другим партијама са територије бившег СССР, са КП Сирије.

Следећи Сусрет комунистичких и радничких партија одржаће се у Кореји.

 

Privatne mini hidroelektrane se neodgovorno grade na planinskim rekama tzv. potočarama. Za sada rade 90 MHE a planira se 850. To predstavlja ekocid Srbije najgore vrste. Pošto potočare nemaju dovoljno vodene mase za pokretanje hidroturbina grade se vodozahvati od kojih idu cevi tokom korita reke koje su uproseku dugačke između 1 i 3 kilometra. Tu teška mehanizacija ostavlja suva rečna korita, uništeno priobalje, riblje staze i mrtav životinjski svet. Najgore je što se tako zagađuje voda divnih planinskih reka. Ne postoji alternativa čistoj vodi. Međutim srpske kapitalističke bitange interesuje samo profit koji se zasniva na besomučnoj pljački svojih građana u prvom redu sirotinje preko računa za struju. Kada se pogleda koje su firme vlasnice mini hidroelektrana vidi se čvrsta veza vlasti i buržoazije. Interesantno je napomenuti da su među prvima dozvole za izgradnju MHE dobili manastiri SPC Rača i Studenica 2011. godine. Manastiri nisu registrovani privredni subjekti ali su na osnovu prodaje struje za poslednjih 5. godina zaradili 75 miliona dinara. Pošto se bave proizvodnjom struje pitamo da li plaćaju porez. Ni u jednom ministarstvu ne postoje naučni elaborati o korisnosti MHE, što ukazuje da vlast u Srbiji nije samo nehumana već i ekocidna. Jasno je da ekološki pokreti ne mogu promeniti ekocidnu prirodu kapitalizma već samo revolucionarna borba protiv buržoazije sa komunistima na čelu mogu očuvati prirodu i očuvati planetu.

Aktivisti partije “Komunisti Srbije” obeležili su 20.10. Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu.Polaganjem venca na spomen kompleksu Oslobodiocima Beograda odata je pošta svim borcima NOVJ i Crvenoarmejcima koji su poginuli tokom Beogradske operacije.Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti njihovo žrtvovanje za konačno oslobođenje prestonice i proterivanje fašista i domaćih izdajnika iz nje.U svim državicama na prostoru SFRJ u toku je revizija istorije a u Srbiji pokušaj buržoaskih vlasti da saradnike okupatora, pripadnike četničkih jedinica predstave kao antifašiste.Ovakve besramne laži ne mogu proći jer je istina da je u toku operacije za oslobođenje Beograda živote izgubilo oko 3000 pripadnika NOVJ i 1000 pripadnika Crvene armije.
Dan ranije 19.10. u organizaciji SUBNOR-a u Domu sindikata održan je svečani koncert pod nazivom “BEZ DILEME-ANTIFAŠIZAM” uz učešće eminentnih muzičara:Sergeja Ćetkovića,Dragoljuba Đuričića,Đorđa Davida,dečjeg hora “Čarolija” i Partizanskog hora iz Podgorice.

Danas 18. 10. 2019. godine počeo je sa radom 21 Međunarodni Sastanak Komunističkih i Radničkih Partija u Izmiru kome prisustvuje i delegat naše partije. Po povratku našeg delegata iz Turske objavićemo detaljan izveštaj sa ovog skupa.

Ovom prilikom objavljujemo referat Komunista Srbije.

DRUGARICE I DRUGOVI

 

U ime partije Komunisti Srbije pozdravljam sve prisutne delegate i želim vam puno uspeha u radu. Takođe, koristim ovu priliku da se zahvalim organizatorima ovog sastanka, Komunitičkoj Partiji Turske i Komunističkoj Partiji Grčke na odličnoj organizaciji ovog skupa, gostoprimstvu i drugarskoj atmosferi koju nećemo zaboraviti.

 

Drugarice i drugovi.

