Komunisti Srbije
Opšinski Komitet Komunista Srbije iz Vlasotinaca obeležio Dan Borca 4.Jul.Tom prilikom delegacija OK KS položila je cveće na spomenik narodnom heroju Siniši Janjiću.Komunisti Srbije su jedina politička organizacija iz Vlasotinaca koja je dostojanstveno obeležila ovaj veliki praznik.
Dana 4. Jula 2019. godine aktivisti partije Komunisti Srbije položili su cveće na spomenik Borcu, pored kuće Ribnikara, gde je pre 78 godina doneta odluka o podizanju ustanka protiv fašističkog okupatora i njegovih sluga.Odluku su doneli članovi Politbiroa CK KPJ i to: Josip Broz Tito,Aleksandar Ranković,Ivo Lola Ribar,Svetozar Vukmanović Tempo,Milovan Đilas i Sreten Žujović.Stražu ispred kuće su čuvali Vladimir Dedijer i porodica Ribnikar.Tom prilikom izdat je proglas CK KPJ narodima Jugoslavije o pozivu na ustanak koji je napisao Ivo Lola Ribar.Radnici,seljaci i građani Jugoslavije pozvani su na borbu protiv fašističkih ugnjetača i domaćih izdajnika a na čelo ustanka stalo je oko 12000 članova KPJ i preko 30000 članova SKOJ-a.Posle samo tri dana počeo je ustanak u Srbiji a ubrzo zatim duž cele Jugoslavije.Samo šest meseci kasnije formirana je Prva proleterska udarna brigada.Ustanak je ujedno bio i početak Socijalističke revolucije.
Današnja pročetnička podanička vlast i njihovi mediji koji su u službi krupnog kapitala nisu obeležili ni ove godine ovaj značajan datum iz naše istorije.
Polaganju venaca prisustvovali su pored aktivista partije Komunista Srbije članovi SKS,KP,SUBNOR Savski venac,sekcija Prve proleterske,Šeste Ličke i ostali poštovaoci NOB-a.
Још одавно смо говорили да је овај шоу сам себе исцрпео, пре неколико година чак сам престао да га коментаришем. Али сада, уласком система у стадијум турбулентности, одлучио сам ипак да то урадим. Основни закључак, који се може донети, након гледања данашње „директне линије“ је да власт нема шта да каже народу. Да, одабрали су за разматрање теме, које заиста брину наше суграђане – животни стандард, здравство, тема смећа, корупција, делимично су дотакли и полицијску бруталност (јасно је да „пензиона реформа“ због своје експлозивности није уопше ни била поменута). Али, ево, тешко да су одговори задовољили публику: сводили су се на то да је, такорећи, ситуација уствари у целини одлична (као варијанта – брзо се побољшава), или да је народ сам за све крив. У суштини, сама питања су већ, очигледно, била контраст бодром тону господина Путина.Узмимо, на пример, здравство. Генерално, тамо као да је све добро (чак су направили неколико ефектних сценарија, из којих се може закључити, да, тобоже, у медицинским установама нема редова – истина, приметно је било да и сами дописници у то не верују). Наравно, постоје одређени проблеми и Путин их је чак навео, али захваљујући мудрој политици савезних власти, они се, тобоже, успешно решавају.Нејасно је, заиста, због чега лекари не журе на одмор, ако су њихове плате тако повишене (Путин је чак поменуо да просечна плата лекара износи 77 хиљада рубаља). Можда, због тога, што ова лажна статистика нема никакве везе са стварношћу? Тешко је разумети, због чега су потребне сличне бајке – јер урушавање здравства осећају на себи практично сви, а сами медицински радници одлично знају, колико они стварно зарађују.Или пак да размотримо питање о приходима становништа. С једне стране, Путин је ипак признао, да се теже живи, иако је изјавио да се ситуација сада, тобоже, поправља. С друге странe, из његовог објашњења следи да су становници делимично сами због тога криви, јер, наводно, подижу велике кредите (а шта им преостаје да ураде, ако, према службеним подацима, огромна већина становника није у стању да без тога стекне предмете за дугу употребу?. На ниво реалних прихода такође је због нечега негативно утицао излазак из економије у сенци целих 100 хиљада самофинансирајућих, иако с тачке гледишта елементарне логике ефекат би требало да буде управо супротан.А овако плата све време брзо расте, достигнувши већ просечно 45 хиљада рубаља. О томе, да је то фикција (нису узалуд након смене руководства Ростата економисти збијали шалу да је то главни фактор раста економије), чини се, подозрева чак сам Путин, признавши да такву плату мало ко добија.