Činjenica je da dok je Engels bio na čelu Druge Internacionale principijelni marksisti su bili većina u njenom rukovodstvu. Nažalost, posle njegove smrti u Internacionali se pojavljuju pobornici ideologije mirnog prerastanja kapitalizma u socijalizam,  oportunisti i oni koji su zagovarali izmene najznačajnijih principa Marksovog učenja – revizionisti. Oni su diskreditovali Internacionalu, koja se rapala početkom Prvog svetakog rata, i naneli ogromnu štetu svetskom komunističkom pokretu.

Pre 100 godina, na vizionarsku inicijativu Lenjina, koju su sa oduševljenjem prihvatili svi ubeđeni komunisti 04. 03. 1019. godine održan je Prvi Kongres Treće Komunističke Internacionale – Komintene. Najznačajniji rezultat Kominterne bilo je jedinstvo u Komunističkom i Radničkom pokretu, sa jasnim revolucionarnim opredeljenjem. Da bi se izbegle pojave oportunizma i revizionizma, na Drugom Kongresu 1920. godine usvojen je 21 uslov za prijem partija u Internacionalu. Podsetimo se danas najvažnijeg principa, bez koga se ne može ništa uraditi, a to je da svaka partija mora da ima organizacije u armiji svoje države. Treća Internacionala je stvorila atmosferu neviđenog optimizma, nade, borbenosti, hrabrosti, revolucionarnosti i vere u ostvarenje svtske revolucije. Kadrovi koje je iznedrila Kominterna postali su vođe revolucija u budućim zemljama socijalizma, što se odnosi i na socijalističku revoluciju u Jugoslaviji.

Nedopustivo je, a i sramota za nas komuniste, da postoji buržoaska Socijalitička Internacionala a ne postoji čak ni većinsko raspoloženje među komunističkim partijama za formiranje Komunističke Internacionale. Partija Komunisti Srbije se već godinama na svim međunarodnim skupovima zalaže za formiranje nove Internacionale, po ugledu na Lenjinovu. Smatramo da je to jedino rešenje da bi se eliminisalo nejedinstvo, oportunizam i revizionizam koji dominiraju u Svetskom Komunističkom Pokretu, pre svega u Evropi. Moramo se u našem pokretu osloboditi onih partija koje su napustile revolucionarnu liniju, koje su napustile Marksizam-Lenjinizam i koje sarađuju sa buržoaskim partijama. Zato je potrebno uvesti čvrste kriterijume za prijem u Internacionalu, kao i permanentnu kontrolu rada partija članica, kako ne bi skrenule sa komunističkog kursa i ne počele da rade u interesu buržoazije. Neće to biti put u sektaštvo, već osnov za pridobijanje najširih i najugroženijih slojeva društva. Neće to biti put u dogmatizam, već osnov za kritiku i samokritiku svega postojećeg. Neće to biti birokratska organizacija, već organizacija koja će funkcionisati na principima demokratskog centralizma. Nova Internacionala treba da predstavlja čvrsto jezgro koje će biti avangarda međunarodnog proletarijata i svih progresivnih snaga na planeti u borbi za rušenje kapitalizma. Takođe smatramo da vodeću, ulogu i najveći teret u organizacionom, kadrovskom i akcionom pogledu u novoj Internacionali moraju imati partije iz socijalističkih zemalja.