За проблем смећа опет је умногоме криво становништво (ми имамо „потрошачко друштво“) и локалне власти, због којих никако не успева да се организује сепарационо скупљање смећа. А на жалбе да се за одвожење смећа сада мора платити много више, уследио је одговор, да је то потпуно оправдано, јер раније, наводно, нико није рачунао колико то кошта (то је потпуно нетачно).Резонантну тему – градњу депоније у архангелском Шиесеу – поменули су само успут, и то у контексту одговорности за „вређање власти“. А Путин је већ помињао овај случај у смислу да, могуће, градњу треба обуставити. Према информацији активиста, ујутро на дан „директне линије“ грађевинску технику отуда су одвезли и у суседном насељу направили терем за директно укључење, али оно се ипак није десило. Тако да нису ни објавили да је заустављено грађење, које се претпоставља на „директној линији“. Авај, сада ће требати размотрити и Шиес на митингу „Очистимо Русију од смећа““, који планира да 3. јула изведе Организациони комитет уједињене опозиције (Ваш покорни слуга је његов члан). Што се тиче корупције, она се, према Путиновој верзији, код нас доследно снижава. Иако, наравно, он „осећа одговорност за ту неподопштину“, а када је не би осећао, онда ви и ја не бисмо „ништа знали, као што се дешава у неким земљама до данас, као што је и код нас бивало“. Овде остајемо без коментара.О полицијској бруталности директно се није говорило, али инцидент са подметањем наркотика новинару Голунову (чије презиме Путин због нечег није навео) ипак је био поменут. На том плану, није потребно либерализовати законодавство, а ево појачати контролу над противнаркотичном службом ипак је неопходно. У крајњем случају, има наде, да ће они који су подметнули Голунову наркотике ипак одговарати за свој злочин. Што се тиче заједничке перспективе, она је, као и увек, проблематична.О Путиновој омиљеној спољњој политици ниеј се много говорило. О Украјини – Зеленски треба да начини први корак, о Белорусији – градићемо односе на основу уговора о Савезној држави (која, уствари, и није држава).
А већ о односима са Западом Путин се изјаснио прилично детаљно. Прво је изјавио да се на Западу „ми ни са ким нисмо свађали“, затим, супротно недавној верзији о томе да су данашњи економски проблеми углавном везани са западним санкцијаам, дуго је причао да смо ми од њих само профитирали. Позивајући се на неке експерте, Путин је навео некакве фантастичне податке од томе, да је због санкција Запад тобоже изгубио много више новаца, него Русија, и причао о замени за увоз – која, према мишљењу стручњака, у суштини није остварена. На пример, према речима Путина, извоз аграрне производње у прошлој години износио је више од 25 млрд. долара – док је увоз сличне производње доспео до 30 млрд, настављајући да расте из године у годину.Генерално, службена позиција руског руководства своди се на то да „о примирју се не говори“, иако је, наравно „боље живети у нормалним економским условима“. Како ће то бити у стварности – поживећемо, видећемо. На радост посматрача, „директна линија“ није протекла без неких сензација. Прва је фраза коју је Путин цитирао о „банди патриота из „Јединствене Русије“. Одговарајући на њу, Путин је покушао да заштити „партију власти“, али некако млако, скренувши тему на „злехуде деведесете“, у којима је, наводоно било још горе.Тим пре, ова фраза ће се запамтити и вероватно ће изаћи на нос и једино русима, и самом Путину.Друга сензација је покушај да се огради од либералних економиста и изјава о том да снаге, које се залажу за социјализам, могу некада да дођу на власт. Уосталом, она се донекле уравнотежује сумњом у то да ће то бити добро за земљу, и оптуживањем левице за распад СССР. Све то је допуњено већ потпуно сензационалном темом – расуђивањем о премијерству Грудињина. Аналитичари су се одмах заинтересовали, али ипак заједно са претходном изјавом, ово више личи на пропагандистички покушај да се одигра на левом пољу. Мишљење које је Путин изнео, пре је негативно – нека Грудињин, тобоже, прво затвори наводно постојеће офшорове. Тим пре, у принципу ова варијанта би могла да постане елеменат извикане „транзиције власти“, а и сама мисао о смени премијера се по први пут износи.
Наравно, „директна линија“ није прошла без традиционалних молби за градњу водовода и томе слично. Иако су буџетски пропагандисти журно напабирчили из малопознатих западних издања похвалне коментаре типа да се, при решавању ових проблема, Путин представио као „ефикасни менаџер“, многобројне молбе за помоћ, говоре о нечему сасвим другом. Оне говоре о томе да људи, практично, немају коме да се обрате ради својих проблема – систем управљања је у застоју, и у суштини не функциониште. Ви ћете се, вероватно, зачудити, али овде ћу навести цитат из уста јаросног путиниста господина Толстова, с којом се у потпуности слажем: „Путин једном годишње излази из капетанске кабине и почиње да показује морнарима, шта треба да раде. Али то не сме тако. Капетан треба да верује својим потчињенима. У супротном случају, моранари ће бити искрцани на копно у најближој луци“.Авај, морнари који су се дискредитовали, и даље остају на палуби, а путници су све више разочарани и у самог капетана. Национални пројекти, који се у виду плацеба нуде, лоше су разрађени, а „непоколебљиво снижена“ корупција обећава да ће их негирати. Постоји и потпуно реално негативно искуство. За оне, који нису у току, појаснићу да Путин сада говори већ о другом издању националних пројеката. Први покушај да се реализују, завршио се потпуним крахом. А пошто се систем није изменио, тешко да ће и други покушај бити успешнији.
Генерално, колико год да се говори о „назадрживом развоју“, шансе за исти су једнаке нули. А досадни ритуали неће спасти падајући рејтинг.
Partija Komunisti Srbije je sa pažnjom pratila sastanak radne grupe IMCWP čiji je član ( sa jugoslovenskog prostora članovi su takođe NKPJ-Srbija, SRP; Hrvatska i KPM- Makedonija ) za pripremu 21. Međunarodnog Sastanka Komunističkih i Radničkih Partija koji je prošlog meseca održan u Izmiru u Turskoj.
Na sasatanku su učestvovale delegacije sledećih partija radne grupe: Komunistička partija Brazila, Komunistička partija Kine, . Komunistička partija Kube, AKEL Cipar, Komunistička partija Češke i Moravske, Komunistička partija Grčke, Radnička partija Mađarske , Komunistička partija Indije, Komunistička partija Indije marksista, Tudeh partija Irana, Radnička partija Koreje, Komunistička partija Libanona, Komunistička partija Nepala, Palestinska komunistička partija, Komunistička partija Portugala, Komunistička partija Ruske Federacije, Komunistička partija Španjolske, Komunistička partija Južne Afrike, Komunistička partija Turske, Komunistička partija Ukrajine, Komunistička partija Vijetnama, Komunistička partija španjolskog naroda, Komunistička partija Sirije- ujedinjena, Komunistička partija Italija, Komunistička partija Francuske.
Odlučeno je da će se sledeći 21. Međunarodni Sastanak Komunističkih i Radničkih partija IMCWP održati u Izmiru, od 18. – 20. oktobra, u suorganizaciji Komunističke partije Turske i Komunističke partije Grčke. Tema 21. IMCWP bit će: “100. godišnjica osnivanja Komunističke internacionale. Borba za mir i socijalizam se nastavlja!”.
ЗАЈЕДНИЧКO SAOPŠTENJE KOMUNISTIČKIH I RADNIČKIH PARTIJA
Протеклих осам година, становници Сирије су одлучно и херојски бранили своју домовину. Они су показали изванредан и частан отпор, који није престао ни за један тренутак ових година, упркос немерљивим патњама у које су увучени. Она је већ имала своје место у великој историји човечанства. Комунистичке и радничке партије, на најснажнији могући начин осуђују империјалистичку интервенцију САД и њених савезника, која је створила једну од највећих трагедија 21. века. Не сумњамо да ће они који су присилили људе да живе ту трагедију за интересе великог капитала, за профит експлоататора, бити црним словима забележени у историји због својих нечувених варварских злочина. Непријатељи народа никад неће моћи да оперу своје, прљаве руке из Сирије. Изражавамо нашу дубоку и безусловну солидарност са радним људима из Сирије и њиховим авангардним комунистичким партијама. Уз подршку сиријског народа, апелујемо на мисију солидарности у Дамаску. Захтевамо крај империјалистичке агресије и потпуно поштујемо независност, пуни суверенитет и интегритет националне територије Сирије. Још једном наглашавамо да одлука о будућности Сирије припада само народима Сирије. Склањајте руке са Сирије! Живела интернационалистичка солидарност!