Drugarice I drugovi

U prirodi je čoveka da sanja o lepšoj budućnosti, a u prirodi pravog komuniste je obaveza da lepše i pravednije društvo izgradi u praksi. Komunisti Srbije sa oduševljenjem prate drugove iz socijalističkih zemalja koji su izvršili tu svoju osnovnu obavezu i izgrađuju društvo po meri čoveka. Mi koji živimo u kapitalizmu, svedoci smo kako miljarde potlačenih i eksploatisanih pred našim očima ispunjavaju bespogovorno obaveze koje im je nametnulo nekoliko miliona kapitalističkih bandita. Disciplinovani i izdresirani su čitavi narodi pomoću hiljada zakona i nametnutih svakodnevnih obaveza koje traju 24 časa. Da bi naša borba za socijalizam dala rezultate, nije dovoljno samo raspoloženje komunista već njihova efikasna organizovanost, kao u doba Lenjina. Treba koristiti i stare i nove metode klasne borbe koje će u završnoj fazi prerasti u oružanu revoluciju. Pošto buržoazija nigde neće predate vlast mirnim putem, partije kojima je izlazak na izbore vrh političkog angažovanja krenule su u otvorenu izdaju. Zato svi koji nose crvenu zastavu slobode moraju slediti revolucionarnu liniju koja je uvek ista, samo se metodi borbe menjaju. Lenjn nam je pokazao pravi put i svi koji su uspešno srušili kapitalizam su ga sledili. Nažalos,t danas postoje lažne komunističke partije koje su  uplašene pred silom kapitalističke države, nisu sposobne za klasni otpor i ptihvataju razna uslovljavanja buržoazije. Njih treba, kao što je to uradio Lenjin, eliminisati iz komunističkog pokreta, jer su kapitulantske, jer im je buržoaska sredina postala prirodna sredina i biju već unapred izgubljenu bitku po pravilima i unutar kapitalističkog sistema. Komunisti Srbije zato stalno podsećaju javnost da je u NOB-u i Socijalističkoj revoluciji u Jugoslaviji poginulo 50 000 članova partije, 70 000 skojevaca I isto toliko kandidata za partiju i zato nikada nećemo odustati od revolucionarnog rušenja kapitalizma.

Komunisti Srbije su opredeljeni za večni mir na planet,  pošto su svi njeni vojnosposobni članovi učestvovali u ratovima 1991-1995. godine braneći socijalizam i Jugoslaviju i u ratu sa NATO paktom 1999, te su na svojoj koži osetili sve užase rata. Da bi do mira došlo kapitalizam mora biti srušen, jer će neofašistička buržoazija pod vođstvom SAD i u budućnosti stvarati nova ratna žarišta. Rat je najbolji biznis i donosi najveći profit. Vojna industrija je najprofitabilnija ekonomija i zato bogataši i sa istoka i sa zapada  ulažu milione u nju, pošto za njih pare ne “smrde”. Gledamo svakodnevno tragedije ljudi sa ratnih područja. Moramo, i to što pre, osvetiti svaku dečiju suzu i svaku žrtvu iz područja zahvaćenih ratovima.

Zato koristimo priliku da posebno pozdravimo komuniste koji se danas sa oružjem u ruci bore za slobodu i socijalizam.

 

ŽIVEO SVETSKI KOMUNISTIČKI POKRET!

ŽIVELA NOVA KOMUNISTIČKA INTERNACIONALA!

 

 

 

 

Bahati direktor Lučanske fabrike “Milan Blagojević-Namenska” Radoš Milovanović nastavlja progon porodice poginulog radnika Milomira Milivojevića ovog puta u Osnovnom sudu u Ivanjici.Kadrovik Srpske Napredne stranke osamdesetogodišnji Radoš Milovanović,lokalni moćnik koji iz penzije već 15 godina rukovodi fabrikom “Milan Blagojević” za 40 godina sahranio je 21 radnika i prigrabio za sebe približno toliko miliona.Osnovni sud u Ivanjici osudio je sestru poginulog radnika Mirjanu Milivojević da plati 75000 dinara bahatom direktoru i 5000 dinara u budžet Srbije zbog rečenice “Moj predsednik je zatvorio oči da ne vidi smrt mog brata koji je preminuo zbog tuđih interesa,a ne interesa države”.
Ovom osudom bahati direktor je uz podršku vlasti nastavio sa progonom porodice poginulog radnika pošto je prethodno vršio pritisak na vlasnika preduzeća u kome Mirjana radi te joj je isti uručio otkaz čime pokušava finansijski da iscrpi i ućutka njenu porodicu.
Ovo je samo jedan od primera kako se vlast i država Srbija odnose prema radnicima koji gotovo da nemaju nikakva prava,koristeći razjedinjenost radničke klase koja bez prave avangarde, kakva je nekad bila Komunistička partija,nije u stanju da se suprostavi surovom liberalnom pljačkaškom kapitalizmu.