PARTIJE KOJE SU PODRŽALE NAROD I KP SIRIJE
SolidNet Parties
Other Parties
PARTIJA KOMUNISTI SRBIJE PODRŽALA REZOLUCIJU MEĐUNARODNOG ANTIFAŠISTIČKOG FORUMA
Partija Komunisti Srbije daje punu podršku narodu Donjecke Narodne Republike u njegovoj pravednoj borbi za slobodu i suverenitet.
Znamo da su neonacističke snage uz pomoć imperijalističkih SAD i njihovih satelita iz Evrope izvršile
državni udar u Ukrajini. Njihov pokušaj da potisnu slobodu i okupiraju Donjeck i Luganjsk naleteli su
na hrabar otpor naroda koji se uspešno brani. U nedavnoj prošlosti srpski narod je postao žrtva napada
neonacističkog NATO-a i EU a njegove posledice su i dalje prisutne u vidu okupacije dela teritorije
i nametanja loših vrednosti kao standarda EU.
Mi se nadamo da će narod Donjecka na čelu sa komunistima i antifašistima pobediti politiku banderovaca da okupiraju Donjeck.
Komunisti Srbije podržavaju rezoluciju Međunarodnog antifašističkog foruma.
Živele DNR i LNR!
Živela međunarodna solidarnost!
Komunisti Srbuje dali podršku Sudanskoj Komunističkoj Partiji u borbi protiv vojne hunte
SAOPŠTENJE
Као комунистичке и радничке партије, изражавамо нашу подршку и солидарност према борби суданског народа против режима војне хунте, за демократска и социјална права.Наше партије осуђују убилачки репресивни режим власти против масовних мирних демонстрација које су захватиле земљу, убивши на десетине демонстраната, ранивши стотине других.Суданска хунта, коју подржавају империјалистичке организације а нарочито Светске банке и ММФ, као и организације из различитих капиталистичких земаља на међународном нивоу и у региону, довела је до тога да велика већина становништва живи животом беде, глади и сиромаштва. Истовремено, војна хунта наставља да подржава инвазију Јемена од стране Саудијске Арабије војним снагама.
Наше партије осуђују овo насиље које је покренула vojna hunta против радничке класе и прогресивних снага земље; изражавамо солидарност комуниста према становницима Судана и Суданске комунистичке партије.
PARTIJE KOJE SU DALE PODRŠKU SUDANSKOJ KOMUNISTIČKOJ PARTIJI
SolidNet Parties
Other Parties
Podanička vlast Poljske koja je u službi krupnog kapitala i imperijalističkih SAD donela je zakon kojim se izjednačava fašizam i komunizam. Partija Komunisti Srbije solidariše se sa Komunističkom partijom Poljske u njihovoj borbi za afirmaciju komunističkih ideja, simbola i stavova. Opšte je poznato da je Crvena Armija oslobodila Poljsku kao i najveći deo Evrope od fašizma čiji su borci ginuli sa crvenom petokrakom na čelu a koja je sada zakonom zabranjena. Jasno je da je zakon donet kako bi se vlada Poljske što više dodvorila SAD-u, samim tim ova odluka dokazuje da u Poljskoj kao i u Evropskoj Uniji nema demokratije.
*Članak 256
§ 1. Tko javno promovira nacizam, komunizam, fašizam ili druge totalitarne političke sisteme ili poziva na mržnju na temelju nacionalne, etničke, rasne ili vjerske pripadnosti, ili nepripadanju nekoj vjerskoj skupini, bit će podvrgnut kazni oduzimanja slobode u trajanju do 3 godine.
§ 1a. Istom kaznom se ima kazniti onaj tko javno propagira nacističku, komunističku i fašističku ideologiju pozivajući na nasilje kako bi utjecao na politički ili društveni život.
§ 2. Istom kaznom se ima kazniti svatko tko, u svrhu širenja, proizvodi, snima, uvozi, dobavlja, prodaje, nudi, skladišti, čuva, predstavlja, prevozi ili prenosi zapis, snimku ili drugi objekt sadržaja opisanog u § 1 ili § 1a ili koji je nositelj nacističkog, komunističkog, fašističkog ili drugog totalitarnog znakovlja korištenog u svrhu propagiranja dotičnog sadržaja.
Savez antifašista Vojvodine je pozvao sve svoje članove, građane Novog Sada, Vojvodine i Srbije da izađu na protest „Protest protiv prebijanja studenata“, u utorak 11. juna, u 18,00 časova, kod fontane ispred Pravnog fakulteta.
Foto: sav-ns.wixsite.com“Mučki i pod okriljem noći, fašisti su napali i teško ozledili našega antifašističkog druga, studenta, aktivistu, mladoga i uzornog čoveka Dejana Bagarića. Dan pre toga, u petak, u istoj toj „prestonici“, pretučeni su Marko Đelević i Mihajlo Nikolić, aktivisti „Združene akcije Krov nad glavom“, nakon održavanja protesta zbog seče drveća u Novom Sadu. Ako ne možemo da budemo prvi po dobrim stvarima u ovoj zemlji, po političkom razbojništvu izgleda da nemamo premca, i da stvarno zaslužujemo da budemo prestonica Varvarske države Srbije. Zašto upiremo prst prema državi i njenim organima?”, navodi se u saopštenju.
“Savez antifašista Vojvodine sa žaljenjem, čuđenjem i nevericom sve ovo posmatra, ali i upozoravamo – sva odgovornost za tolerisanje ovakvih pojava, neotkrivanje inspiratora, počinilaca i nalogodavaca leži na organima vlasti, koji se opasno igraju vatrom! Vreme je da je oni gase, jer se situacija može vrlo lako oteti kontroli. Krivac za posledice će biti režim”, zaključuje se u saopštenju.
Od 1. avgusta 1941. do 31. avgusta 1943. u kući Branka i Dane Maksimović na Banjičkom vencu broj 18 radila je ilegalna štamparija CK KPJ. Organizator i rukovodilac štamparije bio je Svetozar Vukmanović Tempo, a u štampariji su radili dr Milo Bošković, asistent na Veterinarskom fakultetu, Zaga Jovanović, studentkinja medicine, Slobodan Jović, slovoslagač, Branko Đonović, tipomašinista, i Ljubica Đonović, domaćica štamparije. Kad je procenjeno da je bezbednost dr Boškovića ugrožena, odlučeno je početkom jula 1942. da otputuje u Zagreb, odakle je trebalo da ide u Vrhovni štab. Nažalost, uhapsila ga je ustaška policija. Dve godine je proveo u Staroj Gradiški i Jasenovcu, gde je ubijen u prvoj polovini 1944.
Od maja 1943. u štampariji su radili samo Jović i Đonović. Iz bezbednosnih razloga, štamparija na Banjičkom vencu zatvorena je avgusta 1943. godine, da bi nastavila rad u oktobru iste godine u Krajinskoj ulici 36 na Vračaru, u kući Milutina i Ratke Blagojević. Kada je štamparija otkrivena, Jović i Đonović su, da ne bi pali Nemcima u ruke, 28. jula 1944. izvršili samoubistvo. Posle rata, 1946, Đonović i Jović su proglašeni za narodne heroje, a dr Bošković 1953. godine.
Od 1950. do 2000. u kući na Banjičkom vencu radio je Muzej ilegalnih štamparija, 1956. snimljen je film „Potraga”, a četvrta epizoda serije „Otpisanih” (1975) posvećena je ovoj štampariji. Tri ulice u Beogradu nosile su imena heroja iz štamparije CK. Muzej je 2000. godine iseljen sa Banjičkog venca, iako je kuća u kojoj se nalazio od 17. maja 1965. bila pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Već 19 godina Muzej grada i gradske vlasti nisu pronašli novi prostor u kojem bi bili izloženi eksponati iz ilegalne štamparije. Grafička preduzeća koja su nosila imena Jovića i Đonovića su ugašena.
Na Groblju oslobodilaca Beograda, od 17. juna 1954. pohranjeni su posmrtni ostaci Jovića i Đonovića. Na velikom kamenom postolju bio je njihov spomenik, koji je uklonjen i postavljena je samo pločica, a spomen-ploču sa kuće Milutina Blagojevića, u koju je štamparija izmeštena sa Banjičkog venca, porodica Blagojević je sa spoljnog zida izmestila u hodnik porodične kuće zbog skrnavljenja koje su počinila nepoznata lica.
Bilo bi interesantno čuti šta o ovome misle Subnor Srbije, Beograda i Vračara. Komisija grada Beograda preimenovala je, između ostalih, i ulicu koja je nosila ime Branka Đonovića. Još postoje ulica Slobodana Jovića i dr Boškovića. Doduše, u Ulici dr Boškovića u Jajincima ni na jednoj kući nema table s njegovim imenom.
Svetozar Bucalović,
Beograd